Gospođo Dejanović, povredili ste član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kada ste dozvolili da se ovde pogrešno tumači pravo na sklapanje braka i kada niste upozorili prethodnika da treba da pročita bar neki akt, a posebno najviši državni akt kojim se to reguliše.
Dakle, član 62. stav 2. Ustava kaže: Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. Možda bi neko od vas voleo da mogu muškarci sa muškarcima da sklapaju brak i žene sa ženama, neko i u vrhu stranke, ali Ustav Republike Srbije pod brakom podrazumeva bračnu zajednicu isključivo muškarca i žene.

Zaista vas ne razumem, gospođo predsednice, da li je moguće da čovek izgovori ovoliko reči grubih, bezobraznih za govornicom, da ga vi uopšte ne upozorite? Da li vama smeta rečnik prethodnika ili ne smeta? Da li je on primeren Narodnoj skupštini ili nije?
Ako vi mislite da je to primereno Narodnoj skupštini, onda vi od ove Narodne skupštine pravite mesto u koje će građani gledati s prezirom. Ovakve reči se ne izgovaraju ovde, gospođo Đukić-Dejanović, barem ne da prođu bez vaše opomene.
Kad pozivate da se glasa protiv ovog zakona, pozovite generalnog sekretara SRS, kad ima amandman na ovaj zakon, neka govori o tome šta ona misli o gej populaciji, a ne o tome šta misli o ljudima sa KiM koji sad nisu tema ovog zakona.
Kad prozivate, prozovite svoje članove, one koji propagiraju da je gej OK, i nemojte da vičete i nemojte da vređate ljude u ovoj Narodnoj skupštini. Svako od nas ima svoj ponos i svoje pravo. Ako je vaša terminologija takva, kakvu ste sad iznosili, gospodine Krasiću, vama nije mesto u ovoj Narodnoj skupštini. Ovakvim rečima zaslužujete da budete isključeni sa sednice Narodne skupštine.

Gospođo Čomić, povredili ste Poslovnik, član 103. stav 1 – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, a na osnovu člana 106. stav 4. trebalo je da izreknete opomenu prethodnom govorniku. Sada ću da vam to obrazložim.
Naime, ovde smo taoci uzurpacije prava jedne poslaničke grupe koja je iskoristila Poslovnik, protiv koga je potpuno, da besmislenim amandmanima na prve članove zakona spreči poslanike ostalih poslaničkih grupa opozicionih stranaka da govore o zakonu, a da pri tom, zloupotrebljavajući amandmane, govore o celini zakona ili čak o aktuelnim političkim i bilo koje druge vrste zbivanjima.
Vi se ponašate baš kao da se ništa ne dešava, kao da mi ostali nismo diskriminisani, u želji da bar u okviru tih deset sati svaka poslanička grupa dobije onoliko vremena koliko joj pripada prema njenoj snazi.
Molim vas da o tome vodite računa. Svi smo mi toga svesni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Oni što viču "držte lopova" ponašaju se veoma nepošteno prema ostalim poslanicima. U prvih osam članova otišla je rasprava o amandmanima na zakon koji je tek od 18. člana u stvari povod za različite sukobe u Republici Srbiji oko toga može li ovakav zakon da uđe u pravni sistem Republike Srbije ili ne.
Vi to, izgleda mi, znate, ali ne preduzimate ništa, mislite proći će ovaj dan. U ponedeljak imamo 42 zakona, ova poslanička grupa će to isto uraditi na tim zakonima, zato što ne razmišljaju o tome šta je bitno, nego šta je besmisleno.
Dakle, besmisleno je pričati o naslovu iznad jednog člana i da za to 20 poslanika podnese amandman. Nije besmisleno ako vas pusti predsedavajući, ali ako vam ne dozvoli da poštujete Poslovnik, onda je to besmisleno.
Podneću predlog za izmenu Poslovnika kojim će ovo da se eliminiše...
(Isključen mikrofon.)
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim ovu priliku koliko da usta ne budu pusta, a inače deluje primamljivo da postavite pitanje nekome ko nije tu i ko nikada neće da vam odgovori, i znam da će sudbina odgovora na moja pitanja biti ista, pošto nikada nisam ni dobio pravi odgovor i pošto ova vlada, a i ljudi koji vode Skupštinu, uopšte nemaju odgovore na naša pitanja. Ali, valjda će građani Srbije da imaju još neku temu za razmišljanje.
Najpre bih hteo da pitam u vezi pregovora sa MMF, koji deluju primamljivo, govori se o nekoj infuziji koja bi ušla u naš krvotok, da nam čuva kurs dinara, pitam da li će ikada iko da pozove na odgovornost guvernera NBS zbog toga što je tobož čuvao kurs dinara trošeći naše devizne rezerve, stečene privatizacijom, donacijama, doznakama naših građana iz inostranstva, koji je potrošio i bacio u vatru više od milijardu evra deviznih rezervi i, kako kažu ekonomisti, od toga je građanima bilo gore, državi je bilo gore, izvoznicima je bilo gore, a bankama je bilo bolje?
