Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7930">Vitomir Plužarević</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. razdeo 20. Ministarstva ekonomije regionalnog razvoja funkcija 410. ekonomska klasifikacija 451. subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama kolone devet i jedanaest, iznose dve milijarde i 970 miliona, mi predlažemo da taj iznos bude sedam milijardi i 970 miliona. U delu funkcije 410. ekonomska klasifikacija 621. nabavka domaće finansijske imovine, to su kolona devet i jedanaest, sa pet i po milijardi, mi želimo to da smanjimo na 500 miliona. Znači, to su tih pet milijardi koje želimo da usmerimo u ova preduzeća i organizacije koje treba da poboljšaju standard Srbije.
Odgovorili ste kao i što ste odgovorili na većinu ovih amandmana, da ne prihvatate, a razlozi vam baš nisu kvalitetni, kao što nije ni budžet kvalitetan. Sami vidite iz svih izlaganja narodnih poslanika da ovaj budžet ne pije vode kod građana, osim kod Vlade koja je prevarila sve, pa će ovim budžetom prevariti građane. Vaši krediti koje vi predviđate, a vezano za ovaj naš amandman su poznati građanima i privatnim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacija, a oni su negativni, pošto MMF diktira sve finansijske i bankarske transakcije u Srbiji.
Program odobravanja kredita preko Fonda za razvoj je poslednje dve godine bio obeležen nepravilnostima, poput dodeljivanja kredita Delta agraru, sastav Upravnog odbora Fonda za razvoj i rukovodstvo koje je birano po političkim kriterijumima ne daju garanciju da se te nepravilnosti neće ponoviti u 2012. godini. Zato sredstva od pet milijardi treba preusmeriti i uvek kontrolisati, nepolitički motivisan način davanja subvencija.
Dame i gospodo narodni poslanici, ostajemo kod amandmana koji smo podneli sa predlogom na član 13, da se isti briše, jer članom 37. važećeg zakona precizno je propisana nadležnost pokrajinskog štaba za vanredne situacije u stavu 1. tačka 2), 3) i 4), a obaveze Pokrajinskog štaba prema Republičkom štabu za vanredne situacije u potpunosti je regulisao pravo i obaveze i lokalne samouprave, pa je predloženi član 13. suvišan. Inače, u Zakonu se ponavljaju mnogi termini i definicije. Tako na primer to definišu brojne odredbe koje se ponavljaju od člana do člana – koordinira, organizuje, planira, priprema, sprovodi, naređuje, razmatra, izveštava, prati, preuzima i da ne nabrajam ova nabrajanja. Tako član 14. uvodi novih 19 odredbi i u primeni važećeg zakona šta se to sve dešava za godinu dana, da li su isti ljudi ovaj zakonik pisali i pre godinu dana i danas ga predlažu.
Ovde se teško ko može snaći u ovim nekorisnim novotarijama bez većeg uspeha.
Zakon o vanrednim situacijama mora da obezbedi ljude i sredstva, tehniku sa kojom će da deluje na te situacije. To su požari, poplave, zemljotresi, olujni vetrovi. Potrebno je zaposliti, tako ste izjavljivali, oko 4.000 ljudi koji bi mogli da ugase požare, ali vi ništa ne činite. Sve ste uništili, vojsku, policiju. Zašto se tako ponašate? Pare ste obezbedili za razne organizacije, za nevladine organizacije i ko još zna šta sve finansirate.
Konkretno, trenutno je vanredna situacija. Počele su predizborne aktivnosti. Zaposlili ste 1.800 agronoma, 400 šumarskih inženjera i ko zna koga ćete još zaposliti u službi predizborne aktivnosti.
Mi smo to prokomentarisali, vrednost tih poslova, a sve je to u skladu sa vanrednom situacijom. Znači, prvo ste proglasili vanredne situacije, a to su izbori i onda zaposlili te ljude koji će koštati oko 30 miliona evra. Tih 30 miliona evra ste trebali uložiti u ovaj fond za vanredne situacije gde bi mogli da delujete i u svakom trenutku da ugasite te požare. Oko tih požara niste se bili spremili ni kadrovski ni tehnički da bi mogli da ugasite.
Oko požara, to je posebna priča. Inače sam šumar po vokaciji, pa znam šta to znači i kako se sve to dešava.
Reći ću vam par rečenica vezano i za ove naše drage prijatelje koji su palioci raketa. Tu ništa niste uradili. Moje kolege su prokomentarisale vezano za te baze koje se nalaze po Srbiji. Njih gasite. Razumemo zbog čega ih gasite. Lobisti koji žele da unište malog i srednjeg poljoprivrednog proizvođača, odnosno voćara,oni utiču na vas. Oni vam predlažu zakone. Zašto? Oni imaju zaštitne gradonosne mreže i nisu im potrebni ovi sistemi o kojima danas komentarišemo, odnosno o kojima komentarišemo svakodnevno.
Mi kao SRS smatramo da ovaj član koji sam ovde komentarisao treba da se briše i da i da radite u skladu sa normama i principima ne EU nego naših potreba koje su vezane za Srbiju, za naše lokalitete i za naša područja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 38. reči: "može da odluči" zamenjuju se rečima: "dužan je". Mi smatramo da predlagač zakona mora voditi računa o bezbednosnom riziku i stvaranju mogućnosti narušavanja bezbednosti tajnih podataka.
