Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ministar koji je ovlašćen da predloži zakon o finansijskom lizingu nije bio prisutan juče na poslepodnevnom izlaganju, jer kao osoba koja je u najboljim godinama trebalo bi da ima dovoljno pozitivne energije i dovoljno vremena da posveti najvećem zakonodavnom organu, pre svega iz razloga što amandmani SRS i ovi koje sada izlažemo upravo slede prethodne amandmane i međusobno su povezani. S obzirom da nijedan amandman svih predlagača nije prošao, očigledno da možda ministar i nema pravu informaciju o našem izlaganju.
Poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 50, to je sadržina upisa u registar, a on glasi - zahtev za upis ugovora o lizingu u registar sadrži naročito: 1) podatke o identitetu davaoca lizinga i primaoca lizinga; 2) precizno određenje predmeta lizinga; 3) rok na koji je ugovor o lizingu zaključen; 4) potpis podnosioca zahteva za upis ugovora o lizingu u registar.
Podaci iz stava 1. ovog člana upisuju se u registar u trenutku podnošenja zahteva za upis.
SRS je pokušala tačno da definiše da se radi o finansijskom lizingu, tako da iza reči "o" treba da se doda reč "finansijskom", znači da se tačno naglasi da se radi o finansijskom lizingu, a stalno insistiramo da se rok odnosi na vremenski period, odnosno na - vreme.
Znači, radi se samo o tačno definisanim izrazima, jer SRS je pokušala da uskladi pravno-tehnički sa zakonom kako Vlada pokušava da ga vidi, da bi što efikasnija bila primena u praksi, jer, očigledno, namera SRS nije bila da menja suštinu zakona, nego da zakon ostane onako kako ga je Vlada predvidela.
Vlada je dala objašnjenje da se amandman ne prihvata zbog toga što je u članu 2. tačka 2. Predloga zakona precizirano da se za ugovor o finansijskom lizingu u daljem tekstu upotrebljava termin - ugovor o lizingu. Mislim da je mnogo precizniji termin finansijski lizing. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno u Srbiji postoji dvojni moral i dupli aršini. Malopre me je inspirisao govor Rajka Baralića, poslanika SPS-a koji je tražio prenos u Skupštini. Zašto ne pita svog kolegu, poslanika DSS-a Peru Cvetkovića, zašto nema prenosa u SO Leskovac? Zna se, lokalna samouprava plaća Televiziju Leskovac. Juče šef poslaničke grupe DSS-a, Dejan Mihajlov, samo što nije zaplakao, a direktor Televizije Leskovac je iz DSS-a. Pera Cvetković je poslanik u ovom domu, on je iz DSS-a, pa vas pitam, molim vas, koji su to dvostruki aršini; to je poslanik Nove Srbije, gospodin Stamenković, njegovi odbornici takođe glasaju protiv prenosa u SO Leskovac. Dva Stamenkovića i dva Cvetkovića.

Vi ste tačno osetili da treba da prozovem vašeg poslanika iz Demokratske stranke, gospodina Jakova Stamenkovića, pa ste prekinuli. Odbornici DOS-a, pošto su opozicija u Leskovcu, glasaju za...

Vrlo ste ljubazni. Taman sam završio svoje izlaganje i mogu da pređem na amandman.
U članu 12. se definiše da je isporučilac predmeta lizinga, u smislu ovog zakona, pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga, radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu.
Sve u svemu, amandman SRS je upravo usklađivanje sa članom 2. Očigledno, ministar ima ispred sebe šta je posao finansijskog lizinga i odlično zna šta se radi u članu 2. Namera SRS je da se ovim amandmanom vrši intervencija na Predlog zakona, tako što se iz definicije i pojma isporučioca izbacuje sve ono što je nepotrebno i što ne znači ništa.
Amandmanom SRS je definisano da se posle reči "koje" dodaju reči "na osnovu ugovora o isporuci". Na taj način se tačno definiše šta je predlagač zakona hteo da kaže; a reči "radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu" brišu se.
Znači, očigledno je ovaj amandman potpuno smislen, mada u obrazloženju Vlade zbog čega ne prihvata ovaj amandman stoji ovako: "Amandman se ne prihvata s obzirom da se njegova sadržina ne odnosi na član 13. Predloga zakona". Tu je predstavnik Vlade u pravu, ali u dopisu od 12. maja 2003. godine pod brojem 400971/03 tačno postoji ispravka da umesto "u članu 13." treba da stoji "član 12", jer se amandman suštinski odnosi na član 12, tako da obrazloženje ministra aposolutno ne stoji, jer je definisano i tačno se zna da se kompletno obrazloženje odnosi upravo na član 12.
Zamolio bih ministra, s obzirom da je ispravku shvatio, pretpostavljam da mu je šarmantna koleginica i obrazložila da se odnosi na član 12, i s obzirom da obrazloženje Vlade više ne stoji, da prihvati makar jedan amandman. Podsetiću ga da prošli njegov predlog zakona nije usvojen, da je to veliki udar na ličnost koja vodi to ministarstvo. Da mu se ponovo ne bi desilo isto iskustvo, neka se rukovodi argumentima SRS i neka podrži amandmane koji su smisleni i krajnje konstruktivni.

