Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre evo već danima unazad imamo raznih komentara na Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Ima i onih pozitivnih, ali čini mi se da u najvećoj meri preovlađuju oni koji su negativni.
Ono što je zajedničko za sve te koji imaju negativne komentare prema tome kako će novac da se potroši do kraja 2019. godine, a videćete imaće najnegativnije komentare kako će novac da se troši 2020. godine. Ja nikoga od njih ne mogu da pronađem da je dao jedan jedini savet, tada premijeru Republike Srbije, a sada predsedniku Aleksandru Vučiću kako da Srbija ima dovoljno novca da finansira svoje obaveze i uz to još da podiže životni standard kako zaposlenima u državnoj upravi, tako i penzionerima.
Znači, niko od tih kritičara nije rekao kako da se novac zaradi. Ali su sada jako pametni kada treba novac da se troši. I daće vam na desetine predloga koje su suprotnosti sa onim što predlaže Vlada Republike Srbije, a čak kad biste bili u situaciju i u mogućnosti da prihvatimo njihove predloge i tada bi bili protiv i to protiv samih sebe, jer moraju nešto da kritikuju, moraju da kažu kako Aleksandar Vučić kao premijer nije bio uspešan, kao predsednik Republike Srbije da ne vodi dobro zemlju i da bi oni to radili mnogo bolje nego što to on radi.
E sad, bilo je raznih komentara. Znate, najlepša priča je kada vi možete jedan deo ekonomije ili ekonomskih subjekata ili deo populacije, koji je inače nepopularan u Srbiji da optužite da su oni krivi za sve. Pa smo imali ovde kolege poslanike koji su banke optuživali za sve, evo sada imamo kolege poslanike koji optužuju i uvoznike za sve. Evo, uvoznici su najveći krivci što se u Srbiji živi ne onako kako bi smo mi to želeli i eto, mi radimo u interesu uvozničkog lobija na štetu građana Republike Srbije, pa se tu čak i uvoznički lobi upleo u monetarnu politiku ili politiku Centralne banke Republike Srbije.
Evo, to je recimo jedna od kritika ovde koja je bila izrečena.
Međutim, gospodine ministre, nije to jedini, da kažem, jedino takvo iskustvo. Ima tu, to je bio samo jedan od sledbenika onih čuvenih potpisa vezano za vašu doktorsku disertaciju. Evo šta kažu na sajtu „doktori.org“, inače profesori istraživači sa višegodišnjim iskustvom i rezultatima u naučnom i pedagoškom radu, osećamo profesionalnu i moralnu obavezu da iskažemo svoje mišljenje i utvrdimo eventualne plagijate u doktorskoj disertaciji itd. Nakon tri i po godine čekanja na odluku nadležnih, smatramo da je to naša dužnost, navodi se u zahtevu, objavljenom na tom sajtu, a jedan od potpisnika je i profesorka Ekonomskog fakulteta, Danica Popović. Eto. Ona je jedna od potpisnica.
Gospodine ministre, da znam da nisu u pravu i možete biti mirni, da pogledamo jedan od naučnih radova spomenute profesorke, evo samo jedan i njenih sledbenika ovde među narodnim poslanicima. Evo ovako, kaže se predviđa se neka kriza u evro zoni, moguće-nemoguće, nećemo o tome da raspravljamo. Šta može da uradi Srbija? Kaže profesorka Danica ima jedan lek oproban i delotvoran, a zove se depresijacija ili da građani Srbije znaju, to se zove štampanje dinara, ništa drugo.
Kaže, dve stvari bi smo postigli štampanjem dinara, tj. smanjenjem vrednosti dinara. Najpre, to bi bila jedinstvena prilika da svi izvoznici u Srbiji dobiju isti povlašćeni tretman.
Onda u svojoj mržnji valjda prema politici Aleksandra Vučića i vas kao ministra, kaže – Kako? Evo ovako, dok je evro postajao sve jeftiniji, evo već prva neistina i prva laž, evro nije postajao jeftiniji. Evro ima isti onaj prosek koji je imao 2012. godine, ništa nije jeftiniji, nego 2012. godine kada je došlo do promene režima.
Bilo je oscilacija, ali mogu da kažem da dok su bile te oscilacije dinara, nije bilo inflacije. Kako su to onda uvoznici trpali ekstra profit sebi u džep. Znate, oni su nepopularni.
Najlakše je optužiti uvoznike - eto, oni otimaju građanima novac. I u toj svojoj jako stručnoj i jako naučnom radu, kažu da nisu pojeftinili proizvodi, doduše, došli smo do zaključka da nisu ni poskupeli, uvoznici su tu razliku uredno stavljali u džep - samo ne znam koju - a nama za uspomenu ostavili rastući spoljnotrgovinski deficit.
