Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je pitanja na koja ministar energetike nije dao odgovor u raspravi u vezi sa ukidanjem Zakona o NIS-u. Verovatno je i da ne može da da odgovore na ta pitanja, kao ni celokupna Vlada Republike Srbije. Odgovore tražimo još uvek i verovatno ih nikada nećemo dobiti.
Ali, ja ću pokušati da jednim poređenjem pojasnim zašto se veliki broj poslanika, bar deklarativno, već u samom startu, ali i u toku rasprave, odredio protiv ukidanja ovog zakona o NIS-u.
Naime, na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u martu ove godine na dnevnom redu bio je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi. Naizgled skoro identičan slučaj, kao sa predlogom ovog zakona o ukidanju Zakona o NIS-u. Taj zakon je bez većih problema izglasan i na neki način bio je tehničko pitanje, u vezi sa primenom Zakona o energetici u okviru prelaznih i završnih odredbi iz tog zakona.
Međutim, taj privid se lako razbija kada se pogleda šta je urađeno pre toga u elektroprivredi. Još 2002. i 2003. započet je proces restrukturiranja elektroprivrede u celini. Iskristalisan je jasan pravac razvoja i kretanja reformi u oblasti elektroprivrede. Zastupljeni su ili su bar definisani strateški interesi države u ovom energetskom delu.
Javnost je potpuno upoznata sa neophodnošću i efektima restrukturiranja i racionalizacije u svim oblastima elektroprivrede Srbije. Takođe, preduzet je niz mera i aktivnosti u pravcu sprovođenja reformi, smanjenja broja zaposlenih, odvajanja sporednih delatnosti i sl.
Posledica svega toga bilo je nesmetano usvajanje predloga ovog zakona, gde je, normalno, i Demokratska stranka glasala o ukidanju pomenutog zakona, jer je bio u skladu sa nekim strateškim ciljevima u oblasti elektroprivrede.
Šta je sa Naftnom industrijom Srbije? Nešto sasvim suprotno. Od Vlade Zorana Đinđića pa do danas ništa nije urađeno na unapređenju i reorganizaciji i racionalizaciji poslovanja. Nasuprot tome, upropašćivanje NIS-a je bila jedina i glavna aktivnost, koja u ovom trenutku dostiže svoj vrhunac.
Ministar se svojevremeno hvalio svojim ministarstvom kao i Vladom, da je to Vlada bez afera. Ne bih voleo da ponavljam desetak afera koje je pravila ova nacionalna kompanija, da su i one postale nacionalne, ali to je već evidentno. Mislim da bi mediji trebalo više da pišu o tome. Više poslanika je jasno i precizno navelo afere koje su u jasnim ciframa potpuno tačne, a cifre su milionske i zato i kažem da je to nacionalna afera.
Ova vlada je nemoćna ili ne želi da se tome suprotstavi, a njene karakteristike u ovom sektoru energetike su pre svega jedna negativna kadrovska selekcija, nekontrolisano trošenje sredstava i nemogućnost i nedostatak volje da se to spreči. Pre svega, ubrzano raubovanje postrojenja kupovinom nekvalitetne nafte, nedomaćinskim gazdovanjem, kreiranjem brojnih afera, koje pominjem, izazivanje haosa na tržištu naftnih derivata.
Srbija je u ovom trenutku jedina zemlja u Evropi u kojoj već nekoliko meseci vlada nestašica goriva. Tendenciozno neprimenjivanje Uredbe o cenama naftnih derivata od strane Vlade izazvalo je ogromnu materijalnu štetu svim učesnicima u prometu, a posebno Naftnoj industriji Srbije.
U prvoj polovini 2005. godine nije uvezena planirana količina sirove nafte, a neusklađenom proizvodnjom rafinerija stvoren je manjak dizela i euro-dizela, sa jedne strane, i više od čak 120 hiljada tona motornog benzina i 80.000 tona mazuta, sa druge strane. To je apsurdna situacija u kojoj NIS na jednoj strani gomila zalihe benzina, za koji nema tržište, a petrohemija istovremeno uvozi primarni benzin po visokim cenama.
Ukoliko se energetska politika hitno, a vidimo pokušaj da se menja i to na jedan veoma brzoplet i ishitren način, korenito ne izmeni, do kraja godine možemo očekivati obustavu rada rafinerija.
Da li Vlada Srbije preuzima odgovornost za ovakvo stanje i da li javno priznaje nesposobnost i nestručnost sopstvenih kadrova koji upravljaju energetikom ove zemlje, kao i da hitno preduzme sve potrebne mere za normalizaciju tržišta derivata. Sigurno je da se ovo dešava, kako sam već naveo, zbog nepoznavanja problematike, nestručnosti, nesposobnosti ili, sa druge strane, zbog vešto iznuđenih poteza u nečiju korist, a sigurno na štetu države i svih njenih građana.
Sada je došla i direktiva MMF-a, EU u vezi sa odvajanjem i privatizacijom određenih delatnosti u NIS-u. Ona se poklapa sa namerama jednog dela vladajuće koalicije, vladajuće većine, koja problem vidi iz sasvim drugog ugla, ne sagledavajući strateške i nacionalne interese u celini.
Rezultat svega toga, jedne konfuzije, jeste stavljanje ovog predloga zakona na dnevni red po najhitnijem postupku od tri dana. Na taj način se ne uvažava niti mišljenje stručne javnosti, ne poštuje se ni dostojanstvo ove skupštine, a Vlada i vladajuća većina u ovom parlamentu ugrožavaju dalji opstanak NIS-a, kao i nacionalni interes u oblasti energetike.
Bez plana, strategije i vizije na jedan "tehnički" i iznuđen način ova vlada radi ono što je pre svega trebalo sama da nametne, isplanira, strateški se odredi prema tome i efektno sprovede, poštujući pre svega najviše državne i nacionalne interese.
Demokratska stranka je podnela ova dva amandmana, o drugom o kome govorimo, da na jedan neuobičajen i dramatičan način, a u skladu sa Poslovnikom, skrene pažnju pre svega Vladi i celokupnoj javnosti na posledice brzopletnog stavljanja na dnevni red i eventualnog izglasavanja Predloga ovog zakona.
Ja bih na kraju pitao zbog medija, zbog javnosti, pošto smo videli da su se neki poslanički klubovi vladajuće većine odredili protiv ukidanja ovog zakona, i pozvao na doslednost, jer ako oni budu dosledni u svojim diskusijama i nastupima, ovaj zakon sigurno neće biti usvojen.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas ponovo imamo na dnevnom redu jednu temu iz energetike, iako smo prošli put od gospodina ministra dobili obećanje da se u ovoj godini nećemo nalaziti. Dobro je što se nalazimo po ovom pitanju, ali nije dobro kako se nalazimo.
Na početku svog izlaganja hteo bih da ukažem na neke proceduralne propuste u vezi sa stavljanjem ove tačke na dnevni red, odnosno neke nezakonite odluke koje je Vlada Republike Srbije donela, a u vezi sa osnivanjem dva javna preduzeća i jednog akcionarskog društva. Naime, osnivač i vlasnik NIS-a je Narodna skupština. Mislim da je ova odluka o osnivanju dva javna preduzeća i akcionarskog društva došla u momentu kada je to pravno neregulisano, jer je to trebalo da uradi Narodna skupština. Pre nego je došlo do promene osnivača, odnosno vlasnika, ova odluka je doneta.
Takođe, u pripremi ovog zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa, mislim da matični odbor mora da da svoje mišljenje i da se na sednici Odbora da stav u vezi sa ovim. Uprkos tome, jedan drugi odbor, po tumačenju, voleo bih da znam čijem, donosi odluku da se prihvata i podržava predlog Vlade u vezi sa donošenjem ovog zakona.
Iz istog razloga pitam – zašto neki drugi odbor nije takođe dao svoj stav, recimo, Odbor za ravnopravnost polova, s obzirom da u članu 53. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije stoji da Odbor za industriju razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti industrije, osim prehrambene industrije, razvoja i proizvodnje svih vidova energije, kao i iz oblasti rudarstva, geoloških i seizmoloških istraživanja.
Ovom prilikom iskazujem nezadovoljstvo, ne samo moje, kao člana Odbora za industriju, nego kompletnog članstva, u vezi sa neaktivnošću Odbora za industriju i nepreduzimanja određenih mera u vezi sa njegovim zadacima.
Voleo bih da mi se odgovori na ovo pitanje od strane predsednika, a vezano za današnju temu. Mislim da niko nije čuo govor ministra juče, sem ljudi koji su pratili sednicu posredstvom malih ekrana. Iz tog razloga, ono što su mediji preneli i što sam čuo od ljudi koji su gledali prenos, mislim da je ministar insistirao na tome da se Predlog ovog zakona donosi veoma transparentno i uz podršku sindikata. Ovom prilikom mogu otvoreno da konstatujem da to ne stoji, jer niko ne zna šta će se desiti sa NIS-om posle ovoga i kakva će privatizacija biti izvršena, na koji način, u kojim rokovima i sa kojim interesima države, koji moraju pri tome da budu zastupljeni.
Takođe, ne znam šta u ovom momentu znači podrška sindikata, s obzirom da ovde imam jedan zaključak Asocijacije nezavisnih sindikata NIS-a, koji se ne slaže sa predlogom Vlade, niti sa odlukama Vlade objavljenim u "Službenom glasniku" u vezi sa osnivanjem dva javna preduzeća i jednog akcionarskog društva.
Ono na čemu Demokratska stranka insistira trebalo je već da se desi; za jedan ovakav zakon o ukidanju Zakona o NIS-u, tzv. ratnog zakona o NIS-u, trebalo je da sledi jedna javna rasprava i da postoji jedna strategija Vlade, odnosno države u vezi sa privatizacijom, daljim razvojem NIS-a, što nam nije dostupno, niti imamo bilo kakvu strategiju u vezi sa tim. Uprkos tome, veoma, na neki način, tajnovito i netransparentno događa se da se na dnevni red stavlja ovakav jedan zakon o prestanku važenja Zakona o NIS-u i osnivanje javnih preduzeća na način, mislim da pravno i nezakonito se objavljuje sa važenjem od 1. oktobra.
Mislim da ovo predstavlja jednu brzopletu i ishitrenu odluku, koja može imati nesagledive posledice ne samo za NIS, nego i za državu i za strateške interese države u celini.
