Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, u članu 4. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije, propisano je da su planski dokumenti akti kojima učesniku u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika, odnosno planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje u okvirima svojih nadležnosti i u vezi sa svojim funkcionisanjem.

Podnela sam amandman kojem se u članu 4. dodaje stav 3. koji glasi: „Planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje pravosudnih institucija“.

Proces razvoja u Republici Srbiji prisutan je u svim sferama našeg društva, jer težimo da živimo moderno i normalno i u pristojnoj državi, a to možemo da ostvarimo samo radom i trudom.

Zato država Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ova Vlada čine mnogo kada su u pitanju reforme svih sfera društva, pa i sfera pravosuđa, kako bi dobili pravosudni sistem u kome su pravosudne institucije oslobođene svakog nedozvoljenog uticaja i kako bi omogućili građanima jednak pristup pravdi. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije koji se odnosi na efikasnost planiranja sa osvrtom na unapređivanje pravosudnih institucija.

Razlog za donošenje ovog zakona jeste potreba da se uspostavi efikasan, transparentan, koordinisan i realističan sistem planiranja Republike Srbije, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, koji pokriva sve ključne aspekte, socijalne i ekonomske razvojne politike i regionalnog i prostornog razvoja uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava, obezbeđenje održivog rasta i razvoja Republike Srbije, uključujući i AP i jedinice lokalne samouprave, kao i efikasno sprovođenje procesa pristupanja EU.

Predlogom zakona propisuje se i obaveza sprovođenja analiza i efekata javnih politika prilikom izrade svih dokumenata javnih politika i povezivanje tog procesa sa procesom analize efekata propisa, kada se mere javnih politika sprovode putem propisa. Takav sistem obezbeđuje usklađivanje pravnog okvira za poslovanje i život građana, odnosno obezbeđuje se efikasan planski sistem i povoljan regulativni okvir za razvoj društva.

Za život građana i za razvoj društva, potrebno je poboljšanje kvaliteta i efikasnosti pravde, jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa u cilju jačanja vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti, približavanje pravde građanima i vraćanje građanima poverenje u pravosudni sistem.

Srbija je na tom planu radila mnogo, ali svakako je potrebno još mnogo uraditi kada su u pitanju nasleđeni problemi u pravosuđu, jer kada vi imate situaciju da je bivši režim postavio sve tužioce i sudije u tobože reformi pravosuđa, problemi neefikasnosti i političkog uticaja na pravosuđe su neminovni.

Zato ponavljam, potrebno je još mnogo da radimo kako bi dobili pravosudni sistem, u kome su pravosudne institucije i nosioci pravosudnih funkcija, u svom radu oslobođeni svakog nedozvoljenog uticaja i pritiska, koji bi ometali ostvarivanje pravde, a ja verujem da će Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i sa ovom Vladom u tome i uspeti. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, članom 3. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisuje načela upravljanja sistemom javnih politika u skladu sa kojima se pripremaju i usvajaju i sprovode planski dokumenti i vrši izveštavanje o njihovoj realizaciji.

Propisivanjem načela daju se smernice učesnicima planskog sistema da u procesu upravljanja sistemom javnih politika prilikom izrade i sprovođenja planskih dokumenata poštuju načela ekonomičnosti i načelo finansijske održivosti, načelo realističnosti, načelo relevantnosti i pouzdanosti, načelo konzistentnosti i usklađenosti.

Amandmanom kojim sam podnela se dodatno definišu načela upravljanja sistemom javnih politika i to tako što se u članu 3. dodaje tačka 15. načelo efikasnosti, a sa akcentom unapređenja pravosudnih institucija. Reforma pravosuđa jeste bila i ostaje važan prioritet Republike Srbije u cilju unapređivanja nezavisnosti pravosudnog sistema, ne pristrasnosti i kvaliteta pravde, unapređenja stručnosti, odgovornosti, efikasnosti pravosuđa.

Reforma pravosudnog sistema Republike Srbije zasniva se na pet ključnih načela, nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost. Ovim načelima obezbeđuje se okvir za uspostavljanje razvoj i organizovanje pravosudnih institucija u cilju stvaranja pravosudnog sistema koji može u potpunosti da zaštiti prava svih građana uz stalni rad, unapređivanje i konkretnoj primeni istih u svakoj fazi razvoja pravosuđa i primene prava. Načelo efikasnosti podrazumeva pravosudni sistem u kome se delotvorno upravlja i racionalno koriste resursi, primenjuju zakonito propisan postupak za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda zagarantovanih kako domaćim tako i međunarodnim propisima. Hvala.

