Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi u tvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za posete Narodne skupštine Republike Srbije određenih organizacija i pojedinaca, koji je podneo Narodnoj skupštini 27. marta 2018. godine.
Izvolite kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 17, protiv - niko, uzdržanih - nema, od ukupno 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Stevanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Aleksandar Stevanović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - niko, protiv - niko, uzdržan - niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vladimir Đurić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji su u Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Vladimir Đurić, Tatjana Macura, Aleksandar Stevanović, Ljupka Mihajlovski i Nemanja Radojević, 23. septembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Vladimir Đurić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - niko, protiv - niko, uzdržan - niko.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 10. maja 2019. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Komlenski želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 18, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i član 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
1. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o poštanskim uslugama, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koji je podnela Vlada;
2. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je podnela Vlada i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji je podnela Vlada.
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 128, nije glasalo petoro, od ukupno 133.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red sednice akta po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stava 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za - 128, protiv - niko, uzdržanih - nema, od ukupno 133 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u celini.
Molim Službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o poštanskim uslugama, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji je podnela Vlada;
6. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka;
7. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, koji je podnela Vlada.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stavu 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa saradnicima.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tač. 1, 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o poštanskim uslugama, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koji je podnela Vlada, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koji je podnela Vlada.
Da li predstavnici Vlade žele reč?
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima koleginica Marija Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Izvolite.

Član 103. i 107. Poslovnika su povređeni. Ova objedinjena rasprava ne podrazumeva Fond penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, to je u vezi člana 103. potpuno je promašena tema dnevnog reda, a 107. zato što ovde neko od mojih kolega pokušava da unese i paniku i nezadovoljstvo među građanima.

Naime, ta čuvena odredba od 10% da direktor Republičkog fonda za penziono osiguranje može da premešta je regulisana Zakonom o budžetskom sistemu. U Zakonu o budžetskom sistemu stoji ta odredba i ona se odnosi na sve korisnike budžetskih sredstava i ne može da ih raspoređuje slobodno po svojoj volji, nego samo u okviru istog razdela.

Sad, da li kolega koji je o tome govorio zna šta je funkcija, šta je razdeo, šta je aproprijacija. Očigledno da ne zna. Da zna, ne bi takve stvari pričao. Ovo je abeceda budžetskog sistema. Znači, to je isto kao kad hoćete da predajete na univerzitetu, a ne znate da pišete i da čitate.

Nemojte kolega Marinkoviću da dozvolite više da se među građane unosi nekakva panika i nezadovoljstvo da je to neki privatni fond. To je fond koji obezbeđuje sredstva za isplatu penzija i dobar deo tih sredstava se, nažalost, zbog onih sa kojima je on bio na listi, sa kojima je bio biran, kad su rasprodavana preduzeća još u vreme Vlade Vojislava Koštunice i DSS, doveo taj fond u situaciju da mora da se dopunjuje iz budžeta Republike Srbije. Doduše, od kada je SNS na vlasti i Aleksandar Vučić kada je bio tada premijer, a sada predsednik Republike Srbije, te dotacije iz budžeta Republike Srbije su sve manje i manje, i za razliku od onda, mislim da su smanjene za oko 30%. Idemo ka tome da naš Fond za penzijsko osiguranje bude samoodrživ, znači da se isključivo finansira iz doprinosa koje uplaćuju zaposleni, a ne iz kredita kako su to oni radili.

Gospodine predsedavajući, ovde je reč o tome da li neko zna ili ne zna da čita. Kolega pre mene je reklamirao povredu Poslovnika člana 107, ja sam to neposredno uradio pre njega, a u članu 103. stav 2. se kaže - narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano.

Sada, da kolega čita, ja ne znam da li on zna da čita ili ne zna, ali da čita, ovu odredbu bi znao. To je prva stvar.

Druga stvar, ako već toliko brine o penzionerima i Fondu za penziono osiguranje, nemojte nas da pita gde je nestalo 800 miliona evra. Nemoj da pita nas gde je nestalo preko 4,5 milijarde evra deviznih rezervi koje su mangupi prodali dok su bili na vlasti, nego neka pita svoje prijatelje sa kojima je izašao na izbore protiv SNS.

Nemam ništa protiv što je izašao protiv SNS. Što je dobio to je i tražio, da su morali američki ambasadori da ih uvode ovde u Skupštinu. Ali, nemoj nas da pita za lopovluk koji su njegove stranačke kolege, koje su na listi bile zajedno sa njim, napravile.

Još nešto predsedavajući, sada će da kaže da je on nestranački. Možda jeste, ali i on bira svoje društvo kao i ja svoje, ja sa lopovima neću.

„Ko s đavolom tikve sadi o glavu mu se razbijaju“, tako kaže naš narod. Nemojte da se posipate pepelom, da s nekim ljudima nemate ništa. Koliko ja znam, vaša lista je prošla na ponovljenim izborima, a glasove, da biste ušli u Narodnu skupštinu dao vam je direktno Bojan Pajtić, Dragan Đilas, znači DS, da biste ovde zastupali njihove stavove, to je poznato. Javno su vam davali tu podršku. To što se sada od njih odričete, to je vaš problem i gubitak identiteta, ali nemojte nama da pripisujete njihova nedela, da ne kažem goru reč, jer su oni ti koji su i kapom i šakom otimali od građana Republike Srbije. Toga morate da budete svesni kada postavljate pitanja – ko je oteo nešto penzionerima?

Nisu samo penzionerima oteli, oteli su i nama i našoj deci, otimali su budućnost, ostavljali su Srbiju, ne samo sa praznom kasom, nego su ostavljali Srbiju praznu bez stanovnika. Valjda su hteli na nekim sledećim izborima posle ko zna koje njihove vlasti da napišu – ko poslednji izađe iz Srbije neka ugasi svetlo. Sami ste birali društvo sa kojim ćete da izađete na izbore, pa snosite deo političke odgovornosti za to.

Nemojte nama da postavljate pitanje gde je nestao novac. Pitajte njih, pitajte onog Bastaća odakle mu 13.000 evra na Aerodromu? Koliko je izneo iz Srbije, pa ga nisu pronašli. Odakle mu taj novac? Nemojte nas. Pitajte njih, a to je novac građana Srbije. To, taj nezakonit koji se ne vidi, koji se krije po slamaricama. Tu je nestalo 800 miliona evra i još ko zna koliko milijardi evra.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je trebalo da se donese zakon o poštanskim uslugama novi koji bi odgovarao trenutku u kome se nalazima, tržištu koje reguliše ovakve usluge.

Ono što mogu da kažem bilo je raznih diskusija o rezultatima rada Pošte Srbije, ali hteo bih da istaknem da bivši režim nije hteo da zadrži Pošte Srbije u vlasništvu Republike Srbije.

Ja se jako dobro sećam kada je donet zakon 2010. godine, kada su Pošte Srbije stavljene u jedan jako neravnopravan položaj, a da su strahovite investicije koje su imali bile usmeravane na to da finansijski Pošte Srbije budu što je moguće slabije i da ne mogu da učestvuju ravnopravno na tržištu poštanskih usluga.

Da se urušavao čitav jedan sistem, a bivši režim je to radio jako planski ali se uvek gledalo i da nešto zarade kada uništavaju nešto od državne imovine, valjda ne trebam građane Srbije da podsećam, evo i građani grada Beograda, da recimo Infostan nije imao zaključen ugovor sa Poštama Srbije, nego su to radila privatna preduzeća, jako bliska tadašnjem gradonačelniku, Draganu Đilasu.

Ista situacija je bila i sa Elektroprivredom Srbije. Znači, jedan dobar deo tržišta koje je imalo republički, odnosno javni operater u vlasništvu, poštanski operater u vlasništvu Republike Srbije, dato je privatnim kompanijama.

Cilj je bio da se na kraju Pošte Srbije proglase neuspešnim preduzećem i da budu prodate za mali novac. Jako jeftino. Niša rukovodstvo od Pošta Srbije tada nije moglo da uradi zato što je zakonska regulativa koja je bila doneta 2010. godine išla u prilog tome da Pošte Srbije ne trebaju Srbiji, ne trebaju njenim građanima.

Naravno, vratio bih se na ovu priču oko zloupotreba i tržištu koje su preuzimale druge privatne kompanije. Nisu oni to radili tako što im je samo rečeno, morali su jedan dobar deo svog profita da vraćaju onima koji su im omogućili taj posao.

Verovatno i tu leži odgovor na ono moje često puta postavljeno pitanje – gde je nestalo četiri i po milijarde evra deviznih rezervi u periodu od 2008. do 2012. godine? Završilo je u ekskluzivnim tzv. „poreskim rajevima“ i sada mogu da kažem, imamo jednu čudnu situaciju da se za poštanskog operatera pojavljuje jedan političar.

Znate, čovek je valjda bio uverziran kada se novac iznosio iz Srbije, Inače, obično kada se nosi gotovina, to je po pravilu novac koji je stečen nezakonito ili planira da se upotrebi u nezakonite svrhe, pa se sada jedan kao od poštanskih operatera pojavljuje i gospodin Bastać.

Znači, on je čovek kažu uhvaćen u carinskom prekršaju. Ja to tako ne mogu da nazovem. Ne mogu čak da nazovem ni kurirskom službom.

Čovek je uhvaćen u ozbiljnom krivičnom delu i to po više osnova. Ako pogledate imovinsku kartu gospodina Bastaća, neću da čitam neke posebne podatke, ali u njegovoj prijavi koja je data Agenciji za borbu protiv korupcije, i svaki građanin može da ostvari uvid u to, piše da depozit i štedne uloge u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu nema. To je prijava koja je od 28.01.2010. godine, to je, znači, početak rada Agencije za borbu protiv korupcije.

