VEROLJUB ARSIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 28. avgusta 1969. godine. Živi u Požarevcu.

Srednju elektro-tehničku školu završio u Obrazovnom centru „13. oktobar“ u Kostolcu.

Od 1990. godine vršio je funkciju direktora DP „EMICK“ Kragujevac. Osnivač je i vlasnik PD D.O.O. „VECKO“ Požarevac.

Za narodnog poslanika biran je na izborima koji su održani 2000. godine, 2003. godine, 2007. godine, 2008. godine, 2012. godine, 2014. godine i 2016. godine. U devetom sazivu bio je na funkciji šefa poslaničke grupe, a u desetom (2014. - 2016.) i jedanaestom (2016. - 2020.) skupštinskom sazivu bio je na mestu potpredsenika Narodne skupštine.

Odlukom Predsedništva SNS od 28. februara 2012, Veroljub Arsić postavljen je za predsednika Okružnog odbora SNS-a za Braničevski okrug.

Govori engleski i ruski jezik.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. ponovo je izabran za narodnog poslanika. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 426
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 11 dana

Poštovani gospodine Arsiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Питање грађанина

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 16 dana

Поштовани потпредсједниче Народне скупштине Републике Србије, имам за вас неколико питања: 1. Када ће НСРС добити Генералног секретара? Када смо се изјашњавали н...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 14 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudska vlast jeste svakako jedna od najvažnijih grana vlasti koju ima jedna država i sasvim je i prirodno da na prvom mestu Narodna skupština bude ta koja će nosiocima pravosudnih funkcija, odnosno da zaštiti ono pravo koje im je dato Ustavom, a to je samostalnost i nezavisnost u svom radu, pridržavanje Ustava i zakona koje ista ova Narodna skupština donosi. To jeste obaveza i posao Narodne skupštine.

Posao Narodne skupštine jeste i da izgrađuje dostojanstvo sudova i nosilaca pravosudnih funkcija. Međutim, valjda u nameri da se uruši i Narodna skupština, određeni pokušavaju da naruše i nosioce pravosudnih funkcija, njihovu samostalnost i nezavisnost.

Pre svega, da raščistimo. Samostalnost i nezavisnost koja se garantuje Ustavom i za narodnog poslanika, ali i nosioca pravosudne funkcije nije samo ustavna kategorija, već je integritet svakog nosioca jedne takve funkcije. Koliko će on da bude taj koji se pridržava zakona i Ustava i onih ovlašćenja koja su mu poverena na osnovu tog istog zakona i Ustava i on je taj koji treba svojim integritetom da čuva nezavisnost i samostalnost i svoju ličnu i organa koji predstavlja, a često i organa koji vodi.

Tu naime dolazimo do onih koji su se pokazali kao jako slabi kada je bivši režim imenovao njih za nosioce pravosudnih funkcija, pa sada valjda zbog svoje naknadne pameti sve ono što su doživljavali za vreme bivšeg režima pokušavaju da predstave ovde.

Neke od mojih kolega narodnih poslanika i u ovom sazivu, a i u prethodnom, obrazlagali su kako se to ranije radilo i kako su ranije birani nosioci pravosudnih funkcija. Ovde su u Narodnoj skupštini čitana pisma, dopisi i odluke, zovite ih kako god hoćete, gde jedan politički organ, a politička stranka jeste politički organ, na sednicama, koje ima, svojih organa donosi odluku ko će da bude izabran ili reizabran za sudiju i tužioca. Pritom vrši kvalifikaciju da li je on podoban politički ili nije. Na stranu da li je pošten, da li je vredan, da li je sposoban.

Bivši režim je merio da li pripada njima i da li će na osnovu njihovih odluka da izriče sudske presude. Tako je to bilo do 2012. godine. Malo kasnije ću to da obrazložim i da dokažem.

Sada imamo jednu situaciju da sve ono što radi ova Skupština postoje pokušaji da se izvrne ruglu i prikaže se urušavanje naših sudijskih organa, nosilaca pravosudnih funkcija i da se to pripiše Narodnoj skupštini ili političarima.

Već devetu godinu pokušavamo da obezbedimo nosiocima pravosudnih funkcija apsolutnu samostalnost i nezavisnost i pritom očekujemo da se ti isti sudije i tužioci ponašaju u svom radu poštujući zakone koje mi ovde donosimo i Ustav Republike Srbije koji za svakog sudiju mora da bude sveto pismo.

Zakon lako promenite, ali Ustav i procedura promene Ustava jako je komplikovana i teška, na stranu to što neke delove Ustava čak i da hoćete i da imate političku podršku ne možete da promenite. Jedan od tih načela, nepromenljivosti tog dela Ustava jeste položaj sudske vlasti u Republici Srbiji. Može samo formulacija, pravno tehnička redakcija da se promeni, ali suština ne može.

Valjda da se sve živo uruši u Srbiji da bi se bivši režim vratio na vlast napadaju se i nosioci pravosudnih funkcija, napadaće se i ovi koje sada biramo, budite u to uvereni. I to znate od koga? Od najviših predstavnika sudske vlasti koji su imenovani i postavljani na nakaradan način 2009. i 2010. godine. Evo sada se ponovo oglasio jedan sudija Vrhovnog kasacionog suda, neću ime da mu spominjem, gde kaže ovako – političari unižavaju pravosuđe. Na jednoj od prethodnih sednica čitao sam kodeks koji je Visoki savet sudstva doneo. Već po tome jedan sudija Vrhovnog kasacionog suda ne sme da krši taj kodeks. Ne sme nijedan sudija, ali pogotovo ne sudija Vrhovnog kasacionog suda. To je ta prva stvar gde već počinje da se pokušava da se uruši poverenje građana prema pravosuđu koje je u Srbiji. Zašto? Ne znam, valjda iz zahvalnosti što su na neustavan i nezakonit način postavljani za sudije.

Sledeća dilema jeste izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji je izabran pre nepunih mesec dana, i sada ćete naći gomilu napada na ono što radi Narodna skupština, a jeste jedna od Ustavom poverenih nadležnosti Narodne skupštine i izborna funkcija, dok važi ovaj deo Ustava, važi, primenjivaćemo ga, u punom kapacitetu onako kako najbolje znamo i umemo.

Znači, već dolazimo do toga da se Narodna skupština postavlja u jednu situaciju da je to neki potpuno iluzoran privatni državni organ. Namerno sam rekao privatno državni organ jer oni koji su privatizovali Srbiju do 2012. godine imaju tu percepciju u svakoj oblasti. Posebno su je bili privatizovali u ekonomskoj oblasti gde je budžet bio njihova privatna kasa.

Da se vratimo na pravosuđe i najveći problem jeste zašto je bio samo jedan kandidat. Jel to problem VSS? Nije. To je problem ne onog kandidata koji se prijavio nego drugih kandidata koji su možda hteli pa odustali itd. Ne može Narodna skupština da ne izabere predsednika Vrhovnog kasacionog suda samo zato što se prijavio jedan kandidat. Pazite, to napada jedan od sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Da li je procedura koja je primenjena sada za izbor predsednik Vrhovnog kasacionog suda sprovedena u skladu sa Ustavom i zakonom? Apsolutno jeste. Čitali smo svi ovde celu proceduru kako je išlo od razgovora, intervjua, opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda do Odbora za pravosuđe, plenuma koji je obavezan u Narodnoj skupštini, glasanje narodnih poslanika. I kažu da mi imamo privatno pravosuđe.

Taj isti sudija Vrhovnog kasacionog suda nijednu reč nije rekao već punih 11 godina kako smo izabrali Natu Mesarović za predsednik Vrhovnog kasacionog suda. To nije kršenje Ustava. Već smo rekli da bi predsednik Vrhovnog kasacionog suda bio izabran, osim onih formalnih pretpostavki, stručne spreme, rad itd. ima jedan deo koji je predviđen u Ustavu. Ustav Republike Srbije član 144. predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog VSS po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine bira Narodna skupština. Tako je izabran i prethodni, tako je izabran i sadašnji, ali tako nije izabrana Nata Mesarović.

Ja bih da postavim pitanje tom sudiji Vrhovnog kasacionog suda – da li je bila održana neka tajna sednica opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda na kojoj su dali podršku Nati Mesarović da bude predsednik Vrhovnog kasacionog suda? To me interesuje. Hteo ili ne hteo da prizna taj sudija Vrhovnog kasacionog suda, on je učestvovao u kršenju zakona i ako mu je zaista stalo i do Vrhovnog kasacionog suda i pravosuđa u Srbiji u sudijske funkcije, dostojanstva sudije prvi bi osudio kršenje Ustava. Ne bi čekao da Ustavni sud odluči da je Nata Mesarović izabrana na neustavan način zato što ovo nije povređeno diskreciono pravo u zakonu ili u Ustavu, nego materijalno. Oni će da se bave time da je bio samo jedan kandidat. Na kraju, u Narodnu skupštinu bi došao samo taj jedan kandidat pošto njega predlaže VSS. Zašto ga on predlaže? Zato što Narodna skupština može samo da prihvati ili da odbije, a ne da bira koga će od svih kandidata da izabere i na taj način dajemo nezavisnost i samostalnost nosiocima pravosudnih funkcija. Jako je ružno od jednog sudije, pa makar i on sudio u postupku za ubistvo premijera Zorana Đinđića, da se ovako ponaša.

Ili je možda, ono što sam rekao na početku svoje diskusije, nezavisnost i samostalnost stvar integriteta pojedinca koji obavlja tužilačku funkciju. Pa, zato što je izabrana i kao sudija Vrhovnog kasacionog suda na jedan nezakonit način, neustavan. Duguje zahvalnost svojim političkim mentorima iz 2010. godine da pogazi svoju profesiju, svoje dostojanstvo sudije i da tako nešto izjavi.

Sudije su valjda ljudi od zakona i Ustava. Moraju da budu takav je njihov posao, sami su ga birali. Onda su onda prvi ti koji moraju da se, ne samo pridržavaju, nego da se bore da ono što im je garantovano Ustavom sačuvaju, ostare, a ne da se bave politikanstvom ko je, ja ne mogu čak i onog tajkuna Dragana Đilasa da nazovem političarem. On se čovek bavi politikanstvom. Nikad nije bio političar, on je bio biznismen u politici, jedini cilj mu je bio kako što više novca da zaradi, a mogao je da ga zaradi samo tako što je imao poslušne sudije, poslušne tužioce koji ga nikada ne bi krivično gonili za sve ono što je radio. E, zato što ne može više da radi, a ponovo bi da se vrati na vlast, jer bože moj u Srbiji ima više para, nego što je to bilo 2009, 2010, 2011. godine da još više bude bogatiji, nego što je bio kada je napustio vlast 2012. godine. I, oko svega pokušaće na bilo koji način, šta god da Narodna skupština uradi, koliko god da se pridržava Ustava, koji je za Narodnu skupštinu sveto pismo za razliku od njih koji su falsifikovali izbor Nate Mesarević za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Evo, ja vam garantujem, vama kao predstavniku VSS ne postoji izvornik u Narodnoj skupštini na osnovu koga je birana Nata Mesarević. Ne postoji vaš dopis. Sklonjen je zato što nisu smeli narodni poslanici da ga vide. Da odemo u arhivu nema ga.

Postoje drugi načini došli smo do tog papira. Kako izgleda, kako je primljen, kako je sakriven od narodnih poslanika, ali tako su oni birali sudije i Vrhovnog kasacionog suda i opšte nadležnosti i više sudije i predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sad ti koji su kad god su nekoga birali kršili ne samo zakon, nego i ona opšte prihvaćena moralna pravila za izbor nosilaca pravosudnih funkcija nama govore da se Narodna skupština ne pridržava Zakona o Ustava i da mi kao političari unižavamo pravosuđe. Izvinite, da li ja unižavam pravosuđe ako podržim odluku, presudu, nazovite kako god hoćete, Vrhovnog kasacionog suda kojim se poništava presuda nekog Apelacionog suda? Poštujem sudsku odluku, poništio je odluku sud koji za to ima pravo po Ustavu i zakonu vlastan je da to uradi i podržavam tu presudu, tu presudu kojoj je Majić počeo da nas uvodi u fašističku ideologiju, da ne ponavljam celu tu priču, i sad mi unižavamo pravosuđe. Unižavaju ga oni koji su pisali takve presude. Unižavaju ga oni koji izađu iz okvira zakona i granica koje smo mi kao nosioci suvereniteta građana propisali prilikom utvrđivanja nečije krivice i odmeravanju kazne.

Poništavaju, unižavaju i Ustav i svoju pravosudnu funkciju zato što se ne pridržavaju tog istog Ustava koga su građani potvrdili na referendumu i onda se pojave po raznim tabloidima i onda oni nama pričaju kakvo pravosuđe treba da bude, a znamo jako dobro kako su birani na funkcije koje sada imaju, koliko se nije pridržavalo Ustava, ko ih je postavljao, po čijem nalogu i za koga su trebali da rade. I, sad kad dolaze

nove sudije, ne treba da imaju nikakvu zahvalnost ni prema SNS, ni prema nama kao poslanicima, ni prema Vladi, ni prema predsedniku Republike Srbije, ali bogami ni prema bivšem režimu. E, to je već problem.

Zato što će suditi na osnovu zakona i Ustava, pa treba sve ovo unapred što Narodna skupština radi da se obesmisli, ponizi i uvek će naći takve, nemam pravi izraz da kažem, a da ne budem uvredljiv, ali slabiće, nosioce pravosudnih funkcija, pa neka budu iz Vrhovnog kasacionog suda koji će sve ono što je dobro i što se radi za srpsko pravosuđe da kažu da je loše, da se unižava i da treba bolje. Možda treba bolje, ali oni koji su unižavali srpsko pravosuđe sigurno to bolje i ne znaju i ne umeju što je najvažnije i neće i sva je sreća što su građani to prepoznali, pa na izborima, kakve god da imaju izborne uslove, neće većina građana da glasa za njih i to je njima čini mi se najveći problem, pa onda moraju da pronađu ove poslušnike iz pravosudnih redova, koji će da blate na prvom mestu svoju profesiju, sud u sudijsku funkciju koju imaju i koju predstavljaju.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem zasedanju raspravljamo o tri sporazuma. Jedan je vezan za saradnju u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja zaključen sa Republikom Srbijom i Ruskom Federacijom.

Kao što reče moj kolega Marijan Rističević, čini mi se da kod nas postoji jedno mišljenje da je vrlo jednostavno i lako ući na tržište Ruske Federacije i da tu određeni propisi i pravila ne postoje što je daleko od istine. Tržište Ruske Federacije ima svoje standarde, ti standardi su jako ozbiljni, u nekim oblastima čak i strožiji nego standardi EU, izuzetno je probirljivo, ne samo veliko. Jako je teško prvo doći do tog tržišta, a zatim i održati se na tom tržištu i one pozicije koje imate.

Ovaj sporazum koji zaključujemo sa Ruskom Federacijom svakako ide u prilog tome da olakšamo našim privrednicima razmenu određenih biljaka. To može biti i semenska roba i sve što postoji, a predmet je razmene između naše dve zemlje.

Tu je i sporazum između kanadske provincije Kvebek i Republike Srbije u oblasti penzionog osiguranja. Naravno, imamo sad još jedan sporazum koji je takođe bitan, to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučno-tehnološkoj saradnji. To samo pokazuje da Republika Srbije može da sarađuje i sa istokom, i sa zapadom, i da je i među istočnim, a takođe i među zapadnim zemljama jako poželjan partner.

Kada govorimo o jednom ovakvom sporazumu on je svakako za nas jako bitan. Sjedinjene Američke Države jesu jedna od naučno-tehnoloških najrazvijenijih, ako ne i najrazvijenija zemlja i svaka razmena iskustva sa SAD takođe je značajna za Republiku Srbiju.

Ono što mene iznenađuje jeste da od dolaska SNS na vlast postoji tzv. intelektualna elita koju okuplja oko sebe Dragan Đilas, za njim zajedno i Šolak i pokušavaju uporno da predstave da Srbiju danas vodi nekakva krezuba Srbija.

Oni su sami sebe prozvali elitom, sami sebe su učlanili u tu elitu i sami oni određuju ko može biti intelektualna elita Srbije, što je daleko od istine, daleko od svega onoga što zaista postoji u Srbiji.

