Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7940">Goran Cvetanović</a>

Govori

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, iznenađen sam postupkom uvaženog kolege dr Predraga Čanovića, koji se neprincipijelno ponaša. Za amandmane koje predlože druge poslaničke grupe, koji su apsolutno slični onome što oni predlažu, on ne glasa. Onda zvanično izađe za govornicu i traži da se to isto izglasa. Očigledno je da se konstantno dešavaju stvari, kao i ranije, da SSJ odnosno narodni poslanici te stranke kada god treba neki zakon da prođe oni ne glasaju, a kada je nebitno, onda su oni tada opozicija, odnosno glume opoziciju. Krajnje je vreme da građani Srbije evidentno i jasno glasaju, da SSJ glasa za sve zakone Vlade.
Dame i gospodo  narodni poslanici, premijer je, kada je formirana Vlada, obećao da će u roku od šest meseci da se formira minsitarstvo za zaštitu životne sredine. Ne samo da to obećanje nije ispunjeno, već evo duži vremenski period nemamo ni ministra zdravlja. Tako uopšte nije čudno što nam je potpredsednik Vlade, gospodin Žarko Korać, koji je inače  samo zdravstveni saradnik, upravo i pročitao  ono što je na dnevnom redu - izmene zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju.
Zbog toga moram da krenem od nekih definicija zdravstvene zaštite, a kasnije i da obrazložim neke članove zakona.
Zdravstvena zaštita je organizovana sveukupna delatnost društva na očuvanju i unapređenju zdravlja, zatim sprečavanju, suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti, blagovremenom i efikasnom lečenju i rehabilitaciji obolelih i povređenih ljudi.
Zdravstvena zaštita je skup mera kojim je obuhvaćeno najpre zdravo stanovništvo i njegova okolina, a zatim bolesti i poremećaji u svim razvojnim fazama, i to kako pojedinca, tako i među grupama stanovništva. Zdravstvena zaštita predstavlja sveukupnu meru i aktivnost kako zajednice u celini, tako i njenog integralnog dela zdravstvene delatnosti i samog čoveka na unapređenju, očuvanju i poboljšanju zdravlja.
Obim zdravstvene zaštite varira od zemlje do zemlje u zavisnosti od društveno-ekonomskih odnosa u celini, materijalnih mogućnosti društva, stepena razvoja i organizovanosti zdravstvene zaštite i zdravstvene delatnosti.
Naše zdravstvo je veoma skupa delatnost koja ni iz daleka ne pruža kvalitetnu zdravstvenu zaštitu stanovništva. Organizacija zdravstva je kruta i glomazno postavljena, a finansira se obaveznim doprinosima za zdravstveno osiguranje, koji spadaju u vrstu javnih prihoda. Od osiguranika 60% su deca, stariji od 65 godina, trudnice, hronični bolesnici, invalidi, dobrovoljni davaoci krvi, oboleli od zaraznih i malignih oboljenja. Za njih je besplatna zdravstvena, zaštita zbog visokog stepena socijalne zaštite, kao i uzajamna solidarnost korisnika zdravstvenih usluga.
Osnovno zdravstvo i prevencija, ovakvi kakvi jesu, nisu u stanju da ispune svoje funkcije. Srpska radikalna stranka se zalaže za apsolutnu slobodu izbora lekara i zdravstvene ustanove. Na primer, onemogućavanjem trudnice da o njenom porođaju brine izabrani akušer, koji je trudnoću vodio, krši se njeno pravo na izbor lekara i odgovornost za eventualno loš ishod relativizuje i zamagljuje, što prevedeno može da znači da onaj ko vodi trudnoću treba i da odgovara za njen ishod.
Upravo su to razlozi da je, na primer, perinatalna smrtnost, više nego trostruko veća, kod nas iznosi 19 promila, a svuda u svetu je oko 5 promila, a razloge dobrim delom treba tražiti i u trudnoći sa pogrešnom procenom datuma porođaja.
Postoji problem i u nejednakoj kadrovskoj raspoređenosti. Primera radi, u Beogradu na jednog lekara opšte prakse dolazi šest specijalista. Zdravstveni sistem je jako glomazan. Zato je potrebno hitno razviti informacioni sistem. Informacioni sistem je bitan i zbog snabdevanja u zdravstvu, a fabrike lekova bi trebalo da zdravstvenom osiguranju Srbije prodaju lekove po ceni nižoj od komercijalne, tako da bi građani Srbije došli što lakše i jeftinije do deficitarnih lekova, kao što su monizol, presolol, dilkoran, dovicin, verapamil, berodual, nitroglicerin itd.
Cilj svakog zdravstvenog radnika je da deluje preventivno da ne dođe do bolesti, da organizuje aktivnosti na unapređenju i zaštiti zdravlja naroda.
Građani znaju da je medicinska oprema neadekvatna i da je potrebno zameniti dotrajale dijagnostičke aparate, da nema dovoljno lekova i da zdravstvo funkcioniše zahvaljujući visokom moralnom, etičkom integritetu većine lekara i zdravstvenih radnika.
Srpska radikalna stranka se zalaže za početak funkcionisanja lekarske komore, koja je u funkciji svuda gde je medicina na visokom stepenu razvitka. Lekarska komora bi bila nezavisna od vlasti, autonomna i tu bi bili primenjivani etički principi u praksi koje bi sprovodio etički komitet.