Predlagač mi je odgovorio – amandman se ne prihvata iz razloga što ne treba da postoji dužnost isključenja javnosti radi zaštite moralnog integriteta učesnika u postupku, a organ koji vodi disciplinski postupak u svakom konkretnom slučaju svakako procenjuje razloge za isključenje javnosti.
Vama na primer dođu iz EU Bramerc, Kar Bip, ili vam dođe na premer engleska, nemačka ambasada, tada šta vi činite? Slušate njihove naredbe a mi vam predlažemo da ni jedan mešetar ne može subjektivno da utiče, pošto u zakonu se ugradi reč "dužan je", tako se stvara zakonska obaveza, ali čini mi se da vi ove zakone donosite samo proforme, jer sve što radite je podređeno vašoj želji, a želje su vam podaničke i zakoni su podanički a gazde EU vam se raspada i počela je da truli i ta se trulež dopire i do nas. Potrebno je vreme da se ona raspadne da li će to biti za jednu li dve godine najviše, miris truleži je već dopro do Srbije, EU se raspala.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o zaštiti oplemenjivača biljnih sorti donet je 10. jula 2009. godine, a posle dve godine mi vršimo popravku, odnosno vršimo izmene i dopune tog zakona.
Prvo što smo uradili u zemlji Srbiji da smo sve uništili što je imalo vrednost, a vezano je za ovu oblast. Kolega Krstin je, samo da kažem, u načelima dao određene smernice, a vezano za uništavanje svih vrednosti koje ste vi uništili.
Uništili ste institute koji su bitisali na prostoru Srbije. To uništavanje traje i danas. Srbija je još za vreme Mihajla Pupina se bavila i vršila oplemenjivanje vrsta i sorti. On je u svojim radovima poručio svim generacijama, pa i današnjim, da znaju da naše geografsko podneblje daje najkvalitetnije sorte voća. On je bio svetski putnik, i on je mogao to i da uporedi, a vezano za sve sorte i boju, slast i ukus koji se proizvodi u Srbiji.
Podsetimo se kalemara iz Velike Drenove, podsetimo se Instituta Zemun Polja "Rimski šančevi", podsetimo se Instituta za voćarstvo u Čačku, "Fruškogorskih kalemara" iz Petrovaradina, Sremskih Karlovaca, Iriga, nema više od toga ništa. Kada običan građanin danas želi da obezbedi kaleme ili neku sortu, mi ih više nemamo, sve uvozimo i taj lobi je ispunio svoj cilj.
Vi imate obavezu samo da uvozite, pod znacima navoda, naše sorte, jer su vaše sorte otišle u zaborav. Tako misle ovi koji se bave, da kažem, ovim lobijem, da unište sve što je vredno i kvalitetno u Republici Srbiji.
Ovaj zakon o zaštiti oplemenjivača donet je 2009. godine, to znači da nije našao svoj put, a već se danas raspravlja o izmenama i dopunama istog zakona. Razlozi su poznati. Struka i nauka prof. Ševarović je sakupio 35 hiljada potpisa, čime želi da skrene pažnju javnosti, struke, nauke i vlasti da ovaj zakon, odnosno izmene i dopune nisu adekvatne sa našim naučnim pogledima, koji su u svetu priznati.
Mi sve prihvatamo po sistemu ad hok, samo ako je to iz EU. Ona se danas, naočigled svetske javnosti, raspada. Šta mi to radimo? Kuda mi to stremimo? Zar treba sve da uništimo, da bi ušli u ruševine EU? Stanite malo, okrenite se i pogledajte narod u oči i on će vam sve reći. Hoće struka i nauka da se uvažava, a ne da se bagateliše sa belosvetskim mangupima, koji svakodnevno, putem medija, prihvatate i sa njima imate dilove, koje primate i uvažavate ih kao da smo mi dužni više od toga što oni traže. Dokle ćete da klečite i da molite tu belosvetsku mangupariju da po Srbiji šešira i radi šta hoće.
Poljoprivreda je po vašim izveštajima uglavnom u hvalospevu. Medijski je podižete, a to je ovih dana prokomentarisao i premijer, kako je rast poljoprivrede, ne znam za koliko procenata. Znate, to je samo za TV. Stvarno stanje u poljoprivredi je ispod svih kriterijuma, a sve je vezano i za ovaj zakon.
Danas ste stavili na dnevni red ovaj zakon. Na KiM je stanje takvo, da ta tema ima prednost u odnosu na ovaj zakon. SRS vam je predložio da Skupština stavi na dnevni red to pitanje, ali se vi bavite ovim zakonom. Najtragičnije je to, kada ste u ponedeljak na dnevni red stavili interpelaciju ministra Srećkovića i on je bio iznenađen sa ovim predlogom. Stanje na KiM je teško i ovi ljudi koji tamo žive, zaslužili su pažnju ovog parlamenta.
Ovim zakonom rešavate poseban oblik intelektualne svojine. Sve kvalitetne kadrove ste oterali u beli svet, jer oni u Srbiji nemaju više šta da rade. To vi, gospodine ministre, dobro znate, pošto obilazite Srbiju, znate koje kadrove imamo, kakvi su kadrovi, gde su raspoređeni i šta treba da činite sa njima.
Koje su se to nelogične stvari dešavale, da vi morate doneti ovaj zakon? Tražimo odgovor na to pitanje.
