Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege, Demokratska stranka se izjasnila tj. ja kao ovlašćeni predstavnik o ovom zakonu i mislim da nam je zbilja ovaj zakon bio neophodan.
Resorni odbor je, kao što sam rekao u načelu, razmatrao ove amandmane, razmatrao članove zakona i dao neke amandmane od kojih smo mi već u radu u našem Odboru za poljoprivredu povukli neke, jer smo se naknadno usaglasili oko toga da li je nadležnost našeg ministarstva ovog sektora za veterinu ili nekog drugog. Uglavnom možemo biti zadovoljni sa ovim amandmanima koji su prihvaćeni i zakonom koji nam je sada u ovom obliku ovde predočen i koji bi trebalo da usvojimo.
Dakle, sa ovim zakonom nadam se da ćemo se osloboditi nekih neželjenih situacija koje su nam bile u veterini i da prosto kažem, javljaću se samo sada i više se neću javljati ni po jednom amandmanu, da rezimiram da je ovaj zakon prihvatljiv, da nam je on neophodan, da je bolji bilo kakav nego nikakav i svaki dan odlaganja primene novog zakona ili donošenja ovog zakona bi nam doneo veliku štetu u ugledu i struke, države i stanja ekonomije u ovoj oblasti.
Zato se za ovaj zakon zalažem i predlažem da donosilac mora imati odgovornost za njegovo sprovođenje, a naročito za vreme koje je predviđeno za njegovo sprovođenje, s tim što primena zakona mora stvarno biti beskompromisna. Nije bitno da li se mom kolegi Lunetu sviđa ovaj zakon ili ne, ili bilo kome; on se mora primenjivati i moramo ga doneti. Zbog toga će DS glasati za ovaj zakon i mislim da ne postoji idealan zakon, pa ne postoji ni za ovu oblast i zbog toga ćemo ga mi podržati.

Poštovana ministarko, poštovane kolege, poštovano predsedništvo, poslanička grupa DS je već mesecima aktivno učestvovala u pripremi ovog zakona.
Centar resornih odbora Demokratske stranke je sa svojim resornim odborom za poljoprivredu, u kome ima 25 doktora nauka, od kojih su pet doktori veterinarske medicine, pomno pratio ono što se događa u ovoj oblasti.
Mislim da možemo danas reći da je ovaj zakon o veterinarstvu pretrpeo mnogo verzija. Slobodno možemo reći da je ovo jedan od najboljih koji smo do sada imali. Da li je idealan? Nije, naravno. Ne verujem da postoje idealni zakoni.
Moramo napomenuti da je Nacrt zakona o veterinarstvu iz avgusta 2004. godine išao na javnu raspravu sa Predlogom zakona o veterinarstvu iz jula 2005. godine. To su bile dve potpuno različite verzije.
Dakle, pohvaljujem predstavnike svih političkih stranaka koji su na konsultativnim odborima učestvovali, pogotovo na velikom skupu u Velikoj Plani, dakle iz svih stranaka, gde smo aktivno učestvovali i pokušali da napravimo jedan kvalitetan i dobar zakon. Mislim da je ovo dobar početak za regulisanje ove materije koja nam je neophodna sutra za integraciju u Evropu. Dakle, da se u potpunosti podržava donošenje reformskih zakona.
Pošto je ovo jedan od ključnih zakona za priključivanje EU, mi ćemo se potruditi da svojim amandmanima, a to smo već učinili, ovaj zakon poboljšamo koliko je to moguće. Zakoni o poljoprivredi, gde spada i ovaj zakon, predstavljaju jednu trećinu zakona koji su potrebni za prilagođavanje propisima EU.
Mislim da je ovo bio krajnji trenutak da napravimo ovaj zakon. Srbija i Crna Gora su među poslednjim evropskim zemljama koje donose zakon o veterinarstvu, a nisu izvršile privatizaciju javne veterinarske službe. Samo da vas podsetim, do 1954. godine veterinarska služba u našoj državi je bila privatna. Nakon toga je postala javna. Mi smo među poslednjima koji ćemo ovim aktom izvršiti privatizaciju javne veterinarske službe, što smatram neophodnim za pravilno i dobro funkcionisanje ove vrlo važne službe za zdravlje naroda i za funkcionisanje države.
Država mora da zadrži svoje diskreciono pravo da u nerazvijenim područjima osniva svoju veterinarsku službu. To je dosta dobro odrađeno ovim zakonom, sa nekim amandmanima koji su prihvaćeni na Odboru. Nadam se da će Ministarstvo i Vlada da prihvate ove izmene.
Ponavljam da postoji puno propusta i nedoslednosti, ali ovaj zakon nam daje pravo da smatramo da ćemo novim izmenama i dopunama zakona u budućnosti, kao što su druge države u okruženju to učinile, napraviti jedan dobar i kompatibilan zakon sa EU.
Bio bih spreman da kažem da svi nedostaci koji su predloženim zakonom evidentni neće uticati bitno na kvalitetno funkcionisanje naše veterinarske, tj. stočarske proizvodnje i da ćemo moći da izvozimo naše proizvode u EU.
Analizirajući predloženi zakon, mislim da se može konstatovati da nisu obuhvaćene obaveze i odgovornosti lokalne samouprave, koje se odnose na određivanje bližih uslova za držanje životinja, uključujući i kućne ljubimce, odnosno držanje napuštenih životinja u prihvatilištima, niti je predviđen podzakonski akt kojim bi se ovo pitanje uredilo.
Ovo je značajno zbog toga što novi Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04 ) više ne sadrži odredbe o držanju domaćih životinja iz ranije važećeg Zakona o zaštiti životne sredine. Prema tome, ovde bi trebalo malo bliže odrediti uslove za držanje i zaštitu domaćih životinja i obezbediti uslove za njihovo sahranjivanje.
U vezi sa ovim se ističe činjenica da više ne postoji pravni osnov za donošenje odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji lokalnih zajednica. To znači da ni na nivou opština neće moći da se urede način i uslovi za držanje pasa i mačaka, golubova, kao ni kopitara, papkara, pernate živine, kunića i drugog. S obzirom da je ovo problematika koja se tiče uređenja lokalne samouprave, bez obzira da li je selo ili grad, dakle, naići ćemo na velike probleme.
Zakon još uvek nije jasno definisao organizaciju i rad veterinarske inspekcije po pitanju nadležnosti i vezano za veličinu objekta, a posebno na deo koji se odnosi na izvozne objekte. Iako je svuda u Evropi prihvatljivo prisustvo ovlašćenih veterinara koji mogu vršiti pregled mesa i namirnica u manjim registrovanim objektima, za izvozne objekte isključivo moraju biti odgovorni republički veterinarski inspektori, koji su direktno odgovorni našoj Upravi za veterinarstvo.
U predlogu novog zakona pojavljuju se novi termini, kao što su laboratorija, veterinarsko-specijalistički zavod i veterinarski institut, u članovima 21, 25. i 28, gde nije definisan način njihovog finansiranja, da li su slobodni da samostalno ostvaruju prihode ili su na budžetu.
Takođe bih dao primedbu da je ovakvim pristupom Evropska agencija za razvoj odvojenim sredstvima za opremanje postojećih laboratorija definisala broj veterinarskih specijalističkih instituta, kao i nacionalnu referentnu laboratoriju za uvođenje novih termina, odnosno objekata. Zato molim ministarku da nam obrazloži ili malo bolje objasni kako su zamislili funkcionisanje i finansiranje pojedinih institucija.
Dakle, bez loših namera, moram da primetim da je određeni broj članova u potpunosti kontradiktoran sa članovima 11. i 16, koji se odnose na rad veterinarske ambulante i članovima 17. i 19, koji se odnose na rad veterinarske apoteke, a koji nisu u saglasnosti sa važećim Zakonom o prometu lekova.
Dakle, poslanici Demokratske stranke su spremni, uz one predložene amandmane, ako se usvoje, da glasaju za ovaj zakon.
Kada se radi o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, imali bismo dosta primedbi. Hteo sam juče da ih iznesem, kao što reče kolega Mašić, ali, nažalost, nismo bili u prilici, posle troipočasovnog rada na Odboru raspao se kvorum.
Ne želim da okrivljujem nikoga, ali nismo imali ljudi i nisam izneo primedbe.
Ako može ministarka da me ubedi da bi valjalo glasati, pa o tome da se razmisli. Nije sve tako crno. Prosto, mišljenje Demokratske stranke je da ovaj zakon nije dovoljno zreo i da ga ne treba izglasati, jer bi pre svega rešenja trebalo tražiti u sledećem: treba doneti zakon o uslovima i kriterijumima koje treba da ispunjavaju laboratorije koje se bave ovom vrstom ispitivanja.
Dakle, zakon se mora doneti strogo u skladu sa međunarodnim normama, mora biti usaglašen sa postojećim propisima, s tim što treba zadržati predloženu formu referentnih laboratorija, uvesti sistem licenciranja laboratorija za poslove koje rade, uvesti sistem licenciranja stručnjaka koji će u njima raditi, što će uskoro biti neminovno, jer je u pitanju međunarodni standard.
Zatim, uvesti jasna pravila i načine rangiranja laboratorija po njihovom kvalitetu i dozvoliti slobodno tržište i konkurenciju koja će doneti kvalitet, pouzdanost i međunarodnu prepoznatljivost, iz razloga što u jednom članu predlagač tumači da će agencija ograničiti konkurenciju zakonom propisanog testiranja, dozvoljavajući samo laboratorijama u okviru agencije da obavljaju testove u korist državnih klijenata, ali će dozvoliti slobodnu konkurenciju kod testiranja koje nije obavezno po zakonu.
Dakle, nije baš lako, ali bilo kojom logikom zaključivanja ovaj član mi se ne sviđa i mislim da bi zakon mogao da pretrpi odlaganje i neusvajanje.
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Svejedno, završio sam. Koristim i neću se javljati više povodom ovog zakona. Očekujem od predlagača da usvoji amandmane od kojih nisam odustao, da bi se ovaj zakon popravio.

Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege i koleginice, DS pozdravlja donošenje ovog akta u Skupštini i u tom smislu je dala svoj doprinos i predložila određeni broj amandmana kojima želimo da se ova materija uredi.
Smatramo da seme u poljoprivrednom smislu znači obnavljanje biljne proizvodnje i njen kontinuitet.
Seme naslućuje nove prinose biljnih vrsta koje obezbeđuju elementarne uslove za opstanak ljudske vrste. Oni koji proizvode seme, proizvode i nadu za ekonomski prosperitet njegovih korisnika i svoj sopstveni.
U semenu je koncentrisano znanje brojnih naučnika i stručnjaka: genetičara, oplemenjivača, semenara, fiziologa, biohemičara i dr.
Ono zapošljava veliki broj stručnjaka, razvija infrastrukturu i vrednosti primarne proizvodnje i omogućava egzistenciju velikog broja proizvođača.
Znanje i umeće proizvodnje semena utkano je u poljoprivredu Srbije kroz dugogodišnji rad naučnika i stručnjaka na fakultetima, institutima, poljoprivrednim stručnim službama, u proizvodnji i doradi.
Savremene sorte i hibridi su dostigli veoma visok potencijal za prinose i kvalitet proizvoda.
Tako visok potencijal je bio moguć samo uz razvoj i praktičnu primenu rezultata fundamentalnih i primenjenih istraživanja. Znanje je jedini ograničavajući faktor razvoja potencijala za prinose.
Otuda seme ima znatno višu vrednost od osnovnog biljnog proizvoda.
Iskorišćavanje potencijala koje nosi seme u svom genetskom zapisu još je teži problem.
U proizvodnoj praksi, nivo znanja korisnika semena, ali još više i njihova ekonomska moć, ograničavajući su faktor iskorišćavanja potencijala sorti i hibrida u agroekonomskim uslovima Republike Srbije.
Savremena procesna tehnika i tehnologija dorade semena, razvoj fungicida i insekticida za efikasnu zaštitu semena, omogućuju da se potencijal semena sačuva i bezbedno dopremi do korisnika i zaseje preko 3,5 miliona obradivih površina u Srbiji.
DS pozdravlja ovaj predlog i smatra da zakon o semenu treba da reguliše jedan veoma bitan segment domaćeg agrara. U suštini, treba da reguliše sledeće: kako omogućiti poljoprivrednicima da dođu do kvalitetnog semenskog i sadnog materijala i kako da ih zaštiti od falsifikata; kako da domaćim uglednim institutima koji se uspešno bave oplemenjivanjem sorti ratarskih, povrtarskih, voćarsko-vinogradarskih biljaka, omogući da odole konkurenciji uvoza; kako da uposli ostale kapacitete u proizvodnji semena, sadnog materijala – proizvođače semena, dorađivače, prometnike, stručne službe, naučno-obrazovne kuće – i time omogući da što veći deo profita ostane u Srbiji; kako od domaćeg semena i sadnog materijala napraviti brend "seme iz Srbije", jer sam uveren da izvoz semena i sadnog materijala može doneti značajan devizni priliv. Pored novca, još je značajnija afirmacija domaće nauke i struke u svetu i svest da ne treba da budemo zavisni u svemu od tuđeg znanja.
Domaćim semenom i sadnicama sorti hibrida i sadnog materijala pokriveno je 100% njiva u Srbiji pod ječmom, pšenicom, suncokretom i sojom, 95% pod kukuruzom, 60% pod šećernom repom, 50% pod povrćem, 80% u voćarstvu i vinogradarstvu. Uvozimo krompir skoro 100%, ali to ne moramo.
Pre 15 godina smo bili veliki izvoznici sadnica i loznih kalemova. Taj ugled u svetu nije nestao. Izvoznici semena su bili u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, Zaječaru i Čačku. Danas su to ugledni instituti u Novom Sadu i Zemun Polju.
Da bi kvalitetno zasejali svih 3,5 miliona hektara u Srbiji, potrebno je uložiti oko 180 miliona evra svake godine, ne računajući sadnice i lozne kalemove. Kada ne bismo imali domaće sorte i hibride, već ih uvozili, setva bi Srbiju svake godine koštala oko 300 miliona evra.
Proizvodnja semena i sadnog materijala u Srbiji ima čitav niz problema i treba joj pomoći. Zakon mora da definiše kop i kako se može baviti proizvodnjom, doradom i prometom, ko vrši stručni nadzor, a ko kontroliše primenu zakona i ko kažnjava pojedine subjekte u tom lancu.
Posebna pažnja se poklanja uvozu semena i sadnog materijala. Nepažnjom smo dobili šljivinu šarku, bolest malina, genetski modifikovano seme, kukuruznu zlaticu i još ponešto što ćemo tek saznati. Kontrola na granici, karantinska služba i stručna tela u Ministarstvu, sve mora da bude jasno definisano ovim zakonom.
Domaći instituti su do danas stvorili blizu 3.000 sorti i hibrida različitih biljaka. Od toga je u inostranstvu registrovano i gajeno blizu 500 sorti i hibrida.
To znači da su domaće kreacije konkurentne sa svojim vrednostima. Zbog toga treba domaćim oplemenjivačima omogućiti zaštitu od preteranog uvoza, brojnih agresivnih predstavnika stranih kompanija, tako što će se registracija stranih i novih sorti staviti u isti položaj kao i domaće sorte i hibridi u Evropskoj uniji, naročito u zemljama u našem okruženju, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija.
Dame i gospodo, još jednom na kraju, DS će podržati ovaj zakon ukoliko se usvoje amandmani kojima smo želeli da poboljšamo ovu materiju.