Za sve ovo vreme Narodna skupština nije imala nijedan izveštaj o poslovanju NIS-a, niti izveštaj o proceni kapitala, niti je vođena bilo kakva javna rasprava o modelu reorganizacije, privatizacije NIS-a. Takođe, ni rasprave u Skupštini na ovu temu nije bilo.
Mislim da bi privatizacija NIS-a, koja sledi verovatno posle ovakve odluke koja je početak nekog restrukturiranja i nove organizacije NIS-a, morala da sadrži tip restrukturiranja, gde se jasno, javno i glasno kaže šta je sa izdvajanjem sporednih delatnosti, sa smanjenjem troškova svih vrsta, sa kadrovskom selekcijom, edukacijom novih kadrova itd. kao sastavnim delom jedne ovakve odluke, jednog ovakvog predloga zakona. Morao je jasno da se definiše razvojni program, da se u toku tog definisanja angažuje jedan ozbiljan savetnik u vezi sa daljim razvojem NIS-a.
O privatizaciji ne znamo ni kada, ni na koji način. To sam već rekao. Da li će privatizacija biti izvršena putem uvođenja strateškog partnera, putem dokapitalizacije, da li će biti prodato 20-30% akcija, da li će se razvoj kompanije događati iz sopstvenih izvora finansiranja, uvođenjem investicionih banaka ili sa kompanijama koje nisu zainteresovane za promenu vlasništva?
Postoji jedna opšta zabrinutost i nepoverenje u namere i sposobnost ovog ministarstva i same Vlade u vezi sa ovim predlogom zakona. U prethodnom periodu imali smo jedno sistematsko upropašćavanje NIS-a.
Više puta u toku razmatranja ovih energetskih zakona Demokratska stranka je ukazivala na taj proces, postojanje raznih afera, prezaduženost kompanije, tako što je bez plana i potrebe nabavljena velika količina nafte, preko 180 miliona dolara, više nego što je NIS dugovao početkom 2000. godine.
Izdate su takođe kompanijske garancije, založena imovina, a da pri tome Vlada ne objavljuje da li je upoznata i ne obaveštava vlasnike. Postavlja se pitanje da li je i sama Vlada znala i u tome učestvovala. Zašto trgovački partneri NIS-a nisu naftne kompanije koje su legalni nosioci poreskih obaveza u svojim zemljama, već su to i dalje razne šifre iz poreskog raja.
Pored razaranja imovine i pojedinih delatnosti, neke stvari su takođe ugrožene, na način otpisivanja potraživanja po nečijoj potrebi. Ali to je opet nedovoljno javno i bez ikakvog uvida čiji su interesi u pitanju. Krediti se troše za buduću privatnu raspodelu u maloprodaji. Ne naplaćuju se potraživanja kod subjekata u stečaju i likvidaciji. Organizovano se radi na rasprodaji tržišta kao resursa, bez tendera, i saglasnosti Vlade, odnosno Skupštine.
Štetni ugovori se sklapaju, gde se u stvari priprema teren za buduće pravne subjekte i neku buduću privatizaciju. Nestručno se kupuje sirova nafta i time nemilice raubuje domaća prerada. Ne radi se na razvojnim modelima, već se, zloupotrebom ovlašćenja, silom gase delatnosti kompanije u sastavu NIS-a, a sprema se i rasprodaja imovine i otpuštanja.
Posle izjave ministra da je ovo ministarstvo i ova vlada vlada bez afera i pored niza afera koje su već protresle putem medija domaću javnost, napomenuću samo neke. U vezi sa tim, mislim da poverenje i zabrinutost ne samo DS-a nego još nekih stranaka u ovom parlamentu, a i cele domaće javnosti, a posebno radnika NIS-a, sigurno ima mesta i treba ovog puta to da jasno i glasno istaknemo.
Pomenuću kupovinu sirijske nafte, čiji epilog još uvek nismo videli i ne znamo tačnu cifru u vezi sa štetom koja je tom prilikom pričinjena NIS-u i državi Srbiji u celini. Takođe, nezakonito postavljanje v.d. direktora NIS-a kada to više nije moglo da se desi i nenadležnost od strane Vlade Republike Srbije.
Pomenuću još pokušaj protokola saradnje sa slovenačkim "Petrolom", gde se maloprodajna mreža NIS-a lako mogla prodati, što je inače stopirano inicijativom određenih ljudi iz NIS-a, što opet ukazuje na moguću privatizaciju i način kako bi ona bila izvršena, čime se zabrinutost potpuno opravdava, dakle, uzeti kredit od "Hipobanke" pod uslovima koji nisu u interesu ne samo NIS-a nego i države Srbije, jer, samo da vas podsetim, iznos kredita je 50 miliona evra, a uzet je bez ikakve prethodne finansijske analize.
Dat je pod uslovom da 20% prometa deset godina ide preko ove banke, a da je dnevni promet NIS-a oko dva miliona evra. Onda i sami vidite koliki je to kredit i sa kakvim posledicama.
Da ne pominjem dalje ugovore koji su sklapani od strane NIS-a bez ikakve kontrole, kao što je firma "Profajl" iz Beograda, u vezi sa produkcijom i fotografisanjem zakupa prostora, u ukupnom iznosu od 32.174.000 plus PDV. Da ne pominjem kako su trošene pare u vezi sa potrebama propagandnih reprezentacija i donacija NIS-a, gde je od strane Vlade odobreno sedam miliona dinara, a potrošeno 57 miliona, gde je preko toga v.d. direktora Željko Popović potrošio još 33 miliona dinara, da je u okviru toga dato oko milion dinara donacija jednom klubu i tako dalje.
Posle svega ovoga opravdano je nepoverenje u vezi sa Predlogom ovog zakona koji je danas na dnevnom redu, ne zbog samog zakona koji je logična posledica u vezi sa daljom reorganizacijom, odnosno restrukturiranjem NIS-a, nego sa onim što sledi posle toga neminovno, znajući na kakve pritiske Vlada, odnosno nadležno ministarstvo i Ministarstvo finansija nailaze od strane MMF-a, ali da pri tom nismo za tako nešto ni najmanje spremni.
Znači, opravdana je bojazan šta će se desiti posle ovoga, šta će se desiti u septembru, odnosno do kraja ove godine u vezi sa privatizacijom i da li je ovo vešto vođeno nečijom rukom, da se do vlasništva u NIS-u, kao nacionalnoj kompaniji, dođe na veoma perfidan i brz način za neke jeftine pare ili za sredstva koja ne odgovaraju vrednosti koju NIS ima.
Ono što imamo sa procenom 31. maja ove godine, dakle nekih 1.200.000.000 dinara, mislim da je tržišna vrednost, mislim da je veća, a vidim da se i u štampi pominje neki iznos od 1,6 milijardi evra, tako da se na neki način ta privatizacija maltene dogodila posle ovoga. Mislim da je ovome morala da prethodi jedna javna rasprava, jedan zakon o privatizaciji NIS-a, posle čega bi Skupština, a i država bila sigurna da će se ta privatizacija nacionalne kompanije, kao strateški najvažnije kompanije u okviru energetskog sektora pored EPS-a, izvršiti na pravi i jedini mogući način, gde bi bili strateški interesi zemlje totalno zastupljeni, gde bismo znali šta će se desiti poslednjih dana privatizacije u odnosu na sam početak.
Iz tog razloga, poslanički klub DS-a neće glasati za ovaj zakon, jer smatramo da mu je morao prethoditi i zakon o privatizaciji NIS-a, odnosno jedna javna rasprava u ovom domu, posle čega bismo svi bili sigurni da se odričemo ili prodajemo nešto, ali da interes države ni najmanje nije oštećen.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od onoga što je ministar poslednji put govorio za ovom govornicom juče, a to je da su Agencija za energetiku i Savet Agencije formirani na najbrži mogući način.
Gospodine ministre, mislim da ta konstatacija ne stoji, jer u vašoj dinamici sprovođenja reformi i realizaciji prioriteta u energetskim sektorima Srbije stoji da će Agencija za energetiku biti formirana u 2004. godini. Podsećam da smo već u drugom kvartalu 2005. godine.
Zbog čega govorim o ovome?
Demokratska stranka je pozdravila i pohvaljuje donetu pozitivnu Studiju o izvodljivosti, ali pri tome insistira na brzini. To nas je koštalo, i vi najbolje možete reći građanima Srbije i poslanicima da li se svaki dan može meriti stotinama hiljada evra, koje nisu došle iz Evrope zbog toga što nismo imali Agenciju, zbog toga što nismo još uradili gomilu stvari koje je Evropa propisala i koje smo mogli da donesemo.
Ako je uzrok tome bila politička trgovina ili neki drugi uzroci, koji su minorni u odnosu na značaj svega onoga što bismo dobili formiranjem Agencije u 2004. godini, a za šta ste imali podršku većine u parlamentu, mislim da je odgovornost na vama.
Takođe, u poslednjem pojavljivanju ste rekli da je esnafski doneto rešenje Saveta Agencije, za šta ima gomila primedbi, o čemu nismo hteli da pričamo, o personalnim rešenjima.
Ali, generalna ocena izrečena juče bila je da je to profesionalna politička biografija, da je to profesionalna biografija koja nema nikakve dodire sa problematikom energetike i da je to veoma skromna profesionalna biografija. Ne vidim u tome ničeg esnafskog, konkretno, da bismo mogli da verujemo da će ta Agencija za energetiku dati neke rezultate u izazovima koji nas očekuju u narednom periodu.
Takođe ste juče rekli da su Ministarstvo energetike i ova vlada bez afera.
Ovde sam spremio set pitanja za vas i vaše ministarstvo, kao i Vladi Republike Srbije, koja pokreće afere i aferice koje nisu za nipodaštavanje. Pre svega, juče je gospodin Vučić govorio o sredstvima za potrebe propagande, reprezentacije i donacije Naftne industrije Srbije.
Gospodin Vučić je pogrešio, odnosno nije rekao tačno ono u vezi sa potrošenih 57 miliona za 10 meseci prošle godine, da je 50 miliona preko.
Nije tačno, gospodine Vučiću, da je te pare potrošio vršilac dužnosti Željko Popović. Te pare je potrošio direktor odnosa za javnost Tomislav Mićević, a gospodin Željko Popović je potrošio dodatnih 33 miliona dinara sa svojom pomoćnicom Cvikić Smiljkom.