NJihov cilj je da prikažu kako su građani polupismeni ili nepismeni i da zato podržavaju predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, zato podržavaju SNS, a oni, eto, koji su sposobni, vredni, pametni, iznad svih nas, ne mogu da dođu na vlast zbog diktature koju sprovodi Aleksandar Vučić. To kažu, to tvrde, pritom zaboravljaju da narod smatra da su oni pametni za sebe, da narod smatra da Srbijom treba da vladaju oni koji rade u korist tog istog naroda i da Srbijom treba da vladaju oni ljudi koji ne nanose štetu pre svega svojoj državi. Kad to kažem, uvek ću da postavljam pitanje – šta je i kako je kulturna i intelektualna elita vladala Srbijom do 2012. godine?

Već unazad nekoliko dana vodi se jedna jako oštra polemika koju je započeo predsednik Fiskalnog saveta čika Pavle, deda Pavle, kako ga već zovu, inače dopisni član SANU, koji je u oceni rebalansa budžeta za 2021. godinu u jednom delu napisao politički pamflet za koga se sada hvataju i Dragan Đilas i Šolak i čitav bivši režim. Kaže ovako, u tom političkom pamfletu: „Građani Srbije ne dobijaju 30 evra, nego će morati da vrate 33 evra, sa kamatom“, i to je sve što oni mogu da kažu. Pritom, intelektualna elita, kojoj sad, koliko vidim, pripada i predsednik Fiskalnog saveta, zaboravljaju jednu najvažniju stvar – ne postoji država radi sebe, ne postoje građani radi države, nego država postoji radi tih građana i država je ta koja je dužna da radi isključivo u interesu svojih građana.

Danima već traje jedna besomučna analiza kako para u budžetu za pomoć građanima Srbije nema i kako moramo da se zadužimo na finansijskim tržištima i računaju kamatu, sada pazite taj bezobrazluk, računaju kamatu sa kojom se zadužuje Srbija i upoređuje sa kamatom kojom se, recimo, zadužuju Francuska ili Nemačka. Pritom, možda bi bolje bilo da računaju kamatu kojom se danas zadužuje Srbija i kojom se zaduživala Srbija do 2012. godine, kada je vladala ta intelektualna elita. Danas je ta kamata pet puta manja i ove godine otplatićemo prevremen kredit kojim nas je zadužio bivši režim koji predvodi Dragan Đilas, u iznosu od 700 miliona evra, sa kamatom koja je preko 7%, a to ta kulturna, intelektualna elita neće da kaže građanima Srbije. Neće ni da kaže gde su potrošili tih 700 miliona evra, neće da kažu šta je to u Srbiji napravljeno sa skupim kreditima koje smo podizali, a koje sada vraćamo, dok su oni bili na vlasti. Da li je napravljen jedan auto-put? Ne sećam se. Nestao je čitav auto-put od Preševa do Vranja, nestao. Da li je napravljena jedna bolnica? Da li je napravljena jedna predškolska ustanova? Ne, nego sada plaćamo tužbe građana Srbije, odnosno Beograda, za neopravdano i nezakonito podizanje cena od strane grada za predškolske ustanove koje je napravio Đilas. O tome intelektualna elita ne govori.

Oni računaju da dok su oni na vlasti primenjuju sledeće pravilo, i Dragan Đilas i Šolak i Mišković. NJihovo pravilo je Luja XIV: „Država, to sam ja“. Otimaju sve što god pripada građanima, a smatraju da pripada njima, i to je najveći problem bivšeg režima. Zato više ne mogu da preskoče cenzus ni sa motkom uvis, pa dovode onog nesretnog izvršioca, on je najobičniji izvršilac, bivši guverner Šoškić, koji ponavlja onu mantru koju je postavio bivši pomoćnik ministra, bivši predsednik Saveta guvernera, današnji predsednik Fiskalnog saveta, deda Pavle, ponavlja uporno jednu određenu mantru, kako mi ne znamo da vodimo državu i kako odluke koje donosimo su štetne.

Vidite kakav je to bezobrazluk, vrhunski bezobrazluk. Kaže bivši guverner Šoškić: „Ne treba da dajete subvencije privredi, jer investitori sami dolaze ako u državi postoji pravna i ekonomska sigurnost“. E sad možemo da polemišemo oko toga

da li treba ili ne treba davati subvencije, osim one velike laži koju je rekao – da se subvencije daju samo stranim investitorima. Ali ja sada moram da postavim jedno pitanje – ako za vreme naše vlasti dolaze investitori zato što postoje određena podsticajna sredstva, zašto su za vreme njihove vlasti i domaći i strani investitori bežali iz Srbije? Nikako da čujem taj odgovor.

