Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem neke kolege iz opozicije koji iz svojih programskih ciljeva kritikuju ovaj zakon. Međutim, naše usklađivanje zakonodavstva sa zemljama u okruženju i sa zemljama EU nije zbog članstva Srbije u EU, već, na prvom mestu, da bismo onaj deo zakonodavstva koji ima pozitivne posledice za celu srpsku privredu primenjivali u Srbiji.
Sam Zakon o standardizaciji građevinskih proizvoda jeste jako bitan, jer nisu samo bitni proizvođači. U krajnjem slučaju, bitni su korisnici ili konzumenti tih građevinskih proizvoda.
Usvajanjem ovog zakona dolazimo u situaciju da ne može više neki proizvođač neke komponente ili dela da, zahvaljujući relativno nešto nižoj ceni, prodaje nešto što nije standardno, nije kvalitetno i na taj način oštećuje i građanina Srbije koji zida svoju zgradu u kojoj će da živi, a i omogućava nesavesnim investitorima da prave stambene zgrade koje će nekome da prodaju i da kupuju jeftin materijal da bi što je moguće više zaradili, a prodaju te iste stanove kao da su oni napravljeni od prvoklasnog materijala.
Međutim, i država je konzument ovih proizvoda. Evo, ja ću to na jednom primeru da objasnim koliko je bitno. Recimo, 2001. i 2002. godine rađena je rekonstrukcija autoputa od naplatne rampe Požarevac do Bubanj Potoka i nazad. Zamislite kako izgleda ta rekonstrukcija auto puta za vreme DOS-ove vlade, 2001. i 2002. godine, kad rekonstrukciju tog auto puta radi Čume? Zamislite? Evo, osuđivan kriminalac, najbolji prijatelj DOS-ove vlade radi rekonstrukciju auto puta bez javne nabavke, bez standardizacije, bez projekta, navodno nekom revolucionarnom tehnologijom.
Nadzor? Zamislite u to doba da je neki nadzor smeo da kaže Čumetu – nije urađena rekonstrukcija auto puta kako treba? Verovatno bi završio u kesama, jer je to bio period kada nisu postojali zakoni u Srbiji, odnosno postojali su, ali se nisu primenjivali i Srbija nije štitila svoje građane i svoje službenike, nego kriminalce i mafijaše.
To da sam u pravu govori činjenica da rekonstrukcija autoputa, znači, obezbeđuje nesmetano odvijanje saobraćaja sledećih 20 godina, minimum. Posle samo tri ili četiri godine ponovo je rađena rekonstrukcija iste deonice, pa i to nije valjalo.
Oni koji znaju i koji koriste taj deo autoputa doživeli smo da 2010. ili 2011. godine one pukotine po auto putu budu krpljene bitumenom. Znači, nekom opremom stave običnog radnika sa brenerom i on ide polako i krpi auto put. E, takve su bile rekonstrukcije autoputa, dok taj autoput i ta deonica autoputa, konačno, 2015. godine nisu urađeni kako treba. Sad je taj auto put kako treba i stoji tamo. Može ko ne veruje da proveri.
Ali, šta sam hteo da kažem? Da bismo izbegli da nam više kriminalci i mafijaši na bilo koji način, nekim čudom im bude omogućeno da rade neke javne radove, a mislim da to čudo ne može da se desi sledećih 30, 40 godina, da, ako ništa drugo, bar ono što naplate i urade kako treba. Dotle, drugarima iz DOS-a preostaje samo da izmišljaju neke tajkune nove, a štite one koji su ih dovodili na vlast te 2001. godine, možda se i neki ne sećaju, bili su malo mali, ali to je njihov problem, bili su njihovi očevi zajedno s tim tajkunima, bili su njihovi očevi sa Čumetom i da ne spominjem sve sa kim, da više nikada ne budu u situaciji da bilo šta, na bilo koji način, naprave bilo kakvu štetu građanima Srbije, pa čak i kad rade neku rekonstrukciju auto puta.