Poštovani predsedniče, cenjeni ministre, dame i gospodo, DS će podržati ovaj zakon, ali se nadam iskreno da će amandmani poboljšati ovu materiju o čemu smo ova dva dana govorili.
Naime, zakon generalno veoma površno obrađuje regulativu lekova koji su namenjeni za upotrebu u veterinarskoj medicini. To se, pre svega, odnosi na nadležnost koja je u nekim članovima podeljena, pa tako, nadležnost nad veterinarskim lekovima ima ministar za poljoprivredu, odnosno resorno ministarstvo koje drži taj sektor, a opet u drugim članovima, jedino ima nadležnost ministar zdravlja.
To je slučaj sa članom 32. po kome ministar zdravlja propisuje načine i uslove propisivanja lekova koji su namenjeni za upotrebu kod životinja; u članu 36. - ministar zdravlja propisuje sadržaj dozvole za stavljanje leka u promet namenjenog za upotrebu kod životinja, ili član 79. po kome ministar zdravlja propisuje uslove za uvoz lekova namenjenih za životinje a nemaju dozvolu za stavljanje u promet.
Dakle, pogledajte ta dva člana, oni su u koliziji. Smatram da u ovim slučajevima, nadležnost mora držati samo ministar za poslove veterine, kao što je to predviđeno u ostalim članovima zakona. Tako na primer ministar nadležan za poslove veterine propisuje uslove za registraciju veterinarskih lekova po skraćenom postupku, to je član 35, kao i regulativu vezanu za izmenu i dopunu dozvole za stavljanje lekova u promet, ali ne i sadržaj dozvole za stavljanje leka u promet, što reguliše član 36.
Sa druge strane, ministar zdravlja, po Predlogu ovog zakona, propisuje uslove za uvoz lekova za životinje za koje nemaju dozvolu za stavljanje u promet, ali nije jasno na osnovu kojih kriterijuma.
Smatram da nadležnost mora biti jasno definisana, jer u suprotnom dolazi, odnosno mi dolazimo u situaciju da se zaista o specifičnim problemima vezanim za veterinarsku medicinu, a u vezi lekova, ingerencije daju ministarstvu zdravlja, koje se ne bavi ovom problematikom niti u organizaciji ima službu koja je sposobna da to proceni i uradi.
O ovome je govorio juče kolega Zoran Mašić i njegovo izlaganje je u skladu sa ovim primedbama.
Drugi deo zakona u nedovoljnoj meri i u nedovoljnom stepenu obrađuje specifičnu problematiku veterinarskih lekova, to su klinička ispitivanja.
Dakle, u zakonu je vrlo precizno definisano kada su u pitanju humani lekovi, tako na primer nije uzeto u obzir da se u veterinarskoj medicini leči veći broj različitih vrsta životinja, što uslovljava i specifičnost kliničkog ispitivanja leka.
Veoma često jedan lek se registruje za veći broj životinjskih vrsta, ali postoji potreba da se već registrovani lekovi doregistruju za još novije vrste i kada se to izvrši nakon kliničkih ispitivanja, onda je svakako neophodan potpis ministra za veterinu ili iz one oblasti koja reguliše ovaj sektor. Zakon mora u delu koji govori o kliničkim ispitivanjima da predvidi takvu situaciju, upravo zbog toga i u tom smislu mora se korigovati član 53.
Sa druge strane, zakon ne predviđa mere zaštite i interese vlasnika životinja na kojima se vrši kliničko ispitivanje leka, kao i njihove obaveze i prava, osim u slučaju naknade ili štete.
Smatramo da zbog toga treba korigovati članove 56. i 57. i omogućiti vlasnicima životinja potpunu informisanost, odnosno odrediti prava vezana za klinička ispitivanja lekova na njihovim životinjama. Posebno je značajno da zakon predvidi i u sastav nove nacionalne farmakopeje uđu veterinarski lekovi, što će olakšati postupke kontrole i laboratorijskog ispitivanja veterinarskih lekova.
Takođe, smatramo da pitanje oko lekova i karence nije dovoljno detaljno regulisano zakonom.
Ipak se radi o specifičnom i veoma važnom problemu u veterinarskoj praksi. Ukoliko nam je nacionalni interes da izvozimo meso, mleko, i druge proizvode animalnog porekla, ovaj deo regulative mora biti dobro razrađen, kako u zakonu o lekovima, tako i u zakonu o zdravstvenoj zaštiti životinja.
Naši propisi moraju predvideti evropske standarde, ukoliko želimo da izvozimo bezbednu i zdravu hranu. U postojećem Predlogu zakona, sa par rečenica, regulisana je ova problematika, pri čemu je i tu promaklo da onaj procenat koji se odnosi na MRL – maksimalni nivo rezidua, ne predstavlja najvišu dozvoljenu koncentraciju leka u namirnicama dobijenim od životinja, već i nivo metabolita kod tog leka.
Na kraju, nije jasno zašto se zakonom predviđa da Vlada Republike Srbije donosi odluku o kriterijumima za formiranje cena humanih lekova, a ne i kada su u pitanju lekovi namenjeni za upotrebu na životinjama.
Vlada donosi odluku o cenama i mislim da ova apsurdnost nije obrazložena dobro. Smatram da u slučaju veterinarskih lekova mora ostati to da Vlada odlučuje samo o kriterijumima za formiranje cene veterinarskih lekova.
Ovakav zakon je neophodan da bi se regulativa vezana za problematiku lekova harmonizovala, uz saglasnost, sa propisima EU, ali neke specifičnosti vezane za naše uslove i situacije moraju biti unete u zakon. Smatram da se, bar, deo koji se odnosi na veterinarske lekove, može popraviti amandmanima.
Proradio sam 23-24 amandmana i smatram da oni suštinski neće oštetiti ovaj zakon i da mogu da se prihvate, samo će ga tehnički poboljšati i popraviti materiju o kojoj sam sada govorio. To je u interesu veterinarske struke i u interesu zdravlja naših pacijenata.
Na kraju, moram da se osvrnem, gospodine ministre, na incident koji ste u Čačku izazvali, nemojte mi zameriti, ali mislim da ste zabili čist autogol, sa smenom jednog izuzetno dobrog direktora, gospodina Koste Miloševića, koji je u saradnji sa Ariljem i drugim mestima.
Dakle, radi se o potpunoj koherentnosti između lokalne samouprave i domova zdravlja, jer je zdravlje opšte i ne poznaje stranke i tamo su se svi, kao i mi u Arilju, potrudili da nabavimo sve one stvari potrebe za poboljšanje zdravlja. Nakon četiri godine rada takve ustanove, mislim da ste smenom pred ove izbore i kandidovanjem tog čoveka za načelnika omogućili njegovu diskvalifikaciju. Hvala.

Replika, pomenut sam. Sa poštovanjem, da poštovanom kolegi kažem sledeće: logično je da ljudi povremeno počnu da liče na ono što rade. Neko je bio grobar, to se vidi po nekome. U Arilju se življi sahranjuju, samo da znaš.
Još nešto, poštovani gospodine. Ima jedna izreka koja je stara možda koliko i civilizacija, a izrekao ju je Aleksandar Veliki, kada se radi o životinjama i ličenju na životinje, a kaže: "Više bih voleo da krenem u rat i da ih sa 100 magaraca predvodi lav, nego sa 100 lavova da ih predvodi magarac". Dosta je da državu predvode magarci, vreme je da krenu da je predvode lavovi.