U čijem interesu guverner Narodne banke vodi Narodnu banku i našu monetarnu politiku i da li ćemo jednoga dana da dočekamo samo da njega tu više ne bude, da se uhvatimo za glavu, pošto Narodnu banku vodi čovek koji ni na koji način nije vezan za Srbiju, izuzev kuće na Dedinju, koju će da proda, baš kao i što je i kupio?
Interesuje me da li je tačna informacija da Vlada Republike Srbije vrši pripreme za masovno otvaranje narodnih kuhinja i šta to predstavlja za građane Srbije? Da li nam predviđate masovno otpuštanje s posla, masovnu bedu i siromaštvo? Da li mislite da ćemo da vas trpimo kao vlast samo zato što otvarate narodnu kuhinju, mi kojima je ideal da Srbija bude država bez narodnih kuhinja, da niko ne mora da se ponižava za jedan obrok dnevno da stane u red, da dobije koru hleba i jedan tanjir nečeg kuvanog što mu vi kao ponudite?
Po kom osnovu ste finansirali projekat "Sveti Georgije ubiva aždahu", u kome se iskrivljuje najsvetlija tačka srpske istorije, baca u blato viteštvo, podvig i ono čime se nadahnjuju generacije građana Srbije, Srba posebno? Čime je taj projekat zaslužio više novca nego sva privreda za svoj oporavak, da li samo time što su svi akteri uglavnom pripadnici žute stranke, da li samo zato što je u velikoj meri taj projekat antisrpski, pa se pred nekim ljudima iz Evrope predstavljate kao pokajnici koji su se usudili da u Prvom svetskom ratu viteštvom odbrane svoju zemlju protiv nadmoćnijeg neprijatelja?
Naravno, večito pitanje za vas sve dok ne padnete ili dok nam ne kažete istinu - šta se to u Kragujevcu montira ako se zove "punto", "srpski punto", gde se proizvode delovi, čiju to industriju pomažemo, nagovarajući građane Srbije da, u vreme kada im spremamo narodne kuhinje, kupuju nov automobil?
Da li je tačno da je većina delova proizvedena u Hrvatskoj i zar nije pametnije, dame i gospodo, da nam finansirate proizvodnju traktora, motokultivatora, nečega čime ćemo konačno da oživimo selo, pošto bez sela ova naša država najverovatnije više neće moći da postoji. Hvala vam.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Ukazujem na povredu člana 103. stav 1. i člana 104. stav 1. Govornik nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine i govorio je o nečemu što nije na dnevnom redu.
Na dnevnom redu je zakon o zabrani diskriminacije, a ne homoseksualizam. Zaista sam slušao vašu tiradu i propagiranje homoseksualizma, bezmalo ste ga preporučili svima, pošto ni na koji način ne može da ugrozi ni čovekovu dušu, ni telo.
Zabolelo me je kada ste govorili o deci, a zaboravili da deca ne odlučuju samostalno i da ne možete da ih prepustite događajima i pojavama za koje i sami znate da nisu preporučljive deci. Ne dao vam bog da vam dete odrasta u sredini u kojoj takvi ljudi izražavaju svoje sklonosti. Ako ga ne zaštiti društvo, ako ga ne zaštiti porodica, neće biti zaštićeno i skrenuće.
Nije tačno da je to samo urođena pojava i nije se nauka tako ni izjasnila, nego se to i stiče. Nije svejedno hoćemo li mi dozvoliti da se ponovi slučaj iz Holandije, kada su dve žene sklopile brak, usvojile dete, devojčicu i posle tri godine razvele brak. Devojčica je pripala tamo nekoj majci po zakonu, ali je odrasla ubeđena da muškarac uopšte ne postoji, da je od dve žene jedna otac, a jedna majka. Ta devojčica nikada u životu neće normalno da razmišlja, posebno ne o muškarcu.
Dakle, gospođo shvatam da vi treba da odbranite zakon. Različite pobude postoje kod vas koji ga branite. Neko bi da dokaže da nije homoseksualac.

Gospođo Đukić-Dejanović, da ste jutros svim predsednicima poslaničkih grupa rekli da neće biti prenosa u određeno vreme, da to niste rekli samo određenim privilegovanim potpredsednicima ili nediskriminisanim, ne bismo imali ovaj problem.
Međutim, vi birate kojim potpredsednicima ćete reći šta će biti u toku dana, kojima nećete. Da ste rekli gospodinu Deliću, sigurno da bismo našli načina da obavestimo sve poslanike, ne samo svoje poslaničke grupe, nego i drugih. Sigurno da gospođa Janković ne bi govorila u terminu u kome nema prenosa. Pokušao sam otuda da dobacim da bi trebalo napraviti pauzu kada smo saznali da nema prenosa, ali nije bilo dobre volje za to. Sada da kažem nešto i o ovom predlogu zakona.
Kao čovek koji je veoma često diskriminisan, pa i u ovoj skupštini, po različitim osnovama, imam veoma mnogo razumevanja za ljude koji se osećaju diskriminisanima i nije im lako. Najlakše je u hordi, u grupi, u gomili iskazivati nekakvu hrabrost i snagu, iza koje ne stoji ništa pametno, ali stoji grupa, stoji masa, stoji nagon da masa savlada pojedinca.