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona propisano je da se ovim zakonom uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata, koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode učesnici u planskom sistemu, međusobna usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenje javnih politika i obaveze izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveza sprovođenja analiza efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa.

Ja sam podnela amandman kojim se u članu 1. dodaje stav 2. da se planskim sistemom Republike Srbije afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, a sa posebnim osvrtom na unapređenje pravosudnih institucija.

Svakako je za sveukupni razvoj Republike Srbije veoma važno funkcionisanje pravosudnog sistema i rad na unapređenju pravosudnih institucija. Srbija je u tom cilju donela racionalnu Strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, kojom je usledila faza unapređenja, odnosno preciznog definisanja usvojenog pravnog okvira, institucionalno i profesionalno jačanje kapaciteta novoformiranih institucija Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, Pravosudne akademije, kao i povezivanje procesa reforme pravosuđa sa procesom evropskih integracija.

Strategija jeste odgovor na izazove za unapređenje sistema pravosuđa i pokazala je spremnost države da odgovori na zahteve građana za poštovanje vladavine prava i nezavisnim, nepristrasnim, odgovornim i efikasnim pravosudnim sistemom. Zahvaljujem.

Hvala poštovani predsedavajući.

Poštovana gospodo ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, amandmanom na član 3. koji sam podnela dodatno se definišu ciljevi nacionalnog okvira kvalifikacije Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje pravosudnih institucija.

Država Srbija ozbiljno radi na unapređenju i efikasnosti pravosuđa i pravosudnih institucija. U prilog tome govori i činjenica da je kroz projekat unapređenja efikasnosti pravosuđa prepolovljen broj predmeta u srpskim sudovima.

Kada je projekat pokrenut u sudovima je bilo oko 1,4 miliona predmeta starijih od dve godine. Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 2015. godine, a počeo je da se primenjuje od 1. jula 2016. godine bio je prilika da se značajan broj ovih predmeta privede kraju, ali je pre toga bilo neophodno kvalifikovati ih i dalji procesuirati.

Projektni tim je uspeo da za 18 meseci smanji broj izvršnih predmeta sa 1,4 miliona na 655 hiljada u 30 pilot sudova širom zemlje. Tokom projekta ispravljeno je preko 130 hiljada netačnih i nepotpunih podataka u 20 sudova, dok je preko 1.900 sudija, sudijskih pomoćnika i sudskog osoblja tokom projekta prošlo obuku.

Projekat je doneo poboljšanje u oblasti alternativnog rešavanja sporova i omogućio je elektronsku razmenu podataka između više od 10 pravosudnih i drugih institucija.

Ovaj projekat je rešio jedan od značajnih aspekata pravosudne reforme, a to je unapređenje efikasnosti pravosudnog sistema. Ostvarena su dva cilja, sistem je postao efikasniji, veliki broj građana Srbije je dobio priliku da reši svoje predmete. Zahvaljujem.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 2. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, ide u pravcu da se poveže afirmacija stečenih kvalifikacija sa unapređenjem pravosudnih institucija. Za sveukupni razvoj Republike Srbije, veoma je bitno efikasno funkcionisanje pravosudnog sistema i uopšte rad na unapređenju pravosudnih institucija.

Srbija je u tom cilju donela nacionalnu strategiju reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, kojom je usledila faza unapređenja, odnosno preciznog definisanja usvojenog pravnog okvira, institucionalno i profesionalno jačanje kapaciteta formiranih institucija Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva i Pravosudne akademije, kao i povezivanje procesa reforme pravosuđa sa procesom evropskih integracija.

Početkom rada Pravosudne akademije, uspostavljen je pravni institucionalni okvir savremenog obrazovanja sudija, tužilaca i ostalih lica zaposlenih u pravosuđu.

Tokom protekle dve godine, počele su sa radom dve regionalne kancelarije odeljenja pravosudne akademije u Novom Sadu i Kragujevcu, koje su do sada organizovale više od 200 obuka za nosioce pravosudnih funkcija i broj sudija, zamenika javnih tužilaca, sudijskih i tužilačkih saradnika, koji su stručna znanja usavršavali na akademiji, kroz stalnu i specijalističku obuku, samo u jednoj godini iznosi blizu 10 hiljada.

Od jačanja stručnosti nosilaca pravosudnih funkcija, ali i zaposlenih u pravosuđu, zavisi krajnji efekat koji svi želimo da postignemo, a to je poverenje građana u pravosudni sistem i jednak pristup pravdi. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, uspostavljanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije definiše se prostor u kome se kvalifikacije uspostavljaju, opisuju se nivoi i vrste kvalifikacija, nadležna tela i procesi koji su u vezi sa uspostavljanjem sistema kvalifikacija, uz uvažavanje specifičnosti nacionalnog obrazovnog sistema, principa evropske obrazovne prakse, posebno evropskog okvira kvalifikacija.

