Hvala.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas su pred nama na dnevnom redu tri veoma važna predloga zakona, koji su od izuzetne važnosti jer regulišu promet hemikalija i zaštitu životne sredine u skladu sa propisima EU.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, u svom izlaganju ću se osvrnuti na nekoliko članova. Pre svega, članom 7. Predloga zakona propisano je da se za upis hemikalija u registar hemikalija plaća republička administrativna taksa od strane proizvođača, uvoznika ili daljeg korisnika.

Postojanje baze podataka o hemikalijama omogući će blagovremeno reagovanje u postupku pregovora za pridruživanje Srbije EU, a u cilju obezbeđivanja tranzicionih perioda u vezi sa registracijom hemikalija proizvedenih u Srbiji u skladu sa zahtevima uredbe Evropskog parlamenta i Saveta evropske zajednice.

U članu 9. ovog zakona propisano je da se za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja prethodnog obaveštenja takođe plaća taksa. Ovo predstavlja obavezu Republike Srbije na osnovu Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini i tranzit ovih hemikalija preko određenih zemalja.

Ono što je izuzetno bitno, a što su moje kolege već više puta napomenule jeste i to da će pravna lica i preduzetnici morati da pribave dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, a fizička lica dozvolu za korišćenje tih hemikalija. Pribavljanje ovih dozvola je neophodno kako ne bi došlo do nedozvoljene distribucije najopasnijih hemikalija. Rok važenja ove dozvole je pet godina.

Ono što je veoma značajno jeste da će troškove pribavljanja tih dozvola snositi lica koja od njihovog prometa, tj. korišćenja ostvaruju dobit i samim tim se troškovi izdavanja tih dozvola ne prevaljuju na građane Republike Srbije.

Članom 16. ovog zakona propisano je da inspektori za zaštitu životne sredine i sanitarni inspektori mogu da vrše uzorkovanje i preliminarnu kontrolu sadržaja hemikalija i proizvoda radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi za stavljanje u promet, odnosno za korišćenje tih hemikalija i proizvoda.

Dakle, cilj izmena sva tri ova predloga zakona jeste da se obezbedi kontinuirano finansiranje upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima kroz uvođenje taksi, efikasniji inspekcijski nadzor, kao i da se bolje reguliše i olakša izdavanje integrisanih dozvola o zaštiti životne sredine u industrijskim postrojenjima.

Izmenama Zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima precizirano je da se poštuje princip po kome onaj ko stavlja hemikalije i biocidne proizvode na tržište mora da snosi teret upravljanja, dok će se kroz precizniju podelu poslova inspekcija iz više ministarstava omogućiti bolja kontrola tih oblasti.

Cilj izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine jeste usklađivanje odredbi koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ovim novinama u zakonu se menja dinamika rešavanja i izdavanja industrijskim postrojenjima integrisanih dozvola, koje se odnose na zaštitu životne sredine, za šta će rok biti produžen sa 2015. godine na 2020. godinu.

Smatram ove izmene veoma dobrim i veoma značajnim i smatram da pokazuju želju Vlade i nadležnog ministarstva za unapređenjem životne sredine u skladu sa standardima EU.