Srpsko lekarsko društvo u svom statutu od 29. februara 2000. godine u drugom članu, kaže: Društvo se udružuje u savez lekarskih društava Jugoslavije.
DOS-ova vlast u novom, predloženom statutu, u članu 108, kaže: Srpsko lekarsko društvo sarađuje sa društvom lekara Crne Gore i lekarskim društvima i organizacijama lekara u zemlji i inostranstvu. Očigledno da Srpsko lekarsko društvo, kao organizacija svih lekara, u našoj zemlji trpi negativne posledice DOS-ove vlasti.
Stanje u zdravstvu, kao i plate zdravstvenih radnika su višegodišnji problem. Zdravstveni radnici, iako pripadaju elitnoj profesiji, neadekvatno su nagrađeni za svoj humani rad. Rade u teškim uslovima, nemaju ni praznike ni odmore, kao drugi radnici, a da ne pričamo o težini hirurškog posla, koji ne može da se meri sa težinom nijednog drugog posla. Država pre svega treba da brine o zdravlju nacije. Moramo dati primer zdrave nacije našem podmlatku, adekvatnom platom zdravstvenih radnika, a time ćemo prvenstveno delovati i na smanjenje korupcije u zdravstvu.
Ako ministar pravde obećava sudijama i javnim tužiocima platu od 1.000 maraka, ne vidim razloga zašto 130.000 zdravstvenih radnika u Srbiji nemaju adekvatnu platu, tako da bude što manje potreba za nekim dodatnim aktivnostima ili prekovremenim radom.
Pre svega, uvek je bila filozofija da zdravstveni radnik ili lekar ima nižu platu, da bi se na taj način kupovao socijalni mir i da se građanima, koji su dostigli neki donji prag socijalne izdržljivosti, stalno ukazuje da ako lekari imaju nisku platu, da onda mogu i oni da izdrže sa malim platama. Stalno je preko leđa lekara kupovan socijalni mir.
Zbog toga su predložene i ove promene kao recimo dežurstvo. Videli ste da je predlagač samo pročitao sve članove predloženog zakona gde se kaže da dežurstvo može da se uvede samo noću, u dane državnog praznika i nedeljom. Ako radna nedelja traje pet dana, ne vidim zbog čega je subota izbačena, ona uopšte ne postoji kao dan u nedelji, kao da subotom lekari ne rade, ne dežuraju i ne operišu.
Tako je za prekovremeni rad definisano da ne može da traje duže od 10 časova. Podsetiću predlagača, a verovatno nije ni upućen, da prosečno porođaj traje 12 sati. Ako vi imate samo dežurstvo 10 sati, da li to znači da ginekolozi, akušeri koji to rade treba da prestanu sa radom, a treba da nastavi neko drugi ili treba zaista povećati vremenski period da apsulotno hirurzi ili akušeri koji rade taj posao, adekvatno i do kraja urade ono za šta su plaćeni i dužni po Hipokratovoj zakletvi.
Čak i kod dopunskog rada, gde je definisano da može da se radi kod jednog poslodavca najviše do jedne polovine punog radnog vremena, očigledno se možda prvim pogledom i ne vidi da lekari faktički imaju prava iz zdravstvenog osiguranja samo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti, faktički štiti se poslodavac, što znači da će država, odnosno bolnice i zdravstvene ustanove da plaćaju zdravstvenim radnicima osiguranje, da će lekari dopunski da rade, a poslodavac da se maksimalno štiti.
Očigledno da to nije najadekvatnije rešenje i tek tu i te kako treba nešto da se menja. Pošto je još malo vremena ostalo do kraja ovog prvog izlaganja, samo ću još par rečenica o zdravstvenom osiguranju. Predlog izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju razmatran je još 16. marta 2001. godine. Tu je lepo definisano u obrazloženju da u toku 2001. godine očekujemo sprovođenje reforme zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji. Ta 2001. godina je prošla, nikakva, apsolutno nikakva reforma nije urađena, a čak i u ovom predlogu zakona koji je sada pred nama, a to je potpredsednik republičke Vlade i rekao, predložene izmene i dopune nemaju karakter reformskih rešenja. Očigledno da reformska Vlada, koja stalno potencira svoje reforme, u zdravstvu reforme nisu... molim, pa, očigledno nemam to što vama treba, ali daću vam terapiju posle mog izloženog govora, tako da nema problema.
Čak u svim predloženim članovima, u članu 12, u članu 14, u članu 15, u članu 18, u članu 19. definisano je da je samo pravno-tehnička redakcija u pitanju, tako da je evidentno da od vaših reformi nema ništa, a s obzirom da je tačno 10 minuta prošlo pozivam gospodina Čedu Jovanovića neka izađe van Skupštine da mu ponudim adekvatnu terapiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 15. Član 15. predloženog zakona glasi: "Roditeljski dodatak isplaćuje se jednokratno za jun 2002. godine i iznosi za drugo dete 50.000 dinara, za treće dete 90.000 dinara i za četvrto dete 120.000 dinara."
Amandmanom Srpske radikalne stranke predloženo je da se u članu 15. stav 1. menja i glasi: "Roditeljski dodatak isplaćuje se jednokratno za jun 2002. godine i iznosi za prvo dete 50.000 dinara, za drugo dete 90.000 dinara, za treće dete 120.000 dinara i za četvrto dete 150.000 dinara."