To je jedna mala ispravka, ali mislim da je velika afera za NIS.
Takođe je afera i da je 17.02.2005. godine sklopljen ugovor, bez objavljivanja tendera, sa firmom "Profajl" iz Beograda (ugovor br. 45-46) na 32 miliona 174 hiljade i 800 dinara, plus porez na dodatu vrednost, za produkciju, fotografisanje i zakup prostora, bilborde, pa pitam – da li je to bilo neophodno NIS-u i da li je to nešto što se kosi sa racionalnim poslovanjem i upravljanjem sredstvima o kojima građani Srbije i te kako treba da znaju.
Isto vas pitam – da li je afera ili aferica kada je uzet kredit od 50 miliona evra od Hipo banke od strane NIS-a, bez ikakve prethodne finansijsko-ekonomske analize, pod uslovom da se 20% prometa 10 godina ostvaruje preko ove banke, i kolika je cena tog kredita, ako znamo da je dnevni promet NIS-a približno dva miliona evra? Da li ste bili upoznati s tim i da li je to afera?
Takođe bih pomenuo još jedno pitanje koje je bilo moguća afera, koja je verovatno sprečena, ili se ipak neko dozvao u pamet – u maju 2004. godine, slobodno mogu reći - štetočinsko poslovodstvo NIS-a, uz vaš blagoslov, potpisalo je protokol o saradnji sa slovenačkom kompanijom ″Petrol″. To je urađeno, iako se iz ″Petrolovog″ pisma jasno vidi njihova namera da preuzmu na upravljanje kompletnu maloprodajnu mrežu NIS-a, odnosno tržište. Zbog pritisaka se trenutno zastalo sa realizacijom ovog protokola, ali ostaje nejasno da li se na ovaj način štiti kompanijski interes ove nacionalne kompanije.
Takođe je moguća afera, odnosno pitanje – zbog čega je zakonito dodeljen posao o dobrovoljnom penzijskom osiguranju "Dunavu" iz neosnovanih razloga poništen? U čije ime? I ko to treba da dobije posao na ponovljenom tenderu? Mi dobro znamo ko treba, a i upućeni u NIS-u, a mislim da i vi to dobro znate.
Takođe vas pitam da li je Zakon o sukobu interesa narušen, kada znamo da je sklopljen ugovor, u iznosu od milion dinara, za edukaciju menadžmenta NIS-a u Agenciji, savetnika gospodina Koštunice, gospodina Simića. Da li je afera - kadrovski stanovi? Da li je 13 hiljada evra za dnevnu potrebu putovanja od strane poslovodstva NIS-a afera?
Sada ću se vratiti malo na geologiju i rudarstvo, u vezi sa strategijom koja nije obradila raspoloživost resursa koji predstavljaju osnovu razvoja energetike. U strategiji se navodi da bi u periodu između 2009. i 2012. godine trebalo obezbediti da bude izgrađena termoelektrana i otvoren površinski kop kapaciteta od osam megatona uglja, što se jedino u domenu uglja može smatrati određenim po vremenu, mestu i sredstvima, ali je zato period do 2009. dosta optimistički.
Izostavljeno je i pitanje restrukturiranja javnih preduzeća u oblasti eksploatacije uglja, gde je potrebno predvideti socijalni program za očigledan višak zaposlenih, sa dinamikom njegove realizacije.
Još jedno pitanje zaslužuje odgovor – zašto je u potpunosti izostavljena mogućnost korišćenja uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu, kao primarnog izvora?
U vezi sa praćenjem realizacije i usklađivanjem prioriteta strategije u poglavlju u vezi sa tim predlaže se da resorno ministarstvo organizuje stručni tim za praćenje realizacije strategije i formiranje saveta za energetiku Republike Srbije.
Odgovorno tvrdim da su napori u ovom pravcu nepotrebni, s obzirom da ni postojeći državni organi u okviru svojih sektora, a pre svega mislim na resorno ministarstvo, ne rade ono što im nalaže Zakon o državnoj upravi i ministarstvima. A, postojanje međuresornih komisija i saveta, iako predstavljaju dobre instrumente za unapređenje rada i razvoja pojedinih oblasti, predstavljalo bi luksuz i nepotreban trošak, s obzirom da već postojeći oblici takvog rada pokazuju krajnju neproduktivnost.
Tu pre svega mislim na Komisiju Vlade Republike Srbije za restrukturiranje javnih preduzeća, čija je aktivnost i indiferentnost u najmanju ruku zabrinjavajuća. Predsednik te komisije je gospodin Labus, i mislim da je direkno odgovoran za godinu i po dana zastoja u procesu restrukturiranja kako u EPS-u, a vidimo to veoma dobro, tako i u Naftnoj industriji Srbije.
Ono što je početo 2002. godine, sa jasnom vizijom i namerom da se olakša i da je bolje što ranije ući u restrukturiranje, zastalo je promenom vlasti 2003, odnosno 2004. godine i čak je krenulo unazad.
Primera za to imate koliko hoćete. Malopre je kolega govorio, iz ″Kolubare″, umesto da se smanjuje, izlaskom nekih kompanija, odnosno preduzeća iz okvira kompanije ″Kolubara″, broj radnika je povećan. Ne znamo da li je to za 900 hiljada, 500 ili za 2,5 hiljada radnika i na to pitanje treba da odgovorite. Radnici to dobro znaju i treba reći koliko će biti teško sada.
Toliko najavljivano restrukturiranja javnih preduzeća, restrukturiranje ″Kolubare″ teško je izvesti, u odnosu na period 2002-2003. kada smo nešto započeli; kao odgovorna Vlada, trebalo je to da nastavite, ali to nije moglo, a ja ću vam reći i zbog čega. Ministarstva su u okviru Vlade organizovana kao država u državi. Svako ministarstvo je dobilo, po koalicionom sporazumu, svoje ingerencije i nema kontrole, čak ni vladajuće većine, u okviru ministarstava.
U okviru ministarstava, princip organizovanja javnih preduzeća je na bazi feudalnog principa. Više puta sam govorio, prilikom svakog izlaska za govornicu, da se lokalni moćnici i politika mešaju u upravljanje javnim preduzećima, o čemu vi, gospodine ministre, dobro znate i ko su ti ljudi i ovi što dobacuju, koji nemaju iole predstave čime se bave i o čemu govorim.
Mislim da bi trebalo da znaju da ne smeju dirati tamo gde je profesija prioritetna, gde je interes države prioritetan, a ne neki lokalni moćnik u svom feudu koji određuje vrhu EPS-a i vrhu ministarstva koga će postaviti na određena mesta, čak i donositi odluke kako će se sprovoditi. To su strateške odluke, koje ćemo plaćati u narednim decenijama. To su ljudi koji ne zaslužuju da budu tu gde jesu i koji moraju biti javno prozvani i pozvani na odgovornost.
Politički moćnici, primera za to ima koliko hoćete. Primer je, recimo, u Kraljevu kada se sedište Telekoma, pre više godina napravljeno u Kraljevu, gde je zaživelo, seli u Kragujevac, jer Kraljevo nema u vladajućoj većini politički lobi ili poslanički lobi dovoljno jak da se tome suprotstavi. Dobro znate da je isti pokušaj bio i u ovom parlamentu da se "Elektro Srbija" iz Kraljeva preseli u Kragujevac. Dobro znate, a i vi ste na tome radili u Institutu, koliko se sećam, da 36 godina postojanja "Elektro Srbije" u Kraljevu garantuje jedan efikasan, dobar rad, jednu organizaciju koja je utemeljena i ima svoju istoriju i budućnost. Zašto je seliti u Kragujevac? Zato što je gospodin Verko Stevanović angažovao poslanički lobi iz Kragujevca i potpisao. Struka, Elektroprivreda Srbije i sve komisije koje su to radile pokazale su suprotno, ali videćemo da li će pobediti politika ili struka.
Takođe je bilo neophodno da se strategijom predvide mere i sredstva za njenu realizaciju, kao i ekonomske i administrativne posledice reforme energetskog sektora, po fazama, kratkoročno i dugoročno, što nije urađeno. Ono što je veoma važno, a u strategiji toga nema, odnosno nije bilo čak ni u procesu njenog donošenja, jeste javnost u radu. Kada govorimo o javnosti u radu, misli se na činjenicu da se u razvijenim zemljama EU podrazumeva učešće javnosti u donošenju odluka važnih za energetski sektor. Potrebne podatke i informacije treba prezentovati javno.
Da li mi znamo danas šta se dešava sa procesom restrukturiranja, sem ovih kratkih izleta za govornicom, gde pokušavamo u veoma kratkom vremenu da javnosti pokažemo šta se događa? Da li znamo dokle se stiglo, zbog čega je resorno ministarstvo u tom procesu puki sprovodilac zamisli i interesa poslovne politike javnih preduzeća i interesnih grupa van njih? Zbog čega Komisija Vlade Republike Srbije za restrukturiranje nije odredila strateške interese države u naftnom, elektroenergetskom i rudarskom sektoru?
S obzirom na to da dešavanja na terenu idu mnogo brže od onoga što strategija pokušava da predstavi kao procese koji tek predstoje, sve se odvija daleko od očiju javnosti, što je nedopustivo, jer energetski resursi ne smeju biti podeljeni po koalicionom sporazumu; ili jesu, pa nam se i iz ove oblasti smeši sudbina strategije u avio-saobraćaju, u NIS-u i tako dalje.
Postoji još dugačak niz primedaba na ovaj predlog strategije, a to je nepominjanje kvaliteta snabdevanja energijom i energentima; nepotrebno favorizovanje skupe energije, za nas nedostupne energije iz obnovljivih izvora energije, zbog visoke cene za upotrebu.
Na kraju, postoji još jedna bojazan u vezi sa predloženom strategijom, u vezi sa formiranjem Agencije za energetiku, dva pitanja, odnosno dva primera za Ministarstvo, za Vladu, za građanstvo.
Pitam vas za dug EPS-a prema Češkoj od strane "Egada" od 68 miliona dolara i "Škode eksport" 142, u ukupnom iznosu od 210 miliona dolara, što je dug za ″Kolubaru B″, i dug je van Pariskog i Londonskog kluba, da li je krajem 2004. godine firma "HIP trejd" iz Budimpešte otkupila ukupan dug od 210 miliona evra za 48,5 miliona evra, koji je Upravni odbor EPS-a prihvatio kao informaciju.