Dame i gospodo narodni poslanici, u toku vanrednog stanja donet je Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije, jedan od najbitnijih zakona za jednu državu u toku vanrednog stanja. U toku vanrednog stanja niste mogli obične elementarne stvari da uradite. U slučaju da ste sređivali svoju kuću, stan ili podrum, imali ste višak otpadnog materijala, hteli ste da odnesete na deponiju, recimo u okolini grada Beograda, to znači da platite tu uslugu, da platite prevoz, da jednostavno ne zagađujete okolinu. Znate šta se dešavalo? Odete kamionom, dođete do deponije, a tamo vam kažu - izvinite, posle 14 časova ne možete jer su vanredne mere.

Znači, niste mogli ni šut na deponiji da ostavite, a Skupština je donela Zakon o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Vi sami procenite koliko Skupština radi adekvatno i pravilno svoj posao.

Ovde se postavlja pitanje da li je Srbiji potreban novi ustav. Ako je potreban, šta su nedostaci važećeg Ustava, jer sigurno je bitno da, ako želite nešto da menjate, treba da postoji konsenzus, a zbog čega, i ako se menja šta treba da se menja u postojećem ustavu.

U Vojvodini se već radi na donošenju osnovnog zakona, na Kosovu i Metohiji Ujedinjene nacije su aprila 2001. godine donele Ustavni okvir. Posle mnogobrojnih mukotrpnih, teških, dugotrajnih pregovora i dogovora doneta je Ustavna povelja Srbije i Crne Gore. Sada DOS traži novi ustav da bi odložili republičke parlamentarne izbore. Da li će taj ustav predstavljati izraz narodne volje ili izraz Demokratske stranke i njenih satelita? Na taj način sigurno neće biti ustavne države. DOS želi da organizaciju vlasti uskladi sa svojim potrebama i željama. Ustav, kao najviši zakon, zahteva posebnu proceduru donošenja, ali ne sigurno ovako kako DOS predlaže, a to je prosta većina u parlamentu, a ne dvotrećinska većina.

Gospodin Pajtić, kao šef poslaničke grupe DOS, kaže - ustav je krut. Verovatno želi promenu ustava na neustavan način, verovatno da ustav postane fleksibilan, jer im više odgovara da budu fleksibilni i po potrebi da se ponašaju.

Ono što je karakteristično u obrazloženju ovog predloga, to je izbor članova ustavne komisije, to je sastav te komisije; dakle, u obrazloženju piše - 20 narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije srazmerno zastupljenosti političkih stranaka.

Znate, na fakultet koji sam završio, mislim na medicinski, otišao sam zbog želje da se bavim nekom humanom naukom, ali i iz razloga što nisam imao afiniteta prema matematici. Ovde, računajući, možete da dođete do zaključka da, ako imate 11 predstavnika DOS-a, tri predstavnika DSS, tri predstavnika SPS, jednog predstavnika SSJ, jednog predstavnika iz grupe Narodnih socijalista, grupa koja uopšte nije učestvovala na izborima, jednostavno ne znam po kom osnovu oni mogu da učestvuju, dođete do podataka da je to ukupno 19 narodnih poslanika.

Kako je onda moguće da kažu da je za SRS bilo predviđeno dva, iako mi ništa nismo tražili, niti želimo da učestvujemo u svemu tome, ako je to već 21 narodni poslanik. Ako dodamo i narodnog poslanika iz Nove Srbije, onda je već cifra mnogo veća i značajnija. Očigledno, predlagač zakona, ne znam ko već stoji iza toga, nije znao ni prostu matematiku, računicu do 20, da bi video šta je i kako je.

Očigledno je da je problematičan sastav komisije, ako pogledate koliko je legitiman taj sastav, ako pogledate gospodina Branislava Kovačevića, koji je dobio samo 257 glasova, a znate, on nije u mogućnosti da pobedi ni za odbornika u skupštini odakle dolazi, a kamoli da bude predstavnik da menja ustav.