U ovoj božjoj bašti ima svega i svačega, šarenog cveća. Naravno, pripadam SPC, a verovatno bih govorio isto da pripadam i bilo kojoj priznatoj religiji danas koja ima svoj moral - moral koji propoveda, moral koga se i ja pridržavam u meri u kojoj je to danas, u 21. veku, moguće.
Ovo društvo, po Ustavu Srbije, ima moral demokratskog društva. Imao sam skoro raspravu sa nekim braniocima teze - da ne postoji univerzalni moral, da je o moralu teško razgovarati. Evo, upozoravam vas da smo mi Ustavom predvideli nekakav moral demokratskog društva i da se nikada nismo opredelili - a, šta je to u stvari?
Dakle, u vezi morala sklon sam tome da i dalje prihvatam moral tradicionalnih crkava, da mu se povinujem, da ne očekujem da mu se svi povinuju, niti da namećem svoja shvatanja onima koji takvom moralu ne bi da se povinuju.
Ovaj zakon dobro služi vama koji vodite ovu državu da okrenete pažnju sa ekonomske krize, sa gubitka radnih mesta, sa veoma izraženog mita, korupcije i kriminala, sa haotičnog stanja u društvu, na određenu populaciju koja ovom raspravom u narodu postaje još manje popularna.
Jer izgleda da cela Srbija mora da se bavi nekim ljudima, za koje neki kažu da nisu normalni, a drugi kažu da je sve od Boga dato, i dobro i zlo, i da čovek rođenjem ne može da utiče ni na to gde mu je kolevka, ni u kojoj je veri rođen, ni da li je antropološki, anatomski, psihološki potpuno normalan ili nije.
Sada da podsetim one koji tvrde da je ovo diskriminatorsko društvo. Tu je prednjačio gospodin Jovanović. Delimično je u pravu i da su njegova shvatanja diskriminacije u vreme kada je bio na vlasti bila potpuno izopačena.
U vreme kada ste vi kao DOS došli na vlast - pretučen je Dragoljub Milanović samo zato što je bio direktor televizije, odan Slobodanu Miloševiću. Ošišana je jedna devojčica u osnovnoj školi, samo zato što je bila ćerka potpredsednika Vlade. Oko 60.000 ljudi je smenjeno sa rukovodećih funkcija, zato što su bili pripadnici starog režima.
Ako je ovaj zakon katarza za vas iz DOS-a, ako predstavlja pročišćenje, ako predstavlja znak da vi više nikada nikoga nećete diskriminisati ni po kom osnovu, a ne samo po onim osnovima po kojima to od vas traži EU, mislim da će svako dete u Srbiji živeti nešto malo srećnije nego do sada.
Veoma je lepo govoriti o tome - da treba zabraniti diskriminaciju. Uvek hodate jednom veoma tankom, veoma oštrom ivicom. Može li onaj kome obezbeđujete zaštitu, da na izvestan način diskriminiše one koji mu pružaju potpunu zaštitu?
Tu imate nekoliko članova u kojima sam osetio želju da vam to kažem, da vas na to upozorim i da vam kažem da se s njima ne slažem kao čovek. Naravno, neće preteća kazna da me uči tome da ne treba drugoga da diskriminišem. Vaspitan sam da druge ljude ne ugrožavam, a priznajem da mi se ponekad desi da odgovorim mimo svog vaspitanja, kada oni koji mene uopšte ne cene, preteraju, prevrše meru.
Dakle, vi u jednom članu za ljude koji pripadaju drugačijoj seksualnoj orijentaciji od većine građana Srbije predviđate pravo - da javno izražavaju svoje seksualne sklonosti. Izvinite, molim vas, to nije trebalo da predvidite.
Čak niste ni rekli - da je to zabranjeno pred decom, pred maloletnim licima. Čak niste rekli da je to bar zabranjeno u školi, u obdaništima. Niste ih uopšte ograničili u izražavanju svojih seksualnih sklonosti.
Da li biste voleli, gospodine Čipliću, želim vama da imate dece i izvinite ne znam da li ste oženjeni ili niste, ali da li biste voleli da, šetajući za ruku svoje dete ili svoje unuče, sretnete nekoga ko javno izražava svoje seksualne sklonosti, pa bilo da su, po vama, normalne ili da po vama tu nešto nije u redu?
Šta ćete da radite? Donosite zakon kojim će mahati ta osoba. Nisam za to da se zabranjuju skupovi na kojima ljudi izražavaju svoje sklonosti. Ponavljam, ponovo je to neka hrabrost u grupi, ali sam za to da ne dozvolimo brakove homoseksualaca, zato što Evropska konvencija o ljudskim i osnovnim pravima predviđa - da muškarac i žena, kada postanu dovoljno zreli, sklope bračnu zajednicu, u skladu sa zakonom kojim se ta oblast u državi reguliše.
