Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, to što je Odbor tražio od Ministarstva za kapitalne investicije određen izveštaj ne znači ništa, jer takav izveštaj ili neće dobiti ili će ga dobiti u takvoj formi da on neće predstavljati realnu sliku onoga šta je traženo.
Kao predsednik Odbora za saobraćaj i veze već u nekoliko navrata sam tražio izveštaje i dobio sam ih tako kao što se kod nas u Nišu kaže – okruglo pa na ćoše.
Naravno, podržavam amandman koji je branio gospodin Đorđević, a napisao gospodin Blažić, ali najmanje je važno i najmanje sam želeo da izađem zbog toga.
Gospođo Bošnjak, vas članovi SRS zaista nikada nisu prozivali za neke zloupotrebe ili tako nešto. To što kažete kakav je odnos gospodin Đorđević pokazao prema dami, to je bilo sasvim slučajno. Ono što radi Albijanić trebalo je da kritikujete, jer on grubo nasrće na dame; ne znam da li mu je to strast ili je ženomrzac, to je trebalo da kritikujete.
Drugo, zašto imate poriv da branite ono što je neodbranjivo? Sećam vas se sa sednica Odbora za saobraćaj i veze, gde ste vrlo konstruktivno diskutovali i vrlo često smo glasali isto, kako glasate vi tako sam glasao i ja, ili obrnuto. Dakle, niste unosili ništa lično. Zašto sada kada pominjemo neku negativnu pojavu, kada pominjemo nešto što nije u redu, vi imate potrebu da branite to? Verujte da su mnoge stvari koje pokušavate da branite neodbranjive i verujte da Labusa niko odbraniti neće. Zašto se vi u to mešate kada vas niko zbog toga ne dira, niko nije rekao da ste vi uradili ovo ili ono?
Mislio sam da se smejete zbog toga što je novodošli poslanik zaboravio da izvuče karticu kada je ponovo napustio dvoranu. Znači, pogrešio sam.
Pošto raspolažete, gospodine predsedniče, kako kažete, dobrim podacima o odzivu regruta za služenje vojnog roka i sa tim ste veoma dobro upoznati, pošto to nije neka posebna tajna, naročito ne u ovoj državi, raspolažemo i mi tačnim podacima.
Evo, da vam pomognem da i građani Srbije tačno saznaju kakav je odziv naših regruta za služenje vojnog roka, a sve vezano za ovaj predlog zakona.
U martovskom roku u Srbiji od planiranih 8.090 vojnika odazvalo se 68%, odnosno 5.517 regruta, od čega 2.368 služi vojsku menjajući pampers pelene, skupljajući lišće, dakle civilno služe vojni rok. U Crnoj Gori se odazvalo 83% regruta doraslih za služenje vojnog roka i pazite, u junačkoj, herojskoj Crnoj Gori samo 21% regruta služi pod oružjem, a 62% služi civilni vojni rok. Pritom je vojni rok samo šest meseci.
Da li je to dobar odziv, kao što vi kažete ili nije, neka proceni javnost Srbije. Za mene je dobar odziv kada se 100% zdravih i sposobnih muškaraca odazove pozivu otadžbine i služi vojni rok. Vi, ja, naše generacije, služili smo vojni rok u daleko dužem roku. Neko je služio 12 meseci, neko 15, a generacija pre nas 18, generacija pre – 36 meseci u mornarici, ali je popunjenost bila 100%. Bila je čast služiti vojsku.
Sećam se 1968. godine i krize u Čehoslovačkoj, mnogi mladi ljudi koji su bili odbijeni za služenje vojnog roka radovali su se toj krizi jer su rekli: sada je opasno stanje, država će morati i nas da pozove da služimo vojsku. Takvo je bilo shvatanje dužnosti, ljubav prema vojsci, prema otadžbini i želji da se učenjem u vojsci otadžbina brani. Danas vidite kako je.Čuli ste malopre od naših poslanika da će do kraja godine oko 700 visokih oficira, od čina majora, potpukovnika, pukovnika, generala, otići, odnosno prestaće im aktivna služba u oružanim snagama Vojske Srbije i Crne Gore.
Možda to nije problem, možda zaista imamo više pukovnika nego što imaju sve NATO snage, možda je sve to tačno, naročito kada je ovakav odziv, kada posle ovakvog zakona i amnestiranja onih koji su odbili da služe vojsku još manji broj mladića bude pristao da služi u oružanim snagama ove još uvek zajedničke države.
Možda je sve to tačno, možda nam je skupa vojska, ali je drugo pitanje, ako penzionišete najsposobniji kadar, čuli ste malopre, Aleksandar Vučić vam je rekao kakvog čoveka, kakvog potpukovnika, sposobnog komandanta, ličnost, šaljete u penziju, ako generala Delića šaljete u penziju, ako mnogi potpukovnici i pukovnici koji nemaju ni 40 godina, a bili su pripadnici starešinskog kadra 63. padobranske divizije u Nišu i učestvovali u mnogim ratnim dejstvima, branili otadžbinu na Kosovu i gde god je bilo potrebno – nikada neće postati generali i neće napredovati, iako su završili sve potrebne škole.
Jedina im je mana to što su učestvovali u ratnim operacijama, što su bili veoma uspešni u komandovanju i izvođenju dejstava tamo gde je bilo najpotrebnije i zato što su sprečili američku ili drugu vojsku da pređe na teritoriju naše države. Oni nikada neće postati generali, iako je vojni poziv njima u krvi, u tradiciji, iako su im dedovi i očevi bili oficiri i borili se. U tome je problem.
