Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo ovim izmenama i dopunama koje je predložila Vlada prilično upropastili ionako loš Zakon o akcizama, vidim da nije bilo nimalo dobre volje od strane Vlade Republike Srbije da bar u nekom delu popravi zakon; ako već ovaj deo koji je Vojislav Koštunica potpisao, odnosno odobrio za sporazum CEFTA, na posredan način priznao Kosovo i Metohiju kao posebnu državu, i ako ste to programski hteli da progurate kroz ovaj zakon, kažem, razumem vaše istrajavanje u odbijanju amandmana, ali ne razumem zašto ne biste pokušali da popravite ovaj zakon.
Već u članovima 41. i 43. osnovnog zakona ima jedan deo koji se nikako ne prihvata kao realnost u privredi, a to je razdvajanje u kaznenoj politici između pravnih lica i preduzetnika. Voleo bih da izađe neko za ovu govornicu i da mi objasni koja je to prava, suštinska razlika između preduzetnika i pravnog lica, kada je u pitanju njihova delatnost i finansijska moć kojom raspolažu i jedan i drugi? Nema je. Preduzetnik može da se registruje i da obavlja bilo koju delatnost koju može i pravno lice. Finansijska moć? Takođe je nema. Znači, svaki preduzetnik može da bude slabiji, isti ili finansijski jači od bilo kog drugog pravnog lica. Čemu onda Vlada Republike Srbije istrajava na tome da se posebno kažnjavaju i sa posebnim iznosima preduzetnici u odnosu na pravna lica?
Kada je u pitanju ta kaznena politika koju sprovodi ova vlada, osim što pravna lica plaćaju i veće kazne, odgovorno lice u pravnom licu plaća još jednu kaznu. Kod preduzetnika toga nema i ne može da bude. Ako već mora da plati kaznu i pravno lice i odgovorno lice iz pravnog lica, onda bar izjednačite kaznu za pravna lica i za preduzetnike, ali ne tako što ćete za preduzetnike da podignete kazne u odnosu na pravna lica, nego da smanjite kaznene mere zakonom.
Više puta sam rekao za ovom govornicom da ne vodite računa o onima koji bi da plate porez, i plate ga sa zakašnjenjem; ne pravite razliku u odnosu na one koji utaje porez, ne plate ga, pa nekom kontrolom, da li radnika Poreske uprave, da li poreske policije, da li pripadnika MUP-a, otkrijete da je on takvo neko delo uradio.
U ovom članu koji se odnosi na usklađivanje i indeksaciju akciza takođe se nalazi jedna suvišna odredba. U tom članu 30, koji je sporan, kaže se: "Prvo godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza iz člana 10. i člana 23. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom, izvršiće se u januaru 2008. godine...".
Da pogledamo član 23. Predloga zakona i da vidimo na šta se taj član odnosi. U članu 23. stav 2. se kaže: "Na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji plaća se akciza, i to: 1) u periodu od 1. januara do 31. decembra 2008. godine u iznosu od 8,70 dinara po pakli cigareta". To piše u ovom zakonu.
Niste dozvolili da zakon zaživi i počne da se primenjuje, a već će 1. januara da bude promenjen iznos akcize koja se plaća na cigarete. Vi tvrdite da imate stabilnu privredu od kada ste na vlasti, da je dinar stabilan. Doduše, kada odgovara finansijskim moćnicima on skoči, kada im odgovara on pada, sve na štetu građana, uvoznika i uglavnom izvoznika robe. Ne možete da predvidite kolika će biti akciza za cigarete 1. januara 2008. godine. Gospodine ministre, šesti mesec 2007. godine polako ističe, već smo na pola godine. Ta indeksacija po pitanju rasta cena na malo je već obračunata u ovom zakonu.
Vi samo želite još više 1. januara 2008. godine da opteretite proizvođače, mislim na one domaće, a strane ne, u svakom slučaju.
Mnogo toga je iza ovog Zakona o akcizama ostalo nedorečeno. Zakon, koji je ionako loš, postao je još gori sa ovim izmenama. Ova vlada nikako ne radi, gospodine ministre, u interesu građana Srbije, već u interesu određenih finansijskih lobija, institucija, tajkuna od 5. oktobra naovamo i svakako da time ne možete da se ponosite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju ovaj amandman gde se traže poreska oslobođenja za bebe i za decu do 10 godina uzrasta, nije prvi put, gospodine ministre, da ovaj parlament raspravlja o ovome. Od 2001. godine kada su urađene izmene i dopune Zakona o porezu na promet roba i usluga, iste ovakve amandmane ulagala je SRS. Tada je bilo obrazloženje vašeg mentora, a u narodu poznat kao "Boža Derikoža", da je bilo raznih zloupotreba kada je u pitanju hrana za bebe, pelene, odeća i obuća za bebe. Sada smo čuli i ovde, isto tako, da je bilo raznih zloupotreba od poslanika koji podržavaju ovu vladu, pa su neki poslanici čak i tvrdili zajedno sa ministrom, a ministar je tvrdio da konfekciju za decu može da nosi Vlade Divac, a sada čujemo poslanike koji tvrde da postoje bebe od 100 kilograma.
U tome jeste problem, gospodine ministre, što su to samo razni izgovori za neprihvatanje jednog ovakvog amandmana, čak i ta priča kako vi hoćete da kažete da nije obuhvaćeno šta se sve pod tim podrazumeva.
Ja ću samo da vas podsetim, kada ste oslobađali 2002. godine porez na promet roba i usluga za računare, pa je Ministarstvo podzakonskim aktom odredilo šta je "hardver", a šta je "softver", tako ste i u ovom slučaju to isto mogli da uradite i to uopšte nije problem.
Da li će da vam poremeti budžet? Ni to nije problem, gospodine ministre. Možete da uradite prelazne i završne odredbe zakona, pa ćete da kažete – odredba ovog zakona važi i primenjuje se od 1. januara 2008. godine. Prvi put ste odbili te amandmane 2001. godine, a 2003. godine, gospodine ministre, predlog Vlade, a ovlašćeni predlagač je bio Božidar Đelić, vaš mentor i amandmane SRS iz 2001. godine je ubacio u izmene i dopune Zakona o porezu na promet roba i usluga, zato što ste znali da 2003. godine dolaze prevremeni izbori. Hteli ste promenom poreske politike, jer ste pre toga uveli porez na sve osim na vazduh, da steknete poverenje još nekog biračkog tela.
Siguran sam, da, kako se bliži kraj i ovoj vladi, kako se bliže novi izbori, sigurno ćete da napravite izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost i da ovo oslobodite, samo da biste navukli još koji glas.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je još gospodin ministar dao obrazloženje za donošenje budžeta i ovog paketa zakona, još jednu stvar je istakao. Kaže da Srbija ima jedan hroničan problem koji ova Vlada nastoji da reši, a to je smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, odnosno smanjenja razlike između uvezene robe i robe koja se izvozi. Međutim, jedno se priča, a sasvim drugo radi. Možda su to lepe želje gospodina ministra, ali činjenica jeste da svim zakonima koji se donose ovde u ovoj skupštini jedino korist mogu da imaju strani proizvođači robe široke potrošnje i uvoznici. Evo, to se vidi na primeru o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Osim svih ovih štetnih posledica za domaću poljoprivredu i domaću poljoprivredno-prerađivačku industriju imamo jedan opšti problem, a to je, da taj spoljnotrgovinski deficit u jednom trenutku Narodna banka svojom gimnastikom i zloupotrebama neće moći više da pokriva i doći će svakako do ekspanzije, odnosno do skoka evra u odnosu na dinar. Navodno obrazloženje ministra da je ovde reč o tome da mora da se ispoštuju direktive EU i Svetske trgovinske organizacije jednostavno ne pije vodu, odnosno postavljam jedno prosto pitanje – da li je gospodin ministar finansija ministar finansija EU ili ministar finansija Vlade Republike Srbije?
Ako će da radi u interesu EU, nemam ništa protiv i to da radi, ali ne može da radi na štetu građana Srbije i srpske privrede.