Dakle, nisam primetio da ste bilo kakva ograničenja predvideli za one koje štitite. Ograničenja vam služe isključivo za one od kojih biste da ih zaštitite.
Po kom sam sve osnovu diskriminisan od strane tzv. evropske zajednice ili zapadne civilizacije? Po onom osnovnom - da sam Srbin. Dovoljno je da ste Srbin da budete diskriminisani - kada vam se država raspada, da nemate pravo na svoju državu, na državu svog naroda, nego na parčiće koje će neko dovoljno jak i moćan da vam ostavi, pa da vas ubeđuje da je to vaše; diskriminisan zato što, kada vam država u kojoj živite ...
Molim da pojedinim poslanicima kažete da svoje naslednike izvedu iz sale, da ne skviče ovde u klupama.
(Predsednik: Zvono.)
Dakle, kad vam upale kuću, kad vas proteraju sa ognjišta da se više nikad tu ne vratite samo zato što ste Srbin, da više nikad ne vidite ni porodično groblje, ni crkvu u kojoj ste se krstili i venčali. Mnogo je diskriminacije u odnosu na Srbe i zato mi Srbi umemo da štitimo one koje bi neko da diskriminiše.
U ovim diskusijama nas koji delimično konzervativno shvatamo život, ljubav, seks, nećete naći prigovore na zabranu diskriminacije pripadnika drugih naroda, manjina, penzionera, starih, dece, invalida.
Naravno, ko bi to zamerio, ali ćete naći poneku zamerku zato što niste definisali do kraja šta to znači nekoga sačuvati od diskriminacije. Da li ste time diskriminisali nekog drugog?
Dakle, ovaj zakon je, rekli ste, nastao kao posledica problema. Ne, mislim da ovaj zakon počinje da stvara neke probleme. Ne možete uopšte da me ubedite da je Srbija zemlja koju je neko trebalo da natera da zakonom zabrani diskriminaciju, niti ste nam čak ovde naveli primere koji su vas naveli na to da nam ovakav zakon predložite, ali može ovaj zakon da izazove probleme.
Država kad ima problema odlučuje na koji će način protiv njih da se bori.
U starom Rimu postojao je problem bele kuge. Iz starog Rima potiče i jedna ideja od pre desetak godina među nekim strankama koje su sad na vlasti da se oporezuju neženje. Tobože, ne žene se, pa nema dece, pa država zapada u stanje u kome je mortalitet veći od nataliteta.
Naravno da se ne zalažem za to, ali zalaganjem za ovakve odnose između ljudi različitog pola između kojih ne može da bude poroda vi samo još dodatno podstičete belu kugu koja hara Srbijom.
Nije vam palo na pamet da rešavate problem bele kuge, ali moramo da rešimo problem zašto petnaestak huligana maltretiraju ljude koji izražavaju svoje seksualne sklonosti, pa Srbija dolazi na loš glas, umesto da tih 15 huligana izdvojite i blokirate, kao pre neki dan kad su potpuno slobodno pripadnici nekakve gej populacije prošetali glavnim ulicama Beograda i nije im dlaka sa glave falila, ali je policije bilo više nego njih. Neka bude i 10 puta više policije, neka ih zaštiti potpuno da ne dođemo na loš glas zato što i takve ljude diskriminišemo.
Ponavljam, neki od vas, verovatno većina, imali su sreće da se rode i da za sebe misle da su normalni. Neki nisu imali tu sreću. Normalnost je njihovo stanje. Potpuno su ubeđeni da su normalni i u to ne ulazim, samo država mora da zna šta u tom slučaju treba da radi.
Veoma loše ste reagovali na napade na tradicionalne crkve i verske zajednice. Sad su oni krivi što iznose svoj stav. Svi drugi mogu da iznesu stav, ali kako sme crkva. Otkud crkvi pravo da kaže šta misli o tom zakonu? Otkud crkvi pravo da vam piše? Nego šta nego da treba da vam piše.
Vi koji ste napadali crkvu zbog tog ponašanja niste bili u pravu. Crkva je deo mnogih od nas, možda ne svih nas, ali svako je sebe negde pronašao, neko u nekoj nevladinoj organizaciji drugog tipa, neko u crkvi i mnogo ga interesuje šta kaže onaj kome on potpuno pripada.
Pogledajte poslaničke grupe. Da li ste ikada čuli člana poslaničke grupe da govori mimo stava svog predsednika? Niste. Da li ste čuli člana političke stranke da govori suprotstavljeno članu predsednika stranke? Niste. Zašto onda da mi, ljudi pripadnici nekoj od tradicionalnih crkava, izbegavamo da govorimo ono što govore naši predstavnici?
Zašto ovde u ovoj skupštini je pežorativno govoreno o srpskim vladikama, veoma pežorativno, optuživani za najgore moguće, mada to sad po vama možda i nije prestup.
Znate, ako optužite vladiku da je nešto počinio, vi to govorite pežorativno, a u zakonu predviđate da svi drugi ljudi to za šta optužujete nekog vladiku mogu da čine.
