Reč ima ministar Lončar. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Šešelj. Izvolite.

Reč ima ministar, gospodin Lončar. Izvolite.

Reč ima koleginica LJiljana Malušić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Kolega Šaroviću, hajde i vi malo o zakonima.

Malo o zakonima.

Kolega Šaroviću, molim vas, o temama dnevnog reda.

Pa znam, ali vi, kolega Šaroviću, valjda znate koja je definicija korupcije, molim vas.

Kakve veze ima Sergej Trifunović sa Litvanijom?

Pa, niste.

Kolega Šaroviću, molim vas, pre nego što nastavite dalje diskusiju, ja vas molim da mi kažete o kom zakonu govorite.
(Nemanja Šarović: Evo, slušajte.)
Ne, ne, neću ja da slušam. Ja sam vama postavio pitanje – o kom zakonu vi govorite?
Ako ste juče nešto zaboravili da kažete, to je bilo juče. Znači, sada trenutno govorimo o sledećim zakonima, pošto izgleda mi da vama treba i kalendar, ne samo zakoni: Predlogu zakona o potvrđivanju Akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o saradnji u borbi protiv kriminala, Predlogu Odluke o izmenama odluka o izboru članova i zamenika članova odbora i Predlogu Odluke o izboru predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Ni u jednom od ovih zakona, vreme vaše diskusije od 10 minuta, nisam uspeo da nađem zajednički imenitelj sa Sergejem Trifunovićem.
Zatražite ponovo reč, ali molim vas da govorite o zakonima koji su danas na dnevnom redu.

Kolega Šaroviću, kad gospodin Lončar bude vodio Narodnu Skupštinu, onda možete to da konstatujete, a sada to rade narodni poslanici, pa vas molim da nastavite o tačkama dnevnog reda koje su danas na raspravi.

Ne možete to da pitate gospodina Lončara, niste uopšte naučili Poslovnik. Mislim da je to kolega Martinović predložio. NJega morate da pitate, ne možete ministra. To je odluka Narodne skupštine, nije Vlade ni ministra. I vi kažete da ste završili pravni fakultet. Zaista me iznenađujete, kolega Šaroviću.

Kolega Šaroviću, kao iskusnom pravniku, član 106. Poslovnika kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Znači, ne može šta hoće, šta mu padne na pamet. Ja mogu da tumačim i široko Poslovnik i teme dnevnog reda, ali vi zaista previše, ne mogu da kažem široko, nego previše očigledno izlazite iz teme dnevnog reda.
Izvolite, kolega Šaroviću.