Pravo na repliku, ministar dr Zorana Mihajlović.

Po amandmanu, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Po amandmanu, narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene iznenađuju neke moje kolege narodni poslanici koji izgleda ni ne znaju ustavno-pravni položaj Narodne skupštine, Vlade i ministarstava, pa se pod nekim, valjda, političkim izgovorom da je ta čuvena Inženjerska neko strukovno udruženje – nije. Nije i nemojte da se lažemo.

Znači, u Narodnoj skupštini Republike Srbije donet je Zakon o Inženjerskoj komori. Napisalo ga je tadašnje Ministarstvo za planiranje i urbanizam, Vlada ga je usvojila kao predlog. Ovlastila Šumarca da dođe ovde u Narodnu skupštinu, da brani zakon koji je napisao za sebe. To je istina. Znao je koliko je dobar ministar, znao je da se bliži kraj toj DOS-ovoj vlasti 2003. godine, pa daj da za sebe obezbedi još jedan izvor prihoda.

Sada da postavimo pitanje ustavno pravnog položaja. Izdavanje licence je javna isprava. Da bi neko mogao da izda javnu ispravu mora da ima javno ovlašćenje. Javno ovlašćenje imaju državni organi, državne agencije, ima Advokatska komora u skladu sa Zakonom o advokaturi i njenim ustavno pravnim položajem po članu 67. Ustava, ali Inženjerska komora nije ustavna kategorija, nego je Narodna skupština jedan deo ovlašćenja koje je poverila Ministarstvu prenela na Inženjersku komoru. Nadzor radi dalje Narodna skupština preko ministarstva koje je nadležno za nadzor Inženjerske komore. Šta se sada čudite? Ko je dao ovlašćenje Inženjerskoj komori da izdaje licence? Narodna skupština. Dragoslav Šumarac je zloupotrebio tadašnju skupštinsku većinu i sebi dao za pravo da, mimo ministarstva koje je vodio, potpisuje licence inženjerima kao javne isprave. I, to su bile zloupotrebe.

Zato se uzima novac, plaća se članarina. Imali smo još jedanput kada su probala strukovna udruženja u računovodstvu i reviziji da koriste javna ovlašćenja, pa su napravili cirkus, kotizacije, seminari i sve moguće druge gluposti da bi neko mogao za neki STR da vodi knjigovodstvo. Na tom putu je bila Inženjerska komora. Jesu li pali na ispitu? Jesu. Pa, nije ministarstvo radilo projektni, ni postavilo projektni zadatak, niti radilo projektni zadatak iznad tog tunela u Grdeličkoj klisuri, nego baš ti isti inženjeri. Pa, čekajte, možete da klimate glavom, neki inženjer je morao to da potpiše, na osnovu neke licence. Izvinite, za to što potpisuješ za to moraš da odgovaraš.

Nemojte više da branite nešto što jednostavno nema smisla. Niti je Inženjerska komora ustavna kategorija. Dali smo joj da bude zakonska. Odgovara i dalje posredno Narodnoj skupštini i treba da bude promenjena i treba da joj budu smanjena ovlašćenja, taj posao treba da radi ministarstvo, ono nama odgovara. Nemamo mi ništa sa tom Inženjerskom komorom, apsolutno ništa i nema pravo da naša izvorna ovlašćenja koja nam je poverio, koji su nam poverili građani na izborima, prenosimo na Dragoslava Šumarca i neko njegovo strukovno ovlašćenje koje nema veze sa Ustavom.

Znate, meni je to jako zanimljivo kada celu priču postavite onako kako jeste – e, hajdemo sada da pričamo o nečemu drugom. I, to, o tim licencama, treba da raspravljaju inženjeri iz Inženjerske komore. Pa gotovo je više sa tom pričom. Gotovo je, nema više javnih ovlašćenja, da završimo.

(Vjerica Radeta: Čekaj da se usvoji zakon prvo.)

Evo, glasaćemo. Ja sam 99% siguran da toga više neće biti i neće više niko moći da naplaćuje reket pravim inženjerima. Neće više niko moći, kao što je to radila Inženjerska komora. Reket je članarina, to je reket, ništa drugo, nezakonito. Možete da donosite podzakonske akte koliko god hoćete, zašto? Da bi mogao Dragoslav Šumarac da prima još 300.000-400.000 dinara platu kao predsednik, šta već? Čime je on zaslužio da bude predsednik te komore? Tek tako što je doneo u Skupštinu zakon i branio ga? Da li je zaslužio kao bivši ministar? Nije. I sada je član neke „vlade u hladu“ kako to kaže moj kolega Marijan Rističević. Čega sve živo, čega god da su se dočepali su upropastili.

Sada kažete - ovaj zakon je loš, on je možda malo bolji. Ma, možda je i mnogo bolji, to će vreme da pokaže. Ali, ti sa kojima vi sedite mnogo su loše zakone donosili, to vreme pokazuje, neprimenjivo, zato ih i menjamo.

Još nešto, možete da napadate koliko god hoćete, nemamo mi taj problem, vreme vas u svakom vašem napadu demantuje, događaji vas demantuju. Tako će biti i u budućnosti. Počnite malo ozbiljnije da se bavite politikom.

Baš da ne bi bilo šta više padalo nekome na glavu, donosimo jedan ovakav zakon. To što nešto pada nekome na glavu ili je moglo da padne na glavu, jeste zasluga onoga koga vi sada branite.

Još nešto, on je znao da donosi loše zakone iz jednog prostog razloga, njemu ništa nije moglo da padne na glavu, jer se ništa nije radilo. Ništa, ništa nije moglo da padne, jedino da ga lupi neki svežanj novčanica 300.000, 400.000 mesečno. Šta ste radili? Ništa. Gde ste bili? Nigde. Neko vas časti zato što ste na pisali zakon. To im je padalo.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik LJubinko Rakonjac.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Rakonjac.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Belačić.

Reč ima ministar dr. Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima kolega Damjanović. Izvolite.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo, pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Nemate pravo na repliku, kolega.
(Miljan Damjanović: Kako nemam? Sve vreme mi se obraća…)
Izvinite kolega, ja ne znam, zašto ste svi toliko uzbuđeni?
(Miljan Damjanović: Zato što mi ne daš repliku…)
Zato što se pravo na repliku stiče ako vas neko pogrešno protumači ili vas uvredi.
(Miljan Damjanović: Sve vreme se obraća meni.)
Pa šta?
(Miljan Damjanović: Kako onda nemam pravo?)
Nemate.
(Miljan Damjanović: Arsiću, opet nastavljaš.)
Sad određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Ivković.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.