Toliko pominjani Anketni odbor, koji je u toku prošle godine zauzeo dosta pažnje javnosti, pokazao je ko je taj koji ume da trguje dugovima na nivou Evrope, ko je taj kome se isplatilo da to plati 48,5 miliona dolara i šta namerava sa tim dugom. Otvoreno vas pitam – ko je vlasnik firme "HIP trejd", ako znate?
Još jedna stvar koja je aktuelna u ovom trenutku, a vezana je za štrajk u Rafineriji "Pančevo" i nestašicu nafte koja je već prisutna na pumpama u Srbiji.
U petak i subotu je u dva navrata, jedanput 400 tona, drugi put 500 tona evro-dizela, koji se deli samo po prioritetu, iz Rafinerije nafte Novi Sad izvezeno za firmu "ERG". Po našim saznanjima, to je firma jednog od povezanih lica o kojima se priča, gospodina Novakovića, a tu isporuku direktno je odobrio direktor NAP-a Boško Vučurević, uz odobrenje predstavnika Vlade u okviru DSS-a.
Pitam vas da li je ovo tačno, po našim saznanjima jeste, i da li su ovo dve male ili velike afere koje će potresati vaše ministarstvo, odnosno ovu vladu, koja se sve vreme hvali da je vlada bez afere. Kao što vidimo, pored ovoga bi mogle biti još gomile sličnih primera, podataka i činjenica koje bi ukazale na veliku zloupotrebu u oblasti poslovanja javnih preduzeća.
Da vas podsetim da je u toku i nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama u svim javnim preduzećima, čak i od strane ministarstva; apelujem na Ministarstvo finansija da reaguje po primedbama o zaštiti ponuđača i da vi to jedanput jasno vidite.
Mislim da će to pre ili kasnije doći na dnevni red pravosuđa i da ćemo se sa tim suočiti, a vi ćete morati da odgovarate zbog toga.

Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, posle osam meseci danas je na dnevnom redu ponovo energetika. U delu primene Zakona o energetici to je moglo da bude i znatno ranije, ali je zato postupak utvrđivanja strategije razvoja energetike skraćen, pa samim tim na predloženu strategiju ima i dosta primedbi.
Što se tiče prve tačke u ovoj objedinjenoj raspravi, oko ukidanja Zakona o elektroprivredi, treba podsetiti da je rok od šest meseci ispoštovan od strane Elektroprivrede, odnosno Ministarstva, i da je po članu 170. Zakona o energetici to ispoštovano do kraja.
Međutim, to je moglo biti i znatno ranije, posebno zbog toga što u vezi sa odvajanjem Elektroprivrede Srbije i osnivanjem elektromreže Srbije ne postoje nikakve dileme. To je moglo da se desi ranije, a time bi se dobilo više vremena za konstituisanje dva nova javna preduzeća, a dobilo bi se i na dinamici u vezi sa novom organizacijom u elektroprivredi u celini.
Posle ovoga nameće se, samo po sebi, i pitanje - a šta je sa Naftnom industrijom Srbije? Šta je sa Zakonom o NIS-u, tzv. ratnim zakonom? Da li se bilo šta planira u vezi sa primenom Zakona o energetici, restrukturiranjem i novom organizacijom? Znači, na to nemamo odgovora.
Ali, bez obzira na ove nazovi, ne tako velike, primedbe u vezi sa ovim predlogom zakona, poslanički klub DS-a Boris Tadić će glasati za ovaj predlog zakona tj. o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi.
Tačka 14. dnevnog reda je Predlog kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Na početku svog izlaganja u vezi sa ovom tačkom samo ću citirati član 163. Zakona o energetici, koji doslovce kaže: "Predsednik i članovi Saveta imenovaće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlada Republike Srbije će u roku od 30 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostaviti Narodnoj skupštini predlog liste kandidata za izbor predsednika i članova Saveta. Savet će se konstituisati u roku od 30 dana od dana izbora."
Danas je 12. april 2005. godine, 240 i neki dan od donošenja ovog zakona. Ovo je trebalo da bude na dnevnom redu tačno pre šest meseci i jasno se postavlja pitanje - zbog čega je došlo do ovolikog zakašnjenje, s obzirom na nužnost što bržeg sprovođenja reformi u oblasti energetskog sektora.
Jedan od razloga je i politička trgovina. Naime, jedan od predloženih članova Saveta Agencije je do pre neki dan bio i odbornik G17 plus u SO Požarevac. Za vreme dok se uspostavljala vlast u SO Požarevac, još jedan glas je bio potreban da se koalicija PSS-a, SPS-a i SRS uspostavi i on je nedostajao. U početku, G17 plus nije pristajao na tako neprincipijelnu koaliciju i zbog toga je skupštinski Odbor za industriju tri puta zaredom, od kraja prošle godine donedavno, pokušavao da predlog Saveta Agencija stavi na dnevni red. Razlog je bio nedostatak kvoruma.
Očigledno da je dogovor postignut, jer je četvrti put predlog na istom odboru prošao. Mislim da bi ministar za rudarstvo i energetiku mogao da kaže šta smo to izgubili za ovih šest meseci od kod EU, šta u pogledu stopiranja sprovođenja nove organizacije i reforme u energetskom sektoru. Pri tome treba reći da smo poslednja zemlja u regionu koja će oformiti Agenciju za energetiku, čak i posle Albanije.
Očigledno je da je lokalna politička trgovina, po ugledu na prošla vremena, bila mnogo važnija od strateških interesa naše zemlje. Postavlja se jasno i nedvosmisleno pitanje, sa veoma kompleksnim odgovorom, ko će odgovarati za sve ovo.
Druga primedba se odnosi na koncept predloga Saveta Agencije. Ne postoji član Saveta koji bi svojim iskustvom i stručnim poznavanjem problematike iz oblasti nafte i gasa mogao kvalitetno da obavlja svoj posao. Svi su iz oblasti elektroprivrede, ekonomske oblasti, a nema nikoga iz oblasti nafte i gasa, kao veoma važnog dela energetike uopšte.
Takođe nije iskorišćen ni kadrovski potencijal iz oblasti energetike kojim Srbija raspolaže, već se prilikom formiranja Vladinog predloga koristio princip delegiranja članova Saveta iz vladajuće većine. Pri tome se po ko zna koji put pitamo - da li je to manjinska podrška Vladi kada je u pitanju angažovanje kadrova SPS-a.
Ovakav način izbora članova Saveta Agencije dovodi u sumnju i mogućnost da se Agencija suprotstavi interesima već formiranih i javnosti poznatih energetskih lobija.
Pojedinačno o predloženom Savetu Agencije može se dugo pričati, o nekima zbog velike partijske biografije, o drugima zbog veoma skromne profesionalne biografije ili profesionalne biografije koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa energetikom.
Imajući sve ovo u vidu, opravdana je sumnja i bojazan da li je aktuelna Vlada svesna važnosti ovlašćenja koja će imati budući Savet Agencije. Zašto posle objavljivanja javnog poziva nije javno, od strane Ministarstva rudarstva i energetike, obrazložen predlog personalnog sastava koji će imati budući Savet Agencije.
Posle svega, kakve su garancije Vlade da će formirati nezavisno telo od bilo kakvih uticaja, odnosno da će se odstraniti bilo kakav stranački uticaj ili uticaj interesnih lobija na Agenciju za energetiku.
Zbog svega ovoga poslanička grupa DS - Boris Tadić neće glasati za ovaj predlog Saveta Agencije za energetiku.
Što se tiče Strategije energetike do 2015. godine, što je 23. tačka predloženog dnevnog reda u ovoj objedinjenoj raspravi, članom 5. Zakona o energetici predviđeno je da, na predlog Vlade Republike Srbije, Narodna skupština donese strategiju razvoja energetike za period od najmanje deset godina.
Jednom ovakvom dokumentu, od nacionalnog interesa i značaja, trebalo je da prethodi nacionalni konsenzus za njegovo donošenje. Takođe, ova strategija bi morala biti bazirana na prethodno donetoj strategiji privrednog razvoja, iz koje proističu potrebe prema energetskom sektoru.
Umesto nepostojeće strategije privrednog razvoja, kao osnov za ovu strategiju razvoja energetike, uzimaju se podaci o stanju proizvodnje, uvoza i potrošnje električne energije, njihove projekcije u narednih deset godina, a pri tome se ti podaci uzimaju do kraja 2002. godine, bez ažuriranja podataka za 2003. i 2004. godinu. A mi smo već u drugom kvartalu 2005. godine i nema odgovora na ovo pitanje u Vladinom predlogu.
Strategija, bez ideje i jasnog pravca u kome će se kretati razvoj u energetskom sektoru, u celini je rezultat pre svega nedostatka vizije, znanja i rešenja za obilje predstojećih izazova, neophodnih i sveobuhvatnih reformi.
Sve odgovore na ključna pitanja Vlada ne daje, već probleme rešava kada se sa njima suoči. Na taj način se stvara privid aktivnosti na ovom polju, rešavanje problema se odlaže, a Vlada dobija na vremenu.
Bitan nedostatak strategije je njen defanzivni karakter - ima mesta na kojima se autori unapred ograđuju od uspeha, odnosno neuspeha u realizaciji pojedinih predviđenih aktivnosti. Karakter ove strategije nije razvojni, kakav bi objektivno mogao da bude. Kod njih je u strategiji sve neizvesno i pod velikim znakom pitanja, pa se otuda i postavlja pitanje - zašto se uopšte i donosi?
Defanzivnošću se, kada je u pitanju Elektroprivreda Srbije, želi sprečiti razvoj kompanije kakva je EPS, onemogućiti da postane profitabilna kompanija, u kojoj bi u skorijem vremenu moglo da se konstatuje da to mora da se privatizuje u potpunosti ili delimično, čega smo sve više svedoci. Svaka privatizacija u EPS-u u ovom trenutku je neprihvatljiva, dok se u potpunosti kompanija ne formira na zdravoj ekonomskoj osnovi, kao profitabilna organizacija.