Razmislite malo da li je ljudsko pravo univerzalno ili selektivno, i da li ga primenjujete samo na one ljude koje biste da zaštitite ili svi ljudi zaslužuju zaštitu. U ovoj našoj Srbiji svi ljudi zaslužuju zaštitu i nema tog ko je ne zaslužuje.
Njegova pripadnost narodu, veri, rasi, polu, polovima nebitna je pred onima koji umeju da cene ljude, jer ta božija bašta rađa šareno cveće i ima mesta za sve nas.
Jeste da naša učenja govore drugačije od nekih, ali kao što ne mrzim one koji govore drugačije od mene, ne dam da mi smetaju oni koji misle da govorim drugačije od njih. Samo je stvar u tome hoćete li da saslušate ili nećete.
Postoje ovde u ovoj sali neki koji ne smeju da saslušaju drugačije mišljenje, boje se da bi ih noću probudila savest, da bi se suočili sa onim što stvarno jesu i sa onim što stvarno misle. Mnogo je bolje pustiti mozak niz otavu, pa da neko drugi misli za tebe. Mnogo je bolje, kažu, da 60 ljudi isto misli, ali kad 60 ljudi isto misli, može se desiti da nijedan od njih ne misli.
Dakle, što se tiče Srpske napredne stranke, poslaničke grupe Napred Srbijo, mi smo se upustili u popravku zakona.
Veoma jasno smo izneli svoj stav kroz amandmane, zamerili vam novu službu sa četrdesetak zaposlenih, iako imate ombudsmana koji bi to isto tako, čak i po evropskim konvencijama, mogao da radi, zamerili vam novo trošenje novca, zamerili neka rešenja oko kojih bi stvarno trebalo da se zamislite i da ih malo uredite, omogućili vam da zakon popravite.
Sad vam kažem, zakon popravljen u samo dva ili tri člana biće apsolutno dobar da za njega glasa i poslanička grupa Napred Srbijo, ali ako ostane u tekstu u kome ste nam ga najpre jednom, pa drugi put predali, mi za taj zakon nećemo da glasamo.
Namera vam je dobra, ne samo EU, namera o tome da se otvoreno govori o diskriminaciji i da se ona otvoreno zabrani je sasvim dobra. Ima i nekih rešenja ovde koja, čini mi se, bacaju pod noge Ustav, zato što Ustav sam kaže da postoje neka prava koja se direktno primenjuju, a vi ovde kažete - ovo pravo mora da bude ostvareno u skladu sa Ustavom i međunarodnim ugovorima.
I međunarodne ugovore i neka prava koja se direktno primenjuju iz Ustava, za njih Ustav ne traži zakon. Nije trebalo da ovim zakonom kažete da će biti kažnjen onaj ko ne poštuje Ustav. Proverite taj član, mislim da je 18, odnosno treći član, poslednji stav.
Dakle, zakon može da bude delimično popravljen. Ne znam kakav je vaš odnos sa crkvama. Ako ne želite da pravite suparnike u nevladinim organizacijama, izbegnite da to bude i sa crkvama. Nemojte da ih odbacujete.
Jeste država sekularna, ali i njihov prigovor je bio da vi njih svojatate, da hoćete zakonom da opredelite njihovu doktrinu, njihovo učenje, njihovo shvatanje morala, njihovu propoved, njihove kanone.
Ako ste rešili da se ne mešate, da odvojite crkvu od države, onda dozvolite crkvi da izvrši izvesnu diskriminaciju po vama, a mislim da radi svoj posao, da teče svojim tokom, ko se u to uključi, uključi, ko se ne uključi, ima zakon koji može da se brani. Ponavljam, uz izvesne izmene dva veoma bitna člana, glasaćemo za ovaj zakon.
(Topkom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospođo Đukić-Dejanović, sada sam dužan da upozorim da ste vi povredili Poslovnik, zato što niste reagovali na jedan deo diskusije gospođe Kolundžija, koja je povredila član 104. stav 1, kada je jedan proces koji sobom neminovno nosi donošenje ovog zakona, proces priznavanja razlika, proces zaustavljanja diskriminacije određenih ljudi koji se od nas razlikuju, poistovetila sa procesom u kome su žene dobile građanska prava, pravo glasa, poistovetila sa procesom u kome su invalidi postali ravnopravni deo ovog društva.
Mislim da je time počinjena svojevrsna uvreda za sve žene koje su se konačno, posle vekova borbe, izborile da budu ravnopravne sa muškarcima i svojevremena uvreda invalida koji su konačno, u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima, postali ravnopravni članovi ovog društva.
Dakle, uz sva naša nastojanja da nikoga ne diskriminišemo ponavljam da ovaj zakon nosi sa sobom opasnost da mi ono što ne želimo da diskriminišemo u stvari podignemo na nekakav nivo na kome će to početi ljudima da smeta. Zato vas molim, ako je to stav vladajuće većine, da vi taj stav delimično modifikujete, a opet u skladu sa amandmanima koji su podneti na ovaj predlog zakona, tako da to postane prihvatljivo za sve.
Za mene nije prihvatljivo da je ovo toliko istorijski korak, kao što je bio korak kada su žene dobile pravo glasa.