Evo, danas je evro koliko jeste, negde oko 118 dinara. Sa jučerašnjim danom Narodna banka Srbije je uvećala svoje devizne rezerve za dve milijarde i 100 miliona evra. Ako postoji toliki spoljnotrgovinski deficit koji nije pokriven iz realnih izvora, kako to onda Narodna banka uvećava devizne rezerve? To neka mi objasni cenjena profesorka koja se usuđuje da piše ovakve gluposti kao naučni radnik.
Ima još jedna stvar tu, a to je da sad postaje jasno kako je Vlada Mirka Cvetkovića slušala 2008. godine. Evo, 2008. godine bila je svetska ekonomska kriza. Republika Srbija od kraja 2008. godine počinje sa štampanjem novca i to traje sve do maja meseca 2012. godine. Kurs dinara prema evru sa 78 dinara skače na 119,80. Je li nam je to pomoglo da prevaziđemo krizu? Ja mislim da smo izgubili 400 hiljada radnih mesta zbog toga. Ja mislim da smo svoju privredu uveli u recesiju, to je onih 2,7% o kojima ste govorili, minus u BDP. To je gubitak životnog standarda za četiri godine od preko 50%. To je inflacija. I sada znamo bar koga je Mirko Cvetković slušao dok je vodio Republiku Srbiju kao predsednik Vlade, i kada je štampao novac, navodno da će da pomogne ekonomiju Srbije a doveo je do prosjačkog štapa i potpuno razorio. E, takvi su protiv vas, gospodine ministre. Dok su takvi, nemojte da se brinete, ne mogu vam ništa.
Idemo dalje. Jedan od čuvenih kritičara i samoprozvanih ekonomskih stručnjaka, glavni i odgovorni urednik NIN-a, gospodin Milan Ćulibrk, kaže u poslednjem broju NIN-a da je grad Beograd na rekonstrukciju Trga republike koji, po njemu, iznosi jedan i po hektar, ne znam, nisam ga merio, pretpostavljam da je podatak tačan, potrošio 10 miliona evra ili 6.666 evra po kvadratnom metru. Tako kaže ekspert, koji ne zna da jedan hektar ima 100 ari, da jedan ar ima 100 kvadrata i da jedan hektar ima 10.000 kvadratnih metara. E, to gospodin Ćulibrk nije znao. I onda on sebe proglašava za ekonomskog stručnjaka.
Ili možda, iznosim kao pretpostavku, da je on koristio digitron, ali iz vremena bivšeg režima, znači, Tadića, Đilasa, Pajtića i svih ostalih i taj digitron je uvek kao konačnu vrednost sve množio sa deset puta, jedanput za izvođače radova, a devet puta za njih, pa je zato napravio tu grešku. Trebalo je da počne da koristi prave i ispravne računske mašine.
Ali, vidite li kolika je to mržnja koja izbija prema svemu što urade i Aleksandar Vučić i njegovi saradnici, tu i vas ubrajam, šta god da urade mora da bude neispravno. Kako god da urade, ne valja. Dakle, 666 evra je, zaista, ali on to množi, pa spominje Beograd na vodi i neću da mu reklamiram ja njegove gluposti.
To su samozvani stručnjaci, profesori kojima je politika postala iznad nauke, koji predaju na beogradskom univerzitetu i to je žalosno, ali imamo i nosioce određenih javnih ovlašćenja koji isto sebi dozvoljavaju određene negativne komentare. Evo, i ovde u Skupštini je bilo polemike već jednom, vraćamo se na njihov izveštaj koji je dostavljen ovde Odboru za finansije a kasnije i svim narodnim poslanicima, pa moram da podsetim da je gospodin Pavle Petrović za Biznis forum na Kopaoniku 2018. godine, znači, pre nekih 18 meseci, objavio kao naučni rad - Snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije se ni desio. Evo, to napiše predsednik Fiskalnog saveta, pre samo 18 meseci.
Ja ću, gospodine ministre, da vam pročitam jedan deo njihovog mišljenja na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona za 2019. godinu. Znači, tvrde da rast zaposlenosti u Republici Srbiji se nije ni desio. A sad kaže, u Glavi 2 - Izvršenje Zakona o budžetu za 2019. godinu, taj isti Pavle Pavlović, povoljnija makroekonomska kretanja na tržištu rada osnovni su razlog za bolju naplatu poreskih prihoda u 2019. godini. Znači, sam je sada napisao da je do rasta zaposlenosti došlo. E, sad, to je ono kad sam vam rekao, čak i da uradite kako oni traže, biće sami protiv sebe i tada nećete da valjate. Šta god da uradite, nećete da valjate.