SRS ne želi da da legitimitet ovoj komisiji, pre svega, jer ne postoji politički konsenzus za takvu komisiju. To što se danas desilo, to je da je Svetska banka dala Republici Srbiji, odnosno budžetu 80 miliona dolara, a znate li zbog čega? Zato što je budžetski račun Republike Srbije blokiran, država i vlast DOS ne plaća, ne izvršava svoje obaveze prema onim institucijama prema kojima treba to da uradi i očigledno pokušava na taj način da deblokira budžetski račun, a da onda taj kredit vraća Srpska radikalna stranka koja će doći na vlast na prvim parlamentarnim izborima.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 22. Predloga zakona o telekomunikacijama. U članu 22. radi se o vođenju registra, odnosno notiran je predlog Vlade da agencija formira i održava bazu podataka o registrima, a koji su javne isprave.
SRS je potencirala, kao što ste i mnogo puta do sada u toku današnjeg i jučerašnjeg dana mogli da čujete, da upravo umesto agencije stoji komisija i da komisija formira i održava bazu podataka o registrima koje vodi i koji su javne isprave, da agencija ne vodi registre, nego komisija.
Ona, prvo, vodi registre izdatih dozvola telekomunikacionim operatorima, drugo, radio stanicama, treće, izdatih tehničkih dozovola, četvrto, zaključenih ugovora o interkonekciji.
Vlada je predložila da agencija formira i održava bazu, dok poslanički klub SRS predlaže da umesto agencije stoji komisija, koja treba da formira i održava bazu podataka o svim donetim odlukama, uključujući i eventualne prigovore na ove odluke, kao i o drugim podacima od značaja za oblast telekomunikacija.
Pre svega, kontrolu i inspekcijski nadzor treba da vrši nadležno ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije. Komisija treba da vrši poslove iz svoje nadležnosti i u okviru svog ministarstva, koje je nadležno za poslove telekomunikacija.
Sama ta komisija bi sigurno bila obavezna da u svom radu podnosi izveštaj nadležnom ministarstvu za telekomunikacije. U svakom slučaju, Vlada je do sada formirala veliki broj agencija. Siguran sam da i sama Vlada nije svesna i ne zna koliko je agencija do sada formirala. Očigledno želi samo beneficije, a odgovornost koju treba da ima za sve te agencije i da odgovara za rad tih agencija nije spremna da ima.
Ministar Rašeta je juče bila prisutna u Skupštini, imala je ekspoze u trajanju od šest minuta. Za sve naše primedbe na ovaj predlog zakona ni jednog trenutka nije izašla sa svojim argumentima, jer ih i nema, da da obrazloženje i da na drugačiji način to obrazloži. Ali dobro, s obzirom da sve ima svoj početak i kraj, pretpostavljam da nije ni bila sposobna da to uradi, pošto nikakav učinak njenog rada nije bio na jučerašnjoj sednici. Pretpostavljam da iz tog razloga nije ni danas prisutna, da će možda tek na kraju da se pojavi.
U svakom slučaju, baš iz ovog razloga potrebno je da se ovaj amandman SRS usvoji, da bi se preciznije definisala odgovornost Vlade i njenih predloga, koji do sada očigledno nemaju veliki učinak.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmena dozvola za javne telekomunikacione mreže i javne telekomunikacione usluge je sadržaj člana 40.
Po amandmanu Srpske radikalne stranke član 40. treba izmeniti i on treba da glasi: "Uslovi iz licence mogu da se izmene samo sporazumom imaoca licence i Komisije, a protivno volji imaoca licence, odlukom Komisije samo u sledećim slučajevima". Znači, umesto "Agencije" treba da stoji "Komisije".
Dalje, tačka 1) - "ako to zahteva javni interes kao što su potrebe odbrane zemlje, potrebe državne i javne bezbednosti"; tačka 2) - "radi usaglašavanja sa propisima, smernicama, direktivama ili odlukama međunarodnih organizacija", ali u Predlogu zakona stoji "čiji je član Savezna Republika Jugoslavija, odnosno koje se na osnovu odluke nadležnog organa primenjuju na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije". Zahvaljujući DOS-u, Savezna Republika Jugoslavija više ne postoji. Kada kažem DOS, mislim na izvorni DOS. Po meni, sada postoji neka imaginarna zajednica Srbije i Crne Gore, takva je kakva je, ali ako ste već doprineli da postoji zajednica Srbije i Crne Gore, to treba da stoji u vašem predlogu zakona i u članu 40. umesto "Savezne Republike Jugoslavije", koju ste uništili, treba da stoji "Srbija i Crna Gora".
Odobrenje se može promeniti odlukom Komisije a ne Agencije, kako stoji u vašem predlogu, na osnovu razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, s tim što je za izmenu odobrenja iz razloga navedenih u stavu 1. tačka 2) ovog člana, Komisija dužna da prethodno zatraži mišljenje svih relevantnih imalaca odobrenja o predloženim izmenama.
Odluke Komisije koje se odnose na izmenu dozvole donose se javno, uz pružanje mogućnosti imaocu dozvole da se izjasni o razlogu i obimu, odnosno sadržini izmena.
Pri donošenju odluke Komisija je dužna da pravo imaoca dozvole ograniči u najmanjoj potrebnoj meri za postizanje cilja, odnosno ostvarenje razloga ograničenja, tj. izmene.
Izmene se moraju podjednako odnositi na sve dozvole, odnosno sve imaoce dozvola na koje se odnosi isti razlog, osim ako za različito postupanje postoje posebni razlozi (npr. za javne telekomunikacione operatore koji imaju isključiva prava ili značajan tržišni udeo).