Znači, razlika je upravo u tome što ovim predloženim zakonom prvo dete uopšte nije obuhvaćeno. Značaj prvog deteta može da se posmatra sa mnogo aspekata. Može da se posmatra zbog toga što je generativni period za svaku ženu otprilike najbitniji oko 22 godine, upravo treba stimulisati da žene rađaju u tom vremenskom periodu. Pošto je trudnoća jedno specifično stanje i samim tim se u narodu kaže - drugo stanje, upravo je hormonski bilans promenjen kod žene, promenjena je psiha, i u svakom slučaju nepoznato je stanje zato što se radi o prvoj trudnoći; baš iz tog razloga žena ima traumu, jer ne zna kako će taj porođaj krenuti, da li će fiziološki da krene ili će, kao što se često dešava, da pođe fiziološki, a kasnije pređe u neku traumu, znači, kako će krenuti taj porođaj, kako će se završiti i da li će majka adekvatno da neguje dete kada se prvi put porodi.
Ono što je velika trauma i ono što je, nažalost, velika istina - oko 20% populacije u Srbiji se leči od steriliteta. Razni su uzroci kod žena, da li zbog nemogućnosti ovulacije ili zbog toga što je došlo do abortusa pre nego što se žena prvi put porodila, i otprilike, statistički posmatrano, 50% je razlog muški sterilitet, a 50% je razlog ženski sterilitet. Upravo zbog tog steriliteta (a ja ću da vam kažem da je cena veštačke oplodnje oko 5.500 maraka i mnogo puta je potrebno da se ti pokušaji ponove) porodice koje se leče od steriliteta, kada na njihovu sreću i na sreću građana Srbije dođe do prvog deteta, već su imale velike troškove.
Žao mi je što ministar nije prisutna tu i da čuje sve ovo, verovatno bi drugačije reagovala, mada moram da priznam da je jedina osoba u Vladi koja pažljivo sluša narodne poslanike i koja pokušava da stručno komunicira sa poslanicima, za razliku od drugih predstavnika Vlade, ali je činjenica da se ona upravo brani i kaže da ovo nije socijalna kategorija, prvo dete. Samo ću da podsetim da je Gordana Matković ministar za socijalna pitanja i da i te kako treba da vodi računa o socijalnom statusu svih građana Srbije.
Dame  i gospodo narodni poslanici, nadao sam se da predloženi zakon nije marketinške prirode, ali je očigledno da Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom  upravo to i jeste. Zbog čega to tvrdim?
Ako pogledate član 38, možete i sami da vidite da upravo u tom članu piše da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe, i onda se taksativno nabrajaju, pojedini članovi. Iz toga se upravo vidi da je postojeći zakon samo malo modifikovan, tako da je ovaj predloženi zakon trebalo da bude izmena i dopuna zakona. Očigledno je da je ovaj zakon samo restriktivne prirode i ništa više.
Krenuo bih od analize koju je Ministarstvo uradilo, odnosno od razloga za donošenje zakona. U obrazloženju piše da je prihvaćen princip univerzalnog sprovođenja mera na celoj teritoriji centralne Srbije, umesto dosadašnjeg razlikovanja nisko i visoko natalitetnih područja i različitih prava prema mestu prebivališta, i to je u redu. Ali, već u sledećem stavu vi sami kažete, ono što je tačno, da u Srbiji ne postoji visoka stopa nataliteta ni u jednoj opštini, tako da taj vaš argument ne stoji, odnosno vi ste ga samim tim negirali. Zatim - stopa nataliteta je ispod potrebne za prostu reprodukciju, broj živorođenih je niži od broja umrlih, pa je prirodni priraštaj negativan. To je apsolutno tačno. Recimo, u Grdelici, gde ima preko 20.000 stanovnika, u 2001. godini je 246 lica umrlo, a 146 beba je rođeno. To upravo pokazuje da ste u tom pogledu u pravu.
U pravu ste, zato što jedna prosečna srpska porodica ima 0,9 dece, znači, kao porodica, kao osnovna ćelija društva, nema nijedno dete, dok recimo Šiptari imaju 6,6, skoro sedmoro dece po porodici, tako da je faktički pitanje koliko će 2100. godine biti Srba u Beogradu, a kamoli na rubnim područjima, u Medveđi, ili u nekim drugim krajevima Srbije.
Kažete - sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona - a pre svega je činjenica da je ukinuto pravo na materinski dodatak i pomoć za opremu novorođenčeta; vi to analizirate kao potrebu da se sredstva usmere iz jednog dela gde su išla ka drugom, i da faktički za odnosno za primenu novog zakona neće biti potrebna dodatna sredstva.
Mene to podseća a vi i sami znate da su negde početkom godine svi penzioneri dobili za 12,5% manje penzije, a onda će od tog istog fonda, znači od tog smanjenja penzija, od tog istog novca biti isplaćene tri zaostale penzije, i onda je Vlada uspešna kako je nadoknadila zaostale penzije, a u stvari to je potpuno ista suma novca, jer je prethodno smanjena, a kasnije tim istim ljudima data.
Na kraju, u vašem obrazloženju kažete da novi Zakon o radu, koji je stupio na snagu u decembru 2001. godine, upravo uređuje prava na odsustvo sa rada roditelja ili staratelja, hranitelja ili usvojioca, što je izazvalo teškoće nadležnih državnih organa da zakonito realizuju prava građana. U vreme kada su poslanici DOS-a izglasavali Zakon o radu tada je i ministar Dragan Milovanović bio prisutan, sem što je fizički znao da napadne poslanike, a mi ga upozoravali da će taj zakon imati negativne konotacije, vi očigledno niste hteli da nas slušate, a sada i sami u obrazloženju priznajete da taj Zakon o radu i te kako ima negativnosti i proizvodi štetu.