Dolazimo do tog čuvenog izveštaja i svih kritika koje su upućene na predlog Vlade o izmenama budžeta za 2019. godinu. Pa je bilo, recimo, priče oko toga kako više treba ulagati u infrastrukturu nego u povećanje plata i penzija u javnom sektoru. A kad smo postavili pitanje na Odboru za finansije - pa, dobro, evo, recimo da ste sve u pravu, samo odgovorite utiče li taj rast plata i zarada u javnom sektoru i rast penzija na povećanje domaće potrošnje, veće uposlenosti domaće privrede i samim tim većih budžetskih prihoda? Znate šta je bio odgovor? Pa, utiče, ali to nije dovoljno. Zaboravljaju jednu drugu stvar - država ne postoji zbog Fiskalnog saveta. Država ne postoji ni zbog Danice Popović, država ne postoji ni zbog Milana Ćulibrka, država postoji zbog njenih građana. I država je ta koja treba da brine o svojim građanima, a ne o naučnim radovima samoprozvanih ekonomskih stručnjaka koji su zaslepljeni politikom i mržnjom. Oni ne mogu biti od koristi.
Republika Srbija u poslednjih pet godina, od te čuvene 2014. godine, od kad je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić do danas, napravila je više kilometara auto-puteva nego ikada što je u Srbiji bilo napravljeno. I sad će neko da kaže i da kritikuje kako smo više trebali da ulažemo u auto-puteve i da ne trebamo da povećavamo plate i u javnom sektoru, zato što, eto, javni sektor je štetočinski, po njima, to ne treba da postoji. Takva su njihova shvatanja.
E, sad, možda bi ta njihova ekonomska logika imala smisla da naš narod nije bio pustošen od strane bivšeg režima, da je prosečna plata u Srbiji 700, 800 evra, prosečna penzija 400, 450 evra, pa bi to imalo nekog smisla, ali nije, nažalost, nije.
Dok mi čekamo te prve rezultate njihovih stelt auto-puteva, šta će da radi taj narod? Šta će da rade ti građani? Na to nemaju odgovora. Nisu imali odgovora ni do 2012. godine, ali se vraćamo na priču, ali sad znaju kad ima zarađen novac kako da ga troše, a nisu znali kako da ga zarade dok su bili na vlasti.
Mislim da jednom ovakvom politikom, koju sprovodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, tačno imamo balansiran stav između investicija i podizanje životnog standarda građana Republike Srbije iz javne potrošnje. Tačno se pronašla mera i to je jako važno.
Da se vratim malo na ta makroekonomska kretanja na tržištu rada, kako kaže predsednik Fiskalnog saveta. Sadašnja stopa nezaposlenosti je negde oko 10%, i to je već jedna granica kada počinje toliko dugo čekana utakmica za radnu snagu.
Ako ne bismo počeli i državu da posmatramo kao nekog kome treba određena radna snaga, pogotovo u Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova, nećemo do nje ni doći. Jedan od razloga jeste i uvećanje zarada.
Još nešto, i realni sektor mora da prati taj trend. Kako se sa jedne strane otvaraju mogućnosti, tako i druga strana, a to je realni sektor, mora da otvara svoje mogućnosti i da kroz bolje uslove rada i bolju zaradu dolazi do radnika, a posao države jeste da stvori makroekonomsku situaciju kroz infrastrukturu, a vraćamo se sad na autoputeve, da ih nikad nije bilo napravljeno više nego sada, i pruge koje su rekonstruisane više nego ikada do sada. Znači, na taj način da stvori uslove da se ekonomija razvija. Sad bi oni hteli ili – ili, kako im kad odgovara, jer umesto naukom, bave se politikom. Kažem, to je najveći problem. Politiku nek ostave nama, političarima.
Isto tako je bilo i priče oko toga da li treba ulagati u odbranu, da li treba toliko ulagati? To je novac koji se jednom da i od koga privreda nema koristi. Najveći deo opreme koju policija i vojska kupuje, ne možda najveći, ali jedan dobar deo jeste iz domaće, namenske industrije. Povećavamo konkurentnost svoje privrede, povećavamo konkurentnost svoje industrije, povećavamo njene izvozne kapacitete, ali to nekima smeta. Sve im smeta.
Verujte, ministre, da ste ih 100% poslušali, oni bi opet našli zamerku, jer jedini cilj im je da ocrne rezultate koje ima Vlade, da ocrne rezultate koje ima Aleksandar Vučić, da to predstave kao negativno građanima Srbije, da pokušaju ponovo da ih prevare, kao što su ih prevarili 5. oktobra 2000. godine, ponovo dođu na vlast, ponovo štampaju novac i ponovo 400.000 ljudi ostane bez posla. Mislim da to više nije moguće.