U nizu zamerki nameće se nepostojanje ili pomen bilo kakve literature i izvora koji su korišćeni u izradi strategiji, što samo može biti dokaz voluntarizma, improvizacije, neprofesionalnosti u njenoj izradi, jer ako se na sva usta zaklinjemo u privrženost evropskim integracijama i direktivama, trebalo bi da svoj iskren stav ispoljimo makar u formi u kojoj su dokumenti Evropske unije, standarda koje ona poseduje.
Strategija nije dala odgovor ni na strateška pitanja - koje državne interese i na koji način treba štititi, kao i na to kako se to odnosi na pojedine podsektore, kao npr. gas, električnu energiju i naftu. Kako povećati konkurentnost i otvoriti tržište, da bi to bila korist za potrošače električne energije, a da se ne dovede u pitanje odgovornost države za funkcionisanje sistema i sigurnost snabdevanja.
Kako sprovesti sve promene u dinamici i konceptu razvoja energetike, koji će neminovno biti uslovljen direktivama Evropske unije.
Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, Kosovo je deo teritorije Republike Srbije i u skladu sa tim upravljanje energetskim kapacitetima je povereno UNMIK-u. U Predlogu strategije status Kosova i Metohije se razmatra van poglavlja Elementi energetske politike do 2015, a i Srbije generalno. Ako se ima u vidu globalni politički cilj - priključenje Evropskoj uniji, onda je u sferi energetike politički cilj omogućavanje korišćenje resursa uglja na Kosovu i Metohiji.
Ovaj energetsko-politički uticaj se ne sme zaboraviti nijednog momenta, pa samim tim ni tretirati zasebno, a razloga za strepnju ima, s obzirom na nedopustivu pasivnost Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva povodom problema u snabdevanju električnom energijom srpskih delova Kosova.
Zakasnela reakcija od dva meseca nam ne uliva baš optimizam da će se kompleksni problemi energetike rešavati najcelishodnije u interesu Srbije.
Takođe nije tačno, kao što se u strategiji naglašava, da za elektro-energetske objekte za Kosovo i Metohiju ne postoje adekvatni podaci, pa se navodno strategija, između ostalog, i radi faktički bez Kosova i Metohije. Prosto je nemoguće da EPS nema podatke o termo i hidro potencijalima, zatim o dalekovodima koji su locirani na Kosovu i Metohiji. Ovakvo neprincipijelno i bezrazložno stavljanje u zapećak najakutnijih problema Srbije danas je svakako neprihvatljivo, a posledice mogu biti dalekosežne.
U vezi sa restrukturiranjem javnih preduzeća, možemo reći da je veliki prostor posvećen, pre svega, prepričavanju odredaba Zakona o energetici. Tako, u pogledu restrukturiranja javnih preduzeća, pored ovoga, ne daju se odgovori na ključna pitanja.
Kakva je strategija Vlade u pogledu privatizacije tih javnih preduzeća, kakva je dinamika transformacije državnog kapitala, u koje energetske delatnosti prvo ulagati privatni kapital i na koji način? Kako Vlada vidi Elektroprivredu Srbije i Naftnu industriju Srbije za dve godine?
Na kraju, u strategiji novog razvojno-investicionog ciklusa se navodi efekat od 11 milijardi dolara, ali bez ikakve kalkulacije i ozbiljnije analize, što nije dovoljno za jednu ozbiljnu analizu.
Sramežljivo se pominje strateško partnerstvo, a pri tome se ne kaže ni sa kim ni u kojim sektorima, na koji način, u kojim rokovima, u kom procentu još neprocenjene vrednosti kapitala osnovnih sredstava. U vezi sa restrukturiranjem EPS-a je nešto urađeno, što možemo videti i u ovom prvom delu objedinjene rasprave, a šta je sa Naftnom industrijom Srbije?
Kada će aktuelno ministarstvo predložiti moderne organizacije i restrukturiranje naftne i gasne privrede? Kada će isto ministarstvo sprečiti takve afere kao što su uvoz sirijske nafte, nafte lošeg kvaliteta, za čiju preradu je trebalo dodati još postojećih 30 posto nafte sa lagera, da bi se uopšte mogla preraditi i iskoristiti. Ta afera je naše građane koštala oko 1,3 miliona dolara.
Podsetimo se da je ministar finansija gospodin Dinkić svojevremeno rušio tadašnju vladu sa aferom Kolesar za tri puta manji iznos, oko 400 hiljada evra. Gospodine ministre, iako ste bili upozoreni, vi ste podržali lažni izveštaj poslovodstva NIS-a i takođe ste izvršili pritisak na Upravni odbor NIS-a da se o ovoj aferi ne raspravlja. Postoji i stenogram o tome.
O svemu ovome je u potpunosti bio obavešten i potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Labus, kao i predsednik, gospodin Vojislav Koštunica. Ništa tim povodom nije preduzeto. Zahtev okružnog tužioca Novog Sada upućen UBPOK-u, radi prikupljanja potrebnih obaveštenja povodom uvoza sirijske nafte, i pored brojnih urgencija tužioca, više od četiri meseca stoji u fioci.
Koga to štiti ministar policije i UBPOK? Čiji je interes da se ovakvom poslovodstvu NIS-a, resornom ministru, kao i ostalim članovima ekonomskog dela Vlade, koji su upoznati sa ovakvim zloupotrebama, neznanjem i inertnošću, dozvoli da idu u restrukturiranje i bilo kakvu privatizaciju i najmanjeg dela NIS-a.
Takođe, da li je Vlada iz istih razloga razrešila Željka Popovića, v.d. generalnog direktora NIS-a, rešenjem broj 119/1714/2005. godine od 24. marta, pa zatim pod istim brojem donosi rešenje o ponovnom imenovanju istog čoveka na isto mesto u istom statusu. Time se od strane Vlade krše odredbe iz člana 14. stava 3. Zakona o javnim preduzećima, koji glasi: "Osnivač može do imenovanja direktora javnog preduzeća da imenuje v.d. direktora".
Naime, osnivač javnog preduzeća NIS-a je Narodna skupština Republike Srbije, pa samim tim i imenovanje v.d. generalnog direktora nije u nadležnosti Vlade Republike Srbije, nego u nadležnosti ovog doma.
S obzirom da po članu 14. stav 5. istog zakona v.d. status direktora može trajati samo jednu godinu i da je prethodni v.d. status Željka Popovića istekao krajem prošlog meseca, očigledna je namera i želja Vlade da ga zadrži na tom mestu generalnog direktora NIS-a. Pri tome, po svaku cenu želi da izbegne njegovo postavljenje u ovom domu u jednoj javnoj raspravi, gde bi se odgovorno izneli razlozi za i protiv njegovog postavljenja. Protiv ih ima puno.
Takođe se postavlja pitanje, da li je ovakav način postavljenja u funkciji efikasnog i dugoročnog planiranja rada i razvoja kompanije. Ovo je strategija Vlade na primeru vođenja jednog od najvažnijih energetskih subjekata. Njen odnos prema zloupotrebama, njen odnos i viđenje pravne države, legalizma Vlade, koja se na sva usta hvali da je vlada bez afera.
Dalje, u strategiji nije iskazan problem visoke zavisnosti naše zemlje od uvoza nafte i gasa i deviznog izdatka od jedne milijarde dolara. Nije definisan način za umanjenje troškova za uvoz, kao ni osposobljavanje NIS-a za realizaciju deviznog priliva radi pokrivanja dela uvoza.
Isto tako, u strategiji nije prikazana analiza kapaciteta, struktura rafinerijske prerade nafte, kao i struktura potrošnje derivata nafte koji odlučujuće utiču na energetski i devizni bilans zemlje.
U samo jednoj rečenici je navedeno da je potrebna tehnološka modernizacija rafinerija, što je inače poznata stvar, ali o tome da li postoje ekonomski razlozi i tržišno opravdanje za nezavisan rad dveju rafinerija u Srbiji i na kojim principima je moguć njihov opstanak nema nijedne jedine reči, a imamo štrajk u Pančevu.
Prema strategiji, u okviru programa racionalne upotrebe energenata i povećanje energetske efikasnosti u sektorima potrošnje energije, neophodna su, radi postizanja ciljeva, znatna investiciona ulaganja u svim sektorima potrošnje, što je u korelaciji sa standardom stanovništva. U dokumentu nije navedeno kako će se ostvariti krajnji cilj, smanjenje potrošnje finalne energije i koliki je obim investicija, kao i rok otplate po osnovu ostvarenih energetskih ušteda.
Strategija ne sadrži lepezu nisko investicionih mera energetske efikasnosti, njihovu vrednost i obrtni period uloženih sredstava kao alternativu. Prezentovanje neostvarivih programa i planova ekvivalentno je njihovom nepostojanju.
U slučaju dinamičkog ekonomskog razvoja Srbije predviđa se i priključenje 550 hiljada potrošača na sistem za distribuciju prirodnog gasa ili daljinskog grejanja. Strategija se ne bavi pitanjem njegove realne izvodljivosti, a trebalo bi, jer su u pitanju ulaganja na nivou domaćinstva od oko 2.900 dolara.
Takođe, industrijski potrošači bi morali da isfinansiraju priključak, pa se kod mnogih postavlja pitanje opravdanosti ulaganja prilikom uvođenja gasa, jer država ne daje nikakve garancije. Nije dat nikakav pregled mogućih podsticajnih i organizacionih mera koje će dovesti do realizacije predloga.
Iako je strategija bazirana za period do 2015. godine, ne sagledava se ni, na primer, mogući skok cena prirodnog gasa, iako je to uvozni energent sto posto, a u potpunosti se preporučuje supstitucija električne energije ovim energetskim resursom. Umesto da se paralelno sa gasom, kao alternativom, uključi i raspoloživi domaći potencijal iz alternativnih izvora, i to, pre svega, iz obnovljivih izvora, za koje se danas i sredstva za izgradnju značajno lakše odobravaju od strane svetskih investicionih fondova.
Šta ćemo sa postrojenjima energana u oko 30 preduzeća koja omogućavaju spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije, kapaciteta oko 250 megavata, od kojih je najveći broj u veoma lošem, odnosno neoperativnom stanju. Propustom bi se, svakako, mogao nazvati izostanak osvrta na mogućnosti domaćih proizvođača opreme i uređaja, jer strategija tehnološko-industrijskog razvitka treba da odgovori na izazov koji dolazi iz potreba energetskog razvitka, kako u klasičnim tako i u novim tehnologijama.