Kada je pričao o sokovima, to još počinje od vaše ''petooktobarske'' revolucije. Mi smo imali nekoliko proizvođača domaćih sokova, koji nisu samo kupovali baze na tržištu, nego su imali jedan kompletan proizvodni ciklus, od otkupa poljoprivrednih proizvoda, pravljenja koncentrisanih sokova, pravljenja sokova u prahu. Gospodo, kada ste došli na vlast 5. oktobra krizni štabovi su u "Delišesu" upropastili "Delišes". Potpuno upropašćen!
Od onog trenutka kako ste postavili krizne štabove jedan po jedan pogon se polako gasio. Za koliko je novca prodat? Samo jedna cisterna vredi više nego što ste prodali čitavu jednu fabriku, a pod izgovorom da je tako loše poslovala na tržištu da, jednostavno, niste mogli za više. Upropastili ste je!
Pokidali ste proizvodne cikluse, gurnuli preduzeća u dugove vašim kriznim štabovima i naravno da ne vrede puno. Izgleda ni to nije dovoljno, mora da se nastavi taj trend uništavanja srpske privrede, pa ste sada rešili, pod izgovorom direktive Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, da ukinete akcize na proizvode od sokova.
Samo zbog jedne takve politike čovek treba da se zamisli i da postavi sebi jedno pitanje, kada bude na izborima i kada budu izbori za koga će da glasa, da li će taj za koga glasa da razmišlja o njegovom interesu, za šta je dužan, ili o interesima raznih finansijskih lobija, raznih da ne kažem belosvetskih špekulanata, što je najvažnije ovog uvozničkog lobija, jer naravno Evropsku uniju ne interesuje Srbija kao zemlja koja će nešto da proizvodi, koja će da stvara novostvorenu vrednost, koja će nešto da izvozi. Srbija njih interesuje isključivo kao tržište i što je najgore ima tajkuna u Srbiji koji rade zajedno sa njima i koji sarađuju sa ovom vladom.
Činjenica jeste da trenutno na ovo tržište osim ''Fruktala'', koji je spomenut, polako ulazi i Kolinska, znamo da je to kumovsko prijateljstvo između bivšeg direktora Narodne kancelarije, sada ministra u Vladi, ''Grand'' kafe itd. Dokle ćete čitav narod i čitavu državu da podređujete isključivo interesima pojedinaca?

Dame i gospodo narodni poslanici, koristiću fine srpske reči umesto ''eksterne'', da kažem spoljni uticaj itd. Ne volim da koristim strane reči u svom jeziku, pogotovo ne u srpskom Parlamentu, jer tu treba da gajimo, to je mesto gde treba da se gaji srpski jezik.
Kada neko izađe i kaže nešto, navede jedan primer, a ja imam nekoliko primera kako je politika DOS-a uticala na domaću privredu. Osim ''Delišesa'' koji je pravio te poznate domaće sokove ''Hani'', šta je sa ''Godominom''? Još jedan poljoprivredno industrijski kombinat koji je potpuno uništen, više nema ni plantaža, ni pogona, ničega. Nije tačno da nije radio 2000. godine, to nije tačno.
Dalje, spominje se ovde da je to politika u razvijenim zemljama. Je l' vi Srbiju smatrate razvijenom zemljom? Je l' to neko zbija šalu sa nama?
Je l' se to neko pravi da ne živi u Srbiji ili neko toliko dobro živi da ne obraća pažnju kako živi većina građana Srbije? Neka i na to obrati pažnju, valjda predstavlja jedan deo svog biračkog tela koji sigurno da ne mogu da se pohvale visokim životnim standardom koji gospodin ima.
Dalje, kada je u pitanju carinska zaštita prvo morate dobro da se prisetite kako je to izgledalo po stvaranju državne zajednice, kakvu ste carinsku politiku pravili, kakva ste sve popuštanja imali prema Crnoj Gori i kakve su vam, baš zbog politike Crne Gore, bile carinske stope.
Te carinske stope ni dan-danas nisu promenjene. Možda su uvedene pod formom drugog zakona, ali nisu bitno promenjene. Znači, država nema adekvatnu carinsku zaštitu kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.
Nije čudo da zemlje koje se nalaze u tranziciji, kako vi to volite da kažete, primenjuju i vancarinske metode zaštite domaćih proizvođača i domaćeg tržišta. Jedan od tih mogu da budu akcize, pošto već ne dajete subvencije domaćim proizvođačima, onda ih štitite akcizama ili jedno ili drugo, ne može ni jedno ni drugo.
Koliko je taj lobi jak za koji se, uvoznički lobi, ne samo on, postoji svetski koji svetske organizacije stavlja u jedan određeni položaj, a jedan od takvih lobija su proizvođači bezalkoholnih pića. O tome imamo izveštam Međunarodne zdravstvene organizacije.
Pročitaću samo poslednji pasus tog izveštaja, koji kaže – modaliteti subvencija i suzbijanje konkurencija su toliko brojni da je put ka liberalizaciji trnovit i gorak.
Jedan od frustrirajućih primera je dogovor evropskih i američkih proizvođača bezalkoholnih pića i konzerviranih proizvoda da ignorišu preporuku Svetske zdravstvene organizacije, da smanje količinu šećera i soli u svojim proizvodima, uprkos rastućem dramatičnom trendu gojaznosti na planeti i sa njima povezanim bolestima, dijabetesa i koronarnih oboljenja.
Znači, gospodo iz Vlade i većina koja podržavate tu Vladu, radite u interesu svetskih proizvođača bezalkoholnih pića, a ne u interesu građana Srbije. Tu je problem svih Vlada od 5. oktobra naovamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada dolazimo na onaj deo priče koji sam pričao i u raspravi u načelu i na prethodne amandmane. Ova vlada ne radi u interesu građana Srbije i države Srbije. Zašto ukidate akcizu?
Kažete, to je stav EU i Svetske trgovinske organizacije, a uvodite akcizu na tečni gas koji se koristi kao sredstvo za pogon motornih vozila. Kome ste dali novac? Uvoznicima sokova i proizvođačima. Kako ćete da nadoknadite gubitak? Tako što ćete da uvedete akcizu na nešto što do sada niste opteretili tim fiskalnim davanjima.
Ko će to da plati? Građani Srbije. Koji građani Srbije? Oni koji su najsiromašniji. Jesu li ti u najvećem broju u Srbiji? Jesu.
Uzimate od sirotinje da bi neko više zaradio i to radi ova vlada, ništa drugo. Obrazloženje – EU. A šta me briga za EU! I to sam već jednom rekao. Vi kada uvedete državu da može da pristupi EU, neće vam biti potrebna nikakva poreska olakšanja za robu široke potrošnje iz uvoza. Prvo je dovedite do toga, nemojte da upropastite sve u Srbiji što može da radi i što može da napravi bilo kakav proizvod, da obezbedi radnicima plate od kojih će da izdržavaju svoje porodice.
Valjda je cilj jedne ozbiljne vlade da radi u interesu građana, bez obzira za koga su glasali ti građani, da li za SRS ili za lopovski blok.
Ovo je sada očigledna prevara građanima Srbije da one najsiromašnije opterećujete još jednim fiskalnim davanjem. Ja ću samo da kažem da jedan član zakona čije brisanje predlažete jeste uvela prošla Vlada Vojislava Koštunice, na predlog tadašnjeg resornog ministra Mlađana Dinkića, i to je bilo pred izbore, kao što sam i rekao, sva moguća poreska oslobađanja lopovski blok pravi kada treba da se raspišu izbori. Kada se završe izbori i kada je narod prevaren po ko zna koji put, onda vraćate i još više oporezujete nego što je to bilo pre izbora. Tako radi ova vlada.
Biće još amandmana koje su podneli poslanici SRS i izlaziću sigurno da dokažem, ne vama, jer vi znate o čemu pričam, nego građanima Srbije, koliko popuštate bogatašima i koliko otimate od sirotinje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio ministra da ne vređa narodne poslanike, jer mi nismo glupi.
Prvo, akcize su čisto budžetski prihod i kao što prelivate iz poreza na dodatu vrednost, iz carina, tako možete iz akciza bilo kom preduzeću koje se bavi održavanjem puteva, doduše, malo kraducka i malo lažucka, ali nema veze.
Druga stvar, gospodine ministre, nisam očekivao da ćete ovako brzo da natrčite.