Danas raspravljamo o sporazumu sa Vladom SAD. A zašto je najveći investitor američki u Srbiji 2011. godine iz Srbije pobegao glavom bez obzira? Pričam o američkom „Ju-Es stilu“. Pobegao je zato što nije hteo da plaća troškove koje je pravio režim koji danas predvodi Dragan Đilas. Koji će ozbiljan investitor da vam dođe u Srbiju kada guverner Šoškić prodaje godišnje milijardu i po evra deviznih rezervi, a ne sačuva kurs dinara? Evo, ja vam tvrdim – neće niko. Koji će strani investitor da vam dođe u Srbiju ako taj isti Šoškić emituje državne hartije od vrednosti da bi pokrio i prikrio gubitak koji je napravila „Agrobanka“? Neće nijedan, ne samo strani, neće ni domaći. I Mišković je prevario ove iz „Deleza“ i pobegao iz Srbije. Novac od prodaje „Maksija“ plasirao po Kipru, po egzotičnim ostrvima, po Bugarskoj i po Sloveniji i Rumuniji, dinar nije ostavio Srbiji, toliko je verovao bivšem režimu, ali iz zahvalnosti što su mu omogućili da toliko novca napljačka nije o tome govorio.

Što to ne kaže bivši guverner Narodne banke, da je njegov viceguverner zajedno sa njim falsifikovao Izveštaj o reviziji „Agrobanke“ i Razvojne banke Vojvodine u Republici Srbiji napravili štetu od milijardu i 700 miliona evra? Kolika je kamata koju ćemo da platimo na tu štetu? O tome ćuti Šoškić. Zato ja kažem – on je najobičniji izvršilac. Đilas i Šolak i Mišković koji su govorili: „Srbija, to sam ja“, uzimali su te pare i nemoj da se posipaju pepelom.

I sad, što im je najviše žao – građani će dobiti novac. Kažu da kupujemo glasove. Pa, Aleksandar Vučić Đilasa i tu ekipu može da pobedi da mu vežete i ruke i noge i zapušite usta, jer ima rezultate iza sebe. Imaju i oni, ali iza njih je pustinja. Pustinja koju su pravili od Srbije dok su se oni baškarili na egzotičnim destinacijama i tamo slali novac.

Ne treba Aleksandru Vučiću i SNS 30, 60 ili 100 evra da pobedi bivši režim. Građanima Republike Srbije treba taj novac. Žive već više od godinu dana u specifičnim uslovima, u uslovima pandemije, ograničenog kretanja, ograničenih sloboda, da tako kažem. Ne onih ljudskih, to im je neograničeno, ali ne mogu da konzumiraju sve što bi hteli zbog epidemije. Zato se taj novac daje.

Onda će da izađe bivši pomoćnik ministra i bivši predsednik Saveta guvernera Narodne banke a sadašnji predsednik Fiskalnog saveta i da kaže – ali samo 10% se od tog novca vrati u budžet kroz povećanu potrošnju. Nije tačno. Ali, da kažem da mu verujem. Evo, prihvatam tih 10%. A šta ćemo sa onim što su sačuvana radna mesta zbog tih 50 ili 100 evra što je dato? Kolika je tu korist države? Kolika je tu korist građanima? O tome čika Pavle ćuti, ne govori. Predsednik Fiskalnog saveta to neće da kaže, ni koliko smo sačuvali radnih mesta tim novcem, ni koliko je sačuvan ekonomski potencijal Srbije za vreme kada kriza prođe. I onda oni pričaju o diktaturi. A dovoljno je bilo da ako se neka emisija ne svidi Đilasu ili Šolaku ili Tadiću, da ta ista televizija ili taj isti urednik jednostavno više ne mogu da trguju na tržištu ekonomskih poruka. To je bila diktatura koju su oni pravili.

I ako nam to treba da bismo navodno pobedili bivši režim, ništa lakše nego njih pobediti, mada se predsednik ne slaže sa mnom. Kad su bili raspisani izbori 2016. godine? Kada su mere fiskalne konsolidacije bile najžešće, kada su građani najviše trpeli posledice loših odluka bivšeg režima, kada smo mi kao SNS i predsednik tadašnje Vlade Aleksandar Vučić doneli mere fiskalne konsolidacije, tad smo i raspisali izbore da pitamo građane šta misle o onome što radimo u njihovom interesu. Treba li da ponovim rezultat? Ja mislim da ne. I biće sličan rezultat i na nekim narednim izborima kao što je bio 2016. ili kao što je bio rezultat 2020. godine, zato što sve što je god urađeno od 2012. godine naovamo bilo je u isključivom interesu građana, ne tajkuna, ne predsednika Fiskalnog saveta, ne krađe po bankama koje je pravio bivši režim, nego isključivo u interesu građana Srbije, pa oni o tome odlučuju ko je intelektualna elita a ko je lopov i to svaki put kažu na izborima. Siguran sam da i ovog puta na bilo kojim sledećim izborima znaće i oceniće svakog lopova kaznom, a to je da ne mogu da preskoče cenzus, kao što nisu ni mogli unazad nekoliko izbora.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega kada je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji u pitanju smatramo da je ovim zakonom rešen jedan, da kažem, problem, odnosno povećana konkurentnost naše privrede u međunarodnoj saradnji i da je bilo neophodno da bismo olakšali našim privrednicima u budućnosti poslovanje da donesemo jedan ovakav zakon. Kasnije, u raspravi u načelu, ja bih malo više govorio o tom zakonu.

Takođe, smatram da je jako važan i zakon koji sad donosimo, a to je Predlog zakona o predmetima od dragocenih metala, svakako iz mnogo razloga. Vidi se u samom Predlogu zakona da u članu 2. stav 1. tačka 6. da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na investiciono zlato u smislu zakona kojim se uređuju porez na dodatu vrednost, kao i investiciono srebro, platinum i paladijum. Međutim, ako pogledamo obrazloženje ovog zakona i razloge za donošenje ovog zakona vidi se da se donošenjem ovog zakona izvršava obaveza utvrđena tačkom 48. stav 1. Akcionog plana za sprovođenje preporuka iz procene rizika za pranje novca koji je sastavni deo Zaključka Vlade Republike Srbije.

Zašto sam ovo rekao? Javnost već izvestan vremenski period raspravlja oko jako velike imovine koju ima jedan bivši političar i predstavnik bivšeg režima. Priča se o nekih 25 miliona evra u nekretninama, priča se o nekih sedamdesetak miliona evra u gotovom novcu koji se nalazi po raznim računima po bankama. Govorim o bivšem gradonačelniku Beograda, bivšem predsedniku DS, Draganu Đilasu, a razlog zašto ovo govorim jeste i taj da je u vreme kada je on najviše novca sticao, odnosno otimao novca od Srbije, od građana Srbije, da je to bilo u vreme svetske ekonomske krize 2008. godine.

Znajući kakav je Dragan Đilas njemu nije bilo dovoljno da obezbedi svoj kapital koji je stekao otimanjem od Republike Srbije i njenih građana samo na stranim računima. Nije ga čuvao samo u nekretninama, nego verujem da ga je čuvao baš i u ovom zlatu, jer pričamo o dragocenim metalima, pričamo o zlatu, srebru, platini, itd.

Tako da apelujem da Uprava za sprečavanje pranja novca se pozabavi i ovom problematikom, da vidimo da li tajkun Dragan Đilas ima i po našim bankama i po raznim svetskim destinacijama, po raznim poreskim rajevima i dragocene metale, kako ih je stekao, gde ih krije i u kom iznosu.

Imovinska karta

(Beograd, 27.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Skupština grada Požarevca (Odbornik) Grad Kvartalno 16000.00 RSD 09.03.2012 - 23.05.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Plata) Republika Mesečno 81000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 30300.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Skupština grada Požarevca (Odbornik) Grad Kvartalno 16000.00 RSD 23.05.2016 - 27.07.2018.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Plata) Republika Mesečno 81000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika Mesečno 30300.00 RSD 03.06.2016 -