Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam šta je to kratkoročna stabilnost, da li je to što evo već osma godina Srbija nema ozbiljnih poremećaja na deviznom tržištu? Ne znam koliko to treba da protekne vremena da bi možda neko rekao – ljudi, hajde da vidimo da li ste vi to uradili kako treba i na pravi način ili unapred da osuđujemo?

Imajući u vidu sva ona vremena koja su bila u prošlosti, za godinu ili dve se vide određeni rezultati, a kamoli za period koji već traje više od sedam godina i uvek će kad god se spomene Narodna banka, prvo da se napadnu ugovori koji su naši građani, a i deo privrede zaključili sa poslovnim bankama sa deviznom klauzulom u švajcarskim francima i tu svi očekuju pomoć od Narodne banke, kao da je Narodna banka Narodna skupština, a povremeno i sud. Pa, ne može Narodna banka da ulazi u obligacione odnose do te mere da oglašava neki ugovor nezakonitim. Naš zakon o deviznom poslovanju tretira da se ugovori sa deviznom klauzulom mogući.

E sad, što je bio jedan drugi nedostatak zakonske regulative gde su vrlo široko tumačena ovlašćenja po Zakonu o bankama i Zakonu o deviznom poslovanju, nekoliko puta je zbog toga i menjan Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

I tada smo konačno postavili banke u onoj meri u kojoj je to bilo moguće da Narodna banka može da funkcioniše. Ali, samo sud može neki ugovor da oglasi ne važećim.

Druga stvar je, da li će to možda biti urađeno nekim opštim aktom, kao što su iskustva nekih drugih država, pogotovo iz našeg okruženja? Pa i to je moguće, ali tad rizikujemo da završimo na međunarodnim sudovima i da bankama platimo svu nastalu štetu. Da li bi neko smeo da prihvati odgovornost da napravi jedan takav korak?

Treća stvar, kada su u pitanju ti famozni krediti u švajcarskim francima, treba napraviti jednakost između korisnika koji su podigli te kredite i korisnika koji su podigli kredite indeksirane u evrima. Ne možete reći da su jedni krediti nezakoniti, a drugi krediti zakoniti samo zato što je indeksacija valute urađena na drugačiji način.

To je probao Vrhovni kasacioni sud, mogu da kažem vrlo nemušto, vrlo neuspešno i ostavio opet mogućnost zloupotreba i onda je kao rezultat svega toga zbog jedne jako loše urađene zakonske regulative iz perioda 2006, 2007, 2008, 2009, pa čak i 2010. godine, usledio Zakon o konverziji kredita, ali taj zakon su pre svega morala da prihvate Udruženje banaka, jer bez njihove saglasnosti opet Republika Srbija duguje, Republici Srbiji preti opasnost da na međunarodnim sudovima izgubi te sporove.

I tu se u stvari pokazala kao odlučujuća uloga predsednika države, koji je svojim autoritetom koji ima i među građanima jednostavno inicirao donošenje jednog takvog zakona koji bi zaštitio interese i banaka, ali i građana koji su podigli te kredite i u tome ja ne vidim ništa loše.

Međutim, kada se govori o nadzoru nad bankama imate više vrsta nadzora i zaštite. Samo jedan nemate i to je primarna uloga Centralne banke, odnosno Narodne banke Srbije. Građani u svim bankama, bez obzira ko je osnivač i odakle im je poreklo, deponuje određen novac. Sada možete da zamislite ako ne postoji nadzorna uloga Centralne banke da ti vlasnici budu neodgovorni, a skloni su raznim finansijskim špekulacijama i transakcijama, plasiraju novac naših građana i domaće privrede u nesigurne kredite sa njima povezanim licima. Onda izazovu stečaj banaka gde bi država morala da vrati svaki depozit do 50.000 evra, naravno, odakle, nego iz budžeta Republike Srbije, a to smo, nažalost, imali priliku da vidimo ne sa stranim bankama nego sa domaćim bankama.