Na početku mog komentara sam vam rekao da ste sve uništili i da danas mi treba da se usklađujemo sa međunarodnim konvencijama i da uđemo u sistem međunarodne unije, koji prati i genetski modifikovane vrste. Tu malo treba da zastanemo. Tim međunarodnim konvencijama Srbija mora da prihvati genetski modifikovane biljne i životinjske vrste.
Neko od poslanika vladajuće koalicije je kazao – doneli smo mi Zakon o zabrani modifikovanih biljnih i životinjskih vrsta. To je samo farsa. Ovih dana, u Vojvodini, konkretno u Sremu, u toku žetve, ne ovih dana, nego i prošle godine, ministarstvo je tarupiralo soju koja je bila genetski modifikovana. Što ste to radili? Kako ste mogli da uvezete to seme? Ko je mogao da uveze mimo države i mimo tih kontrolora sa kojima vi rukovodite i narod poseje? Šta zna onaj seljak tamo sa Fruške gore ili iz Šumadije, on ode i kupi to.
Na toj deklaraciji ne piše da je to genetski modifikovana biljka. Vi se onda pojavite. Znate kako ste se pojavljivali, gospodine ministre­? Policijski helikopter nadleće taj vaš traktor koji vuče tanjirače i tu mehanizaciju i narod, i to seljaci koji imaju dva ili tri jutra, ne čak ni hektara, takve soje, i vi onda to njemu uništite, on jadan uložio neki trud itd.
Zna to seljak, da kažem u nekom postkriptumu, da je to i zabranjeno, ali ne zna otkud on može da se razume u tu vrstu poslova koje vi činite. Zastanemo tim međunarodnim konvencijama, Srbija mora da prihvati genetski modifikovane biljne i životinjske vrste i taj, da kažem, eksperiment oni izvode sa našom zemljom, sa našim ljudima i mi im još to platimo ko zna koliko. Taj eksperiment koji oni sprovode u Srbiji, to je za njih vrlo kvalitetan eksperiment i oni će tu da profitiraju. Ko to oni? Pa oni i vi, jer vi ćutke prelazite preko svih tih problema koji se tiču, a vezani za ovaj zakon.
Šta se pravite nevešti oko ovih genetski modifikovanih organizama? Znači, morate preduzeti prave mere da se taj proces ne širi Srbijom. Znamo mi te evropske benefite. Rekli ste, kao, biće tih evropskih benefita itd, oni su nam toliko poznati. Setite se samo tih milijardi kada ste došli na vlast, sećate se kad ste rekli - mi kada dođemo na vlast, tu će biti benefita, čeka nas tamo u Segedinu, stižemo kamionima, avionima itd. To je bila šarena laža. Benefiti su nas doveli do velikog svetskog duga i taj dug se danas meri od 27 do 30 milijardi. Prijatelji vaši su nas bombardovali, benefitirali sa 200 milijardi evra. Niste ni jedan zakon, znam da vi niste vezani za poljoprivredu, vi ste više u tom pravnom sektoru, tu ste morali, kao vrsni advokat, kao pravnik, da jedan makar mali zakon od tri člana vežete i postavite na pijedestal za buduće generacije, tih 200 milijardi stalno raste po onoj stopi, da te buduće generacije mogu nekad da se pozovu. Nećete se vi pozvati, ni ja, ali te buduće generacije da mogu da se pozovu i kažu – oni su nas bombardovali, ta šteta je tolika i tolika.
Ovih dana ste raspravljali i o vraćanju žbica Nemcima koji su otišli iz Vojvodine. Kojih žbica? Pa na biciklu. Oni su dostavili, znate kada je bila Angela Merkel tu kod vas, ona vam je dostavila spisak svih zadataka koje morate da uradite i obavite sve što treba. Kažete – pristup genetskom materijalu. Rekao vam je profesor sa 35 hiljada potpisa, on vas upozorava.
Kažete da možemo da trgujemo. Sa čime? Mi sve sorte sa kojima vi rukovodite uvozimo iz Italije. Dođite na Frušku goru, pozivam vas da vam tamo pokažem sorte, da vam tamo pokažem kompletnu infrastrukturu. Sve je to uvoz. Nema ni jedne jabuke koja se zove tanjirača, naše stare sorte ili petrovače itd. dođite u Srem da to vidite. Oni za sadni materijal vama izdiktiraju koje vrste, koja zemlja, koja tehnologija, koja hladnjača, ko će da kopa bunare, čija mreža protivgradna, a mi dajemo radnu snagu, onu tamo u okolini, po ceni od jednog evra na sat. To je ta trgovina. Znate gde izvozite jabuke? Ne izvozite u EU. U Rusiju izvozite. Opet su vam dali cenu po 60 eurocenti, pa su izračunali koliko je to po hektaru, pa kad vi sednete za okrugli sto i to razložite to je onda bogatstvo nad bogatstvima.Znate li sa čijim se parama to tamo gradi? Seljačkom mukom. To je sve para našeg seljaka i naših ljudi koji su se bavili poljoprivredom.
