Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je pitanja na koja ministar energetike nije dao odgovor u raspravi u vezi sa ukidanjem Zakona o NIS-u. Verovatno je i da ne može da da odgovore na ta pitanja, kao ni celokupna Vlada Republike Srbije. Odgovore tražimo još uvek i verovatno ih nikada nećemo dobiti.
Ali, ja ću pokušati da jednim poređenjem pojasnim zašto se veliki broj poslanika, bar deklarativno, već u samom startu, ali i u toku rasprave, odredio protiv ukidanja ovog zakona o NIS-u.
Naime, na Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja u martu ove godine na dnevnom redu bio je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi. Naizgled skoro identičan slučaj, kao sa predlogom ovog zakona o ukidanju Zakona o NIS-u. Taj zakon je bez većih problema izglasan i na neki način bio je tehničko pitanje, u vezi sa primenom Zakona o energetici u okviru prelaznih i završnih odredbi iz tog zakona.
Međutim, taj privid se lako razbija kada se pogleda šta je urađeno pre toga u elektroprivredi. Još 2002. i 2003. započet je proces restrukturiranja elektroprivrede u celini. Iskristalisan je jasan pravac razvoja i kretanja reformi u oblasti elektroprivrede. Zastupljeni su ili su bar definisani strateški interesi države u ovom energetskom delu.
Javnost je potpuno upoznata sa neophodnošću i efektima restrukturiranja i racionalizacije u svim oblastima elektroprivrede Srbije. Takođe, preduzet je niz mera i aktivnosti u pravcu sprovođenja reformi, smanjenja broja zaposlenih, odvajanja sporednih delatnosti i sl.
Posledica svega toga bilo je nesmetano usvajanje predloga ovog zakona, gde je, normalno, i Demokratska stranka glasala o ukidanju pomenutog zakona, jer je bio u skladu sa nekim strateškim ciljevima u oblasti elektroprivrede.
Šta je sa Naftnom industrijom Srbije? Nešto sasvim suprotno. Od Vlade Zorana Đinđića pa do danas ništa nije urađeno na unapređenju i reorganizaciji i racionalizaciji poslovanja. Nasuprot tome, upropašćivanje NIS-a je bila jedina i glavna aktivnost, koja u ovom trenutku dostiže svoj vrhunac.
Ministar se svojevremeno hvalio svojim ministarstvom kao i Vladom, da je to Vlada bez afera. Ne bih voleo da ponavljam desetak afera koje je pravila ova nacionalna kompanija, da su i one postale nacionalne, ali to je već evidentno. Mislim da bi mediji trebalo više da pišu o tome. Više poslanika je jasno i precizno navelo afere koje su u jasnim ciframa potpuno tačne, a cifre su milionske i zato i kažem da je to nacionalna afera.
Ova vlada je nemoćna ili ne želi da se tome suprotstavi, a njene karakteristike u ovom sektoru energetike su pre svega jedna negativna kadrovska selekcija, nekontrolisano trošenje sredstava i nemogućnost i nedostatak volje da se to spreči. Pre svega, ubrzano raubovanje postrojenja kupovinom nekvalitetne nafte, nedomaćinskim gazdovanjem, kreiranjem brojnih afera, koje pominjem, izazivanje haosa na tržištu naftnih derivata.
Srbija je u ovom trenutku jedina zemlja u Evropi u kojoj već nekoliko meseci vlada nestašica goriva. Tendenciozno neprimenjivanje Uredbe o cenama naftnih derivata od strane Vlade izazvalo je ogromnu materijalnu štetu svim učesnicima u prometu, a posebno Naftnoj industriji Srbije.
U prvoj polovini 2005. godine nije uvezena planirana količina sirove nafte, a neusklađenom proizvodnjom rafinerija stvoren je manjak dizela i euro-dizela, sa jedne strane, i više od čak 120 hiljada tona motornog benzina i 80.000 tona mazuta, sa druge strane. To je apsurdna situacija u kojoj NIS na jednoj strani gomila zalihe benzina, za koji nema tržište, a petrohemija istovremeno uvozi primarni benzin po visokim cenama.