Samo da podsetim kada je u pitanju čuvena afera oko „Agrobanke“ i nenaplativih kredita koje je izdavala. E, tu je primarna uloga Centralne banke, da svojim nadzorom omogući nesmetano funkcionisanje finansijskog tržišta na teritoriji Republike Srbije i da prati poslovanje banaka u smislu da ostanu likvidne i da budu u situaciji da vrate novac svojim deponentima.

Ja mislim da je tu naša Narodna banka u ovom periodu od 2012. godine funkcionisala besprekorno. Mi nismo imali više ni jedno pokretanje ni jednog postupka likvidacije banke ili oduzimanja dozvole za rad zbog okolnosti koje su nastale posle 2012. godine, a to se pre svega uspelo zbog toga što je Narodna banka svojom politikom i svojim nadzorom smanjila procenat NLP ili nenaplativih potraživanja kod poslovnih banaka, bez obzira odakle je poreklo. Sad, zamislite da samo jedna banka u Republici Srbiji može da napravi takve poremećaje na tržištu da sve ono što je urađeno pozitivno bude dovedeno u pitanje.

Ja volim malo da pričam o stvarima koje su se dešavale u prošlosti i koje su opipljive. Setite se da je samo jedno preduzeće u doba neke mnogo ekonomski moćnije zemlje nego što je to danas Srbija, izdavalo menice bez pokrića i dovelo u pitanje funkcionisanje čitave države. Sad, zamislite da to uradi banka. Narodna banka je ta koja će da određuje depozite koje poslovne banke moraju da uplate Narodnoj banci radi plasiranja rizičnih ili neobezbeđenih kredita i svake godine da vrši reviziju poslovanja svake banke. To je primarna uloga Centralne banke kada je u pitanju finansijsko tržište.

Sad možemo da pričamo o tome kakva je inflacija, da li je ona realna ili nije itd, ali činjenica jeste da je situacija ekonomski mnogo bolja nego što je to bila pre sedam ili osam godina.

Još nešto, kada spominjete akciznu illi poresku politiku, prvo Republika Srbija kroz poreze ništa ne uzima, ništa ne otima od građana kao što to neki vole da prikažu, jer bez naplate poreskih potraživanja ne bi bilo ni zdravstvene zaštite, ne bi funkcionisao ni jedan deo penzionog fonda, ne bi bilo Ministarstva odbrane, ne bi bilo MUP, ne bi bilo pravosudnih organa, ništa od svega toga ne bi bilo.

Još nešto, pošto volimo da se hvalimo kakvu akciznu politiku imaju zemlje u okruženju, ja mogu da kažem da su akcize poslednji put menjane 2010. ili 2011. godine. Od tad nisu više ni jednom. Isto tako moram da pitam, da li se u nekoj zemlji u okruženju, koja, evo, pristajem da bude i članica EU, izgradilo toliko puteva, rekonstruisalo toliko pruga, rekonstruisalo toliko regionalnih i lokalnih puteva, rekonstruisalo toliko bolnica, rekonstruisalo toliko škola? Kažite mi jednu zemlju u okruženju. Ja bih voleo da ima takvih. Nema. Odakle taj novac? Od poreza i akciza. Nemojte stalno da menjamo teze.

Još nešto, bez saobraćajne infrastrukture nema ni razvoja. Dok ne izgradimo puteve, rekonstruišemo sve naše pruge, napravimo i nove, nećemo imati u punom obimu ekonomske reforme onako kako bi smo želeli, a to opet moramo da finansiramo isključivo ili velikim delom iz naših prihoda koje opet imamo iz poreza i akciza. Nemojte da menjamo te teze, nije to baš tako. Bilo je političkih stranaka koje su rekle – kad dođemo na vlast ukinućemo porez; pa znamo kako su prošli na izborima. Narodna banka je u skladu sa zakonom, Ustavom vršila maksimalno svoja ovlašćenja.