Dame i gospodo, ne bih se javljao poštovanom kolegi Žarku Obradoviću na repliku zbog pominjanja mog imena, ali sam prosto nateran na to.
Predsednik sam opštine Arilje u drugom mandatu sada. Kada sam prvi put došao sa ekipom koja je preuzela grad, tada smo zatekli samo dugove i to nije kukanje na prethodnu vlast, od toga se ograđujem. To je bilo stanje o kome ovde pričamo danima. Ti ljudi nisu bili krivi za to. Obratio sam se Ministarstvu za lokalnu samoupravu, a gde ste vi bili zamenik, a dobio sam samo jedan dopis na kome je pisalo, predsedniče, da li ste obezbedili SRS-u prostorije. To je sve što sam dobio.
Tada, budžet opštine Arilje je bio 600.000 maraka, a danas je četiri miliona. Danas u Arilju tri građevinske firme ne mogu da završe poslove za koje smo im već platili, ne mogu da stignu da izasfaltiraju i da urade vodovod, a što je već plaćeno. Tri najveće kompanije za asfaltiranje u regionu.
Pričate o nedostatku i manama ovoga gde sada živimo. Napomenuću vam ovaj podatak. Po pokazateljima konjukturnog barometra, jednog instituta koji nije nimalo naklonjen Vladi, danas imate podatak da je u proteklom periodu uvezeno novoproizvedenih vozila ili polovnih, a prodato najviše u zadnjih 12 godina, kome, narodu Srbije. Niste znali da letos, u avgustu, nije se mogao dobiti nijedan jedini aranžman za letovanje bilo gde po svetu, otkud to. To je konjukturni barometar pokazao da je istina. Niste rekli ovde narodu da se jedan fižider može kupiti za četiri puta manje radno vreme provedeno na radnom mestu, nego što je bilo onda, cena patika i asfalta je ostala i manja nego pre 5. oktobra. Plate su četiri puta skočile. Ne tvrdim ovde, kao ni ministri, ni premijer, da se živi odlično i dobro, ali se živi bolje.
Ko to neće da vidi, gospodo, ili je zlonameran ili nije fer, ne znam drugo šta sam mogao da vam kažem. Osim toga, kroz Ljig Ibarskom magistralom 5. oktobra je prolazilo 5.000 vozila, a sada je taj broj 21.000, gospodine dragi. Sa čim to narod vozi tuda. Neophodnost auto-puta je i te kako prisutna. Po tome, ne možete preteći vozilo po 20 kilometara koje nam dolazi u susret. Probajte u Beogradu to da uradite. Vi pričate da se sve teže i lošije živi.
Izvinjavam se na ovoj replici, poštovanom kolegi, uvažiću svaku dobru i dobronamernu prozivku sa ove govornice, ali dajte, majku mu, pa neko stoji valjda iza nas, neko ko nam je dao poverenje da se ovde obratimo narodu, neko ko je obećao da će početi da rade privatne firme. Imam čime da se pohvalim ovde pred vama. Dođite u Arilje i pogledajte, sutra primamo gospodina Mićunovića u jednoj kompaniji u Arilju koja proizvodi kompjutere. Podsetiću vas na reči pokojnog premijera Zorana Đinđića, da ćemo postati lider na Balkanu, da ćemo u svojoj Srbiji proizvoditi kompjutere koji će biti konkurentni u celom svetu. Dođite da se uverite u Arilje. (Aplauz.)
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine Žarko, evo ističe replika, ovo je retka prilika kada sam izašao za govornicu. U Arilju se proizvode sokovi, Slovencima ih prodajemo, bolji smo od "Fruktala", hoće ljudi da rade, hiljadu firmi ima i sve su privatizovane i nema primedbi. Ima samo za one koje nisu prodate. Počeli smo jednu prodaju sa 12 miliona, a prodato je za 65. Niko se nije žalio na to. Ima firmi koje imaju opterećenje i vrlo ih je teško prodati, naravno. Svi će kupiti ono što je bolje i ono što im treba. Izvolite, ako je budzašto, pa kupite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani prijatelji, drage kolege, ovo je peti dan da sam prozivan čekao na red. Hvala. I kolega Bane Ivković je čekao duže vreme. Od replika, konačno smo došli da se i o ovoj tački dnevnog reda ovde oglasimo.
Naravno da ću da podržim dosadašnji rad gospođe Nataše Mićić i sa onim epitetima koje je Dragiša Marinković ovde izrekao o jednoj predsednici kulturnog i uglađenog ponašanja, izvanrednog vođenja Skupštine i, pre svega, racionalnog odnosa prema onim problemima i onim zadacima koje joj je ovaj narod ukazao i ova skupština ukazala.
Onoga trenutka kada smo se u ovu salu nagurali, bilo nas je skoro 250 i ako pogledamo gde je i u kakvoj poziciji država zatečena, dobro ćemo se setiti da je bila gotovo u fazi slobodnog pada, bez ijedne dodirne tačke sa normalnim funkcionisanjem. Sada je trebalo u toku jednog perioda učiniti te zakone koji vode zemlju i drže, raskidaju sa jednim partijskim upravljanjem preko državne bezbednosti, dovesti i uvesti je u normalne tokove. Naravno da to nije bilo nimalo lako i naravno da postoji opozicija koja to zdušno napada i naravno da postoji jedan deo koji to brani. Tu ništa nije sporno.
Najbolji rezultati, od toga što se danas rezultatira kao rad ovoga Parlamenta i gospođe Nataše Mićić, vidljivi su na svakom koraku. Ko to ne vidi, ili se pravi da ne vidi ili nešto sa njim nije u redu. Ako uzmemo u obzir da smo u proteklom periodu imali ratove, u koje smo otišli, a nismo, doduše, učestvovali, otišli sa avionima i tenkovima, vratili se sa taljigama i traktorskim prikolicama, primili taj narod, imali smo hiperinflaciju gde one nule nisu mogle stati na novčanicu i za tu istu novčanicu se nije mogao kupti jedan hleb, imali smo međunarodne sankcije nezabeležene u istoriji, imali smo sve te izbeglice koje su ovde, i da ne kažem ugrozile, ali na neki način, na jednom mestu su se suzile mogućnosti zapošljavanja našeg naroda ovde, domaćeg, a na sve to došlo i jedno bombardovanje, šta se događa? (Tema.) Govorim o temi i govorim o učinku koji smo mi postigli kao Parlament za ovaj period. Ako neko nije dobro oprao uši neka opere.
Sto pedeset zakona, odluka, uticali su na to da danas imamo sasvim pristojnu putnu mrežu, da imamo sasvim uredno snabdevanje strujom, da na svakoj pumpi imamo goriva, da niko neće pozvati našu decu i komšije u rat, a da smo istovremeno, poštovani dragi prijatelji, od trenutka kada smo preuzeli lokalnu samoupravu, još i ranije, i novim zakonima posle 2000. godine, omogućili potpuno i normalno funkcionisanje svih sredina i rešavanje svih onih problema koji život znače, koji nisu politika, ono što građanima treba u svakom trenutku, od školstva, od infrastrukture, od zdravstva i od onoga da u svakom mestu i u svakom prostoru naši građani mogu imati zadovoljenje životnih potreba, a da to ne bude priča koja se graniči sa lovačkim pričama.
Osnovni i najveći problem, ništa poštenije od toga nema, je rezultat - šta je to što je kontra ovih lovačkih priča, o kojima sam želeo da vam govorim. Jedini i najveći neprijatelj toga je kantar, a to su, u stvari, izbori. Ne postoji poštenija stvar na zemaljskoj kugli nego izbori. To je kao popis u preduzeću. Kada dođe popisna komisija i izbroji da u ovoj sali ima jedna govornica, tako i kad se prebrojimo na kraju izbora, onda ćemo videti šta smo to činili, gde smo bili i šta smo radili.
Nema nikakve dileme da ozbiljni ljudi u ozbiljnim sredinama čine sve da se život građana učini normalnim, da se radi po zakonu, da se radi javno i da se radi efikasno. Rekao bih da ovaj zadnji atribut, od rada svake vlasti, gospođa Nataša Mićić, kao predsedavajuća, činila je upravo to. Činila je rad što je moguće više efikasnijim i mi koji smo ovde bili, sedeli, činili kvorum i učestvovali u radu, mi smo takođe u tome učestvovali i najbolje znamo. Oni koji nisu ni ulazili u salu, možda im je malo teže da o tome pričaju. Na kraju krajeva, to je parlamentarizam i ništa ružno se tu ne događa. Kada se vratimo u naše sredine i oni koji su nas, kako reče cenjeni kolega iz Milanovca, poslali, izabrali, jer smo izabranici, kad nas ti ljudi, koji su nas izabrali, pitaju - što se tamo svađate, osnovni i jedini utisak koji ne poželi ovde da postigne kod naroda, je da je to jedna situacija da se ogadi svima, da niko ne želi da u superlativu ili u nekoj dobroj priči priča o Parlamentu. To je potpuno logično. Imate sukobe i u japanskom parlamentu, imate sukobe i tuče i u svim drugim parlamentima.
Ja bih rekao da smo mi radili dosta efikasno i za to pohvaljujem gospođu Natašu Mićić. Ako se to nekome ne sviđa, to je njegovo pravo. Potpuno je legitimno da taj koji ima primedbe na rad, to i iznese ovde. Ali, nije fer govoriti ovde o tome, ni pominjati atribute kakvi su malopre iznošeni. Naravno, opet ponavljam, ništa poštenije nema od izbora i jedva ih čekam. Jedva čekam da se prebrojimo i da izađemo pred građane i da kažemo - izvolite, mi smo bili ti, mi smo to radili, dajte nam glasove ili dajte glasove onima za koje smatrate da im možete poveriti. Na svakim izborima se bira i šalje u Skupštinu onaj čovek u koga grad ili selo ima najviše poverenja, onaj čovek kome selo zna pozajmiti najviše para.
Hajde malo da se prebrojimo i da vidimo ko je poslat ovde i ko je iz kakvih krugova došao i ko se kako ponašao i ko se kako ponaša danas. Odgovorno tvrdim da pripadam stranci koja ima pravo da tako kaže. Nemojte se meriti, samo mi nemojte dobacivati, molim vas. Izaberite sport u kom ćete sa mnom da se borite.
Poštovana gospodo, završiću ovaj govor sa jednom malom opaskom kolege, ali otišao je odavde. Kada izađu za govornicu ljudi koji su nekada vodili ovu zemlju, izgubili vlast na izborima, pričaju sa punim ustima kao da su nam ostavili japansku privredu ili bar nasleđe nekakve stravično velike ekonomije i pune budžeta. Znate dobro koliko je nasleđeno sredstava u zemlji i kakve su bile pozicije i šta je do sada učinjeno. Ponosan sam na ono što smo do sada radili. Ponosni su i građani moji na mene, u to sam siguran. Bio sam nekoliko zadnjih dana, od ovih pet dana što sam čekao da ovde počnem da pričam, dakle, obišao sam nekoliko izbornih jedinica i sa njima sam imao priču koja se zove život i problemi. Svejedno, imao sam podršku od mojih građana za ovo što radimo, uz sve primedbe i uvažavanja životnih problema koji su nastali, a koji nisu rešeni i koji su definitivno ili obećani kao naše obećanje. Mi od toga ne bežimo. Ostajem pri onoj mojoj podršci gospođi Nataši Mićić. Posle izbora, gde Srbiji treba ozbiljan državnik, gde će pobediti kandidat koga ja sa zadovoljstvom ovde nosim, ne bojte se, raspisaćemo nove izbore, pa na njih izađite.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani gospodine ministre, drage koleginice i kolege, pred nama je Predlog zakona o duvanu. On detaljno, kao što znate i kao što ste u više navrata ovde čuli, jasno propisuje jednu materiju koja je do sada bila nedorečena u našem zakonodavstvu.
Mi smo ovim zakonom u prilici da podržimo kompletno poslovanje pravnih lica i preduzetnika u proizvodnji i obradi duvana, proizvodnji duvanskih proizvoda, prevozu, izvozu, uvozu, veleprodaji i maloprodaji.
Razlozi za donošenje ovog zakona su stavljanje ukupne proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda na domaćem tržištu u legalne okvire, kontrola tokova proizvodnje i zakonitosti u obavljanju prometa cigareta i drugih duvanskih proizvoda, unapređenje kvaliteta domaće proizvodnje duvanskih proizvoda u pogledu zdravstvene ispravnosti i stvaranje potrebnih uslova za vršenje efikasne kontrole te zdravstvene ispravnosti.
Postoje dva osnovna razloga za ovakav pristup: prvo, to su akcize, carine i porez na promet, dažbine na profit, odnosno, veliki gubitak za državu; drugo, to što pušenje ozbiljno ugrožava zdravlje već ionako starački oronule države, a samim tim izaziva i povećane troškove u smislu lečenja i slabljenja radne sposobnosti stanovništva.
Zakon o duvanu uvodi u red proizvodnju, uvoz, veleprodaju, transport i maloprodaju; tako će se i učešće prodatih cigareta na koje nisu plaćene dažbine sigurno marginalizovati. Propisani uslovi za proizvođače obrađenog duvana i duvanskih proizvoda, uvoznike i izvoznike, prevoznike i trgovce na veliko i malo su dobri zato što doprinose uvođenju reda.
Zakonom je predviđeno da preduzeće ili preduzetnik može da se bavi unapređenjem kvaliteta duvana u listu, otkupom, obradom i prometom obrađenog duvana samo ako raspolaže odgovarajućim prostorijama za otkup, smeštaj, obradu i klasifikaciju duvana, opremom za obradu i laboratorijom za analizu i utvrđivanje kvaliteta duvana. Naravno, može da ima i ugovor zaključen sa referentnom laboratorijom.
Proizvodnju duvanskih proizvoda može obavljati preduzeće ili preduzetnik samo ukoliko dobije dozvolu od Vlade Republike Srbije, na osnovu predloga Agencije za duvan. Dobijanju dozvole prethodi učešće na javnom tenderu.
Uslovi za učešće na tenderu su oštri, trenutno ih ispunjava jedino Duvanska industrija iz Niša, ali na ovaj način iz proizvodnje su isključeni mali proizvođači, kao i oni koji su imali nameru da pakovanjem cigareta uđu u ovaj biznis, izbegavajući carinu i pokušavajući na ovaj način da eventualno dobiju manje akcize na "domaću digaretu".
Za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima takođe je potrebna licenca. Na teritoriji Srbije trenutno postoji oko 40 firmi koje se bave prometom na veliko. Usvajanjem zakona o duvanu taj broj će se smanjiti i u naredne dve godine na tržištu će ostati 5 - 10 veletrgovaca. Smanjiće se broj robnih marki i cigareta.
Kod nas ih trenutno ima oko 140, a u Hrvatskoj 35. Ovako široka paleta raznih cigareta je posledica velikog broja uvoznika, koji iz inostranstva dopremaju razne egzotične marke cigara. Osniva se agencija za duvan, koja će organizovati i sprovoditi javne tendere, utvrđivati ispunjenost propisanih uslova, predlagati izdavanje licenci za bavljenje trgovinom na veliko i uvozom, izdavati odobrenje za trgovinu na malo duvanskim proizvodima.
Dame i gospodo, ovaj zakon nudi red u proizvodnji sirovog duvana, obradi, proizvodnji cigareta, uvozu, izvozu, veleprodaji i maloprodaji. Mogućnost za nelegalno poslovanje u ovoj branši će se ovim smanjiti. Zato vas pozivam da glasate za ovaj zakon.