Nezamislivo je, takođe, posmatrati razvoj energetskog sistema bez međunarodne saradnje, u okviru ekonomskih i evropskih programa, usmerenih na postizanje energetske efikasnosti, uvođenje čistih tehnologija i povećanje korišćenja obnovljivih izvora. Za budući razvitak energetskog sektora poseban je značaj direktnih bilateralnih, naučnih i tehničkih kontakata, kao i pokretanje zajedničkih projekata. O ovome u strategiji nema ništa.
S obzirom da je vreme pri kraju, svoj drugi deo nastaviću u ovom pojedinačnom javljanju, ali ću reći da iz ovih i razloga koji će biti izneti u naknadnoj diskusiji poslanički klub DS - Boris Tadić neće podržati ovaj predlog strategije do 2015. godine.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, red je da se vratimo temi večeras.
Očigledno je da su lokalni izbori gotovi, da o tome ne pričamo više, vratimo se na temu budžeta. Žao mi je što nisam mogao da pozdravim ministra finansija, ako su već popodnevni sati, premijera ili nekoga od ministara iz Vlade, obzirom da je zasedanje u toku imamo još pola sata do kraja.
Pre svega, mislim da je bilo potrebno da se pojavi ministar poljoprivrede, odnosno koordinator Ministarstva poljoprivrede, i da se pojavi ministar za kapitalne investicije, obzirom da su u tim ministarstvima najveće stavke koje su smanjene, budžetski rashodi, i zbog toga je trebalo da našim građanima objasnimo o čemu se praktično radi.
Posle izlaganja poslaničkog kluba DS - Boris Tadić, u kome je ovlašćeni predstavnik detaljno objasnio zbog čega DS neće podržati ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama budžeta, samo ću obratiti pažnju na par drastičnih smanjenja stavki rashoda.
Pre svega u domenu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, agrarni kompleks, već je rečeno da je prilikom usvajanja budžeta u martu ove godine jedna od komponenata novog budžeta bio i taj agrarni deo. Međutim, tu imamo smanjenje rashodne strane za 9,88% ili 2,2 milijarde dinara. Mislim da je 1,2 milijarde dinara za poljoprivredu smanjena stavka u budžetskom rashodu, to je dosta velika stavka, a samim brisanjem nekih stavki iz budžeta, koje su doprinele cifri od 2,2 milijarde, možemo slobodno da kažemo da su važne stavke nestale preko Predloga izmene i dopune Zakona o budžetu.
Treba reći da se u ovom predlogu izmene vidi da nema one komponente, da je budžet bio agrarni.
Drugo značajno smanjenje nastalo je u Ministarstvu za kapitalne investicije, gde je smanjena rashodna strana za 3,5 milijarde dinara, od 10,97%, od čega najviše u Direkciji za puteve 2,6 milijardi dinara. Svedoci ste pisanja u štampi da građevinska preduzeća potražuju od ovog ministarstva oko 2,5 milijarde dinara. Na koji način će Vlada, odnosno država izmiriti ta svoja dugovanja?
Zato mislim da je ministar za kapitalne investicije trebalo da bude ovde i da to našim građanima objasni, pomoću kojeg načina će to da bude izvršeno, ako su obećanja data od ministra za kapitalne investicije, a u novinama već nekoliko puta je o tome pisano.
Treće je Ministarstvo privrede, ima najveće smanjenje u tim budžetskim rashodima od 17,53% ili 1,633 milijarde dinara. Najveće smanjenje u okviru samog Ministarstva nastalo je u subvencijama, negde oko 1,1 milijarda dinara, a u okviru toga u Fondu za razvoj za 400 miliona dinara. Kratka analiza ovog smanjenja kaže nam da se sprečava osnivanje institucija, kao npr. Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Ne može se osnovati zbog ovog smanjenja, a samim tim teško je primeniti Zakon o stečaju, a samim tim govorimo o jednom malo segmentu, da ovaj predlog i nije reformski, odnosno da ni sam budžet nema tu karakteristiku.
Na kraju, jedno od većih smanjenja nastalo je u finansiranju vojske, u Ministarstvu odbrane. Već je izneseno za ovom govornicom da je to oko 5,5, odnosno 5.650.000.000 i da su najveće stavke smanjenja u tom delu, materijali, mašine i oprema, odnosno zgrade. Za materijale 2,3 milijarde, za mašine i opremu oko 2 milijarde i zgrade 1,1 milijarda dinara.
Ne bih ovo komentarisao, već je dovoljno rečeno, ali mislim da treba istaći radi javnosti da se vidi odakle potiče ovoliko smanjenje budžeta.
Na kraju, hteo bih da prokomentarišem deo oko inflacije, koja je izazvana porastom cena nafte, kako je rečeno "od strane ministra finansija", i da je to uzrok za takve pojave. Međutim, istovremeno postoji na drugoj strani upropašćavanje NIS nepoštovanjem Uredbe donete prošle godine, da se cena nafte, odnosno naftnih derivata koriguje u skladu sa poskupljenjem nafte na svetskom tržištu. Čim to poskupljenje pređe procenat od 2,5, sledi korekcija cene.
Zbog čega se domaća nafta računa po 22,5 dolara po barelu, dok je svetska cena duplo veća, i zbog čega se po obećanju potpredsednika Vlade na početku mandata ove vlade, da će biti izvršeno restrukturiranje EPS-a i NIS-a u ovom delu, NIS ostavlja po strani i koristi za neke druge ciljeve, a gubitak u 4,5 meseca samo po ovom osnovu domaće nafte iznosi 120 miliona dolara, da bi ukupan iznosio 300 miliona dolara.
Ako se u ovom trenutku nešto ne promeni, ako se ovakav trend nastavi, izaći će milijardu dinara. Zašto NIS, odnosno Naftagas, odnosno Jugopetrol ne uđe u restrukturiranje i zašto se tome ne pristupi, nego se čak drugačije tumače uzroci inflacije, koji su povezani sa skokom cena nafte na stranom tržištu, a domaća nafta se koristi po duplo jeftinijoj ceni.
Na kraju treba reći, radi naših građana i javnosti, da izglasani Zakon o budžetu iz marta ove godine nije ni realan ni ekonomski, o čemu svedoči ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu koji je danas na dnevnom redu, već pre svega je zasnovan na nekim nerealnim predizbornim obećanjima vladajuće koalicije ili, kako već neko reče, populistički, da se to ovog trenutka, kada je predlog na dnevnom redu, veoma jasno i vidi.

Na pominjanje Borisa Tadića, predsednika DS-a, našeg predsednika, hteo sam da kažem da mu ne treba odbrana. Ali, na pominjanje onoga što je gospodin Nikolić rekao - šta profesija dozvoljava, mislim da ne treba zloupotrebljavati rad Anketnog odbora pre nego što Skupština usvoji rezultat kakav jeste.
Hteo sam da se javim za reč zbog sledećeg - baš zbog takvih kao što su EFT i firme koje su iskoristile nedograđenost elektroenergetskog sistema, nedostatak zakonske regulativa, zato su se pojavili. Ovo što smo čuli od gospodina Nikolića je demagogija. Znači, da bismo izbegli te firme i bilo kakvog posrednika u tome, bilo kakve zloupotrebe, ovo je put - zakon, strategija, tržište, konkurencija i onda takvih firmi više neće biti. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 24. stav 3. da se posle reči "biraju" briše "a" i dodaju reči "odnosno za ostala krivična dela". Naime, ideja je bila da se ionako strogi uslovi za izbor predsednika i članova saveta agencije još više pooštre i da ne bude ovo ograničenje na kraju, koje je u Predlogu zakona, da to bude do šest meseci, nego da bude za bilo kakvo krivično delo.
Iz tog razloga, mislim da gospodin Marković iz SRS nije bio u pravu kada je rekao, komentarišući član 14. o organizovanju poslova van sedišta agencije, da DSS pravi mesta za svoje članove. To nije tačno, zato što po nekom koalicionom sporazumu, odnosno dogovoru, to mesto drži u Elektroprivredi Srbije i to uveliko radi. Ja sam to rekao nekoliko puta, i toliko o toj kohabitaciji, tako da javnosti bude jasno da to više liči na habitaciju, a ne kohabitaciju.

Gospodo, samo kratko, u članu 139. radi se o sticanju prava povlašćenog proizvođača toplotne energije. Predlažem da se prihvati, obzirom da je član 166. koji reguliše istu materiju već prihvaćen, pa da bismo usaglasili ta dva člana. Hvala.

Dame i gospodo, malo pažnje na kraju rasprave u pojedinostima. Radi se o delu 15 – kaznene odredbe predloga ovog zakona, krivična dela, član 159. Pročitaću ga jer je veoma kratak, ima dva stava. Prvi se odnosi na samovlasno priključenje objekata. "Ko samovlasno priključi objekte, uređaje ili instalacije na prenosni, transportni ili distributivni sistem kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine (član 64. stav 1. ovog zakona)."
Drugi stav: "Ko koristi energiju bez ili mimo mernih uređaja ili suprotno uslovima utvrđenim ugovorom u pogledu pouzdanog i tačnog merenja preuzete energije kazniće se za krivično delo zatvorom do jedne godine (član 64. stav 2. ovog zakona.)"
Moj amandman se odnosi na dodavanje stava 3. u članu 159. i glasi: "Ako je delo iz stava 1. ili 2. ovog člana učinjeno u nameri pribavljanja sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina". Taj treći stav odnosi se isključivo na nameru, a ima utemeljenje u članu 166. Krivičnog zakona, stav 1. tačka 1, 3. i 5, krivičnog dela teške krađe.
Zbog čega je ovaj predlog ovakav kakav jeste? Iz jednog prostog razloga što se naši gubici električne energije kreću od 15 do 25, pa i više posto, od čega netehnički ili komercijalni gubici zauzimaju značajno mesto. Ako tešku krađu ne izjednačimo sa krađom električne energije, odnosno sa ljudima koji se usude da rizikuju svoj život da bi uradili tako teško krivično delo, znači sa veoma smišljenom namerom, ako ne stanemo na put tome, mislim da elektroprivreda, koja glavni problem ima u gubicima električne energije, koji iz dana u dan sa krizom sve više i više rastu, treba na neki način naći jednu zakonsku regulativu da se tome stane na put.