(Tokom ovog govora narodni poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospođo Čomić, razumem vaše simpatije prema ovom očijukanju, ali vi ste grubo tri puta povredili Poslovnik ne dajući mi priliku da vam odmah neposredno po učinjenoj povredi Poslovnika ukažem na te povrede.
Prva povreda Poslovnika bila je kada ste gospođi Pop-Lazić dali reč da vam ukaže na povredu Poslovnika koja je ukazana u ranijem periodu, iako je pre nje govorio gospodin Vladan Batić, na čiju povredu Poslovnika uopšte nije ukazala.
Potom, tražio sam reč po povredi Poslovnika. Vi ste dali gospodinu Aligrudiću reč za repliku, a onda ponovo dali reč gospođi Pop-Lazić za repliku, neprekidno ignorišući moj zahtev da dobijem reč po povredi Poslovnika.
Zato vas upozoravam da ste povredili član 100. stav 1. po kome na povredu u postupanju predsedavajućeg može da se ukaže samo neposredno po učinjenoj povredi. Vama to nije ukazano. Vi niste opomenuli poslanika, a potom i meni niste dali reč odmah po izlaganju prethodnika, a čak sam imao pravo da po nekakvom redosledu, kao predsednik poslaničke grupe, dobijem prvi reč po povredi Poslovnika, ukoliko se javilo više poslanika.
Molim vas da vi izvršite jedno samokažnjavanje, da vi sebe kaznite jednom opomenom, kako biste i vi imali na umu da povrede Poslovnika može da izvrši samo predsedavajući, tako ste predvideli Poslovnikom.
Ne može poslanik, ali zato se postavlja pitanje ko vama, kao predsedavajućem, izriče opomenu za ono što ste učinili svesno, verovatno ubeđeni u to da nećete dobiti nikakvu opomenu ili bilo koje druge vrste kaznu.
Vi već imate i potpredsednike Narodne skupštine koji sede sa po dve opomene pored vas. Očigledno da ste pod uticajem onih koji vam pomažu da loše vodite sednicu. Posle se javljam i po amandmanu, pa kada se iscrpi ova lista govornika po Poslovniku i po replikama, malo bih da govorim i o amandmanu.
(Tokom ovog govora poslanici SRS su ometali govornika.)

Gospođo Čomić, vi ste ponovo povredili član 100. stav 1. Pokušali ste da mi dokažete kako vam Poslovnik omogućuje da procenite krug replika i da po tom osnovu dajete reč dok vi ne procenite da je krug replika završen. Član 101. koji se odnosi na replike ne daje vam to pravo. Ako ste već želeli da to pravo ustanovite, imali ste izmene Poslovnika ovih dana ...
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike koji drže mobilni telefon u klupi i puštaju muziku za vreme izlaganja da to prestanu da čine. Molim narodnog poslanika Momira Markovića da proveri da li mu je mobilni telefon ispravan ili da slučajno greškom... Zahvaljujem, narodni poslaniče. Izvolite, nastavite.)
Zaista vas molim, gospođo Čomić, da Poslovnik primenjujete isključivo onako kako u ovoj knjizi piše. Kakav je da je, prihvatio sam da ga poštujem, iako je donesen mimo volje velikog broja narodnih poslanika. Nemojte da idete dalje od tog poslovnika u izmišljanju nekakvih svojih prava. Dakle, nemate pravo da gazite Poslovnik. `
Zahvalan sam vam na tome što ste prvi imali dovoljno hrabrosti da primenite Poslovnik na poslanike koji misle da je ovo mesto za šalu, da je ovo uteha za izgubljene poene, da je ovo dnevna bolnica, samo što ne heklaju, i ne vezu i ne štrikaju, a juče je neko dovodio i naslednike ovde, to se čulo sa telefonskih signala.
Zato vas molim, prema vama zaista gajim određene poslaničke simpatije. Mislim da vrlo dobro primenjujete Poslovnik u meri u kojoj vam je to omogućeno i dozvoljeno. Nemojte da idete dalje od toga. Imaćete moju podršku sve dok striktno primenjujete Poslovnik.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Onog časa kada izađete iz okvira Poslovnika, onda nećete imati ni moju podršku.

Svojim odgovorom, podstakli ste me da postavim još jedno pitanje. Neka bude prvo, a nije najvažnije.
Morate da mi odgovorite – kada je bila ta sednica Administrativnog odbora na kojoj je gospodin Nenad Čanak tražio plaćeno odsustvo?
Pošto sam prisustvovao poslednjim sednicama Administrativnog odbora i na njima nije doneta takva odluka, molim vas, ako vas je neko pogrešno obavestio, da potražite pravo obaveštenje, a ako ste to danas smislili, da nas ne obmanjujete, pošto Nenad Čanak neće imati problema, čak i da izgubi stalni radni odnos. Čim izađe iz one ''ludaje'', može da podnese zahtev da bude primljen u radni odnos i ponovo će da zasnuje radni odnos, tako da ne morate da ga pravdate. Sam njegov čin dovoljno govori o tome na koju on populaciju cilja svojim ponašanjem.
