Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite, ministre.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Vladimir Đurić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović. Izvolite.
(Vladimir Đurić: Predsedavajući, javio sam se za repliku.)
Kolegi ću prvo dati repliku, pa ću vas kasnije prozvati.
Izvolite, kolega Đuriću.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba zbog političkih stavova unositi zabunu i strah među građane Republike Srbije. Pogotovo kada su u pitanju državne hartije od vrednosti i otplate tih kredita ili da kažem tih zaduženja.

Ako pažljivije pročitate član 2. Zakona o budžetu, kaže se da će deo duga biti zamenjen pre roka dospeća. Da objasnim kolegama šta to znači, i građanima Republike Srbije. To znači da ćemo neke državne hartije od vrednosti koje je emitovao Mirko Cvetković, Boris Tadić, Dragan Đilas da vratimo pre roka, a to ćemo vratiti pre roka tako što ćemo uzeti povoljnije kredite.

Predlagač ovog amandmana očigledno se slaže sa politikom koju su vodili Boris Tadić i Dragan Đilas i traži da ti skuplji krediti ostanu Republici Srbiji. Tako bar piše u amandmanu. Koliko znam da čitam amandmane to je to.

Takođe je neistina da su zaduženja po osnovu emitovanja državnih hartija od vrednosti skuplja nego bankarski krediti. To je potpuno netačno. Znate, banke su finansijske institucije koje imaju registrovano u delatnosti davanje kredita. Mogu da daju fizičkim licima, fizičkim licima koja obavljaju delatnost, privrednim društvima i državi, ali banke se takođe finansiraju iz određenih investicionih fondova koji tim istim bankama deponuje određena sredstva, sa određenom kamatom, pa banka na ta deponovana sredstva i kamatu koju treba da plati, računa maržu kada plasira kredit.

Kada emitujete hartije od vrednosti, ti isti fondovi koji finansiraju banke takođe imaju pravo da kupe državne hartije od vrednosti po onoj istoj ceni po kojoj bi plasirali ta sredstva kod banaka. Znači, takav jedan vid zaduženja je i jeftiniji u odnosu na bankarski kredit, odnosno umanjeno za bankarsku maržu koju banka ima kada naplaćuje kredit.

Ne možemo ni da se poredimo sa grčkom krizom, jer nije tu u pitanju bilo prezasićenje tržišta, nego gubitak poverenja kod investitora u grčku fiskalnu stabilnost. Imali su otprilike, kada su zatražili pomoć od EU, 180% javnog duga u odnosu na BDP i onda na njihove hartije od vrednosti niko nije hteo da kupi, ne zato što nije imao para, nego je procenio da su suviše rizične i pitanje dana da li će mu ti krediti biti vraćeni.

E sad, ako pogledamo situaciju u kojoj je Sada Srbija, ona je daleko, daleko od grčkog scenarija danas, što nije bilo 2011, 2012. godine, kada smo uzimali kredite koje ćemo u toku 2020. godine da vratimo pre roka, iako je neko protiv toga ja smatram da onda on podržava Vladu Mirka Cvetkovića, podržava Borisa Tadića, podržava Dragana Đilasa, jer on svojim amandmanom traži da ti skupi krediti ostanu da se otplaćuju od para građana Srbije, odnosno iz budžeta Republike Srbije.

Sad, ja neću da pričam o televizijama i ko se ozračio, ko zrači, ko blinka u polumraku, ali sam se naslušao opet nekih stvari koje zaista nemaju veze sa realnošću.

Prvo, Grčka je zatražila pomoć EU kada više nije mogla da vrati ni jedan jedini dinar kredita, kada nije mogla da isplaćuje više svoje penzije i plate u javnom sektoru. To se zove skoro pa bankrot. Znači, ako je neko dugovao 320 milijardi evra mu je bio javni dug, a da mu je bruto proizvod negde oko 240, vi izračunajte sami koliko je to. Ali, očigledno da je to malo nepoznavanje finansijskog tržišta, ja to ne zameram.

Što se tiče hartija od vrednosti i emitovanja, za stabilne ekonomije uvek će biti interesantnih investitora da kupuju njihove hartije od vrednosti, uvek. Država jeste dužnik prve kategorije, gde se smatra da je dug najsigurniji, ali pod uslovom da su javne finansije te države stabilne.

Sad, ne vidim ništa loše u tome da vratimo skup kredit i zamenimo ga značajno jeftinijim. U čemu tu treba biti oprezan? U manjem kamatnom iznosu koji ćete da isplaćujete, jel u tome? To da li će neko da kupi vaše hartije od vrednosti ili neće, odlučuje vaš bonitet. Evo, recimo, čovek je spomenuo i gospodin ministar, Nemačku. Njen javni dug je preko 100% BDP, ali ima stabilan rast. Znate li koliko je kamata na hartije od vrednosti koje Nemačka emituje? Nula ili minus. Znači da investitor plaća to da im nemačka Vlada čuva novac.

Mi smo se zaduživali u dinarskim vrednostima, iste ove hartije od vrednosti, po 17, 18, 22, 23%. Sada imamo 2% ili 3%, na evro obveznice 1,2, 1,6%. Nađite zemlju u okruženju koje mogu da emituju tako povoljne hartije od vrednosti.

Još nešto, kada govorite o penzijama, morate da vodite računa o nečemu. Za milion i 300 hiljada penzionera penzije nisu smanjene, ni jedan jedini dinar. Naprotiv, bile su im povećavane čak i dok su sprovođene mere fiskalne konsolidacije. Najveći teret su podneli penzioneri koji imaju relativno veće penzije nego većina penzionera. Ako tražite, a vaš politički program je takav, vi to smatrate neustavnim, nemeđunarodnim, neljudskim itd, da se vrati deo ušteda, onda zaboravite na onih milion i 300 hiljada penzionera, jer njima neće biti moguće povećati penzije, kao što to ide od Nove godine. Ili to neko samo čisto pravi političku priču da bi stekao neki politički poen.

Mogu da kažem da kada biram između 340, 350 hiljada ljudi koji su podneli jedan veliki deo tereta, ili da osiromašim milion i 300 hiljada penzionera, koji imaju najmanje penzije, ja neću da se odlučujem za ove najsiromašnije penzionere. Ali, očigledno ako neko prima penziju 50 hiljada dinara, da li mu je mama i tata, pa zbog mame i tate mu je žao, pa ovde mamine i tatine pare spominje, on će tako i da se ponaša, znači krajnje neodgovorno, krajnje licemerno i pokazuje kako bi vodio državu. Možda bi idealno rešenje bilo da se ponovo emituju hartije od vrednosti ili kao što su oni to predlagali, bonovi za struku pa to da bude penzija.