Osim što uvodite akcizu na tečni gas koji se koristi za pogon motornih vozila, prvo na 8, pa na 10 dinara od 1. januara 2008. godine, što ste smanjili, odnosno ukinuli akcize na sokove, što ne kažete, gospodine ministre, koliko će budžet Republike Srbije da izgubi prihoda od ukidanja akcize na avionsko gorivo i kerozin. Što to ne kažete, pa da izračunamo parametre.
Zašto ne kažete, gospodine ministre, koliko će budžet Republike Srbije da bude oštećen zbog smanjivanja akciza na kafu? Kada sva ta ograničenja, odnosno oslobađanja akciza izjednačimo sa ovim, baš me interesuje koju ćemo cifru da dobijemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih molio svoje kolege iz vladajuće većine da skrenu pažnju ministru šta priča. Prvo, neka čovek sedne lepo i neka razmisli šta je rekao pre pola sata, a šta je rekao pre pet minuta.
Pre pola sata čovek je rekao da ukidanjem akciza na sokove, država gubi 60 miliona dinara.
Onda je izašao i rekao da ukupno gubi ukidanjem akciza na sokove i kerozin 500 miliona.
Posle toga opet izlazi za govornicu i kaže, gospodine ministre, rekli ste dva oslobođenja, pričali smo samo o dva ...
(Mirko Cvetković, sa mesta: i kafu)
Spominjali ste sokove i spominjali ste kerozin. Sad su sva tri? Sad će i četvrti. Prvo to da vam skrenem pažnju.
Znači, istina jeste da je država dobijala sredstva od prodaje goriva za avione.
Gospodine ministre, treba da vas bude sramota te ironije koju koristite ovde, kažete – šta se vi sekirate za građane koji koriste tečni naftni gas za pogon motornih vozila, i piće jeftiniju kafu. Znate šta?
Evo, ne treba nešto mnogo pametni i obavešteni da budete. Cena žive stoke je pala preko 60%. Je l' pojeftinio jedan jedini proizvod i koliko? Nije.
Zar ste vi ubeđeni da će proizvođači kafe, odnosno "Kolinska" i "Grand", inače vlasnik "Granda" je kum sa ministrom u toj istoj Vladi, da smanjuju cenu kafe na tržištu radi građana ili će po dosadašnjoj praksi tu razliku, koje se države odriče, da stavljaju u džep? U tome i jeste problem, gospodine ministre.
Jedinu korist od toga će imati uvoznici kafe, oni koji se vozikaju avionima, uvoznici sokova, a štetu će da imaju građani koji su najsiromašniji i oni treba da nadoknade taj gubitak u budžetu Republike Srbije. Kažete da ćemo oko tri milijarde više da dobijemo sredstava.
Sada postavljam pitanje – zašto toliko opterećujete građane? Valjda posle šest godina te vaše tranzicije, kako kažete, treba građanima da smanjujete poreze.
To što smanjujete, smanjujete na jedan izuzetno pokvaren način. To ćemo da vidimo u jednom od sledećih zakona. Kažete i hvalite se kako smanjujete porez na prenos apsolutnih prava na stanove. Što ne kažete ko ima korist od tog poreza? Lokalne samouprave.
Lako je biti veliki gospodin kada plaća drugi. Uzmite pa platite vi iz vašeg budžeta. To je isto radio i Dinkić. Ukida čovek poreze tamo gde su to povereni prihodi lokalnih samouprava ili su izvorni prihodi lokalnih samouprava po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava.
Ovamo, koliko ste uvećali državni aparat? Koliko imamo agencija? Ja sam izračunao pet milijardi dinara za Narodnu kancelariju treba da potrošite iz budžeta.
Da li to treba da plate oni, ova sirotinja koja koristi automobile koji troše tečni gas?

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Predlagač zakona o budžetu, odnosno Vlada odbila je amandman. Da pročitam obrazloženje razloga za odbijanje amandmana i da pokušam da pokažem narodnim poslanicima, a prvenstveno građanima Srbije, kako se vi odnosite prema državi i kako brkate babe i žabe: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se istim predlaže da se sredstva za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja umesto u razdelu 16 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja planiraju u okviru razdela 21 - Ministarstvo rada i socijalne politike. S obzirom da je Zakonom o ministarstvima nadležnost za poslove državne uprave koja se odnosi na zapošljavanje preneta na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, nije moguće da se sredstva za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a koje se sprovode preko Nacionalne službe za zapošljavanje, predvide u razdelu Ministarstva rada i socijalne politike."
Ko bi trebalo da se bavi ovim poslovima, ako ne baš Ministarstvo rada i socijalne politike? Kada su nezaposleni u pitanju, Vlada će da ih zapošljava, Ministarstvo rada i socijalne politike. Kome ste opredelili ta sredstva? Opredelili ste sredstva Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ili, da prevedem, gospodinu Mlađanu Dinkiću. Mlađan Dinkić je ta figura koja će da zapošljava ljude. Evo, čovek je za sve sposoban. Kada pogledate njegove razdele u Ministarstvu, preko dve i po strane je Mlađan Dinkić, kako će da troši sredstva iz budžeta. Čak i u onom delu u koji se ne razume, jer Mlađan Dinkić zna samo jedno kada je u pitanju zapošljavanje - kako da radnici ostanu bez posla. To je dokazano. Ostali su bez posla radnici domaćih banaka koje su bile u državnoj i u društvenoj svojini, ostao je bez posla zbog privatizacije takođe veliki broj radnika, a kada se sve sabere, suma sumarum, oko milion ljudi. Toliko je ljudi Dinkić ostavio bez posla.
Sad će Dinkić da raspolaže sa četiri milijarde dinara kojima će navodno da zapošljava ljude. To je samo nekoliko razdela iz tog ministarstva, koje ne treba više ovako da se zove, nego ministarstvo Mlađan Dinkić, jer je sve moguće nadležnosti gde ima para predvideo za sebe i gde je moguće da se uz to trošenje još više strpa u džep.
Znači, pod tim razdelom, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, čitaj dalje Mlađan Dinkić, recimo, od 730 miliona dinara je predviđen deo sredstava, u iznosu od 40.750.000, za Republičku agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Deo sredstava, u iznosu od 17,5 miliona, namenjen je za Akreditaciono telo. Koga akredituje i gde akredituje? Deo sredstava, u iznosu od tri miliona, namenjen je za Akcijski fond itd., da ne čitam samo ovaj razdeo, jer ima još puno toga da se kaže za to ministarstvo.
Pazite sada ovo, deo sredstava u aproprijaciji od 116.502.000 namenjen je za kreditiranje davanja u lizing domaćih mašina i opreme, a raspored korišćenja sredstava vršiće se po posebnom aktu Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, oko tog posebnog akta Vlade i oko svih razdela gde se nalazi jedan ovakav način trošenja budžetskih sredstava se ovde i lome koplja. Ovde su izlazili narodni poslanici koji brane politiku ove vlade i Mlađana Dinkića i kažu da su sredstva koja je predvideo budžet trošena u skladu sa Zakonom o budžetu i da nije tačno da su određeni politički miljenici dobijali ta sredstva. Što vam to niko ne veruje? Zato što izveštaji ne postoje. Zato što kriterijumi za dodelu tih kredita ne postoje. Gde su vam? "Poseban akt Vlade", ko ima uvid u taj poseban akt Vlade? Nemaju ni narodni poslanici. Da li je to stranački program, taj poseban akt Vlade?
Ja ću samo da navedem jedan primer. Lokalna samouprava Požarevac ima svoj agrarni fond u iznosu od nekih 15 miliona dinara. Kriterijume po kojima se dodeljuju ta sredstva je odredila jedinica lokalne samouprave, odbornici. Članovi tog agrarnog fonda su dužni da tromesečno podnose izveštaj lokalnoj samoupravi kome su i kako opredelili ta sredstva. Što to ne radi Mlađan Dinkić? Pa, voli pare. Toliko voli pare da bi ih jeo da može.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući je već otvorio raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o budžetu, produžio rad sednice Skupštine Srbije, a narodni poslanici, koji treba da učestvuju u toj raspravi i, kasnije, u danu za glasanje treba da se izjasne o Predlogu zakona o budžetu i amandmanima, nemaju još pred sobom mišljenje nadležnih odbora o Predlogu zakona o budžetu.
U ovom slučaju, nemaju mišljenje Odbora za finansije, koji je nadležan.
Prema tome, svaki dalji nastavak ove sednice je kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, jer se u članu 147. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže da su predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni da pre sednice Narodne skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Samo bih hteo da podsetim i narodne poslanike i predsedavajuće da smo materijal za ovu sednicu, znači, Predlog zakona o budžetu, dobili u petak, kasno popodne, da smo imali jedva nešto više od dva dana da proučimo Predlog zakona o budžetu, da uradimo amandmane, da ih uskladimo sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Istovremeno, Vladi i nadležnim odborima je, očigledno, bilo teško da se, evo, već tri ili četiri dana, od kako su amandmani podneti, sastanu i donesu predloge o tome koji se amandmani prihvataju, a koji odbijaju.
Hajde da kažem da razumem što to nije uradio Odbor za finansije, ali ne mogu da razumem zašto to nije uradila Vlada Republike Srbije, kao predlagač zakona o budžetu, pogotovo što je sednica Vlade, koliko znam, u toku.
Nemamo mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, nemamo obrazloženje zašto neke amandmane prihvataju a neke odbijaju, odnosno nemamo na osnovu čega da diskutujemo, osim o ''suvim'' amandmanima, bez mišljenja predlagača i nadležnih odbora.
Prema tome, predsedavajući bi trebalo da odredi pauzu u radu Narodne skupštine, da sačekamo mišljenje, barem, Vlade Republike Srbije na amandmane koje su podneli svi poslanici, a kada dobijemo to mišljenje, onda da nastavimo rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin predsednik Narodne skupštine očigledno želi da zbija šalu sa narodnim poslanicima, sa Narodnom skupštinom, ili ne znam već sa čime.
Znači, član 139. Poslovnika reguliše da se - ukoliko se nekim čudom desi, dok je ova vlada novog DOS-a na vlasti, da bude donesen neki zakon koji je predložila grupa narodnih poslanika, narodni poslanik ili neki drugi predlagač koji nije Vlada Republike Srbije, spreči blokiranje donošenja tog zakona u Skupštini Srbije od strane Vlade Republike Srbije. Samo tada može bez mišljenja Vlade da se nastavi rasprava o nekom zakonu, bez obzira na to da li je u načelu ili u pojedinostima.
Međutim, ovde je reč o tome da je predlagač zakona Vlada Republike Srbije i, valjda, njoj prvoj treba da bude u interesu da ovaj zakon u Narodnoj skupštini bude donet. Insistiranje predsedavajućeg da radimo bez mišljenja Vlade jeste poniženje Narodne skupštine Republike Srbije, jer Vlada Republike Srbije ne može da bude starija od Narodne skupštine. Mi smo ti koji bi trebalo da diktiraju pod kojim uslovima Vlada Republike Srbije radi.
Znači, ne pozivajte se na član 139. Bez mišljenja Vlade Republike Srbije, svaki nastavak rasprave u pojedinostima je kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ponižavanje Narodne skupštine i ponižavanje narodnih poslanika od strane Vlade Vojislava Koštunice.

Dame i gospodo narodni poslanici, saznali smo, barem, sudbinu amandmana koje su podnosili narodni poslanici, odnosno mišljenje Vlade Republike Srbije. Doduše, nemamo obrazloženje zašto su amandmani koje su podneli narodni poslanici prihvaćeni ili odbijeni. Da kažem da ste uspeli nekakav minimum uslova koje predviđa Poslovnik da ispoštujete i to je sve.
Amandman koji sam podneo u ime SRS-a menja suštinu Predloga zakona o budžetu.
Pre nego što pređem na tu temu, ne bih da ministar izlazi za ovu govornicu i da se hvali kako je Ministarstvo finansija odlično uradilo Predlog zakona o budžetu, kako su vrlo ekspeditivni, jer, eto, nama narodnim poslanicima treba sedam dana da pregledamo materijal, pa kad nama treba toliko vremena, kako je tek ministru, odnosno Ministarstvu finansija koje mora da sačini taj predlog zakona o budžetu.
Gospodine ministre, ne znam da li ste vi nekada ranije bili narodni poslanik, ali kao ministar, to znam sigurno, imate kompletan kabinet, sa neograničenim tehničkim i ljudskim resursima. Narodni poslanik to nema. Narodni poslanik, eventualno, može da dobije jedan računar, i to da čeka na red da bi mogao da uradi amandmane na neki predlog zakona, u ovom slučaju, na Predlog zakona o budžetu.
Nemojte time da se hvalite. Narodna skupština je na određen način, zbog ovakvog načina podnošenja Predloga zakona o budžetu, ponižena, kao i narodni poslanici.
I pored svega toga, Srpska radikalna stranka, poštujući Poslovnik, napisala je određen broj amandmana na Predlog zakona o budžetu.
Na šta se odnosi amandman na član 1. koji sam podneo u ime SRS-a? Hteo sam da dokažem vladajućoj većini, a i vama, gospodine ministre, da zakon o budžetu Republike Srbije, prvo, ne mora da bude u deficitu, a da dobrim delom, poštujući restriktivnu politiku i smanjenje javne potrošnje, možete sasvim komotno da raspolažete rashodnom stranom budžeta Republike Srbije i da namirite sve budžetske korisnike, direktne i indirektne.
U svom završnom izlaganju posle rasprave u načelu, gospodine ministre, niste odgovorili na jedno pitanje - šta je bilo sa onih 17 milijardi dinara neutrošenih sredstava, koji su bili predloženi u prvobitnom predlogu zakona o budžetu? Nemoguće je da se promeni nešto što je već završeno. Možete da menjate budućnost, prošlost ne možete. U najmanju ruku, to vaše završno izlaganje je više bila jedna politička, populistička priča, nego obraćanje ministra narodnim poslanicima.
U članu 1. predvideli ste da budžetski prihodi iznose 581 milijardu 841 milion itd., a da ukupni rashodi budžeta treba da budu u iznosu od 595 milijardi 517 miliona i da je budžet Republike Srbije za 13 milijardi dinara u deficitu.
U sledećoj tabeli, gospodine ministre, vidimo da je taj deficit, kako ste ga vi predložili, mnogo veći nego 13 milijardi, jer se kaže da ćete 50 milijardi 948 miliona dinara da finansirate iz hartija od vrednosti koje će da emituje Republika Srbija.
Da li može neko pri zdravoj pameti da kaže da je emitovanje hartija od vrednosti tekući budžetski prihod i da se kao takav vodi, ili je emitovanje hartija od vrednosti isto što i štampanje novca, ili primarna emisija, jer to nije ništa drugo nego to.
Navodno, kažete da pokriće za jednu ovakvu primarnu emisiju, odnosno štampanje novca, leži u prihodima koji su ostvareni od privatizacije Mobtela, a koliko znam, prihodi koji se ostvare od privatizacije, ne samo Mobtela, nego i svih drugih preduzeća koja su do sada bila u društvenoj, a po novom ustavu u državnoj i javnoj svojini, jesu izvorni prihod budžeta Republike Srbije.
Gospodine ministre, jedno prosto pitanje - ako već imamo sredstva od privatizacije, zašto nam ona služe za pokrića štampanja hartija od vrednosti, koja posle isplaćujemo s određenim kamatama i određenim troškovima, a na ta sredstva koja su deponovana kod poslovnih banaka primamo veoma male, da ne kažem i znatno manje kamate od onih koje kao država dajemo. To bi bilo isto kao kada biste nekome ostavili novac na čuvanje pod kamatom od 0,5 ili 1%, a onda se zadužili kod njega sa kamatom 12-15 ili 20%.
Ko će od toga imati korist? Onaj koji čuva sredstva i ta ista sredstva vam daje pod kamatom, koju plaćaju, u ovom slučaju, građani Republike Srbije.
Znači, na prihodnoj strani, u ovom amandmanu predviđeno je 599 milijardi 544 miliona, uključujući i 17 milijardi od neutrošenih primanja iz ranijih godina.
Gospodine ministre, moram da kažem da u ovom amandmanu nema Nacionalnog investicionog fonda, jer tako nešto, u principu, i ne postoji. Mi smo do sada imali različite zakone o budžetu, koji su čak imali i stavke za 2007, 2008. i 2009. godinu, gde je bila stavka - NIP.
Postavlja se pitanje - taj NIP je već u zakonima o budžetu koji su doneti, u izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2006. godinu, a nema ga u 2007. godini, u vašem predlogu budžeta, iako ste bili u obavezi, po Zakonu o budžetskom sistemu, da takve stavke ispoštujete i stavite u ovaj predlog zakona o budžetu.
Znači, NIP nije ništa drugo nego petogodišnji plan ministarstava kako će da troše sredstva. Da stvar bude još gora, to kako će ministarstva da troše sredstva niko drugi ne zna, nego će plan i program od 44 milijarde, koliko je predviđeno ovim budžetom, da donosi Vlada Republike Srbije, na predlog nadležnog ministra, znači, uredbom.
Zar to nije posao zakonodavne vlasti i zar nije posao narodnog poslanika i njegovo pravo, na prvom mestu, da za svaki dinar koji planirate da potrošite zna namenu?
U ovom slučaju, imamo samo podzakonska akta, kojima ćete da opredeljujete kako se kome svidi, verovatno mnogima. Zavisno od toga ko je na vlasti u određenim lokalnim samoupravama, dobijaće se sredstva iz fondova, a to znači oni koji su miljenici stranaka koje su na vlasti, članovi stranaka.
Nemamo jasan kriterijum kako ćemo sredstva iz NIP-a da trošimo, pa zato smatramo da ona ne treba da se nalaze u ovom budžetu, barem dok ne donesete zakon o NIP-u, onog časa kad Skupština Srbije usvoji i pre nego što usvoji zakon o budžetu, da bi se znalo ko će koliko da ima tih sredstava.
U amandmanu su predviđena sredstva i za otplatu stare devizne štednje, u iznosu od 21 milijardu dinara. To je prihvaćeno, to nismo hteli da menjamo, ali smo tačno odredili namenu u rashodnoj strani budžeta, da ne bi kasnije bilo zloupotreba, jer imamo takva iskustva da su, i pored toga što su se neke stavke samo u tekstualnom delu nalazile, prema nekom planu i programu Ministarstva, kasnije bile u korist građana Srbije i nisu izmirivane.
Predviđena su i sredstva u iznosu od osam milijardi dinara za otplatu duga zajma za privredni preporod Srbije, tako da je i ta strana namirena kada su građani u pitanju.
Kada su u pitanju subvencije, mislim da je vreme da ova vlada konačno prestane sa lošom politikom kada je u pitanju poljoprivreda.
Prvo ste uveli PDV na poljoprivredne proizvode. Uveli ste na repro-materijal za poljoprivredu, takođe, PDV. Subvencije koje su do sada imali poljoprivredni proizvođači, sve do jedne, ukinuli ste.
Spominjete ih i setite se poljoprivrednika samo u vreme izbornih kampanja, kada obećavate nekih 100 evra po hektaru zasada, a onda to zaboravite kad dođete na vlast itd.
Izgovor za vašu brigu o poljoprivrednim proizvođačima je verovatno taj što ste opredelili određena sredstva, u iznosu od 11 milijardi dinara, za programe razvoja u poljoprivredi.
Kako su do sada ti programi razvoja u poljoprivredi prolazili kod prethodne vlade, a ova ima kontinuitet sa tom prethodnom vladom, čućete iz sledećeg primera.
Kredite za poljoprivrednu proizvodnju mogli su da dobiju samo oni koji su bili pripadnici političkih stranaka koje su na vlasti, a dok je prošla vlada postojala - najviše članovi G17 plus.
Znači, nemate čak ni kriterijum kako ćete određene kredite da dajete poljoprivrednim proizvođačima, nego dajete za pravo ministru da on sam o tome odlučuje, da sam opredeljuje sredstva i da sam određuje ko će koliko da dobije.
Ovim amandmanom je predviđena pravednija raspodela sredstava za poljoprivrednike.
Povećali smo subvencije za poljoprivrednike, i to isključivo po kriterijumu koji niko ne može da ospori, a to je poljoprivredni proizvod.
Znači, koliko proizvede, toliko će da vredi i toliko para može da dobije, a ne da pojedinci imaju sredstva koja će često i nenamenski da troše, pogotovo što nemamo nikakvu kontrolu da li se ti krediti iz budžeta, koji se dobijaju od strane Ministarstva, troše namenski.
Podsetiću vas samo, gospodine ministre, da se u Vladi od 2001. do 2004. godine Demokratska stranka izuzetno proslavila kreditima koji su dati poljoprivrednim proizvođačima, kada ste kredit i sredstva namenili za uzgoj ovaca, a kredit je dobila tadašnji ministar u Vladi Republike Srbije Marija Rašeta-Vukosavljević, pa od kredita koji je namenjen za poljoprivrednu proizvodnju otvorila noćni klub. E, tako to izgleda kada DS i DOS, bez obzira koju mutaciju doživeo, troši budžetska sredstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim sa konstatacijom da je ovaj budžet u kontinuitetu sa prethodnim budžetom i sa svim onim budžetima koje je ova skupština donosila od 5. oktobra 2000. godine naovamo. Moram da se složim i sa tim da je visoka javna potrošnja, moram da se složim i sa tim da treba da se smanji spoljnotrgovinski deficit, ali mi samo nije jasno kako to mislite da uradite s ovakvim predlogom budžeta i sa ovim zakonima kojima je objedinjena rasprava sa zakonom o budžetu za 2007. godinu.
Lepo je sve to ispričano, saslušao sam ministra kada je ovde obrazlagao Predlog budžeta i zakona. Kad čovek malo pregleda taj budžet, kad sasluša ministra, pomisli da ne živi u Srbiji, ili on ili ministri. Iz obrazloženja se stiče utisak da ovde teče med i mleko, da nema nezaposlenih, da penzioneri čuvaju unuke i igraju šah, da radnici žive od svojih plata, sa osam sati rada.
Istina je malo drugačija, gospodine ministre. Kada nešto ne možete da odbranite argumentima, gospodin ministar, a i neki bivši ministri, sada poslanici, izlaze za ovu govornicu, vrte pet ili šest rečenica, koriste neke izraze i fraze koje većina građana Srbije ne razume. Valjda, sebi i svom izlaganju hoće da daju značaj, ili da sakriju onu istinu koja je vešto pokušana da se sakrije u Predlogu ovakvog budžeta.
Imamo nekoliko pitanja za vas iz vladajuće većine, ministre.
Prethodni budžet, kojeg je predložila Vlada Vojislava Koštunice, bio je suficit. Jeste da je bio lažan, ali je bio nekakav suficit. Sada imamo Predlog budžeta koji je u deficitu. To je, možda, politika koju je prouzrokovao Nacionalni investicioni plan, koji se sastoji od šarenih laža i obećanja, petogodišnjih planova ministarstava, ali je tadašnji ministar finansija, valjda, planirao izbornu kampanju, pa je tu izbornu kampanju time i započeo, pa ste u tom nacionalnom investicionom planu krečenje prostorija poreske uprave, krečenje prostorija carinske uprave, naveli kao nacionalni investicioni plan.
Ko se iole razume u knjigovodstvo, zna da je to tekuće održavanje, zna da to ne treba da bude u predlogu zakona o budžetu. Sad ste to malo drugačije preuredili u ovom predlogu budžeta, a narodni poslanici ne znaju da li će, kako će i ko će trošiti sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.
Imam još jedno pitanje za vas, gospodo iz vladajuće većine, i za ministra. U prethodnom zakonu o budžetu za 2007. godinu spominjan je neki prihod od 17 milijardi dinara, neutrošenih a prenetih sredstava. Evo, verujem Vojislavu Koštunici da nije uspeo sve da potroši, ali toga u ovom predlogu zakona o budžetu nema. To je stavka koja nije mogla da nestane, gospodine ministre.
Dok ste obrazlagali Predlog budžeta, rekoste da se on zasniva, da je prihod, u stvari, projektovan na osnovu stranih investicija, koje od vašeg dolaska na vlast naovamo imaju tendenciju samo rasta, pa su tako nastavila i tokom čitave ove godine.