Dame i gospodo, poštovani prijatelji, možemo tražiti saziv za svaku sitnicu, za krupnu stvar i za svaku problematiku koja je u okviru našeg poslovnika, o kome ćemo danas i te kako raspravljati.
Ali, dame i gospodo, postoje neke stvari u državi o kojima parlament ne može svaki put napraviti zasedanje, nego to treba da r eše njegove službe, znači službe Vlade i službe koje su odgovorne za ovaj posao. Konkretno, ako se radi o malini, dakle, to je jedan vrlo ozbiljan posao, u koji su uključeni poslednjih 60 dana i proizvođači malina u Srbiji i oni koji izvoze maline.
Prema tome, zašto bilo kakva priča u parlamentu danas, na temu jeftinih političkih i demagoških poena, da se plasira u taj narod tamo, koji je pri kraju jednog ozbiljnog dogovora oko načina zajedničkog ulaganja, zajedničkog čuvanja malina, zajedničkog izvoza i zajedničkog deljenja profita; u digivor je uključena Vlada, i te kako, ministar Veselinov je bio u Arilju, ministar Slobodan Milosavljević i svetnik premijera koji vodi taj sektor; dakle, u 15,30 je zakazan susret kod premijera i jedne i druge strane.
Prema tome, i te kako radimo, po čitavu noć ekipe se time bave stvar se polako sređuje kako treba da se sređuje. Malopre sam čuo na BETI da je štrajk prekinut od strane organizatora. Prema tome, dame i gospodo, i te kako ova vlada brine kao i mi koji smo tu zaduženi što čini kao predsednik opštine i resornog odbora, i nemojte se brinuti na ovakav način. Hvala vam.

Poštovane kolege, dragi gosti na ovoj skupštini, ovo je prilika da i danas porazgovaramo o ovom zakonu, koji je izuzetno važan u čitavom sistemu reformi, u kojima učestvujemo.
Hoću da vam kažem da kao što je krajem finansijske godine egzaktni način merenja stanja u nekoj firmi popis, tako i svake četiri godine kada dođu, izbori pokazuju pravo stanje u kome se nalazi jedna država.
Dakle, kad se radi i o lokalnim samoupravama, kad se radi o Republičkoj vladi, o vlasti i parlamentu, ovome ovde, gde se mi nalazimo danas, najegzaktniji i najveći pokazatelj raspoloženja građana smo mi ovde, tj. oni koje oni izaberu. Sa te strane, ne treba se uopšte brinuti o tome kakav će sutra biti gradonačelnik po novom zakonu o lokalnoj samoupravi i ne treba se plašiti njegovih ingerencija, niti se treba plašiti njegove samovolje.
Osnovni princip koji će tada građane rukovoditi u njihovim sredinama je vrednost, ime i prezime, poreklo i učinak toga čoveka na lokalnom nivou. Iz toga proizilaze i njegove kasnije odgovornosti. Prema tome, danas kada se u malim ili većim mestima pogleda učinak vlasti u prethodnih šest godina, pa posle ovih izbora koje je dobila koalicija DOS, potpuno je jasno ono o čemu sam govorio na početku ove priče da tu nema nikakve prevare.
Gospodin Prodanović je izašao ovde, meni je žao, on je prvi rekao o dugu koji je nasledila njegova opština; juče je sa ove govornice, u jednom šaljivom tonu, gospodin iz Kruševca pričao o nesposobnosti nove vlasti, a nije rekao da je do septembra stara opštinska vlast u Kruševcu potrošila jednogodišnji budžet i zadužila se novim dugom od 55 miliona dinara.
Kada smo došli u opštinu Arilje, sačekao nas je minus u iznosu celokupnog jednogodišnjeg budžeta, dakle, kao dug u mesnoj zajednici npr, a računi su stizali do sredine 1999. godine; došli smo 1996. godine na vlast i zadnji račun nam je došao za nekakav podignuti predajnik, koji nije imao ništa oko sebe.
Ne govorim o tome, poštovane kolege narodni poslanici, da su ljudi koji su vodili opštinu bili nepošteni. Govorim o sistemu, govorim o nečemu čime vršimo reformu toga sistema, govorim o tome da ti ljudi apsolutno nisu osećali nikakvu odgovornost, jer su smatrali da je potpuno normalno da se zaduže u nedogled, neko će sutra to platiti. Mi to nećemo tako da radimo.
Pogledajte završne račune. Zbog čega nas je narod ponovo tako glasno, snažno i jako podržao na izborima 2000. godine, u septembru? Zbog toga što smo znali da radimo po zakonu, da radimo javno i da budemo efikasni.
Ovde je malopre jedan prethodnik (ni njega nema) pričao da nema učinka. Nije tačno da nema učinka. Pričao je da je propala privreda. Ma nije tačno, neka dođe u Arilje, hvala Bogu i hvala na pitanju, privreda je zdrava i prava. Neka dođe da mu pokažemo kako se vode preduzeća, ali to ne čini opštinsko rukovodstvo. Ti ljudi koji žive tamo, koji brinu o svojim firmama, ti ljudi koji su nas glasali, to su pametni ljudi, a osnovni razlog za tu činjenicu je to što su glasali nas.
Naravno da su moja vrata, kao gradonačelnika, otvorena za sve, za sve probleme i za sve one koji imaju poverenja u ovu vlast. Svi oni koji su zatvorili leđima vrata, za svagda su zatvorili pristup u njihove glasačke kutije novim listićima. Zbog čega - pa zbog toga što je učinak tih ljudi bio katastrofalan.
Dragi prijatelji, kada smo u prilici da govorimo o ingerencijama gradonačelnika, reći ću vam i ovo - saradnja gradonačelnika sa svim institucijama u gradu je bila odlična i pre promena, 5. oktobra, a naravno i posle toga. Uspeli smo u jednom trenutku skupštinskom odlukom, jednoglasno, da dodelimo nagradu, godišnje priznanje stanici lokalne policije.
I znate šta se dogodilo - ministar je zabranio komandiru da dođe na prijem i da primi tu nagradu. Ljudi su odlično radili svoj posao i nastavili su da rade. To se odnosi i na mnoge institucije u gradu. Kada danas govorimo šta smo učinili, šta je uloga lokalne samouprave - da to bude servis građana, da se građani osećaju sigurno, da protekne fluid poverenja između lokalne samouprave, između mesne zajednice i opštinske uprave, između donatora na pojedinim poslovima komunalne delatnosti; to smo mi uspeli da nametnemo i to je sutra prava uloga gradonačelnika po novom zakonu.
Ako se to nekome ne sviđa, neka bira način na koji će ga neko sutra glasati, ali mi smo odabrali pravi način, kada ljudi imaju pravo da sutra uđu u kancelariju predsednika opštine, uđu kod svoga odbornika i požale se na problem u svojoj sredini.
I, naravno, shodno onome što može da se učini, shodno sredstvima koja se uberu u gradu, to će se i učiniti, i to je jedan od osnovnih razloga zbog čega narod u ovakve načine izbora ima poverenja. To je prava prilika da se raskine sa jednim sistemom, gde se nekada u komitetu rešavalo, već četiri godine unapred, ko je taj novi predsednik.
Ovo nije kraj reformi, ovo je jedna prelazna priča, koja će sutra, sigurno, shodno Povelji o lokalnoj samoupravi, Evropskoj povelji, moći da se napravi na kvalitetan način, o čemu je odlično ovde govorio Milan Marković, predsednik SO Palilula.
Svi gradonačelnici, svi predsednici opština, a bilo nas je negde oko četrdesetak, od 1996. godine do danas imaju odlične pokazatelje svoga rada. Oni se odlikuju ne samo po tome što su napravili škole, kao mi u Arilju, puteve, crkve, domove kulture, biblioteke, rekonstruisali kilometre i kilometre asfalta, odlikuju se i po toj novoj dimenziji odnosa građana prema lokalnoj samoupravi, kada se gradonačelnik, ili predsednik opštine nađe pri ruci, ne svaki put da pomogne, ali bar u prilici da pruži podršku unesrećenom; jer više mu je vredela podrška tada i više čovek zapamti kada se nekom ode i izjavi saučešće za neki nesrećan slučaj, nego kada se dođe na svadbu, pa se napravi veselje, izvrne šatra i rasteraju gosti.
Dakle, mi danas znamo šta radimo.
Mi danas znamo da je ovaj zakon, koji je ovde pred nama, reformski zakon i da hoćemo da ga usvojimo, samim tim da bismo problem koji je do sada vladao u našim sredinama, da bi način na koji se vladalo do sada, potpuno bacili u stranu i krenuli jednim novim putem normalne integracije u Evropu.

Dame i gospodo, 28 minuta čekam da nakon prve prozivke i replika da se konačno vratimo na ono zbog čega smo došli na ovo vanredno zasedanje.

Naime, čitavu raspravu mogli smo obaviti u vrlo kraćem vremenu, samo da smo imali dobru volju i nameru da se bavimo onim zbog čega nas je narod glasao i zbog čega ima u nas poverenje i zbog čega smo, konačno, ovde.

Nema nikakve dileme da tema o kojoj govorimo i problematika koju rešavamo u Srbiji, a zato nas je glasao narod, je vrlo važna. Iz tih razloga, pouzdano znam da su čitavo leto, a možda i pre toga, mnogi odgovorni ljudi po opštinama, da li su oni članovi DOS-a ili su oni ljudi iz struke, razgovarali o ovoj temi o kojoj mi danas govorimo. Sa velikom odgovornošću vam mogu reći da se ta problematika u Srbiji lagano rešava, iako danas ovde pričamo da nam je kadar, u ovoj struci o kojoj je reč, izuzetno slab. Podsetiću vas na ono vreme kada smo mnogi od nas studirali, da je moda upisivanja na Pravni fakultet bila i te kako aktuelna. Nažalost, mnogi dobri pravnici su pobegli u advokate i u druge sfere biznisa, koji su im daleko više donosili kao egzistenciju za njihov život i život njihovih porodica. Ali, svejedno. Danas smo ovde gde se nalazimo i od onog što imamo u našim gradovima i u sudovima moramo izabrati najbolje da vrše ovu odgovornu ulogu i da sprovode pravdu u sudovima.

Sa velikom odgovornošću vam tvrdim da se u zapadnoj Srbiji o ovom problemu izuzetno mnogo energije potrošilo. Takođe, sa velikom odgovornošću vam tvrdim da su na tom odgovornom mestu izabrani dobri ljudi. Konkretno, u Arilju, mi nismo zavirivali sudiji u člansku kartu, u knjižicu, čiji je član i nije uopšte bilo potrebno da bude član DOS-a. To je lako proveriti. To se odnosilo i na Užice i na još neke gradove okolo. Ako se u međuvremenu dokazalo, da je na izbor ljudi, koje je narod ovlastio da to učini, ukoliko ima primedaba, Odbor je ovde povlačio te ljude i skidao sa liste. Naravno, dozvolićete da ima i grešaka. Greške su rezultat jednog ozbiljnog rada koji nije mogao da bude na jedan kvalitetan način usaglašen ili nije mogla da bude pronađena kvalitetna ličnost.

Iz tih razloga, mene izuzetno začuđuju ljudi koji izađu za govornicu i sa jadikovkom pričaju da je neko smenjen. Pa, naravno da je smenjen zbog toga što je loše radio. Ima ljudi koji u proteklom periodu nisu mogli biti postavljeni za sudije. Ima jedan slučaj u Ivanjici - nije mogao biti postavljen za predsednika suda, zato što se oženio iz četničke porodice. Druga mana koja mu je prišivena je ta, da se viđao sa demokratama. Nije bio član Demokratske stranke. Ali, mi danas nismo posezali za takvim argumentima. Trudili smo se da, pre svega, to bude stručnost ljudi, da bude efikasnost u njihovom radu i da bude broj potvrđenih presuda koji se na višoj instanci, u slučaju žalbi, odlučuje.

