Dame i gospodo narodni poslanici, imajući iskustva koja smo imali 2014. godine, bilo je potrebno urediti oblast i povećati sigurnost građana Republike Srbije i njihovu imovinu.
Međutim, ja sam se od nekih svojih kolega narodnih poslanika, koji su iz bivšeg režima i nekih njihovih diskusija, zaista prilično iznenadio. Žao mi je što nisu tu, neki od tih kolega nikad nisu učestvovali u izvršnoj vlasti, ali ja smatram da svako bira svoje društvo i da je u društvu onih koji mu najviše odgovaraju i kojima je najsličniji. Ovde je bilo raznih laži oko pripadnika srpske liste, ali jedna novina u ovom zakonu jeste ta da neće sve biti povereno i predato lokalnim vlastima, kada su u pitanju prirodne katastrofe i vanredne situacije. Imaće mnogo veću nadležnost republički organi nego što su imali do sada, a to valjda zbog iskustva koje smo imali sa gradom Šapcem.
Znate, nikada neću moći da shvatim logiku ljudi koji su ostavili svoje sugrađane i njihovu imovinu na milost i nemilost stihijama i bujicama da bi za sve ono što se loše desi okrivili tadašnjeg predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, i ministra unutrašnjih poslova, Nebojšu Stefanovića, da bi stekli neki politički poen, da bi naudili političkom ugledu i Vlade Republike Srbije i njenih ministara.
Takvi ljudi koji se igraju, ne samo imovinom svojih građana, nego i životima svojih građana, ne zaslužuju da vode ni jednu jedinu lokalnu samoupravu.
Zamislite, oni su iz tog grada, rođeni su u tom gradu, žive u tom gradu i spremni su, da bi napravili nekakvu političku štetu, da dovedu u pitanje živote svojih sugrađana. Pa, to je morbidno. Zamislite kakvo je njihovo pitanje onda i njihovo razmišljanje o Republici Srbiji. Zamislite kakvo je onda njihovo razmišljanje o našoj južnoj pokrajini KiM. I, onda mi dođu ti iz bivšeg režima da pričaju kako su neki drugi lopovi. Samo još jedan primer. Evo, imali su doktrinu da nam vojska ne treba, da nas više niko neće da napada, pa su sve živo upropašćavali, prodavali, rasprodali.
Ali, da se vratimo ponovo na tu 2014. godinu. Vojska je oduvek bila jedan simbol koji brani građane, ne samo od neprijatelja, nego kada su u pitanju i prirodne katastrofe i nesreće. Tadašnja Vojska Srbije nije mogla da pomaže građanima, jer su prodali čak i čamce. Onda mi pričaju kako oni vole Srbiju, a ne mi. U takvu situaciju su nas bili doveli. I, mada moja koleginica nije u svemu tome učestvovala, iz Novog Sada, iz bivšeg režima, vraćam se početku diskusije, svako bira svoje društvo, a valjda ga bira sa onima sa kojima se najbolje oseća.