Podnela sam amandman kojim se u članu 1. dodaje stav 3, a to je da se Nacionalnim okvirom kvalifikacija Republike Srbije afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje pravosudnih institucija.

Poboljšanje kvaliteta i efikasnosti pravde, jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, u cilju jačanja vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti, približavanje pravde građanima i vraćanje građanima poverenje u pravosudni sistem od izuzetnog je značaja za sveukupni razvoj Republike Srbije.

Ono što je ključni prioritet Republike Srbije kada je u pitanju reforma pravosuđa i unapređenje pravosudnih institucija jeste pravosudni sistem u kome su pravosudne institucije i nosioci pravosudnih funkcija u svom radu oslobođeni svakog neprimerenog i nedozvoljenog uticaja i pritiska koji bi ometali ostvarivanje pravde, bez obzira na njihov izvor.

Ovde ne mogu a da se ne osvrnem na katastrofalnu reformu pravosuđa iz 2009. godine sprovedenu od strane bivšeg režima kada je 837 sudija razrešeno, a da se pritom nije ni odlučivalo da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudijsku funkciju, niti su im dati pojedinačni razlozi za razrešenje. Bili su nedostojni sudijske funkcije samo zato što nisu bili bliski bivšem režimu, već su bili profesionalci u svojoj struci. Odlukom Ustavnom suda Republike Srbije 2012. godine ove sudije su vraćene na posao i to je državu koštalo 1,5 milijardi dinara.

Prethodna Vlada, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, sadašnja Vlada, kao i nadležno Ministarstvo pravde mnogo toga su uradili u oblasti pravosuđa i unapređenja pravosudnih institucija, ali ćemo morati još mnogo da radimo da to što smo nasledili, i politički uticaj na pravosuđe i neefikasnost, menjamo u potpunosti. Hvala.

Hvala. Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici. Danas je pred nama izuzetno značajan Predlog zakona o dualnom obrazovanju, kojim se omogućava sistematičan, racionalan i postepen pristup u uvođenju i razvijanju dualnog obrazovanja, uz sveobuhvatno sagledavanje procesa od početka do kraja školovanja. Takođe, jasno definisan sistem prava i obaveza škole, poslodavaca, učenika, treba da obezbedi uključivanje većeg broja kompanija i škola u novi model praktične nastave, usklađivanje obrazovanja sa potrebama privrede i mogućnost da kompanije dobiju odgovarajuće kadrove, a učenici odgovarajuća znanja, veštine i sposobnosti, čime će se omogućiti brža i lakša zapošljivost mladih.

Važeći Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, uređuje samopraktičnu i profesionalnu praksu, koju škola može da ostvaruje u saradnji sa privrednim društvo, ustanovom, drugom organizacijom ili drugim pravnim licem, ali nisu precizirani uslovi pod kojima ta saradnja treba da se odvija, odnosno pod kojim se obavlja učenje kroz rad u realnom radnom okruženju.

Zato su neophodna precizna zakonska rešenja sa jasno regulisanim pravima i obavezama, koji će povezati interese države, poslodavaca i radnika i učenika, i stručno obrazovanje, staviti u funkciju privrednog rasta, razvoja.

Članom 11. Predloga zakona, taksativno su navedeni uslovi koje poslodavac mora da ispuni, radi izvođenja učenja kroz rad, a koji se odnose na obavljanje delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja učenja kroz rad propisanim odgovarajućim planom i programom, nastave i učenja, prostor, opremu i nastavna sredstva za rad, broj licenciranih upravnika, obezbeđivanje primene mere bezbednosti i zdravlje na radu, proveri ispunjenosti uslova poslodavaca za izvođenje učenja kroz rad, vrši Privredna komora Srbije koja u tom postupku obrazuje komisiju za utvrđivanje uslova, za izvođenja učenja kroz rad. Prisustvo učenika u kompanijama određeno je nastavnim planom i programom.

Dualno obrazovanje zasniva se na obavezi da se svi u ovom procesu rukovode najboljim interesima učenika, u skladu sa principima, kao što su partnerstvo škole i poslodavaca, uspostavljanje socijalnog partnerstva na lokalnom nivou, profesionalnost, etičnost, osiguranje kvaliteta, karijerno vođenje i zapošljivost, dostupnost, relevantnost, prohodnost, celoživotno učenje i pravo izbora i principi jednakih mogućnosti.

