Pošto je moja dužnost da održavam red na sednici i da brinem o dostojanstvu Narodne skupštine, nisu mi promakle uvrede koje ste izgovorili, nije mi promaklo da ste svoje političke suparnike optužili da su nacionalsocijalisti.
Nemojte više nikada bilo koga da optužujete za govor mržnje. Izrekli ste najteže reči mržnje koje postoje u istoriji savremene civilizacije. Vi ste svoje političke suparnike optužili da su nacisti, pa vas molim, ubuduće, kada vama budu upućene teške reči, setite se reči koje vi izgovarate.
Reč ima Jorgovanka Tabaković.
Dobićete reč kada završi gospodin Batić. Ja sam već gospodinu Batiću dao reč. Sedite i dobićete reč. A vi, Batiću, ne možete da određujete ko će da priča.
Izvolite, gospodine Batiću.
Sledeća je gospođa Pešić, pa vaša replika, gospodine Šutanovcu.
Uzmite stenogram, lepo sam rekao, po Poslovniku reč ima gospođa Pešić, dok ste vi govorili. Pre vas se javila gospođa Pešić. Posle nje idete vi, i to sam rekao malopre.
Nemojte u svojim govorima da pominjete, da iznosite neistine o meni. Neću imati potrebe bilo šta da vam dobacujem. Ali, ako izađete tu i počnete da govorite o meni, dozvolite da odgovorim. Valjda je to normalno ljudsko pravo.
Zašto sam ja vama sada dao pravo da odgovorite na ono što vam se nije svidelo u onome što sam ja govorio?
Kad god me neko od vas bude pomenuo, a ja budem smatrao da je govorio neistinu, da je ugrozio moje dostojanstvo i pravo, odgovoriću. Kad budem imao mogućnost, odgovoriću sa govornice, dok nemam mogućnosti, odgovaraću vam odavde. Trpite me ovakvog ako možete, a ako ne, podnesite zahtev da budem smenjen.