Ja imam problem, koji verovatno imaju i predstavnici drugih opozicionih poslaničkih grupa – da poštujem ovaj vaš poslovnik, time što vam postavljam ova pitanja. Pošto je to jedina mogućnost da se nešto sazna od vas, pa makar i pogrešno, ja se ponašam u skladu s ovim vašim novim promenama Poslovnika. Samo se nadam da će jednog dana biti stvorena dovoljno snažna i moćna skupštinska većina koja neće ograničavati prava poslanika opozicije i koja će vratiti Poslovnik – negde na nivo ''diktatorskog režima Slobodana Miloševića'', u 1991. godinu, na primer, kada je jedan poslanik ovde govorio tri ili četiri dana bez prekida i nije bio ni opominjan, ni prekidan. Tada se ni kolege poslanici nisu bavili kujundžijskim zanatom u sali, nego su sedeli i slušali šta njihove kolege govore.
Vama ponavljam pitanje, gospođo Đukić-Dejanović, kada će na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Republike Srbije biti Statut Vojvodine? Smatram da uopšte nema razloga, posle svega što je sprovedeno u Vojvodini, posle svega što je odlučeno u Skupštini Vojvodine, da se i mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije o tome ne izjasnimo.
Ne verujem da vi možete, ovim odugovlačenjem, svojevrsnim pritiscima i ucenama, da stvorite potrebnu većinu da bi taj statut ovde bio izglasan. Zato vam i sada kažem da oni koji su se izjasnili da su protiv tog statuta sigurno ne mogu da promene svoje mišljenje, a tu ima i stranaka iz vladajuće koalicije, koje ozbiljno o ovoj državi misle. Žele joj sve najbolje. Ne žele joj da bude cepana, ne žele joj da bude deljena, ne žele podele i svađe u ovoj našoj Srbiji.
Zato vas molim, jer mislim da i vi imate stav veoma sličan stavu Poslaničke grupe ''Napred Srbijo'', da to dođe na dnevni red, da to raščistimo jednom konačno i da nastavimo da radimo, kao što smo radili do sada u jedinstvenoj Srbiji, koja ima svoje dve autonomije – jednu u kojoj može da sprovodi svoju vlast, i drugu, koju je prepustila međunarodnoj zajednici do nekih boljih i srećnijih vremena.
Druga tačka je to sporno povlačenje, odnosno drugo moje pitanje je sporno povlačenje zakona o zabrani diskriminacije. Dajte nam barem obaveštenje šta se to dešava i zašto taj zakon nije na dnevnom redu?
Zašto ne insistirate da se zaustavi ova kakofonija, rekao bih, protivnika suprotstavljanja zakonu, ova ofanziva asocijalnih grupa koje bi želele da dominiraju nad ljudima koje je Bog stvorio o svom liku?
Dakle, ako hoćete savet, nemojte da ostavljate po strani nijedan problem. Prebacite ga na nas narodne poslanike, na Skupštinu, odnosno prebacite ga da mi ovde o tome raspravljamo. Nas je narod sve poslao da raspravljamo o tome.
Nemojte da dozvoljavate Vladi Republike Srbije da godinu dana priprema zakon, a da ga onda, za samo jedan dan, povuče iz procedure, da bi ga, s kozmetičkim izmenama, kako sami kažu, u proceduru vratili ponovo. Izazvao je mnogo interesovanja u javnosti taj zakon i mislim da bi trebalo da obezbedite, kako je god moguće, da hitno bude na dnevnom redu, a, kao verujuća žena, videli ste stav svih crkava koje u Srbiji deluju i propovedaju, posebno moral, pa se nadam da ćete tako i glasati.
Ja vas molim samo za deset sekundi. Kako smo obavešteni na Administrativnom odboru, dalji rad Narodne skupštine Republike je ugrožen zbog toga što iz budžeta ne stiže dovoljno finansija za rad Narodne skupštine, pa vas molim da zaštitite autonomiju Narodne skupštine. Mi ne smemo da zavisimo od Vlade, od ministra finansija, od budžeta. Naš rad ne sme da bude zaustavljen...

Znači, bojite se odgovora. Hvala.
(Za vreme govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića, poslanici SRS-a su lupali u klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kratko da govorim. Želeo bih da ubedim ministra koliko je apsurdan ovaj stav za koji tražimo da bude obrisan, zato što traži od onoga ko prvi sazna za smrt da je prijavi. To je uvek lekar. Niko od nas nema pravo da konstatuje smrt. Možete da budete potpuno ubeđeni da ste zatekli čoveka mrtvog, ali vi niste taj koji konstatuje smrt. To mora lekar da uradi.
Apsurdno je obavezivati prolaznike, koji to ne mogu da konstatuju, koji nemaju pravo da to konstatuju. U svakom slučaju, smrt konstatuje lekar, a ne neko lice.

Najpre bih da uputim izvinjenje gospođi ministar, zato što prisustvuje ovoj raspravi, iako bi bilo bolje da je u krevetu i mislim da je humano da u šest sati prekinete; ništa nećemo izgubiti ako skratimo bolovanje gospođe ministar.