Još nešto da vam kažem. Kada god pročitate u novinama neki članak da je napadnuta Narodna banka, guverner, član Saveta ili neko ko je visoko pozicioniran u narodnoj banci, da znate da je Narodna banka neku od poslovnih banaka zbog nezakonitog poslovanja jako dobro nagazila. Onda imate kao reakciju da se prikaže nešto ili napadne pojedinac ili državni organ kako ne radi svoj posao kako treba. Da znate da to uvek budu poslovne banke, zato što one mogu da finansiraju čitave novine, čitave tiraže pojedinih novina i na taj način da pokušaju da ostvare svoj ekonomski interes koji apsolutno nema nikakve veze sa politikom ni Vlade, ni Narodne banke, ni Narodne skupštine.

E sad, ako želi neko da se tome pridruži, neka mu se pridruži od kolega narodnih poslanika, ja u tome ne želim da učestvujem i zato ne vidim ni jedan razlog da dovedemo rezultate Narodne banke pod znak pitanja.

Pa, hajde, ne znam više kako da objasnim. Evo, ovako.

Znači, sadašnji guverner Narodne banke, gospođa Tabaković, kriva je za kredite koji su građani podizali 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. godine.

(Nataša Sp. Jovanović: Ona je imala takav stav.)

Pa, to je bio njen privatan stav, nije bila guverner.

(Nataša Sp. Jovanović: Nema veze.)

Pa, ima veze.

E sad, jedno pitanje. Ako neko kaže, odnosno Narodna banka kaže da nije vršila svoju nadzornu ulogu kako treba, ko će da plati odštetu građanima? Pa, Narodna banka. Nemojte da se igramo sad, da izmišljamo stvari i događaje da bismo našli neki bilo kakav osnov da nekog napadnemo.

Da li banka ima pravo da zaračunava troškove obrade kredita? Evo, i sudovi su rekli da ima, ali mora da ih dokaže. Mora da ih dokaže. U obračunu mora tačno da bude navedeno šta, koliko koji trošak iznosi. Možda je angažovao nekog svog procenitelja koji će da proceni vrednost nekretnine koja treba da bude predmet kupovine.

(Nataša Sp. Jovanović: Pa, sve zakonske odredbe Narodna banka mora da kontroliše.)

Narodna banka nije sud. Počnite jednom, izađite iz tog jednopartijskog sistema. Znači, sudovi imaju svoju funkciju, Narodna banka ima svoju funkciju, Narodna skupština ima svoju funkciju, Vlada ima svoju funkciju i svoje nadležnosti.

Sad, kad već napadate te kredite, jel neko od vas probao da napravi simulaciju kredita koji je u istoj vrednosti bio indeksiran u evrima i indeksiran u švajcarskom franku? Jel probao neko da napravi? Ali, pod onim uslovima koji su bili tada na tržištu.

Da biste neke podatke iznosili, morate prvo da uradite određene simulacije nečega što se dešava. Evo, sad vam kažem da je po građane ovaj zakon koji je donet o konverziji stambenih kredita bio daleko povoljniji nego što bi izašlo po toj simulaciji. Jedina prednost koju su imali građani koji su podizali kredite u evrima jeste da kako se menjala kamatna politika banke, da su mogli te ugovore da preoročavaju i menjaju aneksima, što ovima u švajcarskom franku nije bilo moguće zato što bi samim tim prihvatili veći deo glavnice nego što su podigli zaista kredit. I to je na određen način ovim zakonom izjednačeno, otprilike u dinar, možda nešto malo više vratiće onaj ko je podigao kredit u švajcarskom franku nego onaj što je podigao u evrima. Znači, zakon je išao do tih detalja.

