Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od nekih kolega nisam za to da se vraćamo na staro i da postupak izvršenja rade sudovi. Dokazali su na neefikasnost i često su postupci izvršenja trajali po deset i više godina bez obzira da čak nijedna pravna radnja u postupku izvršenja nije bila urađena od strane suda. Zato se i pribeglo privatnim izvršiteljima koji bi uz neku nagradu radili taj posao i to uspešnije. Da budemo jasniji obaveza koja je nastala mora da se plati bez obzira da li je to osnova nastala po osnovu nekih komunalnih usluga ili kredita, ili privrednog društva prema privrednom društvu i tako d
Dobro je što imamo danas u raspravi jedan ovakav zakon koji bi ograničio troškove, izvršenje i način izvršenja koji sprovode pojedini privatni izvršitelji.
Kako to izgleda bez ovog zakona, izmena i dopuna zakona? Evo, ja ću sada da vam navedem. Za osnovni dug koji iznosi svega 1.131dinar i koji treba da se naplati postoje određeni troškovi i prihvatljivi su svi ti troškovi ako su zaista nastali u toku postupka izvršenja. Evo, ovako to ide - na ime sastava predloga za izvršenje u iznosu od 3.600 dinara. To je verovatno najniža tarifa koju može da primeni javni izvršitelj, mada je reč o jednom papiru na kome se nalazi pet ili šest redova ili stavova.
E, sad, dolazimo do onih para troškova koje prave privatni izvršitelji, a to je - na ime naknade za uspešno lično dostavljanje izvršnom dužniku u iznosu od 1.080 dinara. Kaže ličnom, a radilo se preko javnog poštanskog operatera. Onda - na ime naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta u iznosu od 2.160 dinara. Pa, onda ide - na ime naknade za dostavljanja poštom strankama učesnicima u postupku i sudu u iznosu od 1.444 dinara. Pa, onda - na ime naknade za sastavljanje obrazloženih rešenja i zaključaka u iznosu od 864 dinara.
Pazite, već imamo ovde na ime sastava predloga za izvršenje, odnosno 3.600 dinara, to je to i rešenje. Zašto u jednom postupku pravimo više paralelnih radnji po taksama i troškovima postupka, a u suštini je to samo jedna? I, onda ide, naravno, čuvena nagrada – na ime naknade za rad izvršitelja za uspešno sprovođenje izvršenja u iznosu od 1.080 dinara. Tako da, stranka u postupku protiv koje se vodi izvršenje za osnovni dug od 1.131,74 dinara, treba da plati još nešto preko 10.000 dinara, na ime troškova vođenja postupka.
Mislim da sve nagrade i naknade koje izvršitelji treba da imaju, a znam da će posle ovoga da ide i novi pravilnik o tarifama, da idu u pravcu toga da naknade koje dobijaju za izvršen posao budu srazmerne dugu koji dužnik ima prema svom poveriocu. Ovako kako je ranije bilo postupano znači da plaćaju neke troškove koji su deset puta veći od iznosa osnovnog duga, pogotovo što su sve ove stvari, osim one prve - na ime sastava predloga za izvršenje i uručenje izvršnom dužniku, sve ostalo para troškovi, to ne postoji.
Ne postoji, na primer – na ime naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta u iznosu od 2.160 dinara, staviće jedan papir u registrator. Na ime naknade za uspešno lično dostavljanje, a dostavio je preko javnog poštanskog operatera… Na ime naknade za dostavljanje poštom strankama, pa tu još 900,00 din, u prethodnom slučaju 1.800, 2.700 dinara što je neko otišao do pošte. Na ime naknade sastavljanja obrazloženih rešenja i zaključaka, pa to je ovo prvo, o tome se radi, to je jedan akt, nema ih više. Troškovi uručenja, jedna radnja, nema ih tri. Nagrada, veća od osnovnog duga, pa ne može.
To su ti problemi koje imamo i za koje sam siguran da ćemo izmenama i dopunama zakona o izvršenju konačno da stanemo jednoj određenoj samovolji, ljudima kojima smo dali javna ovlašćenja, koji su potrebni za rad funkcionisanja pravnog sistema Republike Srbije, obezbeđenja naplate potraživanja, ali u toj želji ne možemo da im dozvolimo da oni bukvalno rade šta god hoće.