Ako krenemo da analiziramo pojedine tačke, recimo član 10, o naknadi zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, Srpska radikalna stranka predlaže da tu bude i treći stav, odnosno treći član, a to je - lica koja nisu u radnom odnosu. Zaista, osobe koje nisu u radnom odnosu, nezaposlene majke i žene koje se bave poljoprivredom, u mnogo težem su položaju, pre svega zbog toga što su im zdravstvene ustanove mnogo udaljene, potrebno je od udaljenih sela doći do zdravstvene ustanove a za to je potreban duži vremenski period i veća materijalna sredstva. S obzirom da su one na nižem egzistencijalnom nivou, sigurno je da je ženama koje se bave poljoprivredom, a žele da budu majke, potrebna stimulacija.
U članu 11. piše da je potrebno samo pet prosečnih mesečnih zarada, a Srpska radikalna stranka je stalno potencirala da je materinstvo, jednostavno, pravo svake žene, koje treba da se realizuje, a ne socijalna kategorija, i da na taj način samo stimulišete pojedine žene koje žele da budu majke.
Takođe, u članu 12. majke koje nisu u radnom odnosu treba sigurno da budu obuhvaćene, jer ne vidim razloge zbog kojih bi tu pravili razlike. Vi ste i sami rekli da ne treba stimulisati prvo dete. Ne bih se složio s tim, a ni Srpska radikalna stranka, zbog toga što postoji generativni period kada žena treba da postane majka, a to je otprilike negde oko 22. godine, a zna se da postoji period od dve godine koji je potreban da se žena vrati u fiziološko stanje, pa treba stimulisati žene da u pravom trenutku postanu majke, a ne da stimulacijom tek kod drugog ili trećeg deteta se ostvari to pravo. Zaista je potrebno da to za sve žene bude potpuno jednako, i za prvo, i za drugo i za treće dete, a očigledno je da ste za treće dete ukinuli dečiji dodatak.
Na kraju bih samo rekao - recimo, u članu 24. piše da je naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju, a vi ste u članu 24. stavili da treba samo deo troškova boravka u predškolskoj ustanovi koja se nalazi u mreži da se faktički finansira. I sami znate kakva su to deca, baš iz tog razloga što su ometena u razvoju i zbog toga što je otežana opšta komunikacija sa njima, u sadašnjoj situaciji, kakvo je zdravstvo sada, potrebno je i te kako pomoći toj deci, tako da Srpska radikalna stranka predlaže da ne bude deo troškova nego da svi troškovi budu nadoknađeni.
Dame i gospodo narodni poslanici, premijer Đinđić je u svom ekspozeu rekao da je na prvom mestu borba protiv kriminala. Rekao je - moramo svesti račune sa kriminalom i zloupotrebama iz proteklih 10 godina. Rekao je prvo ona najteža krivična dela, građani s pravom od ove vlade očekuju da se u najkraćem roku, a tu govorim o sedmicama i danima, a ne o mesecima, rasvetli ubistvo Slavka Ćuruvije; ubistvo na Ibarskoj magistrali; otmica Ivana Stambolića i još nekoliko ubistava koja su očito imala političku pozadinu. Njihovi nalogodavci, počinioci, moraju da se nađu pred licem pravde. Osnovaćemo i parlamentarnu komisiju koja će ispitati umešanost državnih službi u teška krivična dela.
Zato vas pitam šta je tu sporno ako je premijer u ime Vlade rekao da će da se bori protiv kriminala, zašto je problem i zašto nije nijedan sud u stanju ...
S obzirom da ste vi, navodno, pravnica, mislim da treba da budete kompetentni i da znate šta je zakon o kriminalu ili očigledno tek treba da učite. Zbog toga postavljam pitanje - zašto nijedan sud nije u stanju da Čedinom rođaku Ljubomiru Jovanoviću  Staklenom sudi za pokušaj ubistva i teške, za život...
... i te kako opasne, telesne povrede. Nije šala u čoveka ispaliti osam metaka. Bolje je suditi lekaru, hirurgu koji je metke izvadio i Petru Paniću spasao život. U znak zahvalnosti što je zaštitio svog rođaka...
... Ljubomira Jovanovića Staklenog, surčinska mafija je Čedomiru Jovanoviću poklonila trkačkog konja.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže za temeljnu reformu finansijskog sektora u zemlji, sa jasnim konceptom i pravcima finansijske reforme, sa zakonom o budžetskom sistemu kao rezultatom promišljene politike i jasnim socijalnim programom.
Vlada vodi fiskalnu politiku povećanjem stopa poreza i opterećenjem građana i privrede, a restrukturiranje bankarskog sistema vrši isključivo preko likvidacije srpskih banaka, umesto da izvrši efikasnu redukciju ogromne sive ekonomije.
Vlada se koristi reformističkom retorikom, umesto da donese mere za sprovođenje fiskalne politike sa jasnom strategijom za finansiranje zdravstva, prosvete, obrazovanja, kulture.