Naravno, SNS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom prihvatiti ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva i Visokog saveta sudstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama u ovoj objedinjenoj raspravi Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, zakon čijim će se donošenjem Srbija pridružiti grupi evropskih zemalja koje imaju posebne propise o zaštiti uzbunjivača, kao što su Norveška, Rumunija, Francuska, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, dok najveći broj evropskih zemalja nema posebne propise o zaštiti uzbunjivača, ali njihovu zaštitu pružaju različite zakonske odredbe radnog i krivičnog prava.
Kod nas je ova oblast regulisana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, Pravilnikom o zaštiti lica koja prijave sumnju na korupciju, Zakonom o državnim službenicima, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period do 2013. do 2018. godine, kao i pratećim Akcionim planom, kao jedan od ciljeva koje je neophodno ostvariti predviđeno je uspostavljanje efikasne i delotvorne zaštite uzbunjivača, odnosno lica koja prijave sumnju na korupciju.
Pored toga, kao jedna od normativnih aktivnosti predviđena pratećim Akcionim planom takođe je predviđeno donošenje zakonom o zaštiti uzbunjivača. Iz međunarodnih ugovora koja je naša zemlja ratifikovala proizilazi i obavezom da se na sveobuhvatan način zakonom uredi pitanje zaštitom lica koja prijave sumnju na korupciju.
Zaštitom uzbunjivača štiti se javni interes, s obzirom da uzbunjivači postupkom uzbunjivanja pokreću opštu zabrinutost zbog opasnosti ili nezakonitosti koja se tiče drugih ljudi, npr. potrošača, najšire javnosti i njihovih poslodavaca.
Uzbunjivači obično nisu direktno pogođeni nekim stanjem stvari. Shodno tome, uzbunjivač retko ima lični interes u ishodu bilo koje istrage koju pokreće svojim upozorenjem i treba ga posmatrati kao glasnika koji skreće pažnju drugima da se time pozabave. Uzbunjivači daju ogroman doprinos borbi protiv korupcije i zato moraju biti zakonom zaštićeni. Tamo gde vlada teška korupcija nema ni privlačenja stranog kapitala. Tabele o stepenu korumpiranosti u nekoj zemlji gledaju predstavnici krupnog kapitala i neće ozbiljni strani kapital da dođe na prostor koji bije glas teške korupcije, što je bio slučaj sa našom zemljom proteklih godina za vreme vladavine bivšeg režima.
Ova Vlada je u prethodnom sazivu započela odlučnu i ozbiljnu borbu protiv korupcije, a to je nastavljeno i u ovom mandatu, na čelu sa premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem, a kao još jedan primer te borbe jeste i ovaj zakon koji je danas pred nama.
Ovaj zakon doprineće pokretanju većeg broja postupaka, jer podstiče građane da prijavljuju nepravilnosti i korupciju. Zakon donosi važne promene ne samo u zaštiti osoba koje prijave korupciju, već i u samom postupku uzbunjivanja, odnosno načinu prijavljivanja nezakonitosti i nepravilnosti. Do sada su zaštitu mogle da traže samo osobe koje su prijavljivale nezakonitosti u javnom sektoru, a ubuduće će to moći i oni iz privatnog sektora.
Takođe, ranije je zaštitu mogao da dobije samo onaj ko je bio u stalnom radnom odnosu, a sada to može neko ko je angažovan po ugovoru o delu ili onaj ko radi neprijavljeno.
Navela bih kao bitan član 10. zakona kojim je regulisana zaštita podataka o ličnosti uzbunjivača. Odredbom člana 10. stav 1. zakona ustanovljena je dužnost lica koja je ovlašćeno za prijem obaveštenja, a stavom 2. dužnost svakog lica, bez obzira na svojstvo, da štiti podatke o ličnosti uzbunjivača.
Zakonom se uvodi da zaštitu mogu da dobiju osobe koje su u postupku zapošljavanja, korisnici javnih usluga, mali akcionari. Zakonom je predviđeno mogućnost privremene, trenutne zaštite uzbunjivača u vidu određivanje privremene mere od strane suda, npr. ako neko dobije otkaz nakon što je ukazao na nepravilnosti, on se obraća sudu za privremenu meru i sud po hitnom postupku donosi meru kojom se odlaže pravno dejstvo tog akta. Radnik nastavlja normalno da radi sve dok se ne donese pravosnažan odluka.
Vrlo je važno da postupak dokazivanja pada na teret poslodavca, što znači da je uzbunjivaču dovoljno samo da donese dokaz da je otpušten i objasni da je do toga došlo zbog uzbunjivanja. Menja se i postupak prijavljivanja nezakonitosti. Uzbunjivaču je data alternativa da on izabere da li će svoje informacije dati nekom u svom preduzeću ili će odmah obavestiti ovlašćeni organ, inspekciju, policiju, tužilaštvo.
Kao bitan član navela bih i član 19. zakona, kojim se uređuje postupak uzbunjivanja javnosti. Uzbunjivač može da uzbuni javnost i bez prethodnog obaveštenja poslodavca ili ovlašćenog organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javnog zdravlje, bezbednost, životnu sredinu od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza. Tom prilikom uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka.
Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze između narodnih akata, preporuka, i to preporuka grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO. Zakon će doprineti promeni svesti da uzbunjivači nisu cinkaroši, već ljudi vredni poštovanja.
Zbog svega gore navedenog, a i zbog toga što ovaj zakon predstavlja savez između građana i države u borbi protiv korupcije, kao što je to ministar i rekao danas, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, a pozivam i ostale narodne poslanike da učine isto. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas su pred nama veoma važni i veoma dobri predlozi zakona i ja ću se u svom izlaganju fokusirati na Zakon o privatizaciji.
Novi Zakon o privatizaciji daje rešenje za probleme koji su onemogućavali postupak okončanja privatizacije u postojećim zakonskim okvirima, posebno za prodaju imovine kroz postupak restrukturiranja. Višegodišnja privatizaciona agonija Vršačkih vinograda i industrijskog i kulturnog simbola grada iz koga dolazim je jedan od primera.
Osnova ideja Zakona o privatizaciji jeste ostvarenje ciljeva fiskalne konsolidacije kroz minimiziranje negativnih fiskalnih efekata, stvaranje povoljnog investicionog ambijenta koji će omogućiti povećanje socijalne stabilnosti kroz otvaranje novih i očuvanja postojećih radnih mesta u realnom sektoru.
Zakon uvodi potpuno nove modele i načine privatizacije i time omogućava individualni pristup u ocenjivanju performansi održivog poslovanja. Uporedna tačka za ispravnost procene performansi održivog poslovanja su pisma o namerama potencijalnih investitora. Provođenjem navedenih procedura stvara se realna i pouzdana osnova za donošenje odluke o modelu, metodu i merama privatizacije kod preduzeća sa održivim poslovanjem.
Zakon stimuliše uspešnu prodaju kapitala i dokapitalizaciju, jer u slučaju prodaje imovine nije moguće primeniti mere za pripremu i rasterećenje subjekata. Otpis i konverzija duga uslovljeni su uspešnom prodajom kapitala ili dokapitalizacije.
Problem entiteta preduzeća koje nemaju performanse za održivo poslovanje rešava se jedinom mogućom i ekonomski opravdanom alternativom, a to je stečaj. Ovakav zakonski okvir nudi ekonomski opravdana i socijalno prihvatljiva rešenja i SNS će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu za dohodak građana je izuzetno značajan iz više razloga. Njime se ostvaruje drugi veliki zadatak reformi koji će sprovesti Vlada, kako je to i premijer gospodin Aleksandar Vučić istakao u svom ekspozeu, a to je razvoj privatnog preduzetništva davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kroz poreske olakšice, kako bi poslodavac mogao zaposliti što više ljudi i uložiti u osnovna sredstva za pošten rad.
Minimum koji je svakako prihvatljiv kod poreskih olakšica bez obzira da li su efektivne ili ne, jeste da podstiču i održavaju poslovnu i političku klimu povoljnu za poslovanje. Predloženim zakonskim rešenjem ostvaruje se poreska konkurentska prednost. Poreska konkurencija predstavlja takmičenje između država u privlačenju kapitala odnosno investitora poreskim instrumentima, posebno poreskim podsticajima i olakšicama.
Ono što je bitno jeste što će ovaj zakon motivistati naše radne ljude, koji su inovativni i kreativni, da budu najbolji radnici u svojoj državi, kao što su to i u stranim državama. Takođe, treba napomenuti da ove poreske olakšice ne mogu da ostvaruju državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici, kako ne bi došlo do bujanja birokratije.
Zakon će omogućiti funkcionalni privredni razvoj naše zemlje i zapošljavanje, kako mladih ljudi, tako i onih koji su ostali bez posla u vrlo osetljivim godinama, na primer u 45-oj godini života, i kojima je ostalo još mnogo godina do ostvarivanja prava na starosnu penziju.
Predložena zakonska rešenja predstavljaju veliki fiskalni podsticaj za poslodavca za otvaranje novih radnih mesta. Zakonom se omogućava i uvođenje sive ekonomije u legalne tokove. To je bitno, kako za poslodavca, tako i za fizička lica, odnosno zaposlene, jer će im ovaj zakon omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa, a po tom osnovu i ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja, kao i prava za slučaj nezaposlenosti.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pored gore navedenih značajnih ciljeva, koji se takođe ostvaruju ovim zakonom, ovde se radi o izmeni portfolija poreskih stopa i poreskih podsticaja, čime se povećava održivost sistema penzijsko-invalidskog osiguranja bez povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja na zarade, što omogućava stabilno planiranje i odlučivanje uz istovremeno obezbeđivanje uslova za sveobuhvatu reformu poslovnog okruženja.
Davanje prednosti ekonomskim ciljevima, kao što su brz rast i smanjenje nezaposlenosti, održava nameru Srbije za otklanjanjem nedostataka u nivou razvijenosti u odnosu na članice EU. Kroz poresku politiku je moguće uticati, kako na ostvarivanje ekonomskih, tako i socijalnih ciljeva. Ono što je neophodno jeste širenje poreske svesti građana Srbije, isto tako i pojačavanje poreskog morala. Pametan poreski sistem jeste osnov svake uspešne ekonomije i SNS će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Hvala.