Problem je u tome, ne što se odazvalo samo 68%, od čega će 2.368 služiti vojsku civilno, nego čime će ta deca koja su ipak pristala da služe pod oružjem služiti vojni rok. Kako će se obučavati, iz čega će pucati, kada danas ne smeju metak da ispale, kažu da je to skupo, kada su borbena sredstva potpuno van stroja, kada nema goriva da uzlete naši avioni i nema para da se plati popravka najobičnijeg dela za neki od borbenih aviona koji su, uzgred budi rečeno, tri, četiri ili pet generacija iza aviona NATO snaga.
Zar se ne možete setiti onog hrabrog pilota koji je uzleteo MIG-om 29, znajući da protiv njega leti eskadrila koja ima radare koji sa 25 kilometara otkrivaju svoje ciljeve, da uopšte ne mora da dođe do vizuelnog kontakta između letilica i da mogu svojim projektilima uništiti taj borbeni avion našeg vazduhoplovstva, on je ipak uzleteo. O tome vam pričam.
Kaže Vukčević, onaj Vukov ministar za dijasporu – ne dolazite slučajno, tamo imate posao itd. On može njima da kaže, on se snašao. Njemu hrvatska vlada u Belom Manastiru pravi kuću kao da je žrtva bombardovanja, kao da mu je nešto srušeno tamo, a nije mu srušeno. To tvrdim i može da me tuži, neću se pozvati na imunitet.
Kažete da su otišli, jer nisu mogli da nađu posao u zemlji demokratije, u zemlji koju svi poštuju, kojoj svi daju, a istovremeno slušamo da je samo Nemačka, kao vlada, uložila 500 miliona evra, da su ukupne investicije koje su ušle u našu zemlju od 5. oktobra – pet milijardi dolara, da nam rastu devizne rezerve, stvaraju bolji uslovi za razvoj privatnog preduzetništva i da smo zemlja koja ima visok stepen rasta industrijske i druge proizvodnje. Tu je nešto nelogično.
Na kraju, dozvolite mi da se obratim poslanicima SPS-a posrednim putem, jer se nadam da bar neko od njih gleda ovaj televizijski prenos, pošto ih u sali nema. Ovaj zakon može biti odmah povučen, ministar je tu. Dovoljno je samo da šef njihove poslaničke grupe izađe i kaže: nećemo ući kada se bude glasalo o ovom zakonu. Šef naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, rekao je da radikala ovde neće biti, kvoruma za odlučivanje neće biti ili ćete možda onda isterati na čistac i na čistinu one "žute", pa će "žuti" sići dole, dati vam kvorum da bi spasli sve dezertere koji podležu ovom zakonu o amnestiji, jer je najveći broj onih koji su izbegavali vojnu obavezu, koji su se krili, kao Goran Vesić i slični iz njihovih redova.
Čujem sada jedan čudan izraz "donosioca liste". Možda lice koje je donelo listu, ali donosilac liste teško. Dame i gospodo, da iskoristim priliku da i ja opomenem predsednika Narodne skupštine, koji često nas dobronamerno savetuje, te da upotrebimo neki izraz koji i nije primeren i koji se često ne čuje u našem društvu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ova tačka se na jedan posredan način nadovezuje na ono što smo juče radili, a juče smo raspravljali o donošenju odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Naravno, veoma važnu ulogu u borbi protiv korupcije ili kako hoćete u donošenju nacionalne strategije imaju nosioci pravosudnih i javnotužilačkih funkcija. To su upravo oni ljudi koji treba da utvrde korupciju, da na osnovu dokaza donesu odgovarajuću sankciju, da primernom kaznom preventivno deluju, odnosno odvrate moguće počinioce takvih krivičnih dela.
Koji su najčešći uzroci prestanka funkcija naših sudija, odnosno nosilaca pravosudnih funkcija. To pre svega može da bude zbog godina starosti, nezadovoljstvo platom ili položajem, ili napredovanjem u službi, zbog nekog učinjenog krivičnog dela ili dela koje je nespojivo sa takvom funkcijom.
Vrlo često je i zbog toga što su to ljudi koji žele da se odupru političkim pritiscima koji se na njih vrše u vršenju njihovih poslova.
Veoma često se dešava da se neke pojave u društvu, koje treba odmah sankcionisati, odmah i po nekom ubrzanom postupku rešiti na sudu, odugovlače mesecima, tako da se brojne afere koje opterećuju naše društvo prikrivaju, odugovlače i na svaki drugi način zataškavaju, kako ne bi ono lice koje je učinilo to delo činilo štetu svojoj stranci.
Mi radikali mislimo da ne postoji nešto što može doneti štetu stranci. Mora da odgovara pojedinac. Mi se zalažemo za potpuno nezavisno sudstvo, kao posebnu granu vlasti. Kada smo juče raspravljali o elementima, o činiocima koje treba poboljšati kako bi se smanjila korupcija, pričali smo i o samostalnosti pravosudnog budžeta.
Dakle, moramo mnogo voditi računa o tome kada predlažemo sudije, kada one budu ovde birane, kakve ljude biramo, da se sutra ne bi kajali zbog toga i da kažemo, kriva je ova partija, kriva je ona partija, jer to su ljudi koje su oni kadrirali. Ostavimo te ljude da budu samostalni, da budu nezavisni, da mogu odgovorno i samostalno vršiti svoj posao.
Ne bih govorio o ljudima koji se sada razrešavaju, jer to su njihovi problemi, njihovi razlozi, ali vas zaista molim u ime SRS da ubuduće kod predlaganja vodimo računa da to zaista budu kvalitetni i najbolji ljudi, koji će svoj posao vršiti na najbolji način.