Rokove ste povećali sa 30 na 60 dana. To je i bitno i nije. To je samo tako da bi izvršili promene. Licence dajete ako su vam partijski miljenici, kao što radite sada sa agronomima koji su po poljoprivrednim stanicama danas, vrše edukaciju seljaka, živa istina, edukacija izbora – koliko, šta, gde – i da niko od tih agronoma ne sme ni jednu rečenicu da prozbori protiv vlasti. To nije bilo u krstu sveta, ali to radite.
Imam tog još dosta, ali ću završiti. Ministre, vi niste ministar poljoprivrede, zbog poljoprivrede. Vas su postavili kao pravnika da nivelišete, odnosno da nekim vašim majstorskim pravnim gravurama tu poljoprivredu koja je u datom trenutku nabubrila sada ispečete i kao gotov proizvod predate toj evropskoj ruševini. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakon je loš, svi učesnici u raspravi su to istakli i detaljno obrazložili, kao što je to učinio moj kolega Zoran Krasić. Zakon je kao neka deklaracija koja ima za cilj da formira direkciju, čiju, koju i kakvu, to niko ne zna. Verovatno mi naziremo vašu. Ako vam je malo direkcija, agencija i ostalih uprava koje su samo balast i trošak našeg zajedničkog budžeta, neka vam je alal.
Pominjete evropske železnice. Znate i sami da je to samo mašta i iluzija. Brzina popravke železnice zavisi od brzine oporavka naše države, a državu ste uništili do te mere da ne može da se meri normalnim merama. Kada počne da se popravlja stanje privrede u Srbiji, tada može i železnica polako da se restaurira i to će biti raritet u Evropi, najstarije železnice koje će koristiti Evropljani kao turističku atrakciju.
Danas je u Srbiji najbolja trasa železnice na Mokroj Gori, sa kojom upravljaju Železnice Srbije, a to što traže vojvođanski Mađari Ištvana Pastora i ligaši Nenada Čanka, to je samo želja koja se pokriva ucenama. Ali, mi smatramo da će ministar braniti Ustav Republike Srbije i time dati odgovor na to pitanje.
Ministar se zalaže za Kinu i Rusiju i mi ćemo podržati to njegovo zalaganje. Ovaj naš amandman na član 59. predloženog zakona želi da popravi sistem zaštite železničke infrastrukture i naša sugestija bi bila konačno u članu 59. u stavu 1. koji glasi: "U infrastrukturnom pojasu zabranjeno je svako odlaganje otpada, smeća, kao i izlivanje otpadnih voda, narušavanjem vodotokova, ugrožavanje sigurnosnih telekomunikacionih i energetskih postrojenja".
Znamo da ste i određene članove i amandmane usvojili po sistemu – voli, ne voli. Amandmani ni posle usvajanja neće popraviti ovako loš Predlog zakona. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na ovaj član 37. i kolega Zoran Krasić je u svom komentaru dao suštinu svih tih naših predloga.
Mi predlažemo da se smanji, u stvari da se umanji kazna sa 30.000 na 20.000, odnosno sa 100.000 na 50.000. Znači, mi mislimo i predlažemo da u ovoj situaciji u kojoj se danas nalazi država i u kojoj se nalaze ljudi koji su vezani za ovaj zakon, da je to realan predlog. Pošto ministar nije ovde, verovatno ne možemo ni da utičemo na te komentare.
Imam samo sledeći komentar. Amandman se ne prihvata iz razloga što je u toku rada na Predlogu zakona ocenjeno da su zaprećene novčane kazne itd. Mi smatramo da su ti ocenjivači verovatno evropski emisari koji su onako paušalno samo prokomentarisali čitav ovaj zakon i dali vama neki mig ili znak, možete, puštajte ovaj zakon, on je dobar EU, a kako će biti za naše ljude i za učesnike u saobraćaju to je vrlo kritično.
Sedamnaest kategorija kazni u ovom članu koji mi obrađujemo ima i, između ostalog, tu su predviđene kazne i od šest meseci do tri godine, znači, ako se ispune ili ako se ukrste sve te strelice kaznene koje su predviđene ovim zakonom.
Važna stvar svakog zakona su naravno kaznene odredbe, što je predviđeno i ovim zakonom. Međutim, ako se analiziraju kaznene odredbe vaših zakona, ispada da su oni najviše doneti zbog kaznenih odredbi. Vezano i za ove kaznene odredbe, imaju za cilj da punite budžet.
Znači, nećete vi napuniti budžet kaznenim odredbama. Mi iz SRS svakodnevno i u svakom našem komentaru vam dajemo do znanja. Morate otvarati nova radna mesta. Morate zapošljavati. Morate pokrenuti industriju, morate pokrenuti poljoprivredu, morate sve resurse, morate pokrenuti i saobraćaj i da iz toga izvučete taj ekstra ili taj profit ili taj dohodak ili taj budžet koji će biti realan i koji će moći da zadovolji sve potrebe i sve korisnike budžeta.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su uglavnom govorile vezano za ovaj razdeo 19, prethodne kolege, mislim na poljoprivredu, tako ću i ja, odnosno ovaj moj amandman ili naš amandman tretira da se određena sredstva umanje u razdelu 19. stavka 420, 451. itd. Treba više ulagati u poljoprivredu, ali ne laički ne stručno.
Naš amandman predlaže da se budžet u ovoj oblasti racionalno raspodeli, da nema trošenja namenski, da nema trošenja koaliciono koliko kome treba, koliko je i planirano, a da li je to opravdano? To mi srpski radikali znamo da nije opravdano i ovaj budžet koji ste nam danas i koji danas predstavljate nije onakav kako bi to realno trebalo bude.