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je podnela amandman na član 13. da se stav 1. "osnivač javnog glasila može biti svako domaće ili strano pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom" promeni i da glasi: "Svako fizičko i pravno lice, domaće ili strano, može da osnuje javno glasilo u skladu sa zakonom".
Ovim amandmanom SRS je pokušala da se tačno definišu osnivači javnih glasila. Podsetio bih da je još od Francuske buržoaske revolucije zagarantovana sloboda štampe. Kada su u pitanju elektronski mediji, televizija i radio stanice, potrebno je da bude pravno lice i registrovano, da je definisano kao pravno lice. Što se tiče same štampe, moguće je da i fizičko lice bude vlasnik odnosno osnivač javnog glasila.
Ono što je bitno samo za pisane medije jeste da je taj list registrovan kod republičkog organa državne uprave, koji je nadležan za poslove javnog informisanja.
Samim tim fizičko lice ima mogućnost da se definiše kao osnivač javnog glasila. Srpska radikalna stranka zbog toga želi da se promeni prvi stav i da se definiše da i svako fizičko lice, koje želi, može preko svog medija da informiše građane Srbije.
Drugi stav je potpuno suvišan: "Osnivači javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država i teriritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnog prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije."
Pošto imamo Zakon o radiodifuziji i tačno je definisano tim zakonom, stav 2. je potpuno je nepotreban i u ovom zakonu ne treba da se definiše taj deo.
Ovaj zakon se donosi u vreme vanrednog stanja. TV prenosa nema, tako da ni potencijalni osnivači javnog glasila ne mogu da budu blagovremeno informisani.
Odlukom Saveta ministara Srbije i Crne Gore određen je skoro direktor Tanjug-a. Predloženim zakonom ne predviđa se postojanje državne agencije, kao ni Zakonom Crne Gore. Samim tim, plašim se, gospodo Lečiću i Korać, da je ovaj zakon u koliziji sa saveznim zakonom. S obzirom na to da oni drže vlast na saveznom nivou i na republičkom, krajnje je vreme da se usaglase, a ne da samo preko svojih medija daju informacije koje njima odgovaraju, a daleko su od istine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS je podneo amandman na član 57, gde su razlozi za odbijanje odgovora. Upravo član 57. je izazvao najviše sporova što se tiče samog predloženog zakona, jer upravo te odredbe o pravu na odgovor su i problematične.
Predlagač zakona ove odredbe tumači kao pravo građana da uređuje novine, odnosno sam zakon predviđa 19 slučajeva kada su prava na odgovor ograničena. Pravo na odgovor nema građanin Srbije ako iznosi vrednosni sud, pa je zaista adekvatno pitanje da li ovaj zakon ugrožava uređivačko pravo.
Amandmanom SRS je predloženo da se u stavu 1. briše "odnosno sud neće naređivati odgovornom uredniku da objavi odgovor", pre svega zbog toga što sud ocenjuje u kojem slučaju odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor. Samim tim je potrebno da se taj deo izbriše.
Što se tiče tačaka 1), 2), 3), 4), 5), 6). i 7), SRS je saglasna sa predloženim rešenjem. Kad je u pitanju tačka 8), amandmanom je predviđeno da se briše, jer je nepotrebno da stoji da odgovor ne može u novinama ili u nekom drugom mediju da se definiše ako se odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, kao ni odgovor koji ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već samo mišljenje. Upravo na taj način Vlada treba da pokaže da je demokratska vlada.
Što se tiče tačke 9), našim amandmanom je predloženo da se iza reči "informacije" stavi zapeta i da se preostali deo briše. U svakom slučaju je suvišno da stoji - "i ako se odgovor odnosi na informaciju koja, i da je neistinita, nepotpuna ili netačno preneta, nije podesna da povredi pravo ili interes lica".
Tačka 10), iako je pokušao malopre potpredsednik Vlade da objasni, potrebno je da se briše, jer sigurno je definisano da svako ima pravo na izbor jezika kojim se služi. Ako ste demokratska vlast, to treba da omogućite svakom građaninu da se služi jezikom koji govori i kada daje odgovor određenoj novinskoj agenciji.
Što se tiče tačke 14. potrebno je u svakom slučaju da se briše, jer se SRS nije složila da bi mogla da postoji nemogućnost odgovora zbog sadržine, a njeno objavljivanje moglo bi da izazove zabranu objavljivanja informacije, krivičnu ili prekršajnu odgovornost, ili građansko - pravnu odgovornost prema trećim licima.
U tački 16. potrebno je da se brišu reči "očigledna, opštepoznata ili" zbog toga što bi sama tačka onda bila mnogo blaže i bolje definisana, a i preciznije bi determinisala stavove koji se odnose na tu tačku.
I na kraju, tačka 18, od ovih 19 koliko je definisano, treba da se obriše, jer u svakom slučaju, ukoliko predlog ostane neizmenjen, dužnost objavljivanja odgovora ne bi uopšte bila jasno definisana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 95. Poslanička grupa SRS se sa pojedinim delovima ovog člana slaže, pre svega kad je u pitanju novčana kazna od 3.000 do 20.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kojom će se kazniti i distributer i njegovo odgovorno lice.