Ukoliko se energetska politika hitno, a vidimo pokušaj da se menja i to na jedan veoma brzoplet i ishitren način, korenito ne izmeni, do kraja godine možemo očekivati obustavu rada rafinerija.
Da li Vlada Srbije preuzima odgovornost za ovakvo stanje i da li javno priznaje nesposobnost i nestručnost sopstvenih kadrova koji upravljaju energetikom ove zemlje, kao i da hitno preduzme sve potrebne mere za normalizaciju tržišta derivata. Sigurno je da se ovo dešava, kako sam već naveo, zbog nepoznavanja problematike, nestručnosti, nesposobnosti ili, sa druge strane, zbog vešto iznuđenih poteza u nečiju korist, a sigurno na štetu države i svih njenih građana.
Sada je došla i direktiva MMF-a, EU u vezi sa odvajanjem i privatizacijom određenih delatnosti u NIS-u. Ona se poklapa sa namerama jednog dela vladajuće koalicije, vladajuće većine, koja problem vidi iz sasvim drugog ugla, ne sagledavajući strateške i nacionalne interese u celini.
Rezultat svega toga, jedne konfuzije, jeste stavljanje ovog predloga zakona na dnevni red po najhitnijem postupku od tri dana. Na taj način se ne uvažava niti mišljenje stručne javnosti, ne poštuje se ni dostojanstvo ove skupštine, a Vlada i vladajuća većina u ovom parlamentu ugrožavaju dalji opstanak NIS-a, kao i nacionalni interes u oblasti energetike.
Bez plana, strategije i vizije na jedan "tehnički" i iznuđen način ova vlada radi ono što je pre svega trebalo sama da nametne, isplanira, strateški se odredi prema tome i efektno sprovede, poštujući pre svega najviše državne i nacionalne interese.
Demokratska stranka je podnela ova dva amandmana, o drugom o kome govorimo, da na jedan neuobičajen i dramatičan način, a u skladu sa Poslovnikom, skrene pažnju pre svega Vladi i celokupnoj javnosti na posledice brzopletnog stavljanja na dnevni red i eventualnog izglasavanja Predloga ovog zakona.
Ja bih na kraju pitao zbog medija, zbog javnosti, pošto smo videli da su se neki poslanički klubovi vladajuće većine odredili protiv ukidanja ovog zakona, i pozvao na doslednost, jer ako oni budu dosledni u svojim diskusijama i nastupima, ovaj zakon sigurno neće biti usvojen.
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas ponovo imamo na dnevnom redu jednu temu iz energetike, iako smo prošli put od gospodina ministra dobili obećanje da se u ovoj godini nećemo nalaziti. Dobro je što se nalazimo po ovom pitanju, ali nije dobro kako se nalazimo.
Na početku svog izlaganja hteo bih da ukažem na neke proceduralne propuste u vezi sa stavljanjem ove tačke na dnevni red, odnosno neke nezakonite odluke koje je Vlada Republike Srbije donela, a u vezi sa osnivanjem dva javna preduzeća i jednog akcionarskog društva. Naime, osnivač i vlasnik NIS-a je Narodna skupština. Mislim da je ova odluka o osnivanju dva javna preduzeća i akcionarskog društva došla u momentu kada je to pravno neregulisano, jer je to trebalo da uradi Narodna skupština. Pre nego je došlo do promene osnivača, odnosno vlasnika, ova odluka je doneta.
Takođe, u pripremi ovog zakona o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa, mislim da matični odbor mora da da svoje mišljenje i da se na sednici Odbora da stav u vezi sa ovim. Uprkos tome, jedan drugi odbor, po tumačenju, voleo bih da znam čijem, donosi odluku da se prihvata i podržava predlog Vlade u vezi sa donošenjem ovog zakona.
Iz istog razloga pitam – zašto neki drugi odbor nije takođe dao svoj stav, recimo, Odbor za ravnopravnost polova, s obzirom da u članu 53. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije stoji da Odbor za industriju razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti industrije, osim prehrambene industrije, razvoja i proizvodnje svih vidova energije, kao i iz oblasti rudarstva, geoloških i seizmoloških istraživanja.
Ovom prilikom iskazujem nezadovoljstvo, ne samo moje, kao člana Odbora za industriju, nego kompletnog članstva, u vezi sa neaktivnošću Odbora za industriju i nepreduzimanja određenih mera u vezi sa njegovim zadacima.