Zakonom o budžetu i ostalim zakonskim propisima koji regulišu ovu oblast određeno je ko donosi zakon o budžetu, odluku o budžetu i finansijske planove. Rešenjem koje je ponudila Vlada omogućuje se Vladi donošenje propisa koji će umanjiti nadležnosti Narodne skupštine, lokalne skupštine i nadležnih organa, zavoda i fondova.
Ako je rad Vlade transparentan, zašto samo dva puta godišnje pratiti izvršenje budžeta kad je potrebno bar četiri puta informisati nadležni izvršni organ.
Otvaranje podračuna i drugih računa otvara mogućnost velikih zloupotreba u korišćenju budžetskih sredstava. Zašto u zakonu ne postoje odredbe neophodne za rešavanje materije koju zakon uređuje, već je predlagač zakona dao i definicije recimo budžetskog suficita i deficita, kao da se ne radi o zakonu već o predavanju u školi.
Budžetski kalendar očigledno liči na podsetnik ministra finansija, više na to lični nego na član zakona.
Za utvrđivanje predloga budžeta i dostavljanje Narodnoj skupštini odnosno lokalnoj skupštini, uputstvo, memorandum i smernice predstavljaju interna dokumenta između davalaca i korisnika budžetskih sredstava, pa zato ne treba da budu predmet ovog predloga zakona.
Predlogom da Narodna skupština daje saglasnost na finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, ovim institucijama se daje značaj paralelnog organa Vlade Republike Srbije, pa samim tim konstituiše njihov izvršni karakter, koji po Ustavu nije predviđen.
Kada je u pitanju fiskalna godina i privremeno finansiranje, zašto se ponovo ostavlja mogućnost da se budžet donosi sa velikim zakašnjenjem i da se vrši privremeno finansiranje u prva tri meseca fiskalne godine.
Stalna budžetska rezerva očigledno nije obrađena, jer ukoliko se planira deficit budžeta za tekuću fiskalnu godinu apsurdno je planirati sredstva za stalnu budžetsku rezervu.
Zašto u Predlogu zakona nije definisano u kom roku je nosilac platnog prometa dužan da traži od korisnika povraćaj više ili pogrešno naplaćenih budžetskih prihoda.
Ne vidim ni jedan razlog zašto da o ugovorima o kratkoročnim zajmovima i emitovanju kratkoročnih hartija od vrednosti odlučuje ministar jer postoji realna opasnost od zloupotrebe i samovlašća izvršne vlasti.
Ako smo već usvojenim Zakonom o lokalnoj samoupravi povećali finansijske ingerencije lokalne samouprave, zašto lokalne vlasti po ovom predlogu zakona ne mogu izdavati garancije.
Srpska radikalna stranka smatra da je nemoguće ostvariti uvid u zaduživanje ako predsednik opštine sam bude pregovarao o zaduživanju jedinica lokalne samouprave, kako kod inostranih tako i domaćih poverilaca. Zato je potrebno razmatrati takvu odluku o zaduživanju kod izvršnog organa lokalne vlasti i potrebna je saglasnost od strane odbornika skupštine opštine.
Ono što je evidentno i protiv čega je SRS, to je uspostavljanje trezora i jedinstvenog konsolidovanog računa, da bi se sprečilo uvođenje još veće centralizacije u finansijskoj sferi, jer je očigledno da ministar finansija sve želi da stavi pod svoj patronat, a evidentno je da nije, najverovatnije zbog toga, ni prisutan, jer to ne može da negira. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 23. Član 23. menja se i glasi: "U tarifnom broju 21 stav 1. reči "100 novih" zamenjuju se brojem "200".
Ministar je u Predlogu zakona predložio da to bude 500, a amandmanom Srpske radikalne stranke stav (2) menja se i glasi: "Za prijavu poverioca u stečajnom postupku i u postupku likvidacije plaća se prema vrednosti potraživanja: - do 250.000 dinara vrednosti - 300 dinara"; - preko 250.000 dinara vrednosti - 350 dinara uvećano za 1% vrednosti potraživanja, a najviše 800 dinara, U Predlogu zakona to je 500, odnosno 2.000, znači, amandmanom Srpske radikalne stranke to je mnogo manji iznos, odnosno radi se o 350 i 8.000 dinara. U stavu 4. reči "120 novih" zamenjuju se brojem "250", a u Predlogu zakona je 500; otprilike, amandmanom Srpske radikalne stranke finansijske obaveze su duplo manje nego u Predlogu zakona. Podsetiću vas da se tarifni broj 21. u stvari odnosi, pre svega, da se za predlog za otvaranje stečajnog postupka i postupka likvidacije, kao i za predlog za prinudno poravnanje i drugo, za prijavu poverioca u stečajnom postupku, u postupku likvidacije plaća prema vrednosti potraživanja.
Znači, sami vidite da se radi upravo o stečajnom postupku, o postupku likvidacije i znači, oni pravni subjekti koji nisu finansijski sposobni, odnosno u stečaju su ili u procesu likvidacije i, samim tim Srpska radikalna stranka je predložila da upravo budu manje dažbine i izdvajanja, iz prostog razloga što ti subjekti nemaju finansijska sredstva, jer da imaju oni bi adekvatno poslovali.
Obrazloženje Vlade apsolutno nije adekvanto, jer se kaže da je visina takse nedovoljna da bi omogućila osnovni cilj, a to je njihovo usklađivanje sa promenom u ekonomskim prilikama i uvećanim troškovima rada sudova u odnosu na 1997. godinu. Upravo o tome se i radi, što su ekonomske prilike potpuno promenjene i to na žalost građana Srbije, promenjene u negativnom kontekstu.