Stav 1. glasi: "Novčanom kaznom od 30.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice - distributer javnog glasila koji na način dostupan maloletnicima starijim od 14 godina javno izloži štampanu stvar sa pornografskim sadržajem, odnosno štampanu stvar koja na naslovnoj ili poslednjoj strani sadrži pornografiju i koja nema vidno upozorenje da sadrži pornografiju, kao i upozorenje da nije namenjeno maloletnim licima (član 41)".
SRS je predložila da ostane taj stav, ali da se brišu reči "starijim od 14 godina". Jednostavno, sam predlagač zakona je trebalo da zna da članom 41. nije utvrđena starosna granica maloletnika. Zbog toga sam dužan da potpredsednika republičke Vlade upozorim na sadržaj člana 41, gde se doslovce kaže: "Ne sme se, na način dostupan maloletnicima, javno izlagati štampana stvar sa pornografskim sadržajem.
Pornografska štampana stvar na naslovnoj i poslednjoj strani ne sme da sadrži pornografiju, a mora imati vidno upozorenje da sadrži pornografiju, kao i upozorenje da nije namenjena maloletnim licima.
Na pornografske sadržaje na televizijskim i radio programima primenjuje se odredbe posebnog zakona kojim se uređuje oblast radiodifuzije. Mi smo Zakon o radiodifuziji usvojili pre godinu dana, tako da se tačno zna da je ta oblast u tom pogledu odlično uređena.
Zbog toga SRS insistira da se ovaj amandman usvoji i da se brišu reči "starijim od 14 godina", da bi se ta starosna granica maloletnika tačno utvrdila.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS je podneo amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ. Član 9. glasi: "U članu 114. reči "pet godina" zamenjuju se rečima "sedam godina"."
Vlada je u obrazloženju predloženog rešenja definisala da član 9. treba da se promeni da bi se pooštrile kazne za krivična dela koja u ovom trenutku predstavljaju povećanu društvenu opasnost, s obzirom na broj izvršenih krivičnih dela. Pre svega, treba da se definiše, jer kad se kaže "u ovom trenuktu", to je kratak vremenski period - da li se misli na period od mesec dana u toku ove godine ili na period dok traju vanredne mere? Znači, moramo tačno da znamo na koji trenutak se odnosi, da ne bi ponovo bile promene, dopune i izmene tog zakona.
Samim tim, kada se definiše da je povećana društvena opasnost, opet je pitanje šta je to društvena opasnost - da li je to organizovani kriminal, mafija, sprega između vlasti i mafije, da li su to problemi koji se nalaze u sudstvu i sudska rešenja i sudski postupci koji nisu blagovremeno urađeni, da li su to problemi koji postoje u zdravstvu, ili su politički protivnici društvena opasnost. Očigledno, za postojeću vlast su upravo društvena opasnost politički protivnici. Ova vlast, nažalost, samo zna da preti sankcijama, povećanjem nekih već postojećih rešenja, bilo da su novčane kazne ili neke druge kazne u pitanju.
Predstavnici SRS bi to uvek prihvatili, kada bi to bilo adekvatno za sve druge poslanike. Ako Administrativni odbor pokušava da i radne odnose poslanika reguliše, zamolio bih predsedavajuću da pogleda treći red, gde sede predstavnici Demokratske stranke, gde imate šest kartica, a nemate nijednog narodnog poslanika. Molim vas da posmatrate i sa jedne i sa druge strane i da adekvatno reagujete.
Što se tiče samog amandmana na član 9, naslov Glave 15 i član 114. menjaju se i glase: "Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije". Pre svega, to je upravo napad na ustavno uređenje, u članu 114. Član 114. glasi: "Ko pokuša da upotrebom sile ili pretnjom upotrebe sile promeni ustavno uređenje državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije ili da svrgne najviše državne organe, kazniće se zatvorom od najmanje sedam godina".
Što se tiče promene ustavnog uređenja nasilnim putem, SRS nema ništa protiv da se sankcije povećaju. Podsetiću vas samo da su ministar Batić i poslanici njegovog poslaničkog kluba bili za samostalnu Srbiju i pokušali su na sve moguće načine da ...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu, to nema nikakve veze sa temom.)
I te kako ima veze. Predsedavajuća, pored toga što žvaćete žvaku, mogli biste malo i da slušate. Ovde piše "državna zajednica Srbija i Crna Gora", a u Ustavu piše "Savezna Republika Jugoslavija". Ako Savezna Republika Jugoslavija više ne postoji, kako onda može da u Ustavu stoji Savezna Republika Jugoslavija, ako je promenjeno - zajednica Srbija i Crna Gora. Znači, zakon je potpuno drugačije definisao te stvari. Molim vas da zaista vi obratite pažnju na to, jer su upravo vaši poslanici učestvovali u promeni i sada pokušavaju da promene Ustav i da Jugoslavija više ne postoji, nego neka zajednica Srbija i Crna Gora. Ipak, vi treba malo više pažnje da obratite na sve to.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 26. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu glasi: "Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ÄSlužbenom glasniku Republike SrbijeÄ. "

Amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka na član 26. jeste da se član 26. menja i glasi: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ÄSlužbenom glasniku Republike SrbijeÄ."

Amandmanom se ovo predlaže pre svega zbog toga što je članom 120. Ustava Republike Srbije predviđen i definisan precizno rok u kome treba da stupi na snagu određen zakon, a ne postoje naročito opravdani razlozi da on stupi na snagu ranije.

Ako pogledate stranu 110. Ustava, gde je definisano jemstvo ustavnosti, odnosno pod naslovom Ustavnost i zakonitost definisan je član 120. i on kaže da zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga (podvlačim i naglašavam - naročito opravdanih razloga) nije predviđeno da ranije stupi na snagu.

Zaista niti ministar, niti Vlada nisu definisali koji su to opravdani razlozi zbog čega bi trebalo pre vremena da stupi ovaj zakon na snagu. Znam da je DOS-ova vlast pokušala, i pokušava i dalje, da Ustav na nezakonit i nelegitiman način promeni i znamo da je definisano Ustavom da dvotrećinska većina menja ustav. Doduše, oni pokušavaju prostom većinom od 126 poslanika da promene ustav. Činjenica je da su mnogo puta do sada, a verovatno će i u budućnosti, prekršili određene odredbe i članove Ustava, ali zaista sada nije definisano zbog čega je opravdan razlog da ovaj zakon stupi pre vremena.

Pre svega, ako je urgentno, i pored onoga što ste doneli odluku da bude prekoračenje radnog vremena danas, ne vidim to po broju poslanika DOS-a, a i po prisutnosti nekih odgovornih lica koja treba da budu prisutna ovde u Skupštini da bi se ovaj zakon usvojio. Voleo bih od ministra pravde gospodina Batića da čujem zbog čega je potrebno da zakon stupi na snagu dan posle donošenja.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je probala amandmanima da poboljša ovaj predlog zakona. U članu 14. se radi o Ministarstvu za rad i zapošljavanje. Definisano je da to ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose pre svega na sistem u oblasti radnih odnosa i prava iz rada u svim oblicima rada, osim u državnim organima; i zarade i ostala primanja iz radnog odnosa i plate u javnom sektoru, osim u državnim organima.
Poslanički klub SRS je insistirao da se u članu 14. brišu reči "osim u državnim organima". Pre svega, postavlja se pitanje ministru koji zastupa ovaj zakon - ko će uređivati zarade i ostala primanja iz radnog odnosa u državnim organima? Tačno mora da se definiše koje će ministarstvo to da radi i kako će to da radi. Možda gospodin Šabić nema poverenja u kadrovsko rešenje koje sada stoji, odnosno u gospodina Dragana Milovanovića. Možda zbog toga smatrate da možda nije potrebno da ovo ministarstvo to radi.
Znate, ipak su kadrovska rešenja trenutna rešenja. Izbori će biti septembra meseca, tako da će pre ili kasnije doći do promene tih rešenja. Vaš ministar, koji zastupa ovo ministarstvo, pre dve i po godine kada je postavljen za ministra, vi ste u njegovoj biografiji napisali da je pri kraju studija. Pre mesec dana kada ste ponovo izglasali i kada je ponovo postavljena nova Vlada, opet je isto pisalo da je gospodin Dragan Milovanović pri kraju studija. Ako čekate da on završi studije, a čovek je rođen 1955. godine, verovatno nikad nećemo dočekati da Ministarstvo za rad i zapošljavanje funkcioniše na pravi način.

Dame i gospodo narodni poslanici, već je Vlada rekla da je tehnički spojila ova dva zakona, odnosno Sporazum država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore i Predlog zakona o ministarstvima.
Znam da vi volite tehnički da spajate, ali ja bih vas pitao, kao predsedavajuću, da tačno znam i da budem informisan da li je gospodin Šabić Rodoljub ovde u ulozi ministra ili u ulozi narodnog poslanika, s obzirom da vidim da mu je kartica sve vreme tu i da je registrovan kao narodni poslanik, tako da pretpostavljam da je i tu tehnički spojena i funkcija narodnog poslanika i ministra lokalne samouprave.
Pošto vi na taj način tehnički i uspevate da izglasate mnoge zakone, znamo da i potpredsednik Republičke vlade, Jožef Kasa, kada je potrebno da se da neki glas, on je tu u funkciji da glasa.
S obzirom da su ovaj sporazum, kao i Odluka o prihvatanju sorazuma, dosta interesantni, verovatno je to sporazum između dve vlade o rasturanju jedne zajedničke države i o najboljoj mogućoj osnovi da za tri godine Crna Gora bude potpuno samostalna.
Crna Gora na ovaj način je uzela apsolutno sve atribute državnosti, a to treba građani Srbije da finansiraju.
Ako pogledamo ono što je ostalo, da bude u zajednici Srbije i Crne Gore, očigledno ono za šta se zalaže Vlada Srbije, to je da ostane nacionalni savet SRJ (sada Srbije i Crne Gore) za saradnju sa međunarodnim tribunalom. To je ono što Vladu najviše interesuje i za šta se najviše zalaže. Mada, mene upravo ovo stanje asocira na to da u periodu kada je dosta ljudi iz Crne Gore dolazilo u Srbiju, i zauzimali uglavnom najbitnije funkcije, a to su i pozicije, radna mesta na portirnicama fabrika i direktorske funkcije, tako da je tu protok kapitala mogao slobodno da se sprovodi.
I u ovoj sada situaciji, građani Srbije treba da finansiraju apsolutno skoro sve, dok Crnogorci svoj monetarni sistem i svoje finansijske institucije zadržavaju za sebe i na taj način će maksimalno da se odvoje za tako kratak vremenski period, kao što je period od tri godine.
Što se tiče samog Predloga zakona o ministarstvima, vidi se da su faktički sva ministarstva ostala ista, osim u članu 16. - to je Ministarstvo kulture i medija, a ranije je bilo Ministarstvo javnog informisanja. Onoga trenutka kada je DOS 5. oktobra došao na vlast, vi se i sami sećate da su oni ukinuli to ministarstvo, smatrajući da je suvišno, nepotrebno, iako su srpski radikali govorili da apsolutno bez tog ministarstva teško može da se funkcioniše.
Kasnije su shvatili grešku, pa su opet formirali Ministarstvo kulture i javnog informisanja. E sada, umesto da otvore medije prema svim strankama, prema svim ljudima koji žele da iskažu i svoj politički stav i svoje mišljenje, Vlada Srbije samo menja naziv ministarstva, tako da sada umesto Ministarstva kulture i javnog informisanja imamo ministarstvo kulture i medija.
Ako se to radi prema osobama koje vode ministarstva, s obzirom da to glumac radi, nije mu problem da se snađe u jednoj ulozi ili u drugoj, bilo kako da se zove ministarstvo.
Sigurno ste mogli da promenite i naziv još nekih ministarstava, recimo u članu 13. umesto Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, moglo je da stoji ministarstvo za donacije i kredite; donacije već i sami odlično trošite, a ko će kredite da vraća, pitanje je na koje treba sami da odgovorite!
U članu 7, gde je Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede, kao lekar moram da naglasim da je upravo naše područje bilo poznato po zdravoj hrani. Naročito u Jablaničkom okrugu zna se da su ljudi dosta izvozili maline i kupine, a u poslednjem periodu znate da je i povrtarski kraj, znači povrće je dosta izvoženo u Grčku i Italiju. Zapadno tržište je stalno satelitski pratilo stepen aero zagađenja, ali s obzirom da nijedna fakbrika više nije u funkciji, zagađenja više nema.
Umesto da tu dobru, kvalitetnu i zdravu hranu izvozimo, Ministarstvo poljoprivrede uvodi u proces proizvodnje genetski modifikovanu proizvodnju i obeležavanje genetski modofikovanih proizvoda u samom prometu. Dolazi do genetskih promena zbog bombardovanja, zbog radio zračenja, a to je dovoljno, tako da nam genetski modifikovana hrana zaista nije potrebna.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je pokušala svojim amandmanima da poboljša Predlog zakona o penzionom i invalidskom osiguranju. Član 60. kaže da se osiguraniku, to jest ženi koja je rodila treće dete, po tom osnovu uračunava u posebni staž vreme u trajanju od dve godine.
SRS je dala amandman da se član 60. menja i da glasi: "Osiguraniku - ženi, za svako rođeno dete po tom osnovu, uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od dve godine". To bi pre svega bilo podsticaj za povećanje nataliteta, što je po nama jedan od najvažnijih državnih interesa.
Vlada je pogledala taj amandman i dala je vrlo specifično objašnjenje. Ona u obrazloženju kaže da ne prihvata amandman zbog toga što bi na taj način osiguranici žene došli u znatno povoljniji položaj u odnosu na osiguranike muškarce po osnovu kriterijuma rođenja dece, što je suprotno načelima osiguranja.
U svakom slučaju, na strani žene je i kvantitet i kvalitet, posmatrano po svim parametrima. Pre svega, žene su veći deo populacije u Srbiji, a i u svetu. Žene su superiornije od muškaraca skoro po svim parametrima, ne računajući samo fizičku snagu i fizičku energiju, tako da su već žene dovoljno ravnopravne i superiornije da bi po nekim drugim kriterijumima imale još beneficija. Znači, upravo je program SRS da žena treba da ima beneficije po osnovu rođenja dece.
Ne znam koliko vi pratite kao ministar, ali podsetiću vas da samo 0,9 dece ima prosečna srpska porodica, za razliku od nekih drugih. Recimo Šiptari imaju 6,6 dece po porodici. Da bi natalitet bio pozitivan, statistički posmatrano, potrebno je 2,1 dete da bude u jednoj porodici. Samim tim, pitanje je da li će 2100. godine uopšte Srba biti u Beogradu, a kamoli u nekim drugim delovima Srbije. To su razlozi, a još neke druge ću da vam kažem.
Natalitet je slabost u Srbiji iz više razloga. Pre svega, tri su parametra. Negde oko 20% bračnih parova, nažalost, leči se od steriliteta. Otprilike je 50% u pitanju muški sterilitet, 50% ženski sterilitet. Tu medicina napreduje i ide se u tom pravcu. Tu ne možete vi kao Vlada da utiče mnogo.
Drugi parametar je, u svakom slučaju, što prihvatamo neke zapadne kriterijume, tako da mnogi bračni parovi kasnije ulaze u brak i tu se smanjuje generativna faza, generativni period. Ranije je oko 32. godine bio najbolji vremenski period, odnosno krajnji rok za ženu prvorotku, a sada se ta granica malo pomerila na oko 35 godina. Samim tim što se vreme skraćuje i natalitet je slab.
S obzirom da imamo zaista veliki broj nezaposlenih, veliki broj osoba su zahvaljujući DOS-ovoj Vladi izgubile posao, sigurno Vlada može da utiče na taj način što će omogućiti da svaka žena koja rodi dete bude beneficirana barem te dve godine radnog staža. Znate, svako treće dete se uglavnom u Srbiji rađa zbog toga što porodica ima dva sina ili dve kćerke, pa onda teže ka tome, ali je upravo problem da to prvo dete nastane. Siguran sam da je prvo dete možda i značajnije nego treće, jer kasnije, kada roditelji shvate kakav je značaj i uloga deteta u porodici, onda imaju potrebe da povećavaju natalitet.
Zbog toga, u ime SRS, zaista apelujem da razmislite, vi kao predstavnik Vlade, zajedno sa vašim ljudima koji vas savetuju, da prihvatite ovaj amandman.