Ovo govorim iz razloga što i ovako teška kazna do deset godina ima u zakonu mogućnost ublažavanja, odnosno olakšica, da se i ta kazna može, ukoliko ima ublažujućih okolnosti, smanjiti i ispod te jedne godine.
Šta je problem? Posebno govorim o ovome jer je na Odboru za industriju ministar prihvatio ovaj amandman, sa obrazloženjem koje sam i ja dao ovde.
Ipak je ingerencija suda da proceni da li ima ublažavajućih ili olakšavajućih okolnosti da ova kazna bude ispod jedne godine, a da će deset godina delovati veoma poučno i upozoravajuće za one koji se usude da tako nešto urade.
Zahvaljujem se i mislim da o ovome treba da glasamo i da prihvatimo ovaj amandman, a posebno zbog toga što je ministar u obrazloženju sednice Odbora za industriju takođe prihvatio ovaj amandman.

Samo ću kratko. Pominjem ponovo Odbor za industriju, gde je ovaj član prihvaćen od strane Ministarstva i do sada sam bio mišljenja da je taj član prošao i po tom osnovu tražio da se član 139, koji se odnosi na povlašćene proizvođače toplotne energije, izjednači sa prihvatanjem ovoga.
Odjedanput, desilo se nešto da i ovaj amandman na član 166. nije prihvaćen i zato izražavam nezadovoljstvo. Radi se o povlašćenim proizvođačima toplotne energije. Moj kolega iz poslaničkog kluba DS – Boris Tadić je već izneo te razloge, tako da ne bih ponavljao u vezi sa tim.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu Predlog zakona o energetici koji je jedan od najvažnijih zakona koji ovaj saziv Narodne skupštine treba da razmatra i usvoji. To je zbog toga što je donošenje ovog zakona od strateškog značaja, što praktično znači da je to jedan od osnovnih uslova za dalji razvoj energetskog sektora i privrede naše zemlje u celini.
Dugo smo čekali da se ovaj predlog zakona nađe na dnevnom redu Skupštine, i to više od godinu dana od momenta kada je prvi predlog ovog zakona izašao, do danas, to se nije desilo zahvaljujući nedostatku političke volje i nerazumevanju potrebe za ovakvim zakonom.
Energetski gledano, naša zemlja raspolaže ograničenim rezervama primarne energije, izuzev rezervi....
(Predsednik: Gospodine Mihajloviću, ne mogu tehnički da pomognem oko zvuka. Samo namestite mikrofone. Zahvaljujem.)
... imamo nešto rezervi lignita na Kosovu i Metohiji, a i sami znamo šta je sa Kosovom. Takođe imamo visoko učešće iskorišćenog hidropotencijala, tako da će se u narednom periodu, u zavisnosti od uvoza električne energije, sigurno povećavati. U prilog ovoj činjenici ide i podatak da postoji trend smanjenja domaće proizvodnje nafte i prirodnog gasa, nasuprot procesu povećavanja finalne potrošnje, pre svega gasa u industriji.
U skladu sa tempom, oporavak privrede, uvođenje novih tehnologija, takođe u svetlu sveobuhvatnih reformi društva, nameće se potreba za jednim novim institucionalnim, zakonodavnim i ekonomskim okvirom, u kome bi energetski sektor sigurno i kvalitetno obavio svoju ulogu.
Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za izradu strategije razvoja energetike Republike Srbije, tj. za donošenje srednjoročnih i dugoročnih planova razvoja u okviru te strategije. Uslovi koje EU stavlja na polju energetike, baziraju se na atinskoj povelji, na principima povezivanja energetskog sektora naše zemlje u energetski sistem evropskih zemalja, direktivama koje regulišu unutrašnje tržište i tranzit električne energije, kao i tranzit prirodnog gasa.
Cilj svega ovoga da se ujednači pravna regulativa sa zemljama EU, odnosno da se usklade naši propisi sa zakonodavnom regulativom u samom regionu. Pri tom se polazi od realnog stanja razvijenosti energetike.
U ovom trenutku u našem pravnom sistemu na snazi su zakoni koji pojedinačno uređuju i način i uslove obavljanja energetskih delatnosti. To je Odluka o opštim uslovima za isporuku električne energije, Zakon o elektroprivredi, Uredba o opštim uslovima za isporuku prirodnog gasa, Odluka o tarifnom sistemu za prodaju električne energije itd. To je još jedan od razloga za donošenje ovog zakona, kako bi se vodila jedna jedinstvena politika. Razvoj energetike znači razvoj svih delatnosti u oblasti energetike.
Novi zakon predviđa četiri osnovne energetske delatnosti, i to – proizvodnja, prenos, upravljanje prenosnim sistemom, organizovanje tržišta, distribucija, upravljanje i trgovina električnom energijom.
Druga delatnost je proizvodnja derivata nafte, transport nafte naftovodom, derivata nafte produktovodom i drugim oblicima transporta, skladištenje, trgovina naftom i naftnim derivatima.
Treća delatnost je transport i upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladištenje, distribucija i trgovina prirodnim gasom.
Poslednja u ovom zakonu – proizvodnja, distribucija, upravljanje i snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca.
U prvoj od ove četiri delatnosti, ovim zakonom predviđeno je najviše izmena, obzirom na postojeće stanje i organizaciju EPS-a.
U odnosu na prvi predlog ovog zakona, u ovom predlogu koji je danas na dnevnom redu imamo jedan deo koji je manje reformski, a to je, pre svega, izbacivanje trgovca na veliko za tarifne kupce.
Na taj način se odlaže uvođenje konkurencije u oblasti proizvodnje i distribucije električne energije, odnosno održava se postojeći vertikalni integrisani sistem organizacije javnih preduzeća. To je, po mišljenju DS, nedovoljno reformsko rešenje koje nema ekonomskog opravdanja, jer zadržava glomazni sistem EPS-a i sve neracionalnosti jednog takvog sistema.
Uvođenjem konkurencije i tržišta sigurno se smanjuju troškovi poslovanja, povećavaju efikasnost i produktivnost, a horizontalni integrisani sistem organizacije, kao suprotnost ovome, to definitivno pokreće i nameće se kao konačno i teoretski najbolje rešenje.
Aktuelni primer za raščišćavanje tih internih odnosa imamo i u aktuelnom štrajku u okviru EPS-a, gde se elektrodistributivna delatnost nalazi u podređenom položaju u odnosu na proizvodnju i prenos, i traži ravnopravan odnos, odnosno traži svoje mesto u raspodeli, na način kako to određuju ove druge dve delatnosti.
Imamo letak sa tog štrajka, gde su pare, kao jedna ilustracija ovoga, da je konačno razdvajanje proizvodnje i distribucije, odnosno uvođenje tržišta do kraja potpuno reformsko, trajno i konačno rešenje za organizaciju elektroprivrede u celini.
Opravdanje za ovo, odnosno uporište za ovakav predlog u novom zakonu može se verovatno naći u iskustvima zemalja u okruženju, odnosno zemalja u tranziciji, ali i u iskustvima i trendovima elektroprivrede razvijenih zemalja.
Taj trend vertikalnih dezintegracija elektroprivrede koji je otpočeo otvaranjem tržišta, prekinut je naročito nakon energetskih kriza u Kaliforniji, tako da je u poslednje dve–tri godine to kretanje baš u pravcu vertikalnih integracija, i to je možda jedino opravdanje za ovo postepeno uvođenje tržišta, a ne onako radikalno, kako je bilo u prvom predlogu zakona.
Horizontalno organizovano preduzeće praktično znači potpuno odvajanje proizvodnje i distribucije od električne energije, i kako već imamo više puta sam po sebi posebno organizovan prenos električne energije, tako se dobijaju tri potpuno odvojene celine elektroprivrede.
Možemo reći da je možda i obaveza koja je sadržana u direktivi Evropskog parlamenta i člana 43. ovog predloga zakona, da u slučaju da energetski subjekt obavlja dve ili više delatnosti, obaveza da vodi posebne računa za svaku od tih delatnosti je prelazno rešenje do potpunog uvođenja tržišta, odnosno konkurencije u ovaj sistem.
Ovome bi verovatno mogli u prilog da stavimo i stanje Elektroprivrede Srbije u pogledu organizacije i dostignutog stepena restrukturisanja, odnosno započetih reformi.
U ovom predlogu zakona značajno mesto zauzimaju i povlašćeni proizvođači električne energije, tj. oni proizvođači koji koriste obnovljive izvore električne energije ili otpad, kao i oni koji koriste kombinovane procese proizvodnje električne energije.
Ostavljeno je, na kraju ovog prvog dela o ovoj delatnosti, Vladi Republike Srbije da, u skladu sa aktuelnim zahtevima razvoja proizvodnje, tehničkom i tehnološkom razvoju mreža, organizuje tržište električne energije. To je dodatno opterećenje za sprovođenje ovakvog zakona, a istovremeno ne zatvara u potpunosti mogućnost uvođenja tržišta u ovu oblast trgovine električnom energijom.
U oblasti nafte i naftnih derivata nema značajnijih promena u odnosu na prethodni predlog zakona, sem u oblasti transporta nafte i naftnih derivata, naftovodom, odnosno produktovodom, gde je regulisan pristup dominantan. Postoje neke nelogičnosti u ovom delu, a pre svega se odnose na definisanje energenata. Radi se o tome da prirodni gas i nafta nisu energija. Oni se tretiraju energentima i onda, u skladu sa daljim članovima ovog predloga zakona, postoje neke protivurečnosti, a to ćemo naknadno reći u raspravi o pojedinostima.
(Predsednik: Gospodine Mihajloviću, hoćete li da koristite i drugih 10 minuta sada?)
Da. Takođe se oseća nedostatak zakona o rudarstvu, koji bi zaokružio ovaj deo oko energije, odnosno energenata. U vezi sa transportom, skladištenjem i distribucijom prirodnog gasa, specifično je da transport, skladištenje i upravljanje u vezi sa prirodnim gasom može obavljati isti energetski subjekt, takođe, da je energetski subjekt za distribuciju prirodnog gasa istovremeno i operator distributivnog sistema, i jedini isporučilac prirodnog gasa tarifnim kupcima na teritoriji gde obavlja svoju delatnost.