Za razliku od naših kolega iz opozicije koji su govorili o tome da je ovaj zakon loš, da je nemoralan, da ćemo njime uvesti robovlasnički sistem i koji kritikuju sve što se dobro radi za ovu zemlju i za građane Srbije, a oni na to imaju najmanje prava, jer svi dobro znamo, a znaju dobro i građani Srbije šta se dešavalo za vreme njihove vladavine, kako su upropastili ovu zemlju i doveli je na ivicu bankrota.

Srpska Napredna stranka, predsednik Aleksandar Vučić smatra da je dualno obrazovanje vrlo važna tema za budućnost Srbije i samim tim brinemo za budućnost ove zemlje i budućnost ovih mladih ljudi.

Mi moramo da promenimo svoje navike, da shvatimo da dok učimo, moramo da radimo, a isto tako i dok radimo, moramo celog života da učimo.

Dualno obrazovanje je neophodno zbog zapošljavanja, rasta BDP, životnog standarda, Evropskih integracija, za sva najvažnija pitanja za koja moramo da damo najbolje rezultate. Izuzetno je važno, jer se ekonomski rast zemlje zasniva na rastu industrije, budući da u industriji se suočavaju sa ogromnim nedostatkom obrazovane radne snage. Dualnim obrazovanjem stiču se kompetencije za brže zapošljavanje mladih ljudi, podstiče se preduzetnički duh kod mladih ljudi.

Dualno obrazovanje, znači suštinsku, dubinsku i stratešku promenu Srbije i SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i sve druge predloge. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas je savremeno društvo informatičko društvo i zato zaposleni moraju da inoviraju svoja znanja. Znanja stečena na fakultetima i odgovarajućim školama jesu viza za radno mesto, ali je to stečeno znanje neophodno nadograđivati kroz permanentno obrazovanje zaposlenih tokom radnog veka.Zato smatram izuzetno značajnim donošenje zakona o Nacionalnonj akademiji kojim se zapravo osniva Nacionalna akademija za javnu upravu, centralna institucija za stručno usavršavanje u javnoj upravi sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih.Pod stručnim usavršavanjem u smislu ovog zakona podrazumeva se organizovani proces učenja zaposlenih u javnoj upravi, na osnovu opštih i posebnih programa obuke rukovodilaca, a radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština usmerenih na podizanje nivoa kompetencija neophodnih za obavljanje poslova iz utvrđenog delokruga i nadležnosti, odnosno poslova javne uprave.

Takođe se kroz obuke zaposlenih, dobijanjem odgovarajućeg sertifikata i ocena na seminara stažiranjem, brine o ljudskim resursima i napredovanju u karijeri na osnovu stečenih bodova. Ono što je značajno i što je novina jeste da će ova edukacija biti obavezna i za najviše funkcionere, ministre, predsednike opština i načelnike.

Akademija će biti osnovana kao posebna organizacija kako bi se osigurala nezavisnost i kontinuitet, a polazeći pre svega od činjenice da delokrug nacionalne akademije jesu stručni i sa njima povezani izvršni poslovi, čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu ministarstva. Svakako treba napomenuti da će ona biti pod nadzorom Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zakonom se takođe predviđa da nacionalna akademija ima posebna stručna tela i to Programski savet i stalne programske komisije. Programski savet jeste osnovno stručno telo nacionalne akademije, koje razmatra, utvrđuje i daje mišljenje, inicijative i drugo o najvažnijim stručnim pitanjima iz delokruga nacionalne akademije.

Stalne programske komisije, obrazuju se prema osnovnim tematskim oblastima programa stručnog usavršavanja u javnoj upravi, radi usmeravanja razvoja tematskih oblasti i predlaganja njihovog unapređenja u skladu sa utvrđenim potrebama za stručnim usavršavanjem. Imaju svrhu da rad nacionalne akademije učine efikasnijim, budući da su njihovi zadaci usmereni na pripremna, tekuća ili operativna pitanja.

Ciljevi koji će se postići ovim zakonom jesu dalje unapređenje javne uprave, u skladu sa principima evropskog administrativnog prostora, odnosno obezbeđivanje visokog kvaliteta usluge građanima i privrednim subjektima, dakle profesionalna i ljubazna javna uprava kako na lokalnom, tako i republičkom nivou.

Stvaranje takve javne uprave u Republici Srbiji, koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda građana, jer svi ćemo se složiti da nema uspešnog rasta bez jake javne uprave, zato ću ja u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i druga dva predloga koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, naime u ovom amandmanu traži se da se u članu 7. Predloga zakona brišu reči – koji su završili specijalizovanu obuku, uz obrazloženje da se obuka poverava trećerazrednim ustanovama koje se u praksi nisu ni afirmisale ni potvrdile kao obrazovne ustanove.