U sledećoj prijavi, koja je predata 3.04.2014. godine, depozita u zemlji i inostranstvu nema. U trećoj prijavi koju je predao gospodin Marko Bastać, za sada ga još uvek zovem gospodinom, piše da nema depozita u zemlji i inostranstvu, 25.05.2016. godine. U četvrtoj i poslednjoj prijavi, od 22.06.2017. godine, takođe piše da nema depozita u zemlji i inostranstvu.

Međutim, tu sada prestajem da ga zovem gospodinom, zato što ne zaslužuje takav jedan pridev, a to je, građani Srbije treba da znaju da je on predsednik opštine i da za to prima iz budžeta opštine, a delom iz budžeta grada Beograda, 102.000 dinara kao naknadu za rad predsednika opštine, što ja apsolutno nemam ništa protiv, mada je to veća plata od poslaničke, ali eto, neka bude. Međutim, Marko Bastać, prima i naknadu kao član Veća gradske opštine Stari grad, još 104.000 dinara.

Samo moram da upoznam građane Srbije i Beograda, da je predsednik opštine po funkciji član i predsednik opštinskog veća. On po jednom osnovu prima dve naknade. Sada ću ga zvati pravim imenom, jedna obična lopuža, jer je ovo nezakonito. On prima platu kao predsednik opštine, koji je ujedno i član opštinskog veća i nema pravo na drugu naknadu, jer je ta funkcija u skladu sa zakonom obavezna za predsednika opštine.

E, sad, malo mu je 206.000, nego o trošku Opštine Stari grad putuje u Dubai. Da kažem da je i to zakonito, verovatno ima sve potrebne saglasnosti, ali mi sad jedna druga stvar nije jasna. Ako nema depozit u inostranstvu, a nema depozita ni u zemlji, odakle mu više od 10.000 evra? Još uvek ne znamo ni kao poslanici o kom iznosu je reč. Znamo samo da je više od 10.000 evra, jer to je limit koji može da se unese u Republiku Srbiju bez posebne prijave o poreklu novca.

Pročitah sad da je to novac koji potiče od nekog njegovog prijatelja i nosi ga takođe prijatelju za lečenje. Ja ne znam da li izgledam baš kao veverica ili se zakopčavam na leđa, u 21. veku, u vreme digitalnih tehnologija, vi prenosite gotov novac. To niko ne radi, u rancu. Naknada za bankarsku transakciju je pet evra. Još nešto, u Dubaiju evro i nije neka valuta. Koristi se dolar. Bastać očigledno ne zna neke stvari, pa ne ume ni da slaže kako treba ili je to zato što su u laži kratke noge.

Znači, napravljeno je krivično delo neprijavljivanja imovine, po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koje je zaprečena kazna od šest meseci do pet godina.

Druga stvar, treba da se proveri odakle novac. Evo, ja vam tvrdim da je novac, to je samo jedan mali deo, ne možemo čak ni promilima to da nazovemo, koji je odavde ukraden i iznošen iz Srbije do 2012. godine, samo jedan mali deo. Sad im treba nešto tog novca.

Mržnja protiv Aleksandra Vučića zaokruženjem Marka Bastaća nije besplatna. Doduše, ljudi koji mrze su prilično jeftini. Plaćaće ih on 100, 200 evra da spaljuju knjige, da se tuku sa građanima koji prolaze Trgom Republike, da ruše ograde, da čupaju znakove. To je slika koju od Srbije prave Marko Bastać, Dragan Đilas i bivši režim, i još prete zameniku gradonačelnika, oni će nekoga da hapse, verovatno da bi skrenuli pažnju sa ove afere.

Znači, nemoguće je da taj novac potiče iz legalnih tokova i postavlja se pitanje i ja pitam sad nadležne državne organe – odakle novac, za koje svrhe je trebao novac da bude upotrebljen i kolika je krivica lopuže Bastaća, koji prima za jedan isti posao dve plate? Prevazišli su sve do sad što sam video u politici.

Video sam da imaju po pet, šest funkcija dok su bili na vlasti, pa pored poslaničke, imaju jedan upravni odbor, drugi upravni odbor, treći upravni odbor, negde su savetnici u nekom državnom organu, da kažem, nije bilo moralno, ali su napisali zakone da bude zakonito. E, sad, pošto nema više duplih funkcija, sada ćemo da primamo duple plate, za jedan isti posao koji radimo, a to što radimo je da mrzimo Vučića, čupamo znakove, prebijamo građane koji idu ulicom, pretimo političkim neistomišljenicima i švercujemo novac, da bi sve to finansirali, odnosno vraćamo svojim siledžijama jedan deo novca koji smo ukrali od svih građana Srbije.

Pa, dobro je što donosimo ovaj Zakon o poštanskim uslugama, pa takve lopuže kao Bastać neće nikad moći ništa više da rade u Republici Srbiji, ni po ovom, ni po bilo kom drugom zakonu. I vreme je već više da ih pošaljemo na prvim sledećim izborima, koji su za nekoliko meseci, konačno u političku istoriju, ali konačno i pravosuđe, tužioci i sudije da rade svoj posao i da ih pošalju u zatvor za sve što su uradili građanima Srbije.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite koleginice.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite kolega.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.