Sa te strane me čudi što vrlo često ovde za govornicom moje poštovane kolege narodni poslanici, ljudi koje je narod posalo, hiljadu puta pomenu reč - narod dobro zna, narod je dobro video. To smo slušali u zadnjih 10 godina iz sredstava informisanja, kako narod zna ko su izdajnici, kako narod zna ovo, narod zna ono. Narod zna, naravno da zna i to je pokazao 5. oktobra. Sa punom odgovornošću ovo tvrdim.

Bio sam predsednik opštine i u proteklom sazivu i ono što sam doživeo sa talasa lokalne televizije, sa talasa svih onih koji su nas napadali, sa radikalskih talasa (sa lokalne televizije), sve je to bačeno u vodu, jer narod zna - zna da smo korektno radili, da poštujemo njihovu volju i da radimo po zakonu. Tri osnovna atributa vođenja vlasti su: rad po zakonu, javnost u radu i efikasnost u tom poslovanju. Mi smo se, za sada, trudili i izgleda da smo uspeli. Vreme je pred nama. Tek je prošlo šest meseci ove vlade. Ovo što čini Ministarstvo pravde u ovom trenutku je očajnički pokušaj da se stvari u pravosuđu isprave. Mi im danas, sa izglasavanjem ovih predloga, svesrdno pomažemo. Hvala.

Dame i gospodo, izražavam svoje zadovoljstvo što prisustvujem istorijskoj skupštinskoj sednici. Istorijskoj, da ispravim istorijske nepravde prema hiljadama građana ove zemlje, koji su oštećeni u prvim godinama posle rata, na jedan najbestijalniji način, kažnjeni, oduzeta im je imovina, prognani, osuđeni kao narodni neprijatelji, najbolji domaćini i najčestitiji ljudi ove zemlje.
Ovo je prilika da potvrdimo ono što su mnogi među nama već jedanaest godina vikali sa govornica, po mitinzima, da ćemo učiniti ovo što danas činimo i ispraviti jednu katastrofalnu i istorijski do sada neviđenu nepravdu prema našem narodu.
Mnogo nepoznanica ima oko ovog zakona, koji je danas pred nama. Ali, sasvim sigurno, ono što je danas kao kruna i kao glavno zasedanje, kao glavna tačka na zasedanju u ovom periodu, pored svih onih zakona koje smo do sada usvojili, zapravo je ovaj Zakon o privatizaciji koji danas konačno usvajamo.
Između ostalog, naš kontakt sa svetom je uslovljen i sa ovim - da smo ozbiljna zemlja i da ozbiljno razmišljamo, i da imamo ozbiljne namere. To se odnosi na niz novih događaja koje ćemo biti u prilici da vidimo i sami, u kontaktu sa svetom. Ovo je jedan od najbitnijih zakona koje usvajamo.
Hoću da vam kažem da sam kao predsednik opštine, govorim dakle o onome što je bilo iza nas, ali moram da se osvrnem zbilja - šta je suština privatizacije i koje su prednosti kada ljudi imaju u svojini svoj proizvod, svoju proizvodnju i kada razmišljaju svojom glavom koristeći konačno i mozak, ono što im je Bog ostavio za kreacije, za korektno i kvalitetno razmišljanje o budućnosti.
Dakle, u Arilju je postojala jedna firma koja se zvala "Ita trikotaža", gigant koji je propadao 1993-1994. godine, za vreme inflacije, kao i mnoge firme koje su propale preko noći. Ne kriveći danas rukovodstvo koje ju je vodilo i nemam nameru, hoću da kažem da smo kao mlado opštinsko rukovodstvo pre pet godina otišli na jedan sastanak sa radnicima u najboljoj nameri da porazgovaramo šta ih to tišti, muči, iako svesni da nikakvu moć nemamo, ni instrument da im pomognemo, ni u budžetu novca, i onda su radnice onako izbezumljene već mesecima bez plate, jedna za drugom pitale - predsedniče, od čega mi da živimo? Dakle, to od čega će narod da živi i kako će da zarađuje, od danas ima jedan sasvim nov obrt, jednu sasvim novu priču.
Ono što hoću da povežem sa mojim gradom takođe je: kada su me ljudi pitali, i ovde sam to napomenuo, kakav narod tamo živi, upravo sam i rekao tu činjenicu da živi vredan, radan i pametan narod. On što je pametan sam vam rekao, a što je radan reći ću vam da u Arilju postoji 800 protočnih računa, dakle živih malih preduzeća, 13 društvenih, a sve ono su preduzeća ili radnje sa računom 685. Kada su bili prošli izbori, objašnjenje zbog čega smo tako glatko dobili je zato što je narod znao da razmisli, jer je već davno upotrebio svoj mozak za proizvodnju, za kreaciju, za stvaranje profita i za razvoj svoje firme i svog grada. To je jedna od onih stvari koja će doći tek kada se izvrši potpuna privatizacija po ovom zakonu, a što me jako raduje, koji je obavezujući, nije samo deklarativan i koji će odvesti Srbiju u Evropu, gde nam je i mesto. U to nemam nikakve sumnje, ovaj zakon sam jedva dočekao i iz sve snage ću ga podržati.
Ono što moram danas da poručim mojim prijateljima iz Lige za zaštitu imovine, pogotovo profesoru Pavloviću sa Veterinarskog fakulteta, je pitanje da li ste prilikom pisanja zakona o privatizaciji u obzir uzeli i to da je nama nekada oduzeta imovina, na koji način je izvršena denacionalizacija i da li će na jedan pošten način biti i taj deo sveta obeštećen? Dakle, ja mu moram sledeće odgovoriti, kao i svim mojim prijateljima iz Lige za zaštitu privatne svojine: povraćaj oduzete imovine bivšim vlasnicima obaveza je DOS-a i to nijednog trenutka nije bila dilema Vlade Republike Srbije. Naprotiv, ono što je obećano, biće sasvim sigurno i ispunjeno. Predmet restitucije biće zemlja, stanovi, kuće, lokali i preduzeća. Sve što nije pretrpelo značajnu fizičku promenu biće vraćeno u fizičkom obliku.
Način fizičkog povraćaja preduzeća, međutim, jednostavno nije moguć. Današnja preduzeća, čiji se nastanak zasniva na preduzećima oduzetim posle Drugog svetskog rata, ni približno po svojoj veličini nisu uporediva sa veličinom i strukturom preduzeća oduzetih posle Drugog svetskog rata. Čak i kada bi se teoretski pretpostavilo da je fizički povraćaj moguć, on bi duboko bio nepravedan u ovom trenutku, jer sva ta preduzeća nose neku hipoteku ovih zadnjih godina sa sobom, tako da bi bilo potpuno nekorektno prema tim istim vlasnicima kojima je uzeto posle rata, da im se vrati preduzeće u dubiozi, sa problemima, dužnicima, itd. Sa te strane, naš je cilj da ispravimo sve istorijske nepravde, ali, pre svega, da izgradimo bolje uslove za život za generacije koje dolaze.
Čak i da je moguće fizički povraćaj proglasiti za pitanje svojine, nije najjasnije određeno, zbog najviše 50 većih preduzeća koja su bila oduzeta od bivših radnika i nepravedno bi bilo postaviti pitanje rizika investiranja u sva ta preduzeća. To je rizik koji bi, u ovom slučaju, bio mnogostruko veći od dobiti koju treba očekivati u ovom trenutku iz fonda koji će se stvoriti da se ti ljudi obeštete. Sa te strane i gledajući taj aspekt, mislim da je Vlada Republike Srbije na jedan korektan i kvalitetan način razmotrila i ovaj slučaj, da su razgovarali sa svim vlasnicima sa kojima je bilo moguće i da se došlo do jednog rešenja koje će, nadam se, i u to sam potpuno siguran i obe ruke dajem za tu priču, odvesti Srbiju u jednu bolju i srećniju budućnost.