Članom 27. Predloga zakona propisano je da specijalizovanu obuku za javne tužioce, zamenike javnih tužioca i sudije sprovodi Pravosudna akademija, a za policijske službenike obuku sprovodi Kriminalističko policijska akademija. Kriminalističko policijska akademija je u skladu sa savremenim zahtevima i potrebama struke, osnovana odlukom Vlade Republike Srbije 7. jula 2016. godine, kao samostalna visoko školska ustanova za ostvarivanje akademskih i strukovnih studijskih programa svih nivoa za potrebe policijskog obrazovanja, kao i druge oblike stručnog obrazovanja i usavršavanja od značaja za kriminalističko policijske bezbedonosne poslove.

Pravosudna akademija osnovana je kao ustanova koja obavlja delatnosti radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih Zakonom o Pravosudnoj akademiji, a od značaja za pravosudni sistem Republike Srbije. Tako da ne znam na šta se mislilo kada se u predlogu ovog amandman reklo – trećerazredne ustanove.

Zato podržavam stav Vlade da se ovaj amandman odbije, jer su upravo ove specijalizovane obuke još jedan od uslova da se žrtva zaštiti i da se nasilje delotvorno spreči. Tako da, smatram da predlaganje ovog amandmana ne stoji namera da se poboljša tekst Predloga zakona, već isključivo malicioznost njihovih predlagača. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, koji sledi napore za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve zemlje, otvaranje kancelarije Kotram, Korejske agencije za promovisanje trgovine i investicije, u decembru 2015. godine i potpisivanje Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u januaru ove godine.

Srbija ima potpisane sporazume o vazdušnom saobraćaju sa 87 država širom sveta, od čega sa 37 ima multilateralni sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području.

Sa Aerodroma „Nikola Tesla“ saobraća 19 kompanija koje direktno lete do 47 gradova u Evropi i Aziji. Samo u prošloj godini je kroz vazdušnu luku u Surčinu prošlo više od 4,7 miliona putnika. Južna Koreja se zbog brzog privrednog rasta svrstava u grupu takozvanih azijskih tigrova, a njen ekonomski uspon zasnovan je pre svega na ulaganju u obrazovanje, visokom procentu akademski obrazovanih kadrova i snažnoj industriji sa svetskim poznatim kompanijama, kao što su „Samsung“, „LG“, „Hjundaji“, „Kia“.

Ovaj sporazum će omogućiti bolje povezivanje u oblasti avio saobraćaja, kao i uspostavljanje direktnih letova između dve zemlje do tri puta nedeljno. Udaljenost između Beograda i Seula iznosi 8.300 kilometara, a eventualnim uvođenjem direktnih letova skratilo bi se vreme putovanja sa postojećih 20 na 11 do 12 časova. Mogućnosti koje su ovim sporazumom predviđene za avio prevoznike i za putnike će značiti bolje veze i veći izbor u vazdušnom saobraćaju između Srbije i Južne Koreje i daće podsticaj daljem unapređenju bilateralne saradnje, naročito u oblasti ekonomije, turizma i obrazovanja.

Ovim sporazumom, kao i drugim sporazumima i zakonima iz oblasti vazdušnog saobraćaja, Vlada Republike Srbije nastoji da ostvari cilj koji je premijer, gospodin Aleksandar Vučić, naveo u svom ekspozeu, a to je da se srpsko avio-tržište unapredi u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, razvijajući Beograd kao jedan od ključnih regionalnih centara vazdušnog saobraćaja, unapređujući povezanost Srbije sa međunarodnim tržištem i ubrzavajući ekonomski razvoj Srbije i vrednost koju dobijaju za novac srpski poreski obveznici. Ja sam sigurna da ćete u tome uspeti.

Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Hvala.

Hvala.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, na osnovu koga će pored Kikinde i Pirota, i opština Vršac, iz koje ja dolazim, dobiti status grada.

Na početku svog izlaganja iznela bih kratko neke istorijske podatke koji se tiču grada Vršca. Ime grada Vršca prema pisanim tragovima prvi put se pojavljuje pre skoro šest vekova, davne 1427. godine, u obliku podvršja u jednom pismu kralja Žigmonda.

Predeo u kome se spajaju dve različite privredne površine, ravnica i Vršačke planine, oduvek su privlačili ljude da tu izgrade svoja staništa, jer je zemljište bilo pogodno za poljoprivredu, vinogradarstvo i stočarstvo, prostrane močvare omogućavale su bogat ribolov, a šume pune divljači bile su idealna lovišta.