Posebna delatnost u ovom predlogu je proizvodnja i distribucija toplotne energije. Za razliku od prethodnih delatnosti, ona je organizovana na lokalnom nivou i ima karakter komunalne delatnosti. U tom delu, DS je amandmanom uticala na status povlašćenog proizvođača toplotne energije, koji treba da bude u nadležnosti Vlade, odnosno Republike, ne lokalne samouprave.
Jedna od suštinskih stvari ovog predloga zakona jeste osnivanje dve agencije, pre svega, agencije za energetiku ili regulatorne agencije i agencije za energetsku efikasnost. Agencija za energetiku je samostalno regulatorno telo koje posluje bez profita i finansira se iz godišnje naknade, a obavlja najvažnije poslove u ovoj oblasti.
Agencija izdaje licence, donosi tarifni sistem uz saglasnost Vlade Republike Srbije, određuje graničnu potrošnju za kvalifikovane kupce, utvrđuje metodologiju za određivanje cena po osnovu opravdanih troškova poslovanja, daje Vladi Republike Srbije mišljenje na predloge cena, daje saglasnost na propise o radu energetskih subjekata, utvrđuje kriterijume i način određivanja troškova priključka na sistem, odlučuje po žalbi na akte o odbijanju pristupa sistemu.
Jednom rečju, agencija za energetiku preuzima veliki deo posla nadležnog ministarstva i javnih preduzeća, koji obavlja na neprofitnoj i, pre svega, profesionalnoj osnovi, vodeći računa o strateškim planovima energetike i interesima države u celini.
U odnosu na prethodni predlog zakona, iz ingerencija ove agencije oduzeto je izdavanje energetskih dozvola, koje je vraćeno u Ministarstvo. Na taj način je smanjena uloga ove agencije. To još nekako spada u onaj nedovoljno reformski deo ovog predloga zakona.
Posebnu pažnju bih posvetio agenciji za energetsku efikasnost, koja je, za razliku od prethodne agencije, osnovana još septembra 2002. godine i radila je naredne dve godine, odnosno do ove godine, kada je ukinuta. U uslovima energetske neefikasnosti, potreba za ovom agencijom je više nego očigledna. Njena uloga je, pre svega, pokretačka, konsultativna, savetodavna i edukativna.
Ona promoviše programe i mere za racionalnu upotrebu električne energije, stimuliše korišćenje obnovljivih izvora energije, vodeći računa o zaštiti životne sredine, unapređuje energetsku efikasnost i racionalno korišćenje u svim fazama proizvodnje i potrošnje, pokreće obrazovne programe, postavlja standarde i autoritet je za sve informacije racionalnog korišćenja energije, sarađuje sa Vladom Republike Srbije u izradi i realizaciji politike koja podržava energetsku efikasnost u celini, nudi savet i podršku svim javnim institucijama i preduzećima u izboru i primeni energetski efikasnih tehnologija, primeni zakona i propisa iz te oblasti, povezuje se sa svim relevantnim organizacijama, aktivnim u ovom polju u zemlji i van nje, predlaže i postavlja sve finansijske mehanizme i sredstva za realizaciju svih projekata iz ove oblasti, kao i da upravlja srpskim fondom za energetsku efikasnost.
Namerno sam osnovne funkcije ove agencije rekao, jer je u protekle dve godine svog rada agencija radila ovo o čemu sam pričao, ispunila svoj zadatak, uz veoma male troškove. Poslovala je uglavnom na bazi donacije Evropske unije, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a njeno postojanje je predstavljalo isključivi uslov za sve donacije iz sveta na polju energetske efikasnosti.
U Predlogu ovog zakona ne postoji član koji se odnosi na upravljanje agencijom, ukinuti su organi agencije: upravni odbor, direktor, nadzorni odbor, odnosno način organizovanja agencije kao javnog preduzeća. Na taj način je agencija za energetsku efikasnost pripojena resornom ministarstvu. Mislimo da je agencija u protekle dve godine opravdala svoje postojanje i da ovakav način organizovanja i rada agencije nije dobar.
Postoji više razloga zbog kojih treba prihvatiti ovakav predlog zakona, uprkos činjenici da u sebi sadrži niz nedostataka koje sam načelno već izneo. Na prvom mestu to je povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača energijom kroz uvođenje tržišne konkurencije, kontrolu monopolskih delatnosti i smanjenje troškova poslovanja, odnosno uvođenje temeljne reforme energentskog sektora.
U vezi sa izrečenim nedostacima, ovde postoji rezerva u vezi sa brzinom uvođenja tržišne konkurencije. Pre svega, tu mislim na izbacivanje iz Predloga zakona trgovine na veliko za tarifne kupce, odnosno kontrolu monopola javnih preduzeća.
Drugi razlog je potreba da se energetski sektor obrazuje kao sektor koji će privući investiciona ulaganja, kroz regulisanje zakonskih, organizacionih i, pre svega, nediskriminatorskih uslova. Tako treba privući privatni kapital sa najvećom dozom izvesnosti i sigurnosti. Ovo je posebno izraženo u oblasti proizvodnje električne energije, a naročito kod obnovljivih izvora energije. Na taj način se obezbeđuje i dugoročni razvoj energetike u celini.
Usvajanjem ovog predloga zakona vrši se usaglašavanje sa regulativom Evropske unije i sa regulativom zemalja u regionu, u skladu sa potpisanom Atinskom poveljom u novembru 2002. godine. Po tom dokumentu se predviđa da se regionalno tržište za električnu energiju otvori od 1. januara 2005. godine. Pošto već kasnimo godinu i više sa donošenjem ovog zakona, treba imati u vidu iskustva zemalja u okruženju, da treba skoro dve godine od donošenja zakona da bi se postigla puna operativnost svih novoformiranih reformskih institucija.
Zbog svega ovoga, poslanički klub Demokratska stranka – Boris Tadić će podržati ovaj zakon u načelu, a u delu zakona u pojedinostima će pokušati da amandmanima popravi dati predlog.
Na kraju bih iskoristio ovo vreme da kažem da se ovaj zakon donosi u okvirima reforme, pre svega menjanja tržišta, i da se kao drugi okvir nameće restrukturiranje, pre svega, javnog sektora, radi efikasnije strukture preduzeća. U ovom trenutku restrukturiranje započeto 2001. godine, konkretno najviše u delu elektroprivrede, na neki način je zastalo, jer traži stabilnost, kako izvršne vlasti, tako i zakonodavne.
Mislim da je to preko potrebno, ali nameće se još jedan problem, a to je aktuelni izraz "kohabitacija". Možda naizgled nema nikakve veze sa ovim, ali ako su najuspešniji delovi Elektroprivrede Srbije sa svojim najvišim rukovodiocima postigli najveće uspehe u restrukturiranju, u ovom trenutku su oni uglavnom smenjeni.
Postoji jedna, verovatno partijska, ili većinska želja da se taj proces dovrši do kraja, pa tako imamo mnogo slučajeva da su od upravnog odbora Elektroprivrede Srbije do upravnih odbora javnih preduzeća izvršene kompletne promene, a i u javnim preduzećima koja su najviše otišla u prestrukturiranju, čak dobili prestižne nagrade, ugledne nagrade, koje daje Elektroprivreda Srbije, odnosno nagradu "Đorđe Stanojević".
Navešću samo dva primera. Direktor "Elektro Srbije" Kraljevo je smenjen upravo nekoliko meseci pošto je dobio uglednu nagradu "Đorđe Stanojević". Ne znamo iz kojih razloga. Restrukturiranje je potpuno zastalo u "Elektro Srbiji" Kraljevo. Takođe, direktor TE Veliki Crljeni, koji je za vreme svog mandata učinio najviše u restrukturiranju, maltene utrostručio proizvodnju električne energije, takođe je smenjen.
Za to postoji niz primera, koje ću verovatno u narednim izlaganjima izneti, ali sve do kraja. Znači, radi se direktno i zaustavljanju restrukturisanja, a i sami smo svesni koliko je to značajan proces u okviru perioda u kome se ovaj zakon donosi i koji nikako ne bi smeo da bude zaustavljen. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, posle već iznetog stava DS-a u vezi sa zakonom o stečajnom postupku, ja ću obratiti pažnju samo na dva momenta u vezi sa ovim zakonom.
Dakle, obratiću pažnju afirmativno, pre svega, vezano za finansijsku pomoć koju je Evropa uslovila donošenjem ovih zakona od kojih je zakon o stečajnom postupku na prvom mestu. Dakle, zakon o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost itd. Iz tog razloga DS podržava ovaj zakon i smatra da ono što je dobro za Srbiju, dobro je za DS i u tom pravcu mislimo da je ovaj zakon izuzetno dobar.
Druga stvar je vezana za veću efikasnost prilikom sprovođenja stečaja, i to u delu, pre svega, veće sigurnosti poverilaca, a do sada je bila dosta zapostavljena i bila je u nekom drugom planu; tu je i brža reorganizacija preduzeća, odnosno brži oporavak, ako je moguć i veća mobilizacija sredstava kroz prodaju imovine i ulaganja tamo gde je to ekonomski potrebno i gde interes dozvoljava.
Iz tog razloga, DS podržava ovaj zakon i ja bih se na diskusiju mojih prethodnika nadovezao, odnosno osvrnuo samo na ova dva momenta i kažem da će DS podržati i glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, član 38. izmena i dopuna zakona glasi – u članu 108. reči "ishoda propisanih opštim i posebnim osnovama školskog programa i opštim osnovama predškolskog i vaspitnog programa" zamenjuju se rečima "propisanih ciljeva i zadataka".
Ako se ovaj član promeni, ponovo se vraćamo na vreme pre 2001. godine, gde će zadatak nastavnika ponovo biti ostvarivanje propisanih ciljeva i zadataka, a ne rezultata, tj. znanja, odnosno ishoda, kako je zamereno ovde na terminu "ishod", iako je odobreno od strane naše crkve. To je glavna razlika između dve koncepcije. Nastava u kojoj je bitno šta nastavnik govori, a nije bitno šta deca nose sa sobom, ona suštinska prava, iako je to važno i obrazovanje zbog toga postoji.
Ako se ovaj član izglasa kakav je, ostaće na roditeljima da ostvare rezultate u nekoj privatnoj praksi, a to neće biti praksa u školama. Neki će to sigurno svesno raditi, bez obzira na zakon, dok se ne otkrije od strane nadzornika i onda dođe do suspenzije.
Predlog je da se ovaj član izmena i dopuna briše.