Dame i gospodo, Odbor za poljoprivredu je razmatrao ovaj predlog i sa pažnjom sam saslušao uvodno izlaganje, a i na Odboru smo takođe sa pažnjom svi o ovome razgovarali, nažalost osim gospodina predlagača. To nije bitno za ovu priču. Bitna je tema koja je zbilja bila vrlo važna za Odbor i rekao bih da je odlično govorio gospodin Lazar Marjanski i da je tema potpuno na mestu, da je njegova elaboracija takođe bila dobra, da je šteta zapravo koju ovaj divlji sirak čini našoj poljoprivredi ogromna, ali da smo mi, konsultujući stručne službe, konsultujući Zakonodavni odbor, Ministarstvo za poljoprivredu, ustanovili nažalost da jedan ovakav predlog ne može biti usvojen kao zakon iz nekoliko razloga.
Prvo, što postoji način da se spreči ova nesreća i ova velika šteta za poljoprivredu, a drugo što ne možemo jednu ovakvu materiju, jednu ovakvu nepogodu svrstati u red mraza, grada, poplava ili suša. Ipak postoji nešto na šta možemo da utičemo, a nešto na šta ne možemo uticati. Iz tih razloga Odbor je odlučio da ne prihvati ovu inicijativu, iz razloga što postije načini i metode da se ova nesreća, koja je zahvatila naša poljoprivredna zemljišta i obradive površine, suzbije.
Ovo se, uostalom, može iz priloženog elaborata gospodina Lazara Marjanskog i videti. To potpuno stoji.
Malopre sam video, gospodin Lazar je doneo jedan primerak biljke za one ljude koji to nisu videli, i objasnio je ovde, ko je to hteo da sluša, da je to vrlo opasno i da metodom usitnjavanja rizoma se drastično uvećava broj jedinki i one prave time još veću štetu. Ali, nažalost, moram reći da postoji jedan savremeni metod, dugo godina poznat u tehnologiji obrade zemlje, a to je motika.
Dakle, postoji još jedan metod, a to je dvogodišnje gajenje pšenice. Konsultovao sam stručnjake oko toga. Dakle, postoje dve metode. Prskanje herbicidima, koje je jako skupo i to košta oko 300 DM po hektaru. To je jako skupo, naravno. Postoji u toj priči i jedna potpriča, a to je - ne vredi nama što tretiramo našu njivu, ako komšija to nije učinio, pa se korov, znači, u sledećoj godini drastično prenese.
I, postoji još jedna metoda, a to je dvogodišnje gajenje pšenice na toj površini, koje sa šest obrada uništava ovaj korov. Dakle, uvažavajući sve ovo što je gospodin Lazar Marjanski izneo, Odbor je doneo zaključak da se ovaj predlog ne može prihvatiti.

Dame i gospodo, čitav paket zakona koji razmatramo danas i ovih dana ima samo jedan cilj, potpuno jasan. Zbog onog svega zašta smo se do sada borili, kako reče moj prethodnik Mile Petković, definitivno dolazimo do potpuno jasne situacije da hoćemo da izvršimo poresku reformu i da čitavom srpskom narodu, koji nas je izabrao, pomognemo da prevaziđe teškoće u koje je zapao.
Dolazim iz Arilja, tamo živi vredan, radan i pametan narod. Osnovna činjenica da je pametan je da je masovno glasao za nas (aplauz)
Sa ove govornice ovih nekoliko dana čuli smo da napolju vlada katastrofa, pomor, nerad i zlo. To nije tačno. U Arilju nema nezaposlenih tekstilaca. Dakle, od jedne industrije, koja je tamo propala, ima 150 malih privatnih radnji, koje rade od garaže do velike fabričke hale. Kada ljudi danas gledaju prenos i slušaju crne sljutnje tica zloslutnica da je sve propalo, ne veruju. Veruju nama, imaju poverenja u nas. Mi, narodni poslanici imamo poverenja u Vladu. Naravno, nemojte da brinete o tome. Tema je potpuno jasna, govorim o reformi budžeta i podršci Vladi.
Koliki god porez da se daje, to vam je kao stanar i stanodavac. Onaj koji daje, njemu je mnogo, a onaj ko prima, malo mu je.
Dame i gospodo, imamo potpuno jasno ono što je pred nama, a to je vreme koje će pokazati da li smo bili u pravu ili nismo. Podržaćemo predlog Vlade, usvojićemo novi poreski budžet i naravno da ćemo Srbiju uvesti u jednu situaciju i njene poreske obveznike da tačno znaju koliko im se uzima i od koje stavke se uzima. Mislim da je krajnje vreme, kako rekoše moji prethodnici, da se prekine sa inflatornim udarima i inflacijom, gde najveće koristi imaju oni koji je propišu, a najveću štetu imaju oni zadnji, na repu i koji su udaljeni od grada, u selu, koji ne mogu da stignu da onaj jadni dinar pretvore u marku.
Posledice inflacije još uvek se osećaju u našim gradovima i selima, ali to više nikada neće biti. Zato danas pozivam narodne poslanike da usvoje ovaj zakon i u ime Boga živećemo u jednoj srećnijoj i boljoj Srbiji.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo, šta je suština našeg boravka ovde u Skupštini - da li da po čitav dan slušamo dobacivanja i priče koje ne služe ničemu ili ćemo definitivno ovde početi da radimo na rešenju onih problema zbog čega nas je narod izabrao.
Pre svega, moramo da znamo šta je naš cilj danas ovde. Cilj zasedanja ove skupštine je izbor kvalitetnih zakona. Zakon o kome danas govorimo mora biti donet onako kako to narod od nas očekuje. To je tema. Druge priče nas ovde ne interesuju.
Kad se radi o ovom zakonu, o čemu sada pričamo, naravno, govorim o televiziji i o jednom nekorektnom potezu koji je povučen pre neku godinu, o uvođenju takse na brojilo, i da ne ponavljam, šta je cilj današnje rasprave, a to je da se na kvalitetan i racionalan način televizija sutra vodi. Ova vlada ima taj zadatak. Mi smo tu da im pomognemo. Hoćemo li danas da izglasamo ovo ili nećemo, a svima je jasno, svi ste u svome govoru rekli da ćete glasati.
To ste činili i juče, ali niko nije pokušao da napravi racionalnim današnji rad ovde, ni jučerašnji. I naravno, dame i gospodo, hoću još nešto da vam kažem, nije stid bilo između dva rata, kako reče Jovan Dučić, hrvatske političare da se onako ponašaju, ne zato što su bili hrabri, nego zato što su bili kukavice, pa su svoju političku borbu i svoje delovanje tako činili u mulju i blatu, i mamili su druge da uđu u to sa njima, pa da kažu - u redu, isti smo. Mi to ne želimo, a to što ljudi ovde hoće da naprave red, da se ne javljaju po svakoj tački, da izbegnu repliku, to je do političke kulture. Zato nas je narod i glasao.
To treba svima da bude jasno, da se za ovom govornicom ne pričaju maksimalno gluposti, koje će možda sutra škoditi ovom narodu. Kada to kažem, pre svega govorim o jučerašnjoj sednici koja je protekla u samo tri - četiri ponovljene reči, a to je - silovanje, Solana i bombardovanja plutonijumom, uranijumom itd.
Molim vas, gospodo, da se razumemo, mi nismo imali prilike da se upoznamo sa jasnim stavom međunarodne zajednice oko toga ili domaćih eminentnih stručnjaka, čime je izvršeno bombardovanje. Ovo govorim zbog sledećeg - naša zemlja veliku šansu vidi u izvozu poljoprivrednih proizvoda. Ukoliko sami sebi budemo danas "namakli omču" i tvrdnjom da je naša zemlja bombardovana radioaktivnim izotopima, ili onima koji su opasni, gospodo, sami sebi ćemo napraviti medveđu uslugu i nećemo naše proizvode, pre svega malinu i drugo jagodičasto voće, gde očekujemo vrlo racionalne prihode u ovoj godini, moći da izvezemo.
Naravno, što se tiče ovog zakona, podržavam predlog Vlade i nadam se da će, kao i u svim drugim segmentima za koji su zaduženi, naći racionalno rešenje i da ukidanjem takse na brojilo neće biti uskraćena Televizija za svoj prihod. Način na koji će se sredstva ubrati već postoji, samo treba racionalno da se koristi da oni tokovi koji su išli mimo budžeta, a to je duvan, viski i drugi proizvodi, strateški za ovu zemlju u smislu ubiranja poreza, da budu ubrani u pravu kasu i da se iz toga plaća. Hvala.