Današnji simbol grada, Vršačka kula, nastao je u prvoj polovini 15. veka, u vreme ugarske vlasti, a podigao ju je despot Đurađ Branković, posle pada Smedereva za odbranu od Turaka. Već sredinom 15. veka ova oblast poznata je po svojim vinima, koja su bila među najtraženijim na ugarskom dvoru. Godine 1804. grad dobija tržišnu povelju Franje Drugog za hrabro držanje njegovih stanovnika u ratovima protiv Turaka, a 1817. godine postaje slobodan kraljevski grad u ondašnjoj Austrougarskoj.

U Vršcu su stvarali velikani srpske kulture Jovan Sterija Popović, Paja Jovanović, Vasko Popa, Sultanac Juk i mnogi drugi.

Iako je Vršac dugogodišnjim ulaganjem odavno postao ekonomski, kulturni i sportski centar južnobanatskog regiona, trenutno ima status, kao i neke opštine koje mu gravitiraju, a koje su mnogo nerazvijenije. Ovim Predlogom izmena i dopuna zakona to će se promeniti, što je vrlo pozitivna činjenica, obzirom da će status grada doneti mnogo benefita. Pre svega, to je skoro duplo veći budžet, koji će omogućiti da se više ulaže u razvoj grada i stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta, čime bi se stvorili uslovi za rađanje više dece i samim tim povećanje broja stanovnika.

U prilog dobijanja statusa grada govori činjenica da Vršac ima dobar geografski položaj, jer se nalazi na 84 kilometara od Beograda i na samo 14 kilometara od granice sa Rumunijom, zatim, razvijenu infrastrukturu, privredni potencijal, bogatu istoriju i kulturu i multietičnost.

Vršački gradski muzej ima 280.000 eksponata i najveću egiptološku zbirku na Balkanu. Treba pomenuti i Narodno pozorište „Sterija“, Gradsku biblioteku, kao i vršačku Gimnaziju, koja je osnovana davne 1790. godine od strane vladike Josifa Jovanovića Šakabente i u kojoj se danas nastava odvija na dva jezika – srpskom i rumunskom. Vršac je i centar Eparhije banatske, što govori o duhovnom značaju Vršca. U Vršcu se nalazi rimokatolička crkva Svetog Gerharda, najveća u Srbiji, a svojevremeno druga po veličini na bivšim jugoslovenskim prostorima, kao i Rumunska pravoslavna crkva, sagrađena 1913. godine i danas je katedralni hram banatskih Rumuna, koji su i najbrojnija nacionalna manjina u vršačkom kraju.

U Vršcu i naseljenim mestima živi 26 naroda i narodnosti. Takođe, treba spomenuti vršački Aerodrom i Vazduhoplovnu akademiju SMATSA, koja obrazuje pilote iz svih krajeva sveta. Stub razvoja grada i privede je svakako farmaceutski gigant „Hemofarm“, koji posluje u okviru nemačke ŠTADA grupe, koja je lider na farmaceutskom tržištu Srbije sa 17,3% vrednosnog udela. Zauzimajući 79,1% ukupnog izvoza farmaceutskih proizvoda iz zemlje, vršačka kompanija je ujedno i najveći srpski izvoznik lekova. Vršac takođe godinama ima odličnu prekograničnu saradnju sa susednom Rumunijom, sa čijim je gradovima, institucijama učestvovao u brojnim projektima EU.

Benefit od dobijanja statusa grada je taj što će policija, tužilaštvo, sud i ostali državni organi u Vršcu dobiti veće nadležnosti, pa Vrščani neće morati da odlaze u Pančevo i da obavljaju neke veće administrativne poslove. Ovim statusom otvara se mogućnost i za neko od 22 naseljena mesta da dobiju status opštine. Time bi se u njima otvorile ispostave državnih organa, a postojala bi veća mogućnost za razvoj poljoprivrede i otvaranje industrijskih pogona. Dobijanje statusa grada je značajno, ne samo za Vršac, već i za ceo region koji će se zajedno sa nama brže, bolje i ekonomičnije razvijati. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama u ovom setu predloga zakona i Predlog zakona o javnim preduzećima, koji pokazuje rešenost ekonomske politike da se strukturne reforme javnih preduzeća na svim nivoima više ne udaraju na nepremostivi zid politike.
Pozitivna je činjenica da se kroz program ekonomskih reformi Vlada opredelila i za uvođenje profesionalizacije u poslovanju javnih preduzeća i odgovornog korporativnog upravljanja u onim preduzećima koja će ostati pod državnom kontrolom, uz izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sistem socijalne zaštite. Novi zakon bolje uređuje sistem kontrole javnih preduzeća i uvodi sankcije za neodgovorno upravljanje, čega do sada nije bilo.
U slučaju da direktori ne ostvare projektovane poslovne rezultate, uvode se dodatne mere za njihovo razrešenje, kao i kaznene odredbe. Jasnije se definišu uslovi za izbor direktora, predsednika i članova nadzornog odbora, kako u pogledu radnog iskustva, tako i u slučaju odgovornosti, što doprinosi profesionalizaciji menadžmenta javnih preduzeća.
Ovaj Predlog zakona naime propisuje da direktor Javnog preduzeća mora da ima fakultetsku diplomu, pet godina radnog iskustva i da je bar tri godine radio u javnom preduzeću.
Pored toga, treba da poznaje korporativno upravljanje, da nije član političke stranke, da nije osuđivan na krivičnu kaznu, kao i da mu za neko delo nije izrečena mera psihijatrijskog lečenja.
Zbog efikasnijeg upravljanja u javnim preduzećima, ukinut je izvršni odbor. Na ovaj način se personalizuje odgovornost direktora, ali i izvršnih direktora.
Zakon takođe direktno ne podstiče stvaranje novih privrednih subjekata. Utvrđeno je da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučaju realizacije projekata javno privatnog partnerstva.
Na ovaj način sprečava se pre svega na lokalnom nivou nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća, a ostavljen je već osnovanog javnog preduzeća sa na primer jednim zaposlenim i ogromnim gubicima.
Radi veće transparentnosti u radu, javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave radne biografije direktora i izvršnih direktora, kao i članova nadzornog odbora, organizacionu strukturu, godišnji program poslovanja, kao i sve izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa, ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu.
Imaju obavezu i da objavljuju tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja, godišnje finansijske izveštaje sa mišljenjem ovlašćenog revizora i druge informacije od javnog značaja.
Ovaj zakon će doprineti efikasnijoj kontroli javnih preduzeća, povećanju finansijskih performansi javnih preduzeća, efikasnijem planiranju poslovnih aktivnosti i unapređenju korporativnog upravljanja i većoj transparentnosti u poslovanju, kao i povećanju kvaliteta poslovanja javnih preduzeća, što će se odraziti na smanjenje izdataka budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave prema ovim preduzećima, ali i na doprinos ovih preduzeća većoj prihodnoj strani budžeta.
Zbog svega ovoga navedenog, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji su danas pred nama na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas su pred nama veoma dobri predlozi zakona i ja ću se u svom izlaganju fokusirati na Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, za koji smatram da je veoma važan zakon za sve. Njime je pogođena suština interesa kako poslodavca, tako i zaposlenih.
Cilj ovog zakona jeste da pospeši zapošljavanje u inostranstvu i da omogući poslodavcima da u jednoj olakšanoj proceduri zapošljavaju ljude u inostranstvu, ali i da ti zaposleni budu zaštićeni u potpunosti i dobiju ono što im je obećano, odnosno da ih niko ne prevari, da imaju bezbednost zdravlja na radu, socijalno i penziono osiguranje i da primaju zarade.
Svedoci smo da su radnici upućivani na rad u inostranstvo od strane sumnjivih agencija, bez ikakvih papira, te za svoj rad nisu dobijali nikakve naknade, a da su proverom inspekcijskih službi u inostranstvu vraćeni u zemlju jer nisu imali dozvole za rad. Po ovom zakonu svaki poslodavac koji upućuje radnike na privremeni rad u inostranstvo, biće u obavezi da o tome obavesti Ministarstvo za rad, odnosno da pruži obaveštenje o tome koliko zaposlenih radi u inostranstvu, gde rade i kakva su im prava obezbedili. Ovim zakonom će se omogućiti da oni poslodavci koji upućuju svoje zaposlene na rad u inostranstvo to rade u skladu sa zakonom, ili će u suprotnom platiti visoke kazne. Naime, ovim zakonom mi se borimo i protiv rada na crno u Srbiji.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu jesu: objedinjavanje zakonske materije, unutrašnja i spoljna usklađenost zakonske regulative, savremena zakonska rešenja prilagođena modernom, tržišnom, ekonomskom, finansijskom, pravnom, ustavnom i društveno-političkom poretku i sistemu, uspostavljanje novog zakonskog koncepta u postupku obaveštavanja državnih organa, nadzor i saradnje radi predupređenja i ispravljanja nepravilnosti u postupku, upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, a na osnovu iskustva iz prakse, zakonsko prepoznavanje i regulisanje određenih posebnih oblika upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, kao i uvođenje posebne zaštite pojedinih kategorija zaposlenih.
Bitno je da se ovim zakonom najcelishodnije i najpouzdanije rešavaju problemi koji nisu mogli biti regulisani starim saveznim Zakonom o zaštiti građana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu, niti Zakonom o radu.
Zbog svega gore navedenog, u Danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog zakona, kao i druga dva predloga koji su danas pred nama na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju i ja bih se na početku svog izlaganja ukratko osvrnula na istoriju srpskog civilnog vazduhoplovstva.

Naime, 18. februara 1913. godine, kralj Srbije Petar Prvi Karađorđević donosi Uredbu o saobraćaju i spravama koje se kreću po vazduhu i Kraljevina Srbija se time priključila modernom vazdušnom saobraćaju i bila je peta država na svetu, posle Nemačke, Engleske, Francuske i Austrougarske, koja je regulisala pravne norme svoga neba. Objavljivanje ove uredbe je Kraljevinu Srbiju uvrstilo u one napredne zemlje koje u svom poretku imaju i kodifikaciju vazduhoplovnog prava.

Dana 17. juna 1927. godine, u Beogradu je osnovano Društvo za vazdušni saobraćaj AD Aeroput. Aeroput, kao prva srpska kompanija za civilni vazdušni saobraćaj, postao je nacionalni avio prevoznik Kraljevine SHS, a ujedno i među prvim avio prevoznicima u svetu, deseta kompanija u Evropi i 21. u svetu.

Aeroput je prestao da leti početkom Drugog svetskog rata, a nakon završetka ovog rata, 1. aprila 1947. godine formiran je JAT. Danas nekadašnji JAT posluje kao „Er Srbija“, kompanija koja predstavlja Srbiju na najbolji mogući način, jer je za kratko vreme od nečega što je bilo pred bankrotom napravljena firma za ponos. Ono što je bitno, jeste da će se u skorije vreme realizovati direktni letovi za SAD, što je premijer, gospodin Aleksandar Vučić i obećao prošle godine na obeležavanju prve godišnjice ove kompanije.

Smatram da su ove izmene i dopune Zakona dobro koncipirane i veoma precizne u obezbeđenju sigurnosti i bezbednosti svih učesnika u vazdušnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije. Poseban akcenat Zkona stavljen je na formiranje nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu, koji će koordinirati pripremu i izradu predloga nacionalnog programa bezbednosti u vazduhoplovstvu. Takođe, ostale odredbe Zakona teže poboljšanju investicionog ambijenta i podizanju nivoa usluga za sve korisnike.

Cilj ovih izmena i dopuna je i dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i pravnim tekovinama EU. To se već vidi u članu 1. kojim se vrši izmena člana 3. Zakona o vazdušnom saobraćaju, koji sadrži definicije pojmova radi usklađivanja sa definicijama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i definicije sadržane u relevantnim evropskim uredbama.

Napomenula bih član 15. Zakona, kojim se regulišu finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole, u skladu sa odredbama Uredbe Evropskom parlamenta i Saveta koji predviđa stroge finansijske kriterijume koje moraju da ispune avio prevoznici koji obavljaju javni avio prevoz. Finansijska stabilnost avio-prevoznika direktno je proporcionalna sa bezbednošću. Novina je da avio-prevoznik koji je u finansijskim problemima može dobiti operativnu dozvolu do 12 meseci, u slučaju da se proceni da može da izvrši finansijsku konsolidaciju.

Ono što je takođe bitno, jeste da je u Zakonu decidno navedeno radno vreme članova posede vazduhoplova, kako bi se sprečilo ugrožavanje života putnika i letačkog osoblja zbog zamora i sprečile nesreće izazvane ljudskim faktorom. Zakon će izvršiti pozitivan uticaj na vazduhoplovnu privredu, pružaoce i korisnike usluga, vazduhoplovno osoblje, kao i na organe državne uprave, obzirom da će omogućiti podizanje nivoa bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Na kraju bih samo iskoristila priliku i da pomenem aerodrom u Vršcu, gradu u kome ja živim, koji se sada koristi za obuku polaznika Vazduhoplovne akademije SMATS-a i koja je realna mogućnost da se u neko skorije vreme realizuje ideja da se i ovaj aerodrom osposobi za međunarodne letove, s obzirom da su čelnici lokalnih samouprava godinama isticali nameru da se i ovaj aerodrom osposobi za međunarodne letove malih aviona do 70 mesta, a što bi dovelo do ubrzanog razvoja turizma i privrede kako u Vršcu, tako i u drugim banatskim opštinama. Samo bih napomenula da je SMATS-a uložila mnogo sredstava na osposobljavanju aerodromskih postrojenja za rad pilotske akademije, za Vršac je važno da aerodrom ima potencijal, i što je SMATS-a za kratko vreme uradila mnogo toga na njegovoj modernizaciji.

Naravno, u Danu za glasanje ću podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam.