Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna narodna poslovica koja kaže – zdrav čovek ima puno želja, a bolestan samo jednu, da ozdravi.
Gospodine ministre, svi oni kojima je ovo smešno i ova diskusija koju izvrguju ruglu i zakon i diskusiju i Skupštinu, pa pokušavaju i vas, ne zamerajte. Ne znaju oni kako to izgleda i kako čovek može da bude ispunjen, mogu samo da naslutim, kada spase nečiji ljudski život, a vi radite taj posao.
Ne znaju kako to čovek može da bude ispunjen srećom i zadovoljstvom kada nešto dobro uradi za svoju zemlju, za svoj narod. Pošto ne znaju, njima je sve smešno, njima je sve za kritiku, njima je sve politika, njima je sve, čini mi se, i neka fobija oko krađe, zloupotreba, izdaje. Evo, ne čudi me da bi i ovaj zakon bio čin veleizdaje.
Ali, da se vratimo na početak diskusije, bolestan čovek ima samo jednu želju, to je da ozdravi. Ja im ne želim da oni imaju samo tu jednu želju. Zaista to nikome ne želim, ni u ovoj sali, ni njihovim porodicama, niti bilo kom građaninu Srbije. Ali, izgleda mi da te moje želje i ta teška iskustva pacijenata ili ljudi koji su stradali u nekim nesrećama, nisu dovoljni da se svi ovde uozbiljimo.