E, sad, da li je Narodna banka mogla da natera poslovne banke da se odreknu svoje dobiti? Pa, nije, nije mogla. Nesrazmeru u zaradi, promenu tržišnih uslova itd. ne utvrđuje Narodna banka, nego sudovi, gde je svaki slučaj pojedinačan. Ne možete opštim aktom da rešavate pojedinačne slučajeve, ne možete. Možete da dobacujete, ali to je samo odraz ili neznanja ili nedostatka političke argumentacije, ali zaista jeste tako.

Znači, mogli smo da probamo neke druge modele, ali znate šta, rizikujemo da izgubimo sporove pred međunarodnim sudovima i da opet štetu platimo tim bankama.

Nije baš sve tako crno belo i nije baš sve tako kako bismo mi svaki put hteli. Postoje razna ograničenja kojima mi ne doprinosimo.

Još nešto. Kad je ovde bila priča oko španskog metoda itd, da li neko uopšte može da mi kaže zašto danas imamo stabilnu situaciju, ekonomsku, zašto krediti koji su u dinarima imaju još uvek veću kamatu nego krediti koji su indeksirani u evrima, a da znate da je marža banaka ista? Ako uspete taj matematički obrazac da mi pokažete, ja vam priznajem, a zaista je tako.

Ali, morate malo više da uđete u monetarnu politiku šta su to referentne kamatne stope centralnih banaka, šta su bankarske marže, koji je način

zaduživanja banaka na međubankarskom tržištu, koji je način zaduživanja banaka kod centralne banke, pa onda možemo nešto malo ozbiljnije da pričamo o Narodnoj banci. Ovako, moram da priznam, meni neke priče oko jednog jako ozbiljnog državnog organa više liče na političke nego na stručne.

Hvala na toj podršci, kolega Periću, ali, za sad, guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, odlično radi svoj posao. Ali ste zaista u kratkom vremenskom periodu uspeli… Znači, uspeo sam vrlo brzo da popunim ovaj papirić, da pokušam da zabeležim šta ste sve rekli.

Prvo ste rekli da je Narodna banka uplatila nekih sedam-osam miliona evra na ime kazni koje je izrekla poslovnim bankama i drugim privrednim finansijskim subjektima. Evo, ovako.

Ukupno je 70% dobiti Narodne banke koja iznosi 13 milijardi i 240 miliona dinara, devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije. Uzmite digitron pa izračunajte, nije to sedam-osam miliona, to je malo više, jedno desetak puta više. Ali, dobro, tu se i Milan Brkić zbuni oko nula.

Dobit je iskazana iz operativnog poslovanja, a upravo sam u svojoj diskusiji rekao da Narodna banka nema osnovni prihod zbog menjačkih poslova nego što daje tehničku podršku bankama u vezi platnog prometa, ima i nekih drugih stvari, itd, itd, da ne ponavljam tu priču. Odakle tih 13 milijardi dinara dobiti, od kojih je devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije? Ništa nisam izmislio, to sve možete da pročitate na sajtu Narodne banke.

Poreklo za 200 evra? Znate šta, Narodna banka ne kontroliše novac u smislu finansiranja terorizma i sprečavanje pranja. To radi poseban državni organ i zove se Agencija za sprečavanje pranja para i finansiranje terorizma. Iznos koji se kontroliše, evo, i to ću da vam otkrijem, je iznos preko 15 hiljada evra, a ne 200 evra. E, sad, ako vama neko uplaćuje iz inostranstva, a bilo je situacija, čak jedan premijer je zbog toga mogao da nastrada, bivši, iz vremena vlasti Srpske radikalne stranke, da budemo jasni, može da vam neko uplati novac na tekući račun iz inostranstva i da budete u grdnim problemima ovde sa zakonom, zato što ne znate ni da vam je novac uplaćen. E, zato je potrebno da potpišete saglasnost da je taj novac zaista vama uplaćen. I to jeste propis koji je donela Narodna banka. Odmah to da raščistimo. Mislim da su Mirku Marjanoviću to uradili u Švajcarskoj, koliko se ja sećam.