Potrebe i realne mogućnosti ovim budžetom nisu ispunjene. Da li ćete to da trošite pare od MMF? Kako mislite da vratite te pare i ko će da vrati te pare i kada će da vrati te pare? Vi ste na vlasti još 10 ili možda 20, ili 200 dana, odlazite. Ko će da vrati sav taj dug? Borite se za štednju. Kako to mislite da sprovedete ovim budžetom? To ne može, ako i sami ne shvatite gde se nalazite? Vi ste iluzionisti. Mi želimo da smanjimo taj vaš planirani deficit. I ovaj moj amandman, u tom smislu je postavljen. Zamislite koliko imate agencija, uprava, nevladinih organizacija, smanjite te brojke i nema deficita budžeta. Vi još sanjate i o novim agencijama u poljoprivredi. Ministar je izjavio da će formirati još neke agencije koje će pratiti neke poljoprivredne proizvode koji moraju da se usklade sa EU. Međutim, rasipnički se ponašate ovim budžetom, 30 milijardi je skup naših amandmana uštede i mi ovim našim amandmanima želimo da smanjimo taj deficit. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na ova četiri sporazuma, a to je sporazum vezan za Argentinu, Egipat i ova dva sporazuma koji vezuju Tunis sa Srbijom.
Što se tiče ovih sporazuma, mislim da su to samo deklarativni sporazumi koji u nizu svih tih sporazuma imaju zadatak da budu na broju i da se time popuni ta kvota koja je potrebna. Kome je potrebna? Pretpostavljam da EU nije potrebna, pošto vi ovde ne dotičete članice EU, tu su Argentina, Egipat i Tunis. Nekome je potrebno, pretpostavljam da će vreme pokazati u kom pravcu idu ovi sporazumi.
Što se tiče Argentine, imam neke komentare mojih poljoprivrednika koji se bave tovom svinja i tovom stoke. U Argentini, a mi uvozimo meso iz Argentine, genetski modifikovana soja se upotrebljava u ishrani svinja na tom prostoru. Da li vi to znate ili ne znate, proverite to, da javnost bude upoznata sa tim.
Što se tiče ove veterinarske saradnje, smatramo da ta veterinarska saradnja na nivou Srbije treba da se uspostavi sa seljacima i da seljaci budu zadovoljni u pravom smislu te reči, ali kako kad je taj Zakon o veterini koji ste doneli i na koji smo davali određene sugestije, danas vrlo prozračan i ima mnogo nedostataka. Predlažemo da se taj Zakon o veterini izmeni i dopuni uz saglasnost svih ovih faktora i činilaca koji će dati poboljšanje funkcionisanja tog Zakona o veterini.
Govorile su i kolege iz drugih političkih opcija, vezano za ovaj problem, a znate i sami da je veterina vrlo problematična, konkretno na terenu, i da na terenu treba da se uspostavi taj bioritam koji neće dovesti do ovakvog stanja, do kojeg je došlo prošlog meseca. Koje je to stanje?
Vi ste navodno bili već pred potpisivanjem sporazuma, odnosno uspostavljanjem određenih koordinata sa EU, da u Srbiji nije bilo kuge u poslednje dve ili četiri godine i trebalo je da se uspostavi ta linija sporazuma, a desilo se da u Velikim Radincima, odnosno Bešenovu, Grgurevcima, Šuljmu i Stejanovcima pojavi kuga i ta kuga se pojavila 18. i 20. novembra.
Mi smo, kao SRS, odmah reagovali na Odboru za zaštitu životne sredine, jer je to bila prilika da obavestimo javnost i da vi iz ministarstva i iz Ministarstva za zaštitu životne sredine uspostavite koordinate i da u što kraćem i najbržem vremenskom roku zaustavite to, da li je to epidemija ili je to klasična svinjska kuga, to će verovatno vreme ponovo dati svoj sud.
Pošto sam bio tamo na licu mesta od prvog, pa do današnjeg dana, pratio sam situaciju, a vezano za taj problem klasične svinjske kuge. Došao sam do mnogo tih, konsultovao sam se i sa strukom na licu mesta i prateći kompletno situaciju, tamo na tom prostoru su se desile određene nelogičnosti ili nepravilnosti koje morate otkloniti vrlo brzo ili odmah. Koje su to nelogičnosti? To su bile nelogičnosti da taj karantin, na tom prostoru, nije uspostavljen onako kako to struka po "pe-esu" zahteva.
Tamo na licu mesta sam uspostavio i dobio odgovore, vezano za taj karantin – nema se para. Znamo da je ministarstvo, odnosno da je budžet za poljoprivredu takav kakav jeste, ali vi u Ministarstvu za poljoprivredu morate da obezbedite pod a priori, odnosno pod "a", određena sredstva koja se u datim kriznim trenucima moraju ispostaviti na licu mesta.
Isplatili ste juče ta dva ili više miliona, koliko je nastala šteta i ta šteta je uglavnom nastala tamo na siromašnim domaćinstvima koja su uzgajala te svinje i eutanazija tih svinja, tamo na licu mesta, nije sprovedena onako kako to vi, odnosno kako to struka i zakon... Možda vi imate informacije, pretpostavljam da imate, da je to tamo sve rađeno sa T 61 ili sa tim injekcijama koje su potrebne ili otrovima, ali to nije tako.
Bilo je tako vrlo mučnih scena. Mislim da ste dobili čak i te snimke sa tog prostora, tako da morate, gospodine ministre, da u tom trenutku kada se pojavi izađete na lice mesta i da na licu mesta uspostavite taj kontakt sa tim ljudima sa kojima je trebalo da uspostavite kontakt.
Još jedan komentar koji je vrlo uznemirio i prostor i javnost tamo, tamo se skupilo dvadesetak individualnih poljoprivrednih proizvođača i na njih je došlo 120 specijalaca, koji su imali zadatak da pomere te ljude sa lica mesta, jer ti ljudi nisu dozvoljavali veterinarskoj inspekciji i veterinarskoj službi da obavljaju taj deo posla koji je potreban.
Idemo dalje, prenos svih tih leševa sa tog prostora, to je isto bilo malo čudno, kada bi ovako jednim žargonom laičkim prokomentarisao, oni su ''šlajzali'' te svinje po dvorištu do kontejnera i onda u tom ''šlajzu'' su ostavljali krv i sve ostalo što je bilo i navodno su onda specijalne ekipe izvršile dezinfekciju ili dezinsekciju tog prostora, to struka i nauka ne dozvoljavaju. Vi znate sve kako to treba i šta treba da se radi.
Da li je to neko hteo da se na tom prostoru širi ta kuga, a znamo da su Srem, Mačva i taj deo bogati svinjama, odnosno da su tu tradicionalni uzgajivači tovnih svinja i da se napravi šteta, i to će vreme pokazati.
Vreme će pokazati i to da baš dva ili tri dana pre nego što je trebalo da se dobije taj sertifikat da u Srbiji nema svinjske kuge, tamo su se pojavili tajkuni, koje vi dobro znate, obilazeći baš tu farmu u Velikim Radincima, koja ima kapacitet od 11 hiljada grla, a oni sada su popunjeni sa kapacitetom od osam ili osam i po hiljada grla.
To sve tamo na licu mesta, verovatno ste putem izveštaja ili putem vaših ljudi, koji su bili tamo na licu mesta, mogli da dobijete odgovarajuće informacije, ali smatramo da ste morali i doći na lice mesta i sa tim ljudima obaviti razgovore na jedan kulturan način, da ne dolazi policija i da ne vrši represiju prema tom stanovništvu koje je branilo, a to je njihov kapital, odnosno to je njihov neki posed, a znaju iz iskustva da nikada, što god je bilo urađeno, nikada nije bilo nadoknađeno.
Zahvaljuju se ovi seljaci i oni su zadovoljni što ste juče poslali tamo pare. To je jedna pozitivna sekvenca u toj negativnoj priči, koja se zove - kuga u Sremu.
Analizirajući čitav taj proces, vezano za kugu, to sam povezao sa time da je bila nekad u Sremu i Ticanova buna u 19. veku, tj. krajem 18. i početkom 19. veka, isto u Sremu, tako da je i tada vlast razbila tu Ticanovu bunu sa velikom količinom žandarma. Isto se ovo dešava i u Velikim Radincima.
Uspostavili ste tamo i ta rešenja i svako to rešenje ima u deset tačaka ili deset stavki tačno šta treba da se uradi u prvom stepenu, u drugom stepenu. Sada, ako biste otišli danas tamo, na lice mesta, uverili biste se da to sve što ste propisali ne funkcioniše onako kako treba.
Razlog svemu tome je ta veterinarska služba koja nema sredstava, nema finansija, nema mogućnosti, oni nemaju čak ni sredstva da se kreću na tom prostoru, mislim na terenska vozila i sve što je potrebno da bi mogla veterinarska služba da obavi to onako kako treba.
Hteo sam samo ministru još da kažem, on se seća dobro, imali smo jedan ovde razgovor i komentar, kada je taj zakon o divljači i lovstvu bio na dnevnom redu, gospodine ministre, pitajte ove ljude sada u Srbiji kako funkcioniše? Nikako, vrlo teško. To je borba, ne mogu da se uspostave odnosi između svih tih pravilnika i svih tih odnosa koji su potrebni da bi to funkcionisalo.
Vrlo sam zabrinut za ovu kugu koja se pojavila ovde u srcu Srema iz jednog razloga, pošto mi na Fruškoj gori...
Pa, dobro. Uspostavićemo odmah i prema dnevnom redu.
To su ovi sporazumi, a u uvodnom komentaru rekao sam da treba sporazumi da se uspostave sa seljacima i sada elaboriram kako to treba da se uspostave sa seljacima, a ne, na primer, sa Tunisom. U redu, treba i sa Tunisom, ali to je samo deklarativno.
Na Fruškoj gori smo sada uspostavili određen broj divljih svinja, odnosno dinamiku populacije, kako se to stručno kaže i plašim se da će sada sa ovog područja biti, a to je odmah neposredno uz Frušku goru, kao zaražena kugom divljih svinja proglašena i Fruška gora. Ako se to pojavi ne znam kako ćemo putem ovakve organizacije i ovakvog sistema zaustaviti tu kugu na divljim svinjama.