Za razliku od firmi koje odlaze u stečajni postupak i postupak likvidacije pojedine firme poput Fabrike cementra "Novi Popovac" u Praćinu, koja na platnom spisku ima oko 2.500 radnika, a prodata je za 52 miliona dolara i znači, postoje firme gde bi pojedini, navodno opozicioni poslanici trebali da znaju, pošto se radi o njihovom kraju i u toj firmi "Novi Popovac" negde oko 20 radnika su članovi Demokratske stranke i njima se, pretpostavljam, dobrovoljno uzima 0,5% od plate za članarinu. Postavlja se pitanje zašto je gospodin Križan Darko, koji je direktor cementare i član Demokratske stranke dozvolio da na svim platnim listićima zaposlenih u cementari bude odštampan naziv Demokratske stranke iznad kolone obustave. Tako se, podsetiću vas nekada radilo i plaćala se članarina u Savezu komunista, gde su direktno uzimali članarinu ljudima.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 3. Član 3. se odnosi na član 28. koji glasi: "Ako se po odredbama člana 21 - 27. ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima",  ranije je bilo "iznos od 250 novih dinara", a po sadašnjem predlogu zakona je "10.000 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora".
Amandmanom SRS predloženo je da ne bude 10.000 dinara, nego da se "250 novih" zameni brojem "5.000". Znači, da taksa bude duplo manja nego što je predloženo u ovom zakonu. I sami vidite da je u stvari predložena taksa 40 puta veća nego što je ranije bila. (Ministar Batić sa mesta: To je osnovica.) Upravo vam to ukazuje, a evo ministar pita kako, pa vi sami izračunajte, ako je bilo 250 dinara, a sada 10.000. Ministar kaže da je osnovica u pitanju, a takvo je i obrazloženje Vlade upravo, da je vrednost predmeta spora samo osnovica za utvrđivanje visine takse, a ne iznos takse koji se plaća. Čitam vaše obrazloženje, ono što vi upravo meni dobacujete. Stoji, navodni podnosioci amandmana, da se samim povećanjem vrednosti predmeta spora građani onemogućavaju u ostvarivanju pravne zaštite. Samim tim, ako se osnovica povećava, povećava se i visina takse.
Apsolutno i shodno svim obavezama koje građani imaju, počev od enormnih i visokih računa za električnu energiju, komunalnih taksi, prevoza, lekova, očigledno da građani Srbije nisu u mogućnosti da ovako visoke takse plaćaju. Moguće je da gospodin Kovačević ima te mogućnosti, pošto je enormno bogatstvo stekao za vreme komunističke vlasti. Ostali građani i te kako nisu u mogućnosti. Izvolite i drugi put.
Hteo bih da podsetim ministra Batića, s obzirom da je on u pređašnjem izlaganju rekao da jednostavno postoje neke ingerencije i problem ingerencija između Savezne i Republičke vlade, jer za neke zakone je nadležan samo savezni parlament. To je tačno, postoji Zakon o obligacionim odnosima, postoji Zakon o parničnom postupku, ali pitam ministra Batića - gde je tu problem, s obzirom da je on ministar pravde i lokalne samouprave u Republičkoj vladi, a da je šef poslaničke grupe DOS u saveznom parlamentu, apsolutno je sve u njegovim rukama. Ne vidim uopšte razloga zbog čega on nov zakon o parničnom postupku ne pokrene u saveznom parlamentu. Tako da ove parnice koje traju po 10 godina nikada ne mogu da se reše u nekom adekvatnom vremenskom periodu, zbog čega tu ne primeni svoje ingerencije i svoje kompentencije...
(Predsednik: Vreme i tema.)
I da počne da radi napokon svoj posao. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, da li dati garancije Republike Srbije za zaduženje Javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije? Očigledno postoji nekoliko aspekata ovog problema, a ja ću probati da vam to obrazložim.
Upravni odbor Elektroprivrede Srbije je razmatrao ugovor novembra 2001. godine, u saradnji sa Ministarstvom energetike i Ministarstvom finansija. Ono što su oni razmatrali očigledno je poznato samo njima, ali ne i srpskoj javnosti. Postavlja se logično pitanje: da li Narodna skupština treba da vrši kontrolu Vlade ili da bezrezervno, bez provere i bez uvida u njene planove podržava sve Vladine aktivnosti?
SRS takve aktivnosti neće podržavati, jer ako je sve transparentno, postavlja se pitanje zašto se od poslanika i od javnosti krije čitav elaborat o stanju u EPS-u, kao i sam ugovor?
Očigledno je sporno nekoliko pitanja: kada je ugovor potpisan, sadržina ugovora i ko je potpisao ugovor?
Samo pitanje se nameće - da li je sve to uopšte državna tajna? Da li hitnost stavljanja ovakvog Predloga zakona na dnevni red, kojim se drastično krši Poslovnik, krije upravo odgovore na ova pitanja?
Uzeti kredit od Nemačke sa standardnom kamatom i pri tome kupiti od Nemačke opremu za remont rudnika i elektrana je očigledno dobar posao za Nemačku, a da li je to dobar posao i za Srbiju, odgovor treba potražiti upravo od Vlade.