Idemo dalje. Sudski izvršitelji. Pazite sad, Jorgovanka Tabaković treba da raspusti sudske izvršitelje. Mi smo ih ustanovili zakonom, Skupština, nekad. Nije čak ni ovaj saziv. Pokušavamo već duži vremenski period da ih ukolotečimo u neki normalan način funkcionisanja. A sad ja postavljam pitanje - ako se građani zadužuju kod banaka, a te iste banke se zadužuju kod građana kad građanin položi novac na štednju ili ga ima, po tekućoj potrošnji, privreda isto tako, pa sad, ako taj neki drugi građanin ne vrati kredit koji je podigao od banke, posredno, to je novac drugog građanina ili privrednog subjekta u Srbiji. Šta ćemo onda? Ko će da vrati te pare onda? Poslovna banka koja ne može da naplati svoje potraživanje, zato što nemamo dobar sistem naplate potraživanja, a novac potiče od naših građana i naše privrede?

Hajde sad, kako god se okrenemo, leđa pozadi. Uvek bilo i biće. Šta je sad tu problem? Znači, vidite kako sad populistički možemo da zamenimo odmah teze. Banke vrlo malo rade sa svojim novcem. Uglavnom rade sa depozitima po viđenju ili kreditima koji su povučeni od investicionih fondova. Idemo dalje.

Krediti u francima. Evo, ovde sa nama su kolege, ja ni u jednom trenutku nisam rekao da je Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima zasluga Narodne banke, nego sam rekao da je zasluga Aleksandra Vučića kao predsednika Republike Srbije i njegovog autoriteta. Provirite u stenogramu. Raščlaniću svaki deo vaše diskusije.

Snishodljivo prema guverneru Šoškiću - jesam vas lepo razumeo? Odlično. Sa ovog mesta ovde, između ovog prolaza, tu je sedela Jorgovanka Tabaković kada je napadala Šoškića.

Nećete mi valjda reći gde sam sedeo? Neko kuca na vrata, možda Alchajmer?

Evo, u ovoj sali, sadašnji guverner je kritikovao Šoškića prilikom njegovog izbora, zato što ne postoji knjiga vođenje evidencija izdatih državnih hartija od vrednosti, jer su emitovali Vlada, Ministarstvo finansija i Narodna banka. Pa smo imali nekih 11 milijardi evra u nekim kreditima koji su bili na tzv. rolovanju, dinarski ali u evrima. Kakva je to snishodljivost? Idemo dalje.

Međunarodni monetarni fond. On ima svoj interes. Ja ga ne sporim. Možda to da kredite koje je podizala Republika Srbija ili čak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija budu vraćeni, ali, ljudi, to je njihovo pravo, to je njihov novac. Ne znam šta očekujete? Nema besplatnog novca više, nigde na svetu nema. Nema. Naš interes je bio da dobijemo pozitivne ocene za sprovođenje naših ekonomskih reformi, da bismo privukli investitore, i domaće, koji su pobegli glavom bez obzira iz Srbije do 2012. i strane, da je Srbija sigurna i pogodna zemlja za investicije. Nama je ta ocena trebala, nisu oni nama govorili šta da radimo. Idemo dalje.

Devizne rezerve. Nisam to rekao - ako se nama smanjuju devizne rezerve, rekao sam nešto drugo: "ako devizne rezerve počnemo da trošimo kao tekuću budžetsku potrošnju". To se nigde u svetu ne radi. Eto, toliko sam uspeo, za kratko vreme.

Čini mi se da je još bilo diskusije, nisam zapisao, gospodine Periću, možete da me podsetite, ali nema veze. Mislim da je ovo bilo dovoljno.

Znači, nije sistem kontrole finansijskog tržišta, makroekonomske, monetarne sigurnosti i svega čega se dotiče Narodna banka tako jednostavan da bismo to mogli da stavimo u jednu političku diskusiju, pet ili 10 minuta. Narodna banka ima svoje rezultate.

