Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7943">Sonja Vlahović</a>

Sonja Vlahović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.
Poštovana predsednice, u članu 4. Predloga zakona menja se član 9. Zakona o Agenciji za privatizaciju, kojim se detaljno uređuju poslovi sprovođenja privatizacije.
Prethodno bih pročitala deo obrazloženja koji su podnele kolege Pavićević i Živković. To je deo rečenice u obrazloženju u kome se kaže – smatramo da je nepotrebno i potencijalno štetno proširenje nadležnosti agencije, a ovim zakonom o privatizaciji propisano je da Agencija nema više diskreciono pravo da određuje model i metod privatizacije, već je samo predlagač, a odluku o tome donosi nadležno ministarstvo. Znači, po ovom Agencija predlaže ministru metod i model privatizacije, javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti potencijalnih kupaca i predlog za pokretanje postupaka stečaja.
Naravno da u danu za glasanje neću podržati ovaj amandman. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, imam pitanje za ministra omladine i sporta, za gospodina Vanju Udovičića.
Prema Zakonu o sportu iz 2011. godine član 25. i 26. stav 4 – svi klubovi i stručna lica koja rade u oblasti sporta i rekreacije moraju da imaju dozvolu za rad izdatu od granskog nadležnog nacionalnog saveza.
Znači, Ministarstvo omladine i sporta je poverilo ovu delatnost granskim savezima koji obrazuju komisije koje daju dozvole za rad sportskim stručnjacima i sportskim klubovima.
Na primer, savezi oblasti rekreacije i fitnesa u Srbiji izdaju dve vrste licenci - licence za klubove i organizacije i licence za sportske stručnjake. Na visinu naknade za izdavanje licence, svaki savez ima svoju cenu, saglasnost je dalo Ministarstvo omladine i sporta.
Sportski stručnjaci su lica koja imaju odgovarajuće visoko obrazovanje u oblasti sporta, odnosno fizičke kulture ili su osposobljeni za obavljanje određenih stručnih poslova u sportu. Sportski stručnjaci u sportu se razvrstavaju i prema sportskim zanimanjima, zvanjima u okviru zanimanja.
Ministar utvrđuje nomenklaturu sportskih zanimanja i zvanja, tipične poslove za utvrđenje sportskih zanimanja i uslove u pogledu obrazovanja, odnosno stručne osposobljenosti za sticanje znanja.
Pitala bih ministra omladine i sporta, šta on misli o visini naknade od 100 evra i više za izdavanje licenci za rad, za sportske stručnjake koje inače važi samo tri godine? Znači, potrebno je svake tri godine dozvoljavati sportskim stručnim saradnicima i sportskim stručnjacima da obnavljaju ove dozvole.
Da li je potrebno da uopšte nešto plate i sportski stručnjaci koji su završili fakultet sporta i visokog vaspitanja i stekli akademsku titulu diplomiranog profesora sporta i fizičkog vaspitanja ili visoke škole za sport i stekli zvanje kvalifikovanog trenera?
Većina tih sportskih stručnjaka stalno radi na svom usavršavanju, pa tako pohađaju razne kurseve za određene programe u sportu i te kurseve plaćaju. Najčešća je cena oko 500 evra, posle koje dobijaju diplome za te programe, odlaze na razne seminare, naučne skupove, znači, posle fakulteta i visokih škola i plaćenih kurseva, treba da plate još izdavanje dozvola za rad licenci još 100 i više evra svake treće godine.
Predlažem da izmene Zakone o sportu, da se još jednom razmotri visina, naknada za izdavanje licenci sportskim stručnjacima i da li je potrebno da svi plaćaju njeno izdavanje?
Po članu 30. Zakona o sportu, ministar omladine i sporta bliže uređuje način i postupak obavljanja stručnog nadzora i mere za otklanjanje uočenih nedostataka i druga pitanja od značaja za sprovođenje stručnog nadzora u oblasti sporta. Tako se nadam da će ministar da predloži postupak stručnog nadzora po ovom pitanju i predloži određene mere. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i gosti, dame i gospodo poslanici, sa velikim zadovoljstvom ću podržati sve predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, akata, ugovora koji se nalaze na današnjem dnevnom redu.
Predlažem poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije da prihvate Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, jer smo u obavezi, po Ustavu Republike Srbije na osnovu člana 99. stav 1. tačka 4) da potvrđujemo međunarodne ugovore. Ne mogu da kažem da je ovo samo formalnost, već ispunjavanje međunarodne obaveze Republike Srbije kao člana Svetskog poštanskog saveza.
Državna delegacija, odnosno opunomoćeni predstavnici, zastupajući stavove i interese Republike Srbije, na 25. Kongresu Poštanskog saveza su usvojili akta: Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza, Svetska poštanska konvencija, Završni protokol Svetske poštanske konvencije, Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama.
Opšti pravilnik se odnosi na uređenje operativnog rada Svetskog poštanskog saveza i njihovog organa.
Svetska poštanska konvencija i njen Završni protokol sadrži zajednička pravila koja se primenjuju u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Konvencija takođe sadrži i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke i pakete.
Aranžman o poštansko-finansijskim uslugama propisuje odredbe kojima se uređuje obavljanje poštansko-finansijskih usluga između država članica Svetskog poštanskog saveza koje su potpisnice ovog aranžmana.
Sva akta su obavezujuća za nas kao državu članicu Svetskog poštanskog saveza.
Pored svih prednosti i uređenja i zajedničkih pravila o međunarodnom poštanskom saobraćaju, posebno bih istakla arbitražne postupke u slučaju da se spor mora rešiti arbitražom između država članica.
Poglavlje peto, član 153, npr. tačka 8). Ako jedna ili obe strane u arbitraži u roku od tri meseca od dobijanja najave za pokretanje arbitraže ne imenuju arbitra ili arbitara, međunarodni biro, ukoliko je to neophodno, poziva članicu u docnji da imenuje arbitra, ili sam imenuje istog automatski. Međunarodni biro neće biti uključen u donošenju odluke, osim ako to strane zajedno zahtevaju.
Tačka 11). Odluka arbitra ili arbitara se donosi većinom glasova i dostavlja se međunarodnom birou i stranama u roku od šest meseci i od dana objavljivanja najava za pokretanje arbitraže.
Tačka 13). Odluka arbitra ili arbitraže je konačna ili obavezujuća za obe strane i ne podleže žalbama. Inače, strane u arbitraži su dužne da sprovode odluke bez odlaganja. Država članica je odgovorna da osigura da ovlašćeni operater sprovodi odluku arbitra ili arbitara.
Na ovaj način je zagarantovano pravo i zaštita država članica a korisnicima poštanskih usluga je obezbeđeno pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim fizičkim i pravnim licima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji pod jednakim uslovima.
Prihvatanje ovog predloga zakona je ne samo međunarodna obaveza, već i obaveza zaštite interesa Republike Srbije kao članice Svetskog poštanskog saveza.
U Danu za glasanje podržaću sve predloge zakona o potvrđivanju sporazuma, akata, ugovora, odluka. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, uvaženi ministre i gosti, kolega Živković i Pavićević su podneli amandman za brisanje člana 7. u kome se definiše organ nadležan za sprovođenje i kontrolu postupka privatizacije, a to je Agencija za privatizaciju. Ostali državni organi i institucije, na zahtev Agencije, dostavljaju bez naknade podatke koji su potrebni za pružanje pomoći, stručne i tehničke, u cilju efikasnijeg sprovođenja privatizacije.
Osnovna ideja predloga ovoga zakona je da se predložene mere primenjuju kod preduzeća sa održivim poslovanjem i na taj način se stvore uslovi za razvoj samog tog privatizovanog preduzeća, pa tako i razvoja celokupne privrede. Samim tim što će se izvršiti još jedna prethodna procena održivosti poslovanja i zajedno sa informacijama iz pisama o namenama potencijalnih investitora, neka je garancija da će se odrediti prave odluke o donošenju modela, metoda, mera kod tih preduzeća.
Novi zakon će omogućiti rešavanje do sadašnjih problema zbog neuspešne privatizacije preduzeća, koji su se nagomilali i samim tim će stvoriti uslove za socijalnu stabilnost. Samim tim, predlažem poslanicima SNS da u danu za glasanje ne podrže ovaj amandman. Hvala.
Poštovani predsedavajući, u Danu za glasanje neću prihvatiti ovaj amandman, s obzirom da je postojeći redosled namirenja, prema kojem se prvo naplaćuje osnovni dug pa tek onda kamata, kamata ostaje kao deo koji se maltene nikada ne naplaćuje.
To je važilo, kao što je rekao i kolega Čikiriz, kada je bilo na snazi konforan način.
Međutim, sad, s obzirom da više nije na snazi taj način naplate kamate kada se pripisivala osnovnom dugu, sada je na snazi obračun kamate prema računu od 100, tako da ovaj konforni način više ne važi, s obzirom da je predlog Vlade da se prvo naplaćuju troškovi naplate kamate, pa osnovni dug.
Takav način i princip važi u svim privatno-pravnim i dužničko-poverilačkim odnosima, tako da je normalno da se takav princip i primenjuje u javnom pravnom odnosu kakav je i poresko-pravni odnos. Hvala.