I sami uslovi kredita vam ukazuju da se ne radi ni o kakvom specijalnom zajmu, jer je kamata jednaka važećoj tržišnoj kamati Evropske monetarne unije za dugoročne zajmove, sa zateznom kamatnom stopom. Zatezna kamatna stopa se plaća u slučaju da se na vreme ne plati kamata, tako da vaše dobacivanje očigledno nije primereno i adekvatno.
Na pitanje gde je Vladi elaborat o stanju u EPS-u, odgovor očigledno treba da daju ovlašćeni ministri u Vladi Republike Srbije. Oni znaju i odgovor na pitanje da li će oko 30 hiljada ljudi, koji sada rade u sistemu EPS-a, zahvaljujući radu sadašnje Vlade izgubiti posao?
Pitanja koja se sama nameću su i sledeća: da li je data hipoteka, da li je ova nemačka banka već budući vlasnik EPS-a?
Smatram da je bolje Vladi da iskoristi dobre odnose sa Zapadom i da novac u iznosu od 5,5 milijardi dolara, koji je po njihovim bankama, vrate građanima Srbije, a tim novcem Srbija bi samostalno izvršila remonte svih sistema u zemlji i pokrenula procese privredne proizvodnje.
Da li Vlada ima viziju i određen program kako će EPS vratiti taj kredit? Odgovorno tvrdim da će ovaj ugovor i te kako uticati na novo poskupljenje struje, koja je i sada najskuplja u Evropi, a i sami znamo da su građani Srbije dostigli donji prag socijalne izdržljivosti i da je i sadašnja cena struje enormno visoka za njihov standard. I sami znate da je najavljeno poskupljenje oko 50% struje i to za nižu tarifu, a pre svega da bi se zahvatio široki sloj populacije. Jer, grejna sezona se polako završava, a onda je potrebno i onom siromašnom sloju ljudi koji koristi nižu tarifu i njima dići za 50% cenu električne energije, da bi se još više budžet Vlade Republike Srbije povećao.
Narodni poslanici uopšte nemaju podatke da li je Vlada bila u mogućnosti da nađe povoljniji kredit, ali pri tome ne mislim povoljniji u odnosu na proviziju koju oni dobiju od ovakvih kredita, već povoljniji za građane Srbije, koji moraju svojim radom da vrate i ovaj kredit, kao i mnoge ranije, bez njihove realne želje da tako i bude.
Želim na jednom primeru da uporedim efikasno funkcionisanje Vlade u prošlom mandatu i sadašnje DOS-ove vlade. Razvodno postrojenje na Bežanijskoj kosi je pogođeno sa šest raketa tipa "tomahavk" za vreme NATO bombardovanja, a bivša vlada je to postrojenje vratila u prvobitno stanje za samo dva dana.
Sadašnja vlast očigledno nije u stanju ni obračune za potrošenu električnu energiju adekvatno da registruje i validan račun za struju da isporuči potrošaču. I sami znate da su decembarski i januarski računi po 30 i 50 hiljada dinara i da su bukvalno za par meseci registrovani, tako da su računi neadekvatni i građani Srbije sigurno nisu u mogućnosti da plate te račune, koji nisu realni.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 102. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi glasi: "Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, odlučuje o visini sredstava za obavljanje svojih poslova". Amandmanom SRS član 102. menja se i glasi: "Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, ima budžet u kome iskazuje sve prihode i rashode".  Znači, umesto rečenice - odlučuje o visini sredstava za obavljanje svojih poslova, treba da stoji - ima budžet u kome iskazuje sve prihode i rashode.
Očigledno je da se u celom zakonu, koristi termin - budžet lokalne samouprave. Upravo zbog nedonošenja budžeta kao najvažnije odluke, pored statuta, Vlada može da interveniše i da raspusti skupštinu. Vi sami znate da je ministar lokalne samouprave, gospodin Batić, više puta raspuštao skupštine, ali samo u opštinama gde DOS nije imao većinu. Nažalost, to se sada dešava u Jablaničkom okrugu, raspisani su izbori u Medveđi, iz prostog razloga da bi Šiptari mogli ponovo da uđu u lokalnu samoupravu. Očigledno je posle Kosova i Metohije na red došao i jug Srbije. Očigledno ministar Batić radi svoj posao onako kao što on smatra da treba.
Podsetiću ministra Batića da u Ustavu Republike Srbije postoji budžet i završni račun. Zbog toga amandmanom SRS tražimo da se član 102. izmeni. Pored toga, o visini sredstava za obavljanje svojih poslova jedinice lokalne samouprave ne odlučuju same, već se godišnji obim sredstava koji pripada jedinici lokalne samouprave utvrđuje u skladu sa opštim bilansom javnih prihoda i rashoda, polazeći pre svega od većeg broja kriterijuma.
Taksativno navedeno, to su sledeći kriterijumi: 1) veličina teritorije; 2) broj stanovnika; 3) broj odeljenja kako osnovnih tako i srednjih škola; 4) broj dece obuhvaćene društvenom brigom o deci; 5) razvijenost. To su kriterijumi gde se upravo polazi od opšteg bilansa javnih prihoda i javnih rashoda.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 48. Predloga zakona glasi: "Skupštinu grada  sačinjavaju odbornici čiji se broj utvrđuje statutom grada, s tim što njihov broj ne može biti veći od 90". Poslanički klub SRS je podneo amandman da se član 48. menja i da glasi: "Skupštinu grada sačinjavaju odbornici čiji se broj utvrđuje statutom grada, s tim što njihov broj ne može biti manji od 75 niti veći od 100". Sada ću da obrazložim zbog čega je poslanička grupa SRS podnela ovakav amandman.