Da, zaboravih da spomenem, ima tu i odliv radne snage. I zato je kriva Jorgovanka Tabaković? Kao da se on ne dešava još od 1960, 1970. godine. Od tad se to dešava. Od tad nama ljudi odlaze. Ali je činjenica da se sada neki i vraćaju, ne baš tako mali broj. Znate, ima uvek, dolazi, vraća se, fluktuiše. Radimo na tome da se to zaustavi. Ali, nađite mi čaroban štapić i formulu. Jedino da građanima uzmemo pasoše. Jel to rešenje? Ja mislim da nije. Ljudi, živimo u 21. veku. Administrativno zadržavamo naše građane.

Danas je tako. Mi radimo na tome da Srbija bude mnogo bolje mesto za život nego što je bila, nego što je sada. Radimo da bude. I to će biti motiv da se naši ljudi vrate. Možda neki drugi i dođu. Ali, pravimo takvo društvo. Ako mislite da to može preko noći, ja zaista s tim ne mogu da se složim, pa čak i onaj koga mnogi ovde veličaju, Josip Broz, pa i njemu je trebalo 30 godina da napravi kakvu-takvu državu. A posle ovih dosmanlija, bivšeg režima, verujte, opustošenija je država nego što su je opustošili sankcije i ratovi.

Prvo, kolega Periću, kada idete da deponujete novac u banku postoji više vrsta deponovanja. Jedan način deponovanja je po viđenju. Znači, možete da ga podignete kad god želite. Banka može, ali ne mora da vam da kamatu. Drugi je oročena štednja. Koliko znam, tad se potpisuje ugovor. Baš tako, ugovor se potpisuje sa bankom. Tad vi kreditirate banku. Baš tako. Znate valjda, to rade ljudi, to ne mogu ja da izmislim. Znači, vi kreditirate banku. Nego šta drugo?

Dali ste novac na štednju, zbog čega? Da dobijete kamatu. Pa jel to kredit koji banka uzima od vas? Jeste. Hoćete li vi to svakoj banci da date? Nećete. Ako se ozbiljno bavite biznisom, vi ćete da proverite kreditni bonitet te banke. Gde? Na sajtu Narodne banke, nigde više. Tako da, dolazimo do toga polako da nije to baš tako jednostavno.

Idemo dalje. Krediti, recimo, sredstva po viđenju, ranije su to bili blagajnički zapisi. Imate preduzeće koje obavlja svoje poslovanje preko neke banke i na računu mu se zatekne, primera radi, 100.000 dinara na kraju radnog dana, odnosno platnog prometa, Narodna banka oduzme dozvolu za rad toj banci. Šta je sa vaših 100.000 dinara? Ko će da vam vrati vaš novac? Biće vraćen iz budžeta ili iz Agencije za osiguranje depozita, koja se takođe puni iz budžeta. Ali banka je potrošila vaš novac. Zato je svrha Narodne banke, da vodi računa da banka kad plasira novac ti krediti budu naplativi, da ne bi bili na udaru štediše i deponenti banke i u krajnjem slučaju država, koja garantuje za uloge do 50.000 evra, jer je dala toj banci dozvolu da radi. Tako funkcioniše bankarski sistem, ne samo kod nas, nego svuda u svetu.

Znate, postoji više načina da se opozicija ometa u svom radu. Uvek sam bio protiv toga. Kad god bilo ko od kolega poslanika dođe ovde i požali se da mu je toplo ili hladno, gledamo da mu regulišemo temperaturu koja mu najviše odgovara, jer to je verovatno i svim ostalima najpribližnija, odgovarajuća temperatura, a jedan od načina je bio da se opozicija onemogući taj da se ova sala rashladi. Tada vama nije do diskusije, jer morate da sedite satima dok vam je hladno. Ako je to snishodljivo prilikom izbora Šoškića, ja zaista nemam šta drugo da zamerim.