Izašao sam da upozorim na situaciju koja može vrlo lako da se desi u ovoj našoj Srbiji, dešavala se u proteklih osam godina, pa zašto ne bi i sada – eksproprijacija za potrebe privrednih društava s većinskim državnim kapitalom. Šta biva kada ta privredna društva promene strukturu vlasništva?
Imate slučajeve da su mnoge državne banke nestale, otišle u stečaj, i nijedan sudija nije smeo da završi stečaj, pošto su solventne, postoje i dalje; vi o njima govorite kao o živim mrtvacima koji hodaju, skidate polako ono što postoji kod njih. Postoji mogućnost da takvo privredno društvo ode u stečaj i da bude prodato, da to bude u veoma kratkom roku u odnosu na vreme kada je za njegove potrebe izvršena eksproprijacija, da sve to bude zato što neko želi to zemljište. Ne može na drugi način da dođe do njega, nego mora da se predstavi kao da je to interes ustanovljen zbog privrednog društva za koje je zainteresovana država, osnovala ga država.
Jesmo li negde predvideli da ono što je osnovala država nikada ne može da promeni strukturu vlasništva? Nismo. Nažalost, nismo. Šta ako "Komercijalna banka" iskaže interes, vi izvršite eksproprijaciju, a ona izađe s akcijama na berzu; država kaže – nećemo ovu banku više da imamo u većinskom državnom vlasništvu, i kupi je neko kome je bilo u interesu to zemljište?
Koje je zemljište dragoceno u Srbiji? Neizgrađeno građevinsko zemljište pored autoputeva, ako bog da, i cela desna i leva obala reke Dunav. Sve poljoprivredno zemljište u Vojvodini je na meti danas. Nisu opštine izašle urbanizacijom na tu daljinu, pa sada imate situaciju da tajkuni kupe četiri-pet hektara zemljišta od seljaka, pa onda pronađu korumpiranu opštinsku vlast koja to proglasi za građevinsko zemljište, izvrši nekakvu urbanizaciju, legalizuju mu to što je poljoprivredno zemljište prešlo u građevinsko zemljište.
Naravno, i Mišković, i svi ljudi koji vas pomažu, i oni koji nas pomažu, mislim da svako svakoga treba da pomaže ako je to u skladu sa zakonom, a ako nije u skladu sa zakonom, podleže pod druge principe. Vi, mladi gospodine, uvek maramicu koristite da obrišete nos.
Dakle, uz mnogo opreza, zato što nam mnogo državne imovine odlazi u privatne ruke...

Dobro ste se setili.
... u ruke stranaca, koji se uopšte ne bave poslom kojim se to privredno društvo, preduzeće, bavilo. Jednostavno, služi im da zatvore preduzeće, da robu koja se u njemu nalazi iskoriste i njenom prodajom isplate cenu koju su dali Agenciji, a koje je pripalo Agenciji, ili na aukcijama na kojima nastupaju solidarno i zajednički, obično uz pretnje onima koji bi, možda, i pošteno licitirali. Dakle, gospođo ministar, nemojte da ostane na vama večita anatema da smo vas upozorili, da ste nešto radili za potrebe bogatih ljudi, a podvodili pod javni interes. Bolje bi bilo da ste prihvatili amandman koji na neki način obavezuje državu da vodi računa kada vrši eksproprijaciju.
Ništa teže od eksproprijacije nema. Silom uzimate vekovno vlasništvo. Gledajte da to bude apsolutno u skladu s interesima države, ne pojedinaca. Gledajte da čovek zna, iako mu je otišla imovina od koje je hranio, možda, decu, ili mu je srušena kuća, da je to učinjeno za nešto mnogo važno, da bih vam prihvatio da je vama mnogo važnije da napravite školu, nego da meni ne rodi kukuruz na njivi. Zaista, morate da mi dokažete da će ta škola da bude škola, da će u njoj da bude dece i da je ne gradite samo zato da biste je napustili i prodali, a ja više neću imati njivu s kukuruzom. Moja njiva je meni važnija nego vama vaša škola.
Ali, kada ste u većini u Skupštini, izglasaćete da moja njiva nije toliko važna, samo ćete da mi je isplatite, iako nemam nameru da je prodam. Dirate u najtananije osećanje koja čovek ima, a to je vlasništvo koje je sticao vekovima, ili koje je kupio, na kraju krajeva, pa je uknjižio kao svoje.
Zbog toga vas molim da još jednom dobro razmislite i da ne pišete formalna opravdanja za odbijanje amandmana, nego da pronađete zaista nešto čime biste nas ubedili da nismo u pravu kada podržavamo ovako dobar amandman.

Vi ste, gospođo Đukić, grubo povredili Poslovnik, zato što ja nikada prethodniku ne bih rekao "mladi gospodine". Ne znam, uopšte, po kom osnovu ste mu dali pravo na repliku, kada nisam mislio na njega; jedino ako se prepoznao po tome da sam mu dao jednu korisnu lekciju iz bontona.