Pre svega, u Predlogu zakona, u članu 29. utvrđen je najveći i najmanji broj odbornika u opštini. Vi znate da je to od 19 do 75 odbornika u opštini. U svakom slučaju, treba to utvrditi zakonom - i najmanji broj odbornika u gradu, kao obliku lokalne samouprave, kao i najveći broj. U tom smislu, SRS je podnela amandman, jer bi bilo nelogično da grad ima manji broj odbornika od opštine. Vi imate, recimo, u Beogradu 110 odbornika, u Nišu 95, u Kragujevcu 91 odbornika. Znači, oni imaju status grada i očigledno je da ovim predlogom, gde piše da broj odbornika ne može biti veći od 90, apsolutno ti gradovi ne mogu da se uklope i očigledno da se amandmanom SRS upravo nalazi celishodnost ovakvog rešenja.
Postoji tu i dosta nelogičnosti - recimo, u Leskovcu, odakle dolazim, imamo 75 odbornika, kao opština, bez obzira što verovatno ima opravdanja za toliki broj odbornika, jer sa 163.000 stanovnika opština Leskovac je jedna od najvećih u Srbiji; a sa nekih 144 naselja koja se prostiru na 1.025 kilometara kvadratnih opština Leskovac je jedna od najrazređenijih opština u Srbiji. Ako pogledate da recimo Novi Sad, koji ima status grada, ima 70 odbornika u Skupštini grada Novog Sada, a da Leskovac ima 75 odbornika, apsolutno je realno rešenje koje se predlaže amandmanom SRS, da upravo svi koji imaju status grada imaju od 75 do 100 odbornika. Na taj način tačno bi se znalo ko ima status opštine, a ko ima status grada. Očigledno da postoji potreba za takvim rešenjima i vi kao narodni poslanici treba da glasate za takav amandman.
Mada, nažalost, ministar Batić nije tu, vidim da je već u lokalnim novinama u Leskovcu raspisao neke konkurse za svoju stranku, da se diplomirani pravnici jave Opštinskom odboru u Leskovcu. Očigledno je shvatio da ne može samostalno da obavlja obavezu ministra pravde i lokalne samouprave i da mu je adekvatna pomoć pravnika iz Leskovca i te kako potrebna. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 11. U članu 11. stav 2. iza reči "službi" briše se deo teksta koji glasi:        "Način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave, osnivanje lokalne samouprave, osnivanje i rad mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave", a umesto njega dodaje se sledeći tekst: "Način odlučivanja građana o poslovima iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave, uslovi i način raspisivanja i organizovanja referenduma."
Treba poći od definicije lokalne smouprave, koja je prihvaćena čak i u Evropskoj povelji, da je lokalna samouprava zajemčeno pravo građana da u jedinicama lokalne samouprave neposredno i preko svojih demokratski izabranih organa, samostalno upravljaju određenim javnim poslovima.
Pored odlučivanja u skupštini opštine preko demokratski izabranih odbornika, građani imaju na raspolaganju i institut narodne inicijative i referenduma koji se ovde ne spominje.
Ustav ovaj način odlučivanja građana spominje u članu 116, koji glasi: "O poslovima opštine građani odlučuju referendumom i preko svojih predstavnika u skupštini opštine. Skupštinu opštine čine odbornici izabrani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem."
Zbog toga bih upravo preporučio ministru Batiću da, apsolutno, mnogo više vremena i energije troši da malo čita Ustav, samo čita, ništa više, a ne da možda preko predstavnika svojih stranaka lepi opštinske sudove, pre svega u Leskovcu i drugim krajevima, valjda na taj način pokazuje gde ima ingerencije. Mnogo bi bolje bilo da ti zakoni koje predlaže budu kompetentni i bolji.
Zbog toga je upravo očigledno da na ovaj način DOS gasi osnovne demokratske principe, jer lokalnoj samoupravi na priložen način nema striktne podele vlasti, gde bi se sva tri oblika vlasti međusobno kontrolisala.
U predloženom članu zakona, očigledno je da odbornik nema svoju funkciju, već gradonačelnik svojom funkcijom inauguriše predsednički sistem, što očigledno nije demokratski. Jer, gradonačelnik sigurno neće sam sebe smeniti.
Odgovor Vlade na predloženi amandman apsolutno je neprihvatljiv, što potvrđuje stav Srpske radikalne stranke da Vlada neprestano pokušava da ponižava narodne poslanike, ne upuštajući se u sadržinu amandmana, a na ovaj način Vlada u stvari diskredituje samu sebe.
Ovaj veoma važan način odlučivanja građana mora biti regulisan statutom, pogotovu zato što mu je i sam Ustav dao veliki značaj.
Podsetio bih narodne poslanike da treba imati u vidu i član 69. stav 2. Predloga zakona o lokalnoj samoupravi, koji glasi: "Skupština jedinica lokalne samouprave dužna je da raspiše referendum po pitanju iz svoga delokruga na zahtev građana u jedinici lokalne samouprave na način utvrđen zakonom i statutom."
Kao što vidite, u članu 69. upravo se potenciraju reči: na način utvrđen statutom.