Voleo bih da mi se odgovori na ovo pitanje od strane predsednika, a vezano za današnju temu. Mislim da niko nije čuo govor ministra juče, sem ljudi koji su pratili sednicu posredstvom malih ekrana. Iz tog razloga, ono što su mediji preneli i što sam čuo od ljudi koji su gledali prenos, mislim da je ministar insistirao na tome da se Predlog ovog zakona donosi veoma transparentno i uz podršku sindikata. Ovom prilikom mogu otvoreno da konstatujem da to ne stoji, jer niko ne zna šta će se desiti sa NIS-om posle ovoga i kakva će privatizacija biti izvršena, na koji način, u kojim rokovima i sa kojim interesima države, koji moraju pri tome da budu zastupljeni.
Takođe, ne znam šta u ovom momentu znači podrška sindikata, s obzirom da ovde imam jedan zaključak Asocijacije nezavisnih sindikata NIS-a, koji se ne slaže sa predlogom Vlade, niti sa odlukama Vlade objavljenim u "Službenom glasniku" u vezi sa osnivanjem dva javna preduzeća i jednog akcionarskog društva.
Ono na čemu Demokratska stranka insistira trebalo je već da se desi; za jedan ovakav zakon o ukidanju Zakona o NIS-u, tzv. ratnog zakona o NIS-u, trebalo je da sledi jedna javna rasprava i da postoji jedna strategija Vlade, odnosno države u vezi sa privatizacijom, daljim razvojem NIS-a, što nam nije dostupno, niti imamo bilo kakvu strategiju u vezi sa tim. Uprkos tome, veoma, na neki način, tajnovito i netransparentno događa se da se na dnevni red stavlja ovakav jedan zakon o prestanku važenja Zakona o NIS-u i osnivanje javnih preduzeća na način, mislim da pravno i nezakonito se objavljuje sa važenjem od 1. oktobra.
Mislim da ovo predstavlja jednu brzopletu i ishitrenu odluku, koja može imati nesagledive posledice ne samo za NIS, nego i za državu i za strateške interese države u celini.
Za sve ovo vreme Narodna skupština nije imala nijedan izveštaj o poslovanju NIS-a, niti izveštaj o proceni kapitala, niti je vođena bilo kakva javna rasprava o modelu reorganizacije, privatizacije NIS-a. Takođe, ni rasprave u Skupštini na ovu temu nije bilo.
Mislim da bi privatizacija NIS-a, koja sledi verovatno posle ovakve odluke koja je početak nekog restrukturiranja i nove organizacije NIS-a, morala da sadrži tip restrukturiranja, gde se jasno, javno i glasno kaže šta je sa izdvajanjem sporednih delatnosti, sa smanjenjem troškova svih vrsta, sa kadrovskom selekcijom, edukacijom novih kadrova itd. kao sastavnim delom jedne ovakve odluke, jednog ovakvog predloga zakona. Morao je jasno da se definiše razvojni program, da se u toku tog definisanja angažuje jedan ozbiljan savetnik u vezi sa daljim razvojem NIS-a.
O privatizaciji ne znamo ni kada, ni na koji način. To sam već rekao. Da li će privatizacija biti izvršena putem uvođenja strateškog partnera, putem dokapitalizacije, da li će biti prodato 20-30% akcija, da li će se razvoj kompanije događati iz sopstvenih izvora finansiranja, uvođenjem investicionih banaka ili sa kompanijama koje nisu zainteresovane za promenu vlasništva?
Postoji jedna opšta zabrinutost i nepoverenje u namere i sposobnost ovog ministarstva i same Vlade u vezi sa ovim predlogom zakona. U prethodnom periodu imali smo jedno sistematsko upropašćavanje NIS-a.
Više puta u toku razmatranja ovih energetskih zakona Demokratska stranka je ukazivala na taj proces, postojanje raznih afera, prezaduženost kompanije, tako što je bez plana i potrebe nabavljena velika količina nafte, preko 180 miliona dolara, više nego što je NIS dugovao početkom 2000. godine.
Izdate su takođe kompanijske garancije, založena imovina, a da pri tome Vlada ne objavljuje da li je upoznata i ne obaveštava vlasnike. Postavlja se pitanje da li je i sama Vlada znala i u tome učestvovala. Zašto trgovački partneri NIS-a nisu naftne kompanije koje su legalni nosioci poreskih obaveza u svojim zemljama, već su to i dalje razne šifre iz poreskog raja.
Pored razaranja imovine i pojedinih delatnosti, neke stvari su takođe ugrožene, na način otpisivanja potraživanja po nečijoj potrebi. Ali to je opet nedovoljno javno i bez ikakvog uvida čiji su interesi u pitanju. Krediti se troše za buduću privatnu raspodelu u maloprodaji. Ne naplaćuju se potraživanja kod subjekata u stečaju i likvidaciji. Organizovano se radi na rasprodaji tržišta kao resursa, bez tendera, i saglasnosti Vlade, odnosno Skupštine.
Štetni ugovori se sklapaju, gde se u stvari priprema teren za buduće pravne subjekte i neku buduću privatizaciju. Nestručno se kupuje sirova nafta i time nemilice raubuje domaća prerada. Ne radi se na razvojnim modelima, već se, zloupotrebom ovlašćenja, silom gase delatnosti kompanije u sastavu NIS-a, a sprema se i rasprodaja imovine i otpuštanja.
Posle izjave ministra da je ovo ministarstvo i ova vlada vlada bez afera i pored niza afera koje su već protresle putem medija domaću javnost, napomenuću samo neke. U vezi sa tim, mislim da poverenje i zabrinutost ne samo DS-a nego još nekih stranaka u ovom parlamentu, a i cele domaće javnosti, a posebno radnika NIS-a, sigurno ima mesta i treba ovog puta to da jasno i glasno istaknemo.
Pomenuću kupovinu sirijske nafte, čiji epilog još uvek nismo videli i ne znamo tačnu cifru u vezi sa štetom koja je tom prilikom pričinjena NIS-u i državi Srbiji u celini. Takođe, nezakonito postavljanje v.d. direktora NIS-a kada to više nije moglo da se desi i nenadležnost od strane Vlade Republike Srbije.
Pomenuću još pokušaj protokola saradnje sa slovenačkim "Petrolom", gde se maloprodajna mreža NIS-a lako mogla prodati, što je inače stopirano inicijativom određenih ljudi iz NIS-a, što opet ukazuje na moguću privatizaciju i način kako bi ona bila izvršena, čime se zabrinutost potpuno opravdava, dakle, uzeti kredit od "Hipobanke" pod uslovima koji nisu u interesu ne samo NIS-a nego i države Srbije, jer, samo da vas podsetim, iznos kredita je 50 miliona evra, a uzet je bez ikakve prethodne finansijske analize.
Dat je pod uslovom da 20% prometa deset godina ide preko ove banke, a da je dnevni promet NIS-a oko dva miliona evra. Onda i sami vidite koliki je to kredit i sa kakvim posledicama.
Da ne pominjem dalje ugovore koji su sklapani od strane NIS-a bez ikakve kontrole, kao što je firma "Profajl" iz Beograda, u vezi sa produkcijom i fotografisanjem zakupa prostora, u ukupnom iznosu od 32.174.000 plus PDV. Da ne pominjem kako su trošene pare u vezi sa potrebama propagandnih reprezentacija i donacija NIS-a, gde je od strane Vlade odobreno sedam miliona dinara, a potrošeno 57 miliona, gde je preko toga v.d. direktora Željko Popović potrošio još 33 miliona dinara, da je u okviru toga dato oko milion dinara donacija jednom klubu i tako dalje.
Posle svega ovoga opravdano je nepoverenje u vezi sa Predlogom ovog zakona koji je danas na dnevnom redu, ne zbog samog zakona koji je logična posledica u vezi sa daljom reorganizacijom, odnosno restrukturiranjem NIS-a, nego sa onim što sledi posle toga neminovno, znajući na kakve pritiske Vlada, odnosno nadležno ministarstvo i Ministarstvo finansija nailaze od strane MMF-a, ali da pri tom nismo za tako nešto ni najmanje spremni.
Znači, opravdana je bojazan šta će se desiti posle ovoga, šta će se desiti u septembru, odnosno do kraja ove godine u vezi sa privatizacijom i da li je ovo vešto vođeno nečijom rukom, da se do vlasništva u NIS-u, kao nacionalnoj kompaniji, dođe na veoma perfidan i brz način za neke jeftine pare ili za sredstva koja ne odgovaraju vrednosti koju NIS ima.
Ono što imamo sa procenom 31. maja ove godine, dakle nekih 1.200.000.000 dinara, mislim da je tržišna vrednost, mislim da je veća, a vidim da se i u štampi pominje neki iznos od 1,6 milijardi evra, tako da se na neki način ta privatizacija maltene dogodila posle ovoga. Mislim da je ovome morala da prethodi jedna javna rasprava, jedan zakon o privatizaciji NIS-a, posle čega bi Skupština, a i država bila sigurna da će se ta privatizacija nacionalne kompanije, kao strateški najvažnije kompanije u okviru energetskog sektora pored EPS-a, izvršiti na pravi i jedini mogući način, gde bi bili strateški interesi zemlje totalno zastupljeni, gde bismo znali šta će se desiti poslednjih dana privatizacije u odnosu na sam početak.
Iz tog razloga, poslanički klub DS-a neće glasati za ovaj zakon, jer smatramo da mu je morao prethoditi i zakon o privatizaciji NIS-a, odnosno jedna javna rasprava u ovom domu, posle čega bismo svi bili sigurni da se odričemo ili prodajemo nešto, ali da interes države ni najmanje nije oštećen.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, počeću od onoga što je ministar poslednji put govorio za ovom govornicom juče, a to je da su Agencija za energetiku i Savet Agencije formirani na najbrži mogući način.
Gospodine ministre, mislim da ta konstatacija ne stoji, jer u vašoj dinamici sprovođenja reformi i realizaciji prioriteta u energetskim sektorima Srbije stoji da će Agencija za energetiku biti formirana u 2004. godini. Podsećam da smo već u drugom kvartalu 2005. godine.
Zbog čega govorim o ovome?
Demokratska stranka je pozdravila i pohvaljuje donetu pozitivnu Studiju o izvodljivosti, ali pri tome insistira na brzini. To nas je koštalo, i vi najbolje možete reći građanima Srbije i poslanicima da li se svaki dan može meriti stotinama hiljada evra, koje nisu došle iz Evrope zbog toga što nismo imali Agenciju, zbog toga što nismo još uradili gomilu stvari koje je Evropa propisala i koje smo mogli da donesemo.
Ako je uzrok tome bila politička trgovina ili neki drugi uzroci, koji su minorni u odnosu na značaj svega onoga što bismo dobili formiranjem Agencije u 2004. godini, a za šta ste imali podršku većine u parlamentu, mislim da je odgovornost na vama.
Takođe, u poslednjem pojavljivanju ste rekli da je esnafski doneto rešenje Saveta Agencije, za šta ima gomila primedbi, o čemu nismo hteli da pričamo, o personalnim rešenjima.
Ali, generalna ocena izrečena juče bila je da je to profesionalna politička biografija, da je to profesionalna biografija koja nema nikakve dodire sa problematikom energetike i da je to veoma skromna profesionalna biografija. Ne vidim u tome ničeg esnafskog, konkretno, da bismo mogli da verujemo da će ta Agencija za energetiku dati neke rezultate u izazovima koji nas očekuju u narednom periodu.
Takođe ste juče rekli da su Ministarstvo energetike i ova vlada bez afera.
Ovde sam spremio set pitanja za vas i vaše ministarstvo, kao i Vladi Republike Srbije, koja pokreće afere i aferice koje nisu za nipodaštavanje. Pre svega, juče je gospodin Vučić govorio o sredstvima za potrebe propagande, reprezentacije i donacije Naftne industrije Srbije.
Gospodin Vučić je pogrešio, odnosno nije rekao tačno ono u vezi sa potrošenih 57 miliona za 10 meseci prošle godine, da je 50 miliona preko.
Nije tačno, gospodine Vučiću, da je te pare potrošio vršilac dužnosti Željko Popović. Te pare je potrošio direktor odnosa za javnost Tomislav Mićević, a gospodin Željko Popović je potrošio dodatnih 33 miliona dinara sa svojom pomoćnicom Cvikić Smiljkom.
To je jedna mala ispravka, ali mislim da je velika afera za NIS.
Takođe je afera i da je 17.02.2005. godine sklopljen ugovor, bez objavljivanja tendera, sa firmom "Profajl" iz Beograda (ugovor br. 45-46) na 32 miliona 174 hiljade i 800 dinara, plus porez na dodatu vrednost, za produkciju, fotografisanje i zakup prostora, bilborde, pa pitam – da li je to bilo neophodno NIS-u i da li je to nešto što se kosi sa racionalnim poslovanjem i upravljanjem sredstvima o kojima građani Srbije i te kako treba da znaju.
Isto vas pitam – da li je afera ili aferica kada je uzet kredit od 50 miliona evra od Hipo banke od strane NIS-a, bez ikakve prethodne finansijsko-ekonomske analize, pod uslovom da se 20% prometa 10 godina ostvaruje preko ove banke, i kolika je cena tog kredita, ako znamo da je dnevni promet NIS-a približno dva miliona evra? Da li ste bili upoznati s tim i da li je to afera?
Takođe bih pomenuo još jedno pitanje koje je bilo moguća afera, koja je verovatno sprečena, ili se ipak neko dozvao u pamet – u maju 2004. godine, slobodno mogu reći - štetočinsko poslovodstvo NIS-a, uz vaš blagoslov, potpisalo je protokol o saradnji sa slovenačkom kompanijom ″Petrol″. To je urađeno, iako se iz ″Petrolovog″ pisma jasno vidi njihova namera da preuzmu na upravljanje kompletnu maloprodajnu mrežu NIS-a, odnosno tržište. Zbog pritisaka se trenutno zastalo sa realizacijom ovog protokola, ali ostaje nejasno da li se na ovaj način štiti kompanijski interes ove nacionalne kompanije.
Takođe je moguća afera, odnosno pitanje – zbog čega je zakonito dodeljen posao o dobrovoljnom penzijskom osiguranju "Dunavu" iz neosnovanih razloga poništen? U čije ime? I ko to treba da dobije posao na ponovljenom tenderu? Mi dobro znamo ko treba, a i upućeni u NIS-u, a mislim da i vi to dobro znate.
Takođe vas pitam da li je Zakon o sukobu interesa narušen, kada znamo da je sklopljen ugovor, u iznosu od milion dinara, za edukaciju menadžmenta NIS-a u Agenciji, savetnika gospodina Koštunice, gospodina Simića. Da li je afera - kadrovski stanovi? Da li je 13 hiljada evra za dnevnu potrebu putovanja od strane poslovodstva NIS-a afera?
Sada ću se vratiti malo na geologiju i rudarstvo, u vezi sa strategijom koja nije obradila raspoloživost resursa koji predstavljaju osnovu razvoja energetike. U strategiji se navodi da bi u periodu između 2009. i 2012. godine trebalo obezbediti da bude izgrađena termoelektrana i otvoren površinski kop kapaciteta od osam megatona uglja, što se jedino u domenu uglja može smatrati određenim po vremenu, mestu i sredstvima, ali je zato period do 2009. dosta optimistički.
Izostavljeno je i pitanje restrukturiranja javnih preduzeća u oblasti eksploatacije uglja, gde je potrebno predvideti socijalni program za očigledan višak zaposlenih, sa dinamikom njegove realizacije.
Još jedno pitanje zaslužuje odgovor – zašto je u potpunosti izostavljena mogućnost korišćenja uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu, kao primarnog izvora?
U vezi sa praćenjem realizacije i usklađivanjem prioriteta strategije u poglavlju u vezi sa tim predlaže se da resorno ministarstvo organizuje stručni tim za praćenje realizacije strategije i formiranje saveta za energetiku Republike Srbije.
Odgovorno tvrdim da su napori u ovom pravcu nepotrebni, s obzirom da ni postojeći državni organi u okviru svojih sektora, a pre svega mislim na resorno ministarstvo, ne rade ono što im nalaže Zakon o državnoj upravi i ministarstvima. A, postojanje međuresornih komisija i saveta, iako predstavljaju dobre instrumente za unapređenje rada i razvoja pojedinih oblasti, predstavljalo bi luksuz i nepotreban trošak, s obzirom da već postojeći oblici takvog rada pokazuju krajnju neproduktivnost.
Tu pre svega mislim na Komisiju Vlade Republike Srbije za restrukturiranje javnih preduzeća, čija je aktivnost i indiferentnost u najmanju ruku zabrinjavajuća. Predsednik te komisije je gospodin Labus, i mislim da je direkno odgovoran za godinu i po dana zastoja u procesu restrukturiranja kako u EPS-u, a vidimo to veoma dobro, tako i u Naftnoj industriji Srbije.
Ono što je početo 2002. godine, sa jasnom vizijom i namerom da se olakša i da je bolje što ranije ući u restrukturiranje, zastalo je promenom vlasti 2003, odnosno 2004. godine i čak je krenulo unazad.
Primera za to imate koliko hoćete. Malopre je kolega govorio, iz ″Kolubare″, umesto da se smanjuje, izlaskom nekih kompanija, odnosno preduzeća iz okvira kompanije ″Kolubara″, broj radnika je povećan. Ne znamo da li je to za 900 hiljada, 500 ili za 2,5 hiljada radnika i na to pitanje treba da odgovorite. Radnici to dobro znaju i treba reći koliko će biti teško sada.
Toliko najavljivano restrukturiranja javnih preduzeća, restrukturiranje ″Kolubare″ teško je izvesti, u odnosu na period 2002-2003. kada smo nešto započeli; kao odgovorna Vlada, trebalo je to da nastavite, ali to nije moglo, a ja ću vam reći i zbog čega. Ministarstva su u okviru Vlade organizovana kao država u državi. Svako ministarstvo je dobilo, po koalicionom sporazumu, svoje ingerencije i nema kontrole, čak ni vladajuće većine, u okviru ministarstava.
U okviru ministarstava, princip organizovanja javnih preduzeća je na bazi feudalnog principa. Više puta sam govorio, prilikom svakog izlaska za govornicu, da se lokalni moćnici i politika mešaju u upravljanje javnim preduzećima, o čemu vi, gospodine ministre, dobro znate i ko su ti ljudi i ovi što dobacuju, koji nemaju iole predstave čime se bave i o čemu govorim.
Mislim da bi trebalo da znaju da ne smeju dirati tamo gde je profesija prioritetna, gde je interes države prioritetan, a ne neki lokalni moćnik u svom feudu koji određuje vrhu EPS-a i vrhu ministarstva koga će postaviti na određena mesta, čak i donositi odluke kako će se sprovoditi. To su strateške odluke, koje ćemo plaćati u narednim decenijama. To su ljudi koji ne zaslužuju da budu tu gde jesu i koji moraju biti javno prozvani i pozvani na odgovornost.
Politički moćnici, primera za to ima koliko hoćete. Primer je, recimo, u Kraljevu kada se sedište Telekoma, pre više godina napravljeno u Kraljevu, gde je zaživelo, seli u Kragujevac, jer Kraljevo nema u vladajućoj većini politički lobi ili poslanički lobi dovoljno jak da se tome suprotstavi. Dobro znate da je isti pokušaj bio i u ovom parlamentu da se "Elektro Srbija" iz Kraljeva preseli u Kragujevac. Dobro znate, a i vi ste na tome radili u Institutu, koliko se sećam, da 36 godina postojanja "Elektro Srbije" u Kraljevu garantuje jedan efikasan, dobar rad, jednu organizaciju koja je utemeljena i ima svoju istoriju i budućnost. Zašto je seliti u Kragujevac? Zato što je gospodin Verko Stevanović angažovao poslanički lobi iz Kragujevca i potpisao. Struka, Elektroprivreda Srbije i sve komisije koje su to radile pokazale su suprotno, ali videćemo da li će pobediti politika ili struka.
Takođe je bilo neophodno da se strategijom predvide mere i sredstva za njenu realizaciju, kao i ekonomske i administrativne posledice reforme energetskog sektora, po fazama, kratkoročno i dugoročno, što nije urađeno. Ono što je veoma važno, a u strategiji toga nema, odnosno nije bilo čak ni u procesu njenog donošenja, jeste javnost u radu. Kada govorimo o javnosti u radu, misli se na činjenicu da se u razvijenim zemljama EU podrazumeva učešće javnosti u donošenju odluka važnih za energetski sektor. Potrebne podatke i informacije treba prezentovati javno.
Da li mi znamo danas šta se dešava sa procesom restrukturiranja, sem ovih kratkih izleta za govornicom, gde pokušavamo u veoma kratkom vremenu da javnosti pokažemo šta se događa? Da li znamo dokle se stiglo, zbog čega je resorno ministarstvo u tom procesu puki sprovodilac zamisli i interesa poslovne politike javnih preduzeća i interesnih grupa van njih? Zbog čega Komisija Vlade Republike Srbije za restrukturiranje nije odredila strateške interese države u naftnom, elektroenergetskom i rudarskom sektoru?
S obzirom na to da dešavanja na terenu idu mnogo brže od onoga što strategija pokušava da predstavi kao procese koji tek predstoje, sve se odvija daleko od očiju javnosti, što je nedopustivo, jer energetski resursi ne smeju biti podeljeni po koalicionom sporazumu; ili jesu, pa nam se i iz ove oblasti smeši sudbina strategije u avio-saobraćaju, u NIS-u i tako dalje.
Postoji još dugačak niz primedaba na ovaj predlog strategije, a to je nepominjanje kvaliteta snabdevanja energijom i energentima; nepotrebno favorizovanje skupe energije, za nas nedostupne energije iz obnovljivih izvora energije, zbog visoke cene za upotrebu.
Na kraju, postoji još jedna bojazan u vezi sa predloženom strategijom, u vezi sa formiranjem Agencije za energetiku, dva pitanja, odnosno dva primera za Ministarstvo, za Vladu, za građanstvo.
Pitam vas za dug EPS-a prema Češkoj od strane "Egada" od 68 miliona dolara i "Škode eksport" 142, u ukupnom iznosu od 210 miliona dolara, što je dug za ″Kolubaru B″, i dug je van Pariskog i Londonskog kluba, da li je krajem 2004. godine firma "HIP trejd" iz Budimpešte otkupila ukupan dug od 210 miliona evra za 48,5 miliona evra, koji je Upravni odbor EPS-a prihvatio kao informaciju.
Toliko pominjani Anketni odbor, koji je u toku prošle godine zauzeo dosta pažnje javnosti, pokazao je ko je taj koji ume da trguje dugovima na nivou Evrope, ko je taj kome se isplatilo da to plati 48,5 miliona dolara i šta namerava sa tim dugom. Otvoreno vas pitam – ko je vlasnik firme "HIP trejd", ako znate?
Još jedna stvar koja je aktuelna u ovom trenutku, a vezana je za štrajk u Rafineriji "Pančevo" i nestašicu nafte koja je već prisutna na pumpama u Srbiji.
U petak i subotu je u dva navrata, jedanput 400 tona, drugi put 500 tona evro-dizela, koji se deli samo po prioritetu, iz Rafinerije nafte Novi Sad izvezeno za firmu "ERG". Po našim saznanjima, to je firma jednog od povezanih lica o kojima se priča, gospodina Novakovića, a tu isporuku direktno je odobrio direktor NAP-a Boško Vučurević, uz odobrenje predstavnika Vlade u okviru DSS-a.
Pitam vas da li je ovo tačno, po našim saznanjima jeste, i da li su ovo dve male ili velike afere koje će potresati vaše ministarstvo, odnosno ovu vladu, koja se sve vreme hvali da je vlada bez afere. Kao što vidimo, pored ovoga bi mogle biti još gomile sličnih primera, podataka i činjenica koje bi ukazale na veliku zloupotrebu u oblasti poslovanja javnih preduzeća.
Da vas podsetim da je u toku i nepoštovanje Zakona o javnim nabavkama u svim javnim preduzećima, čak i od strane ministarstva; apelujem na Ministarstvo finansija da reaguje po primedbama o zaštiti ponuđača i da vi to jedanput jasno vidite.
Mislim da će to pre ili kasnije doći na dnevni red pravosuđa i da ćemo se sa tim suočiti, a vi ćete morati da odgovarate zbog toga.