Samo ću podsetiti građane Srbije na to šta su radili štampa i mediji koji su bili naklonjeni i Vladi, i Vojislavu Koštunici, i Demokratskoj stranci, i ovoj vladi. Govorili su da nema više stranih investicija jer strani investitori strahuju da će Srpska radikalna stranka da uđe u Vladu Republike Srbije. Sad, odjednom, čujemo ministra koji kaže - ne, niko se u svetu ne plaši toga, imamo strane investicije, imamo odakle da pravimo budžet.
Kad smo već kod toga, gospodine ministre, zašto će građani Srbije da plate 2,5 milijarde dinara gubitka Narodne banke Srbije, koji je guverner Narodne banke svesno napravio u periodu kada je gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika Skupštine Srbije? Tada je Narodna banka Srbije emitovala svoje hartije od vrednosti na Berzu, emitovala je hartije od vrednosti koje je u ranijim trgovinama kupila, namerno obarajući vrednost akcija na tržištu, upropašćavajući male vlasnike akcija, i sve to, na kraju, građani Srbije treba da plate, neki po dva puta.
Mislim da je taj iznos i veći i da će u rebalansu da bude prikazano da je možda, čak, 11 ili 12 milijardi dinara. Ko to ima pravo da, zarad svoje politike i zarad svojih ličnih interesa, upropašćuje i građane Srbije, i budžet Republike Srbije, i instituciju koju vodi, a to je Narodna banka?
Rekoste da imamo problema sa spoljnotrgovinskim deficitom, a da je razlog spoljnotrgovinskog deficita taj što domaća privreda ne može da odgovori na ekspanziju potražnje robe široke potrošnje.
Ne bih se složio sa vama, gospodine ministre. Prvo, niste obrazložili zašto domaća privreda nije u stanju da odgovori toj ekspanziji.
Nije u stanju, jer ste od 5. oktobra, kriznim štabovima i privatizacijom, upropastili svako preduzeće koje je iole radilo, usput ga i opljačkali. Još jedan razlog jeste ne to da građani imaju para, pa troše, nego se zadužuju kod banaka, i to stranih, pod nepovoljnim kamatama, a to je opet politika i Mlađana Dinkića, i vas, i guvernera Narodne banke.
Zašto ne kažete građanima Srbije da za svaki dinar kredita koji podignu moraju da plaćaju i kamatu na obavezne rezerve banaka, koja vama služi kao pokriće deviznih rezervi kojima se hvalite? Zašto to ne kažete? Zašto ne kažete da zbog politike Narodne banke Srbije imamo kamate koje su na dinarske kratkoročne kredite i preko 20%? Kako mislite taj spoljnotrgovinski deficit da smanjite? Akciznom politikom?
Ovde je jedan poslanik izašao i obavestio građane Srbije da se ne sekiraju, da neće biti mnogo povećane akcize na tečni naftni gas koji se koristi za pogon motornih vozila. Što ne kažete zašto ga uvodite? Što ne kažete da ga uvodite zato što ste avionsko gorivo oslobodili akciza, pa treba da taj manjak iz budžeta nadoknadite tako što ćete da uvedete akcizu na tečni gas za pogon motornih vozila? Što to ne kažete? Što ne kažete da otimate od sirotinje i dajete bogatašima?
Kad ste pisali ovaj zakon, valjda, još niste znali da će za Stankom Subotićem da bude raspisana poternica. Jel mu nešto dugujete? Koristili ste njegove avione, je li to zbog toga? Ili, zbog čega već?
Kažete – smanjujete porez na prenos apsolutnih prava, biće jeftiniji stanovi i manje će da se plaća porez. Smanjujete porez i odmah ga uvaljujete lokalnoj samoupravi. A što ne kažete da ste, čim ste smanjili taj porez, uveli akcize na motorno gorivo koje koriste građevinske mašine za izgradnju tih stanova i da budžet niste oštetili, a da građane niste nagradili, jer će cene stanova da porastu, pa ono što ne plate kroz porez, platiće sa druge strane, kroz cenu stana.
Je li to politika Vlade? Je li ta vlada u interesu građana Srbije?
Sve ovo je samo jedna farsa i laž, ništa više. Od građana nikako ne uzimate manje, samo više, da li na jednoj ili na drugoj strani, svejedno.
Kažete da ćete smanjiti spoljnotrgovinski deficit. Da li tako što ćete da ukinete akcize na uvoz sokova, na uvoz baza, sirupa, sirovina za proizvodnju sokova, da li ga tako ukidate?
Kad neko kaže da se ukida akciza na sokove, kaže se – ma, šta me briga, ionako ih ne koristim mnogo. Grešite, jer oni pravi proizvođači proizvode baze od domaćeg voća, od onih istih jabuka koje ste nalazili pored autoputa 2002. godine.
Zašto je to tako? Kažete da je to politika Evropske unije. Šta me briga za to, ali, hajde, priznajte to vaše opredeljenje da ste za Evropsku uniju.
Napišite u zakonu da se oslobađaju sokovi, baze, sirupi, i nema problema. Ali, u prelaznim i završnim odredbama zakona kažite da taj član stupa na snagu ulaskom Srbije u Evropsku uniju. Doduše, to sa vama neće biti nikad. Ali, to navedite u prelaznim i završnim odredbama, a ne da vam izgovor bude - to zahteva od nas Evropska unija.
Problem svih vlada od 5. oktobra naovamo jeste taj što su vama, izgleda, milije i Francuska, i Nemačka, i Austrija, i Engleska, nego Srbija. Politika ove vlade i problem jeste što više vole i Francuze, i Engleze, i Nemce, nego Srbe. Zato pravite ovakve budžete. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se donosio ovaj zakon ovlašćeni predstavnik predlagača ispred Odbora za finansije Skupštine Srbije žestoko je nahvalio Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, obećao da će stupanjem na snagu ovog zakona da se reši način trošenja budžetskih sredstava, da će svi oni koji raspolažu budžetskim sredstvima da imaju veću odgovornost kada ta sredstva troše, kako će građanima Srbije, zbog ušteda iz budžeta Republike Srbije, da bude bolje i da će više sa istim novcem moći da se uradi.
Taj zakon je donet 14. novembra 2005. godine, sada smo u junu 2007. godine, druga godina je, da kažem, već prošla svoju polovinu, a mi državnu revizorsku instituciju ni dan-danas nemamo.
I, evo, umesto predloga kandidata za Savet državne revizorske institucije, mi sada imamo predlog o izmeni i dopuni zakona, gde se dva stava iz jednog člana menjaju ili brišu.
Kaže se da se u članu 16. stav 1. reč "sedam" zamenjuje rečju "pet", a reč je o tome da "Za člana Saveta može biti izabran državljanin Republike Srbije, koji pored opštih uslova utvrđenih zakonom za rad u državnim organima, ispunjava i sledeće uslove: ima visoku školsku spremu, najmanje 10 godina radnog iskustva, od čega najmanje (sedam se sada menja i kažete) pet godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije".
Sve bi to bilo u redu da čovek ne pročita i vaše obrazloženje, a u obrazloženju se kaže: "Predlagač ovog zakona rukovodio se time da zakonom propisani uslov od sedam godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima Institucije može biti ograničavajući jer, više nego što je potrebno, sužava krug lica za listu kandidata za izbor članova Saveta, koju utvrđuje nadležno radno telo Narodne skupštine. Iskustvo od 10 godina, odnosno pet godina na povezanim (odgovarajućim) poslovima u potpunosti mogu obezbediti da se utvrdi lista kandidata i izaberu članovi Saveta koji će stručno i odgovorno obavljati poslove, u skladu sa zakonom".
Znači, gospodo, vi pokušavate da ubedite narodne poslanike da ćete time što ćete da smanjite uslove da dođete do boljeg izbora. Valjda se do boljeg izbora dolazi pooštravanjem uslova ili je cilj da, zato što kandidati koji treba da uđu u ovaj savet, jednostavno moraju da se udome, jer pošto vidim da iza ovog predloga najviše stoji DSS, koja je imala u prošloj vladi većinu ministarstava, a sada to nema, da su mnogi pomoćnici, mnogi zamenici ministara, mnogi državni sekretari ostali bez posla, da se oni obezbede kroz jednu ovakvu izmenu zakona.
Gospodine predsedavajući, molio bih da opomenete poslanike koji dobacuju.
To je možda u pitanju, s jedne strane, da se zbog promenjene volje građana DS da što bolje obezbedi svoje funkcionere i članove koji su ovom novom vladom ostali bez posla.
Čudi me da i dalje ostajete tvrdoglavo u članu 20. zakona, koji je takođe trebalo da se menja, u kojem je trebalo da piše da član saveta ne treba da bude izabran i biran na pet godina, nego na četiri godine, koliko traje mandat, po Ustavu, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Vladi Republike Srbije.
To je samo dokaz da u stvari vi želite da što je god moguće više vaših stranačkih kolega koji su ostali bez posla da zaposlite u jedan državni organ.
U članu 16. briše se i stav 2, a stav 2. kaže: ''Za člana Saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora.''
Ajde da pogledamo šta to kažete u obrazloženju: ''Brisanje stava 2. uslovljeno je prestankom postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora'', pa samim tim nema potrebe da ovo stoji. Međutim, ovde kaže - član organa vlade, odnosno član Saveta.
Koje vlade? Koliko znam, od kada ste ukinuli SRJ Beogradskim sporazumom, koji nije potpisao tadašnji predsednik Republike Srbije, znači na jedan neustavan način, kada ste ukinuli SRJ, bilo kakva vlada je prestala da postoji.
Ovo može da se odnosi samo na Vladu Republike Srbije. Sada mi recite, ako ne postoji više državna zajednica, a zbog državne zajednice ukidate stav 2. ovog člana, znači li da više ne postoji ni Vlada Republike Srbije. Da li je to cilj predlagača?
Mislim da nema potrebe da poslanici iz redova vladajuće većine dobacuju dok govorim za ovom govornicom, jer su konačno ukapirali da se hulahopke ne stavljaju na glavu, kao što ste upadali u Narodnu banku, nego se obuvaju.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim da ne koristite neprimerene izraze. Vidite da sve poslanike opominjem.)
Nisam upotrebio nikakve uvredljive izraze. Drago mi je da su konačno poslanici vladajuće većine otkrili čemu služi garderoba i kako se koristi.
Kada je u pitanju ova državna revizorska institucija, zakon je stupio na snagu pre tačno godinu dana. Da li je neko otkad je zakon stupio na snagu raspisao konkurs i ko se prijavio na taj konkurs za članove Saveta državne revizorske institucije. Nije ni raspisivan, nije ga ni bilo, niko se nije prijavio. Otkud vama sada taj podatak da nema dovoljno stručnjaka koji ispunjavaju ove kriterijume i koji će nepristrasno da obavljaju ovaj posao.
Ili jednostavno nemate u svojim strankama dovoljno sposobnih ljudi kojima možete da verujete da neće da otkrivaju kroz svoje izveštaje državne revizorske institucije šta ste sve radili dok ste bili na vlasti. Evo, možete gospodo iz vladajuće većine slobodno da postavite, kada ovaj zakon stupi na snagu, i Mlađana Dinkića da bude član Saveta. Bez problema možete, ispunjava zakonom predviđene uslove, kada je sakrio nekih četiri milijarde dolara na Kipru, pa sakriće svaki vaš lopovluk.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, nemojte tako da se odnosite prema ministru, gospodinu Dinkiću, tako paušalno i neodgovorno.)
Kada je uspeo da sakrije četiri ili pet milijardi dolara, što ne bi uspeo sve vaše zloupotrebe i nenamensko trošenje sredstava da sakrije. Ili onaj sadašnji ministar, ranije u narodu poznat i prozvan kao Božidar Đelić - Boža Derikoža.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, prema ministrima, funkcionerima, uostalom prema svim građanima se moramo obraćati sa uvažavanjem, bez takvih kvalifikacija. To je valjda dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.)
Gospodine predsedavajući, ja sam narodni poslanik, narod ga je prozvao Božom Derikožom, samo prenosim ono što narod priča.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, ali mi kao narodni poslanici smo dužni sa uvažavanjem da se obraćamo jedni drugima i prema svim građanima Srbije i ministrima.)
Zar se vama ne obraćam sa dužnim poštovanjem? A vama, gospodine predsedavajući, da kažem da sam to isto za ovom govornicom rekao i 2001. godine. Tada je predsedavala za tim skupštinskim stolom Nataša Mićić, pa čak ni ona nije našla za shodno da me opominje. Najgori predsednik Skupštine Srbije, a očigledno da vi polako idete ka toma da je dostignete i prevaziđete po tome.
A sada poznat kao vojvoda od Meridijan banke, dobio je punu titulu, Božidar Đelić - Boža Derikoža - vojvoda od Meridijan banke. Evo i on bi mogao, gospodo narodni poslanici, da bude revizor, da pokaže građanima Srbije i ovoj Narodnoj skupštini kako je to uspeo da zaradi za dve ili tri godine 11 miliona evra.
Sve su prilike, dame i gospodo narodni poslanici, da će posle novih izbora koji će biti vrlo brzo reviziju trošenja budžetskih sredstava, reviziju poslovanja državnih ustanova, državnih organa i Narodne banke, pogotovo, za emisije državnih hartija od vrednosti bez pokrića morati da rade ne samo državne revizorske institucije, nego i državni tužioci.
A kada je u pitanju onaj bivši ministar finansija, Boža Derikoža, on je dolazio za ovu govornicu, pokazivao nam je nekakve budžete iz tridesetih godina prošlog veka, pokazivao nam je kako treba da se pravi budžet, ali nam od 2001. godine do dana današnjeg niko nije dostavio kako ste te budžete, koje ste napravili, trošili. Zato sam uveren da će reviziju vašeg poslovanja da rade i državni tužioci.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada ste dolazili na vlast 2000. i 2001. godine, obećavali ste građanima Srbije, kako vi to volite da kažete, da koristite strane reči, nekakvu transparentnost.
Pa, nije mogao čovek od ministara tadašnjeg DOS-a da se koncentriše na bilo šta drugo osim na priču kako će se sva sredstva iz budžeta, koja su narodna, koja se ubiru prilikom poreza, trošiti transparentno.
Do dana današnjeg, videli smo kako usvajate budžete, videli smo kako usvajate zakone iz Bodruma, iz Soluna, ali još uvek narodni poslanici, od 2000. godine, naovamo, nisu imali priliku da vide kako trošite budžetska sredstva.
Navodno, bio je jedan pokušaj u toku 2005. godine, valjda kao opravdanje za sve ovo što se desilo do sada, kao opravdanje za sve što niste do sada uradili, da se napiše jedan ovakav zakon o državnoj revizorskoj instituciji, da forma bude zadovoljena, kako je zakon tekovina nove demokratije; nije bila predlagač Vlada, nego Odbor za finansije i narodni poslanici.
U jednom delu priče moram da se složim sa vama, Zakon je nešto bolji nego većina zakona koje ste do sada doneli, a to je zato što ste prihvatili najveći broj amandmana Srpske radikalne stranke u ovom zakonu.
Očigledno je da vama ni amandmani Srpske radikalne stranke ne mogu sasvim da isprave zakon. Evo, od 2005. godine, od kad smo doneli ovaj zakon, još uvek nemamo državno-revizorsku instituciju, nema ko da iskontroliše kako to ministri od 2000. godine naovamo troše narodne pare.
Razloga je često bilo mnogo, nesaradnja sa Hagom, pa Mlađan Dinkić neće da učestvuje u donošenju zakona itd, pa onda donošenje Ustava. Nekako ste uvek pronalazili razloge kako da ne primenite jedan zakon. Nije problem u zakonima, nego je problem u vama koji zakone primenjujete. Šta je sada razlog?
Sada imamo izmene i dopune Zakona, pa se kaže u tim izmenama i dopunama da se, u članu 16, na poslovima koji su povezani sa nadležnostima institucije, umesto sa 7 godina, može raditi i sa pet godina iskustva. Evo razloga: nemamo dovoljno stručnjaka. Pre će biti da je razlog što nemate dovoljno poslušnih ljudi koje ćete da postavite u jednu ovakvu državno-revizorsku instituciju, jer ukoliko stavite poštene i prave stručnjake, posle revizije trošenja budžetskih sredstava ide revizija data od tužilaštva za sve ministre iz Vlade Zorana Đinđića, iz Vlade Zorana Živkovića, iz Vlade Vojislava Koštunice. To je vama problem.
Dalje, da ne mislite da srpsku javnost zamajavate kako vi nešto radite i kako radite u interesu građana, kako nemate šta da krijete od građana, vi biste primenili već član 18. Zakona, koji, takođe, daje određena ograničenja kako može da se radi revizija.
U članu 16, takođe, brišete jedan član, vratiću se malo kasnije na član 18, briše se stav 2. koji kaže - za člana Saveta može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa Vlade, odnosno član Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Hajde, ovo poslednje, da nije bio član Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora, to mogu da razumem zašto brišete, jer ste i državnu zajednicu i Saveznu Republiku Jugoslaviju upropastili, kao što upropastite sve čega se dohvatite, ali mi nije jasno zašto brišete i deo - da član Vlade i pre isteka od dve godine može biti član Saveta.
Ili je to možda već u članu 18, da se vratimo na taj član, koji kaže, u stavu 2. - član Saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili je obavljao određene poslove za račun subjekta revizije, a od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nije proteklo pet godina.
Prevedeno, pod formom javnosti u radu i formom namenskog trošenja sredstava, formiraćete Savet, a pošto nije napisano samo ko će biti član tog saveta, verovatno će neki od bivših pomoćnika ministara, zamenika ministara, ministara iz Vlade Republike Srbije biti članovi Saveta, radiće nekakve revizije manje bitnih privrednih subjekata, javnih ustanova.
Kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava, tu ćete naći opravdanje - e, pa, znate šta, ne možemo da radimo reviziju budžeta Republike Srbije jer su članovi Saveta iz neke vlade kojoj je istekao mandat pre dve ili tri godine i tako pet sledećih godina neće biti revizije poslovanja i trošenja sredstava iz budžeta Republike Srbije.
Još jednom utisku ne mogu da se otmem, a to je da, kada ste izabrali napokon ovu vladu, nekako nije bilo euforije ovde. Niste se iskreno radovali, a to govori da ste svesni da je ovo poslednji put da ste prevarili građane Srbije.
Svesni ste da dolaskom vlade u kojoj će biti Srpska radikalna stranka, posle revizije Državne revizorske institucije, ide revizija javnog tužilaštva i pravosudnih organa.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 5. oktobra, od kada ste došli na vlast, neke od stranaka iz tadašnjeg DOS-a su uvek nekako želele da se prikažu građanima i biračima Srbije da su nešto drugačije od ostatka DOS-a. Prva je krenula Demokratska stranka Srbije, navodno nezadovoljna rezultatima Vlade Zorana Đinđića. Izašli su sa tim nezadovoljstvom na izbore, prevarili građane Srbije. Posle izbora 2003. godine formirali su neku novu vladu, neki novi DOS, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, za koga možemo slobodno da kažemo da je preuzeo, maltene, funkciju predsednika Vlade Republike Srbije.
Tada se Demokratska stranka pojavila kao nezadovoljna rezultatima rada Vlade, da bi na neki način prevarila građane Srbije, osvojila najveći broj glasova nezadovoljnih građana. Doduše, u tome vas je omela Srpska radikalna stranka, koja je pobedila na poslednjim izborima. Ali, evo, od pre nekoliko dana konačno su sve maske starog i novog DOS-a pale. Novi DOS je okupljen i nema nikakve razlike između DSS-a i DS-a, apsolutno nikakve razlike. Ona suština zbog koje su se sastali sada izlazi na videlo.
Prethodni govornik, moj kolega narodni poslanik gospodin Momir Marković nije u pravu u jednom delu kada je Cesid u pitanju, da su Cesid plaćale strane vlade a ne ova. Sa tim ne mogu da se složim, jer ne vidim razliku između stranih vlada i bilo koje vlade od 5. oktobra naovamo. Koja je to Vlada Republike Srbije radila u interesu građana Srbije više nego bilo koja strana vlada? Nijedna vlada, ni Zorana Đinđića, ni Zorana Živkovića, ni Vojislava Koštunice, prva, ni Vojislava Koštunice, druga. Čak su i neke strane vlade više pomagale Srbiji da sačuva Kosovo i Metohiju nego što su se naši ministri i predsednik Demokratske stranke Boris Tadić trudili.
Sada polako – kao da vam je došlo spram glave, ili ste toliko sigurni u svoju vlast i to da ćete uvek moći da varate narod, ili jednostavno znate da vam dolazi kraj, više nemate čime da prevarite građane Srbije – otkrivate i sve one saučesnike koji su vam pomagali u tom poslu. Kada se pogleda ko je jedan od zamenika sekretara Narodne skupštine vidi se jedan takav rezultat - kome dugujete te mandate, kome dugujete ovu vladu. Došlo je vreme da ispostavite račune.
Kada počnete sa tim kako da prevarite građane, uvek izmislite neka zvučna imena, uvek imate nekakve krilatice. Tako je i osnovan taj Cesid ili, kako to oni kažu, Centar za slobodne izbore i demokratiju, koji se svime bavio, samo ne slobodnim izborima i demokratijom. Cesid nije nikada, od kada postoji, vršio analizu biračkog tela, popularnosti stranaka, on ih je pravio. Pravio ih je za račun Demokratske stranke i ostalih stranaka tadašnjeg i sadašnjeg DOS-a, sa ciljem da imaju što veću popularnost u tim njihovim analizama, a da se popularnost Srpske radikalne stranke umanji.
Koliko su oni stručni i eksperti vidi se po njihovim prognozama i analizama za predsedničke izbore 2003. godine, kada je tadašnji kandidat DOS-a Dragoljub Mićunović po njima imao preko 50%, a gospodin Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke, nešto ispod 20%. Koliko se sećam, na tim izborima je gospodin Tomislav Nikolić dobio preko 50% i pregazio kandidata Cesida i DOS-a Dragoljuba Mićunovića. To su rezultati DOS-a i Cesida, kako se to do sada radilo.
E sad, pazite šta je taj gospodin Miloš Todorović i koja su to njegova najveća naučna dostignuća. Autor je knjige "Izborne manipulacije". Tu mogu da kažem, ako je nekoga neko učio kako da krade na izborima, to su ili vaša iskustva koja ste prenosili njemu, ili su to iskustva koje je njemu neko prenosio pa ih je on davao vama, jer sve izborne krađe potiču od vas.
Dalje, bavio se modelom Zakona o izboru narodnih poslanika. Znate, političke stranke su te koje treba da postignu konsenzus o tome kakav izborni zakon treba da imamo, da se mogućnost zloupotreba u danu za glasanje i uopšte u predizbornim radnjama svede na najmanju moguću meru. Vi ste ti, koliko se sećam, koji ste sprovodili izbore od 2001. godine naovamo, pa se sećam da mi iz Srpske radikalne stranke nismo mogli da dobijemo ni obrasce za prikupljanje potpisa podrške o istom.
U svemu tome je, kada se sada pogleda, učestvovao i ovaj gospodin jer je tada bio i savetnik Demokratske stranke, modelar Zakona o finansiranju političkih stranaka, pazite sada čime se još gospodin bavio. Što nije napisao model Zakona o finansiranju nevladinih organizacija, prvo da sebi postavi meru koliko će i odakle da drpa. I, da se zna od koga uzima, ko su mu sponzori i ko je bio sponzor Cesidu od ovih tajkuna koji su minirali srpsku berzu, koji su ojadili građane Srbije u saradnji sa guvernerom Narodne banke, da se zna ko sve finansira Cesid. Ovako, sve smo zavili u jednu formu neke demokratije, Evrope, nekih priča, da narodu zamažemo oči i da dođemo na vlast.
Samo, čini mi se, kao što sam rekao na početku svog izlaganja, ili vam je došlo spram glave da propadnete ili ste sigurni da više vlast nikada ne možete da formirate pa dajte šta može još i što je još preostalo da se ukrade, onda ćemo da se snalazimo kako znamo i umemo.
Budite sigurni da za kriminalce iz DOS-a i zloupotrebe koje vladajuće strukture prave Srpska radikalna stranka posle novih izbora neće imati milosti.