Prvo, depoziti, da idemo redom. Do 2008. godine država je garantovala za depozite do 10.000 evra. Godine 2008. kada je izbila svetska ekonomska kriza, u novembru ili decembru 2008. godine, mi smo podigli taj iznos na 50.000 evra. Zašto? Da građani ne bi povlačili svoja sredstva iz banaka i da se ne bi dovela u pitanje likvidnost čitavog sektora. Zato je država prihvatila da garantuje za veći ulog. Nijedan drugi razlog nije bio.

E, sada koja je uloga Narodne banke? Da vrši nadzor nad poslovnom bankom da ne proćerda taj novac koji pripada građanima i privredi preko nenaplativih kredita. To je jedna od osnovnih uloga Narodne banke kada je u pitanju kontrola finansijskog tržišta. To, znači, da kontroliše banke da ne plasiraju novac u nesigurne kredite.

Kolega Periću, mislim da ste vi pravnik, je li tako? Znam da jeste. Narodna banka ne može, niti ima kapacitet, niti zakonska ovlašćenja da svaki ugovor koji je zaključen ulazi u njegove detalje koji su zasnovani na osnovu Zakona o obligacionim odnosima. Da li su promenjene okolnosti? Ne ceni Narodna banka, ona može da da svoje mišljenje sudovima, koje oni opet, pa ne moraju da prihvate kao obavezujuće. Sudovi su ti koji cene promenjene okolnosti i za svaki ugovor pojedinačno, svaku pojedinačnu okolnost moraju da mere, zato što nije isto za ugovore koji su potpisani 2006, nije isto za 2007, 2008. pa čak i 2009. godine. Znači, ne može to Narodna banka da radi, to rade sudovi. Prihvatite to jednom.

Ono što je meni u celoj ovoj priči, najviše me čudi, jeste da nešto što je opipljivo, što je vidljivo, što građani osećaju pokušavate da ih ubedite da se ne dešava, e to je za mene nešto slično što je Mirko Cvetković izjavio 2011. godine, statistički mi smo izašli iz krize a građani to ne osećaju.

Sada znamo da nije inflacija velika, znamo da građani imaju više novca, znamo da je nacionalna valuta stabilna, vidimo da se u čitavoj Srbiji gradi, da se nešto poboljšava i kažemo – ne, to nije dobro, to se slučajno desilo. Da, zaboravih da kažem, pogledajte cenu kapitala na svetskom tržištu određuju referentne kamatne stope centralnih banaka. Pogledajte referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke u Frankfurtu 2010. godine, pogledajte danas, pa ćete da vidite da je vrlo slična. Tako da cena kapitala na međunarodnom tržištu 2010. godine i danas je takođe vrlo slična, nego imamo neke rezultate zbog kojih možemo da dođemo do jeftinijih sredstava, da otplaćujemo skupe kredite i da izgrađujemo Srbiju. Pogledajte, to su statistički podaci, nemojte napamet više da pričate, ja sam to jednog vašeg kolegu opomenuo. Nemojte napamet da iznosite podatke.

Zahvaljujem.
Pitam – da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem kolega.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Radojević.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljeni su vam zapisnici sednica Petnaestog, Šesnaestog, Sedamnaestog i Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, Prve, Druge i Treće sednice Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini i zapisnici Dvadeset šeste, Dvadeset sedme posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da u tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 22, 23, 24, 25. i 26. jula 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 123, protiv – niko, uzdržan – jedan, od ukupno 192.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Petnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 4. septembra 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 127, protiv – niko, od ukupno 144.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Sedamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 9, 10, 12, 13. i 17. septembra 2019. godine.

Hvala, gospodine Šešelj.
Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Nebojša Stefanović.
Izvolite, gospodine ministre.

Hvala, gospodine ministre.
Sada, u skladu sa članom 87, određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite.