Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege, Demokratska stranka se izjasnila tj. ja kao ovlašćeni predstavnik o ovom zakonu i mislim da nam je zbilja ovaj zakon bio neophodan.
Resorni odbor je, kao što sam rekao u načelu, razmatrao ove amandmane, razmatrao članove zakona i dao neke amandmane od kojih smo mi već u radu u našem Odboru za poljoprivredu povukli neke, jer smo se naknadno usaglasili oko toga da li je nadležnost našeg ministarstva ovog sektora za veterinu ili nekog drugog. Uglavnom možemo biti zadovoljni sa ovim amandmanima koji su prihvaćeni i zakonom koji nam je sada u ovom obliku ovde predočen i koji bi trebalo da usvojimo.
Dakle, sa ovim zakonom nadam se da ćemo se osloboditi nekih neželjenih situacija koje su nam bile u veterini i da prosto kažem, javljaću se samo sada i više se neću javljati ni po jednom amandmanu, da rezimiram da je ovaj zakon prihvatljiv, da nam je on neophodan, da je bolji bilo kakav nego nikakav i svaki dan odlaganja primene novog zakona ili donošenja ovog zakona bi nam doneo veliku štetu u ugledu i struke, države i stanja ekonomije u ovoj oblasti.
Zato se za ovaj zakon zalažem i predlažem da donosilac mora imati odgovornost za njegovo sprovođenje, a naročito za vreme koje je predviđeno za njegovo sprovođenje, s tim što primena zakona mora stvarno biti beskompromisna. Nije bitno da li se mom kolegi Lunetu sviđa ovaj zakon ili ne, ili bilo kome; on se mora primenjivati i moramo ga doneti. Zbog toga će DS glasati za ovaj zakon i mislim da ne postoji idealan zakon, pa ne postoji ni za ovu oblast i zbog toga ćemo ga mi podržati.
Poštovana ministarko, poštovane kolege, poštovano predsedništvo, poslanička grupa DS je već mesecima aktivno učestvovala u pripremi ovog zakona.
Centar resornih odbora Demokratske stranke je sa svojim resornim odborom za poljoprivredu, u kome ima 25 doktora nauka, od kojih su pet doktori veterinarske medicine, pomno pratio ono što se događa u ovoj oblasti.
Mislim da možemo danas reći da je ovaj zakon o veterinarstvu pretrpeo mnogo verzija. Slobodno možemo reći da je ovo jedan od najboljih koji smo do sada imali. Da li je idealan? Nije, naravno. Ne verujem da postoje idealni zakoni.
Moramo napomenuti da je Nacrt zakona o veterinarstvu iz avgusta 2004. godine išao na javnu raspravu sa Predlogom zakona o veterinarstvu iz jula 2005. godine. To su bile dve potpuno različite verzije.
Dakle, pohvaljujem predstavnike svih političkih stranaka koji su na konsultativnim odborima učestvovali, pogotovo na velikom skupu u Velikoj Plani, dakle iz svih stranaka, gde smo aktivno učestvovali i pokušali da napravimo jedan kvalitetan i dobar zakon. Mislim da je ovo dobar početak za regulisanje ove materije koja nam je neophodna sutra za integraciju u Evropu. Dakle, da se u potpunosti podržava donošenje reformskih zakona.
Pošto je ovo jedan od ključnih zakona za priključivanje EU, mi ćemo se potruditi da svojim amandmanima, a to smo već učinili, ovaj zakon poboljšamo koliko je to moguće. Zakoni o poljoprivredi, gde spada i ovaj zakon, predstavljaju jednu trećinu zakona koji su potrebni za prilagođavanje propisima EU.
Mislim da je ovo bio krajnji trenutak da napravimo ovaj zakon. Srbija i Crna Gora su među poslednjim evropskim zemljama koje donose zakon o veterinarstvu, a nisu izvršile privatizaciju javne veterinarske službe. Samo da vas podsetim, do 1954. godine veterinarska služba u našoj državi je bila privatna. Nakon toga je postala javna. Mi smo među poslednjima koji ćemo ovim aktom izvršiti privatizaciju javne veterinarske službe, što smatram neophodnim za pravilno i dobro funkcionisanje ove vrlo važne službe za zdravlje naroda i za funkcionisanje države.
Država mora da zadrži svoje diskreciono pravo da u nerazvijenim područjima osniva svoju veterinarsku službu. To je dosta dobro odrađeno ovim zakonom, sa nekim amandmanima koji su prihvaćeni na Odboru. Nadam se da će Ministarstvo i Vlada da prihvate ove izmene.
Ponavljam da postoji puno propusta i nedoslednosti, ali ovaj zakon nam daje pravo da smatramo da ćemo novim izmenama i dopunama zakona u budućnosti, kao što su druge države u okruženju to učinile, napraviti jedan dobar i kompatibilan zakon sa EU.
Bio bih spreman da kažem da svi nedostaci koji su predloženim zakonom evidentni neće uticati bitno na kvalitetno funkcionisanje naše veterinarske, tj. stočarske proizvodnje i da ćemo moći da izvozimo naše proizvode u EU.
Analizirajući predloženi zakon, mislim da se može konstatovati da nisu obuhvaćene obaveze i odgovornosti lokalne samouprave, koje se odnose na određivanje bližih uslova za držanje životinja, uključujući i kućne ljubimce, odnosno držanje napuštenih životinja u prihvatilištima, niti je predviđen podzakonski akt kojim bi se ovo pitanje uredilo.
Ovo je značajno zbog toga što novi Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 135/04 ) više ne sadrži odredbe o držanju domaćih životinja iz ranije važećeg Zakona o zaštiti životne sredine. Prema tome, ovde bi trebalo malo bliže odrediti uslove za držanje i zaštitu domaćih životinja i obezbediti uslove za njihovo sahranjivanje.
U vezi sa ovim se ističe činjenica da više ne postoji pravni osnov za donošenje odluke o držanju domaćih životinja na teritoriji lokalnih zajednica. To znači da ni na nivou opština neće moći da se urede način i uslovi za držanje pasa i mačaka, golubova, kao ni kopitara, papkara, pernate živine, kunića i drugog. S obzirom da je ovo problematika koja se tiče uređenja lokalne samouprave, bez obzira da li je selo ili grad, dakle, naići ćemo na velike probleme.
Zakon još uvek nije jasno definisao organizaciju i rad veterinarske inspekcije po pitanju nadležnosti i vezano za veličinu objekta, a posebno na deo koji se odnosi na izvozne objekte. Iako je svuda u Evropi prihvatljivo prisustvo ovlašćenih veterinara koji mogu vršiti pregled mesa i namirnica u manjim registrovanim objektima, za izvozne objekte isključivo moraju biti odgovorni republički veterinarski inspektori, koji su direktno odgovorni našoj Upravi za veterinarstvo.
U predlogu novog zakona pojavljuju se novi termini, kao što su laboratorija, veterinarsko-specijalistički zavod i veterinarski institut, u članovima 21, 25. i 28, gde nije definisan način njihovog finansiranja, da li su slobodni da samostalno ostvaruju prihode ili su na budžetu.
Takođe bih dao primedbu da je ovakvim pristupom Evropska agencija za razvoj odvojenim sredstvima za opremanje postojećih laboratorija definisala broj veterinarskih specijalističkih instituta, kao i nacionalnu referentnu laboratoriju za uvođenje novih termina, odnosno objekata. Zato molim ministarku da nam obrazloži ili malo bolje objasni kako su zamislili funkcionisanje i finansiranje pojedinih institucija.
Dakle, bez loših namera, moram da primetim da je određeni broj članova u potpunosti kontradiktoran sa članovima 11. i 16, koji se odnose na rad veterinarske ambulante i članovima 17. i 19, koji se odnose na rad veterinarske apoteke, a koji nisu u saglasnosti sa važećim Zakonom o prometu lekova.
Dakle, poslanici Demokratske stranke su spremni, uz one predložene amandmane, ako se usvoje, da glasaju za ovaj zakon.
Kada se radi o agenciji za veterinarske, fitosanitarne i sanitarne laboratorije, imali bismo dosta primedbi. Hteo sam juče da ih iznesem, kao što reče kolega Mašić, ali, nažalost, nismo bili u prilici, posle troipočasovnog rada na Odboru raspao se kvorum.
Ne želim da okrivljujem nikoga, ali nismo imali ljudi i nisam izneo primedbe.
Ako može ministarka da me ubedi da bi valjalo glasati, pa o tome da se razmisli. Nije sve tako crno. Prosto, mišljenje Demokratske stranke je da ovaj zakon nije dovoljno zreo i da ga ne treba izglasati, jer bi pre svega rešenja trebalo tražiti u sledećem: treba doneti zakon o uslovima i kriterijumima koje treba da ispunjavaju laboratorije koje se bave ovom vrstom ispitivanja.
Dakle, zakon se mora doneti strogo u skladu sa međunarodnim normama, mora biti usaglašen sa postojećim propisima, s tim što treba zadržati predloženu formu referentnih laboratorija, uvesti sistem licenciranja laboratorija za poslove koje rade, uvesti sistem licenciranja stručnjaka koji će u njima raditi, što će uskoro biti neminovno, jer je u pitanju međunarodni standard.
Zatim, uvesti jasna pravila i načine rangiranja laboratorija po njihovom kvalitetu i dozvoliti slobodno tržište i konkurenciju koja će doneti kvalitet, pouzdanost i međunarodnu prepoznatljivost, iz razloga što u jednom članu predlagač tumači da će agencija ograničiti konkurenciju zakonom propisanog testiranja, dozvoljavajući samo laboratorijama u okviru agencije da obavljaju testove u korist državnih klijenata, ali će dozvoliti slobodnu konkurenciju kod testiranja koje nije obavezno po zakonu.
Dakle, nije baš lako, ali bilo kojom logikom zaključivanja ovaj član mi se ne sviđa i mislim da bi zakon mogao da pretrpi odlaganje i neusvajanje.
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
Svejedno, završio sam. Koristim i neću se javljati više povodom ovog zakona. Očekujem od predlagača da usvoji amandmane od kojih nisam odustao, da bi se ovaj zakon popravio.
Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege i koleginice, DS pozdravlja donošenje ovog akta u Skupštini i u tom smislu je dala svoj doprinos i predložila određeni broj amandmana kojima želimo da se ova materija uredi.
Smatramo da seme u poljoprivrednom smislu znači obnavljanje biljne proizvodnje i njen kontinuitet.
Seme naslućuje nove prinose biljnih vrsta koje obezbeđuju elementarne uslove za opstanak ljudske vrste. Oni koji proizvode seme, proizvode i nadu za ekonomski prosperitet njegovih korisnika i svoj sopstveni.
U semenu je koncentrisano znanje brojnih naučnika i stručnjaka: genetičara, oplemenjivača, semenara, fiziologa, biohemičara i dr.
Ono zapošljava veliki broj stručnjaka, razvija infrastrukturu i vrednosti primarne proizvodnje i omogućava egzistenciju velikog broja proizvođača.
Znanje i umeće proizvodnje semena utkano je u poljoprivredu Srbije kroz dugogodišnji rad naučnika i stručnjaka na fakultetima, institutima, poljoprivrednim stručnim službama, u proizvodnji i doradi.
Savremene sorte i hibridi su dostigli veoma visok potencijal za prinose i kvalitet proizvoda.
Tako visok potencijal je bio moguć samo uz razvoj i praktičnu primenu rezultata fundamentalnih i primenjenih istraživanja. Znanje je jedini ograničavajući faktor razvoja potencijala za prinose.
Otuda seme ima znatno višu vrednost od osnovnog biljnog proizvoda.
Iskorišćavanje potencijala koje nosi seme u svom genetskom zapisu još je teži problem.
U proizvodnoj praksi, nivo znanja korisnika semena, ali još više i njihova ekonomska moć, ograničavajući su faktor iskorišćavanja potencijala sorti i hibrida u agroekonomskim uslovima Republike Srbije.
Savremena procesna tehnika i tehnologija dorade semena, razvoj fungicida i insekticida za efikasnu zaštitu semena, omogućuju da se potencijal semena sačuva i bezbedno dopremi do korisnika i zaseje preko 3,5 miliona obradivih površina u Srbiji.
DS pozdravlja ovaj predlog i smatra da zakon o semenu treba da reguliše jedan veoma bitan segment domaćeg agrara. U suštini, treba da reguliše sledeće: kako omogućiti poljoprivrednicima da dođu do kvalitetnog semenskog i sadnog materijala i kako da ih zaštiti od falsifikata; kako da domaćim uglednim institutima koji se uspešno bave oplemenjivanjem sorti ratarskih, povrtarskih, voćarsko-vinogradarskih biljaka, omogući da odole konkurenciji uvoza; kako da uposli ostale kapacitete u proizvodnji semena, sadnog materijala – proizvođače semena, dorađivače, prometnike, stručne službe, naučno-obrazovne kuće – i time omogući da što veći deo profita ostane u Srbiji; kako od domaćeg semena i sadnog materijala napraviti brend "seme iz Srbije", jer sam uveren da izvoz semena i sadnog materijala može doneti značajan devizni priliv. Pored novca, još je značajnija afirmacija domaće nauke i struke u svetu i svest da ne treba da budemo zavisni u svemu od tuđeg znanja.
Domaćim semenom i sadnicama sorti hibrida i sadnog materijala pokriveno je 100% njiva u Srbiji pod ječmom, pšenicom, suncokretom i sojom, 95% pod kukuruzom, 60% pod šećernom repom, 50% pod povrćem, 80% u voćarstvu i vinogradarstvu. Uvozimo krompir skoro 100%, ali to ne moramo.
Pre 15 godina smo bili veliki izvoznici sadnica i loznih kalemova. Taj ugled u svetu nije nestao. Izvoznici semena su bili u Novom Sadu, Zemun Polju, Smederevskoj Palanci, Kragujevcu, Zaječaru i Čačku. Danas su to ugledni instituti u Novom Sadu i Zemun Polju.
Da bi kvalitetno zasejali svih 3,5 miliona hektara u Srbiji, potrebno je uložiti oko 180 miliona evra svake godine, ne računajući sadnice i lozne kalemove. Kada ne bismo imali domaće sorte i hibride, već ih uvozili, setva bi Srbiju svake godine koštala oko 300 miliona evra.
Proizvodnja semena i sadnog materijala u Srbiji ima čitav niz problema i treba joj pomoći. Zakon mora da definiše kop i kako se može baviti proizvodnjom, doradom i prometom, ko vrši stručni nadzor, a ko kontroliše primenu zakona i ko kažnjava pojedine subjekte u tom lancu.
Posebna pažnja se poklanja uvozu semena i sadnog materijala. Nepažnjom smo dobili šljivinu šarku, bolest malina, genetski modifikovano seme, kukuruznu zlaticu i još ponešto što ćemo tek saznati. Kontrola na granici, karantinska služba i stručna tela u Ministarstvu, sve mora da bude jasno definisano ovim zakonom.
Domaći instituti su do danas stvorili blizu 3.000 sorti i hibrida različitih biljaka. Od toga je u inostranstvu registrovano i gajeno blizu 500 sorti i hibrida.
To znači da su domaće kreacije konkurentne sa svojim vrednostima. Zbog toga treba domaćim oplemenjivačima omogućiti zaštitu od preteranog uvoza, brojnih agresivnih predstavnika stranih kompanija, tako što će se registracija stranih i novih sorti staviti u isti položaj kao i domaće sorte i hibridi u Evropskoj uniji, naročito u zemljama u našem okruženju, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija.
Dame i gospodo, još jednom na kraju, DS će podržati ovaj zakon ukoliko se usvoje amandmani kojima smo želeli da poboljšamo ovu materiju.