Radi ovakvog jednog isto pozitivnog komentara, ovih dana su vaše veterinarske službe izašle na lice mesta gde se organizovao lov i uzimale su uzorke. Uzorkovale su to sve vezano za kugu. Mislim da je to pozitivan komentar, da se uzima krv i da se na osnovu te analize dođe do određenih parametara, odnosno saznanja koja su neophodna.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 44, a to je oblast lovnog turizma. Turizam je delatnost koja iziskuje visoki standard države, pokrajine i na kraju lokalne samouprave. Tek tada turizam može da izađe na start i da trči svoj krug. Nažalost, kao država ste doveli turizam u sistem "bonsai mišlingera".
Dolazim iz Srema, odnosno sa Fruške Gore i sve elementarne uzanse imamo, ali nemamo razvojni plan. Imamo svega toga na terenu, ali nemamo strategiju za razvoj turizma, odnosno mogli bi da razvijamo ne samo u Sremu nego i u svim oblastima na teritoriji RS i šire. U pitanju je seoski turizam, lovni turizam, planinski turizam, verski turizam, banjski, vikend turizam, istorijski turizam i ko zna koji još turizam bi mogao da se nabroji u toj lepezi turizma.
Ovaj lovni turizam reguliše ovaj član 44. i predlažemo da se ova rečenica – obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika, već su moje kolege elaborirale ovu rečenicu, kako da bude dobar privrednik kada država to ne dozvoljava, svojim činjenjem ne dozvoljava da se privreda razvija u tom pozitivnom smeru, i turizam i sve što je vezano za privredu. Neću da komentarišem kako, dobro znate gde je to i šta je.
Mislim da i ova rečenica – obavlja delatnost sa pažnjom dobrog privrednika je verovatno izvučeno iz konteksta Kardelja – Dalji pravci razvoja političkog sistema, i zbog toga želimo da ova rečenica ne bude ovde, odnosno da bude onako kako smo to predložili.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 11. ovog zakona. Mi predlažemo da se u ovom članu stav 2. briše.
Vi ste dali odgovor, odnosno Vlada je dala odgovor zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, ali mi, razmišljajući ovako naglas, želimo da obavestimo javnost, odnosno razloge zbog čega donosite konkretno ovaj Zakon o hemikalijama, pošto znamo da ste uništili hemijsku industriju u Srbiji, uništili ste sve što je bilo vezano i bitno za hemikalije, a sada donosite ponovljeni Zakon o hemikalijama.
Zašto ponovljeni? I pre godinu dana smo raspravljali o ovom zakonu. Zašto je to tako, nikome nije jasno, osim verovatno ministru. Zar ovaj zakon donosi samo sreću uvozničkom lobiju? Zakon ste doneli iz više razloga. Jedan od tih razloga su i podzakonski akti, koji treba da i terminološki poprave određene termine u ovom zakonu. Zatim, on se donosi i zbog savetnika za hemikaliju i hemikalije i ti savetnici imaju u ovom zakonu svoju posebnu priču.
''Amandman se ne prihvata iz razloga što je u Zakonu o hemikalijama predviđena mogućnost da strani proizvođači podnose prijavu Agenciji za hemikalije radi upisa hemikalija u Registar hemikalija preko zastupnika ili predstavništva. S obzirom da je Predlogom zakona ukinuta mogućnost da strani proizvođač podnese prijavu Agenciji (propisana je mogućnost da dostavi samo poverljive podatke), to se briše i stav o obavezama zastupnika da prilikom podnošenja prijave podnosi Agenciji dokaz o ovlašćenju za zastupanje.''
Ovo obrazloženje ne može da se prihvati u onom smislu kako smo mi zamislili da se ovaj stav 2. briše, odnosno pominju se i poverljivi podaci i sve što je vezano za poverljivost, a znate i sami da poverljivih podataka i poverljivosti u svetu, a da ne govorim - u Srbiji, više i nema. Tako da mi smatramo da ovaj naš amandman treba da se prihvati. Utičemo na vas, zato i komentarišemo da prihvatite sve naše amandmane koji imaju za cilj da poprave.
Mi smo i prošle godine, kada su bili ovi zakoni o hemikalijama, isto komentarisali i kanda ste malo popravili u tom pravcu kako su predlagani i kako smo mi kao srpski radikali predlagali te amandmane.
Izvinjavam se gospodi koji nisu razumeli ovo moje obrazloženje. Mislim da oni nisu ni na nivou da razumeju to sve što mi ističemo. Bilo bi dobro da ta gospoda izađu konkretno na teren i da se na terenu uvere u sve ove naše teze i komentare koje smo danas i koje uvek dajemo kao SRS. Oko svih tih nerazumevanja mi nećemo ni da komentarišemo, tako da su oni ispod nivoa tog o kojem mi komentarišemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 20. ovog novog predloženog zakona o biocidnim proizvodima, a on se odnosi na član 53. starog Zakona o biocidnim proizvodima. Mi smatramo da ovaj član 20. treba da se briše.
U obrazloženju Vlade dobili smo odgovor: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je tehnički dosije rezultat brojnih i kompleksnih istraživanje i testova koji se rade u laboratorijama u inostranstvu. Samim tim ova dokumenta su originalno izrađena na engleskom jeziku, pa bi njihovo prevođenje uzrokovalo nepotrebne troškove domaćim privrednim subjektima, posebno imajući u vidu da će tehnički dosije proučavati stručnjaci u Agenciji za hemikalije koji znaju engleski jezik. S obzirom na činjenicu da se ovom izmenom i dopunom želi postići značajna finansijska ušteda za privredne subjekte i ubrzanje postupka, prihvatanje predloženog amandmana bi imalo suprotno dejstvo.''
To su mi odgovorili u Vladi na ovaj naš amandman koji smo predložili, a vezano za odredbe o nadzoru nad primenom zakona i usklađuju se sa materijalnim odredbama ovog zakona.
Rekao bih par rečenica o ovom zakonu o biocidnim proizvodima. On je jedna nova sredina u zakonskoj regulativi. Znači, ovi biocidni proizvodi, to su proizvodi koji još nisu definisani i koji se definišu na raznorazne načine.
Mislim da će verovatno neko ko je zadužen za ove biocidne proizvode izvršiti i sistematizaciju i sve ono što je potrebno da se ovi biocidni proizvodi nađu na polici dohvatljivosti, odnosno da može javnost da ih prihvati i da se edukuje, da se upozna sa svim proizvodima koji u jednom trenutku mogu da budu štetni, a u nekom drugom komentaru mogu da budu i korisni.
Mislim da ovaj naš amandman na član 20. treba da se prihvati i da time ove izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima budu kvalitetnije regulisane.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 7. gde u tom članu 7. predlažemo da reč "organu" zamenimo rečju "ministarstvu". Vrlo ću kratko da obrazložim zašto smo to predložili i verovatno će ministar i njegovi saradnici prihvatiti ovaj naš amandman.
Zakonom o ratifikaciji protokola o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, između ostalog, definisano je da se strateška procena uticaja ne odnosi samo na urbanističke planove, već na planove, programe i strategije u celini, pa je jedan od razloga za izmene ovog zakona taj što je neophodno da strateška procena uticaja bude sastavni deo svih strategija koje se donose.
Znači, naglasio sam ovo – svih strategija koje se donose. Zbog svih tih strategija koje se donose, ova reč "organu" mora da se zameni rečju "ministarstvu". Iz finansijskih razloga ova reč "organu" može da bude i organ mesne zajednice, može da bude i organ lokalne samouprave, a organ mesne zajednice ili organ lokalne samouprave nema mogućnosti, nema finansijskih sredstava da to objavi u javnosti, odnosno da upotrebi određenu količinu sredstava kako bi to bilo dostupno javnosti.
To je vrlo bitno da se zna. Kaže se: "Izveštaj o strateškoj proceni uticaja mora biti dostupan javnosti kao sastavni deo određenog plana". To je znači ta moja reč, koja se u članu 7, reč "organu" zamenjuje rečju "ministarstvo".
Kada smo ovaj zakon analizirali na Odboru, u to vreme ministar nije bio, dobili smo informaciju da je bio u Grčkoj i zamerili smo mu pošto je to bio set zakona koji je važan za ovaj parlament i važan je za Srbiju. Da li će se vršiti strateške procene i ko će vršiti strateške procene, vezano za most Zemun – Ovča i, zatim, ko će vršiti procenu, vezano za tunel kroz Frušku Goru i da li je neko izvršio procenu štete i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, a znate da su vam dolazili svi američki velikani ovde u centru Beograda, mislim na Generalštab, na policijske objekte?
Znači, tražim odgovor od ministra – da li je vršena strateška procena i uticaj životne sredine vezano za te objekte i da li će se vršiti i kako će se vršiti strateška procena u Ledincima na Fruškoj gori? O tome smo mi govorili i tražili smo određene odgovore, a ti Ledinci na Fruškoj Gori su sada otvoreni za manipulaciju, odnosno otvoreni su za raznorazne spekulacije i mogućnosti, iz jednog prostog razloga, pošto znamo da nam je vojska redigovana i redukovana i da ima mnogo tih objekata koji mogu da služe čak i u neverovatne svrhe.
Mislim da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine bitno i uticajno i da oni mogu svojim polugama moći i zakonskih alternativa da zaustave sve te negativne tendencije i pojave koje mogu da se pojave, a vezano za ovu stratešku procenu uticaja na životnu sredinu.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 2. ovog zakona gde definišemo sledeći smisao tog zakona: ''Akustična zona jeste područje na čijoj je celoj površini propisana jedinstvena granična vrednost indikatora buke'', a mi dodajemo nove reči ''bez štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu''.
Dobili smo odgovor da je buka definisana kao štetan zvuk i baš zbog tog štetnog zvuka dodajemo sada da smanjimo taj štetni uticaj te buke, da ne bude buka kao zadnja misao te rečenice, nego da bez štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu bude poruka zakonodavca vezano za ovaj zakon.
Između ostalog, vezano za ovaj zakon o buci, najpre je potrebno izraditi strateške karte buke, kako bi bila moguća procena koliko košta izrada akcionih planova.
Što se tiče izmena i terminologije da je ovo bilo neophodno zbog pojedinih izraza koji se ponavljaju kroz ceo tekst zakona, a koji nisu primenjivi, evo, baš zbog ovih izraza koji nisu primenjivi, želeli smo da ovim članom 2. poboljšamo, da kažem, osnovno načelo teksta ovog zakona, vezano za ovaj zakon o buci.
Očekujemo da će ministar prihvatiti ovaj naš član 2. i dodati ove reči – bez štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu.