Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jako zanimljiva tema. Znači, zaključivani su ugovori između korisnika finansijskih usluga i banaka o nekom pravnom poslu, u vreme kada zato nije postajala pravna regulativa, ili nije regulisala određenu oblast kao što je to danas regulisano. Ne, u ovom obliku o kome se ovde priča. Bio je stari Ustav, to moram nekog da podsetim za jedan deo tih ugovora, pa novi, pa izmene, pa usaglašavanje itd, itd.
Međutim, sada ovde imamo jedno i političko i pravno pitanje. Da raščistimo odmah, političko pitanje, kao što je to neko spominjao, da to preuzme, a kao što je to rešeno, recimo u Mađarskoj ili nekim drugim zemljama, a to je bilo da država nadoknadi gubitak bankama kursne razlike za ugovore koje su zaključivali građani. Mislim da to nije u redu.
E, sad baš zbog te nesavršenosti zakonske regulative mi donosimo zakone da se tako nešto više ne desi, ali sad postavljam pitanje, a znamo svi da je to nemoguće, retroaktivna primena zakona. Retroaktivna primena zakona, možemo da ustanovimo i nju, ali onda tog trenutka završavamo pred međunarodnim sudovima gde ćemo mi da plaćamo štetu koju smo nekom pričinili. I s tim ko god se i malo razume u pravo, zna da sam u pravu.
E, sad treća institucija jeste sudska vlast koja ceni uslove pod kojima su ugovori zaključeni, njihov pravni osnov, ravnu valjanost, zloupotrebu poverenja jedne od stranke u postupku, slabije stranke, to je građanin, itd, itd, da ne nabrajam. I sudovi, koliko sam ja primetio, počeli su taj svoj posao da rade.
E, sad treća stvar, možda najvažnija, zašto nas u Skupštini opterećujete sa tim pitanjem? Izađite dajte podršku tim građanima. Nemam ništa protiv, ali nemojte nas da optužujete da mi ne želimo da im pomognemo. Pomogli smo koliko god možemo na dobrovoljnoj osnovi i između o preporukama koje je dala Centralna banka, ali koje su morale da prihvate i jedna i druga strana. Možda to nije dovoljno, ali ne može Centralna banka da zalazi u obligacione odnos između dve stranke. To rade sudovi. Ne može ni Narodna skupština, to rade sudovi.
Da li da primenimo retroaktivno zakone? Možemo. Napravićemo korist građanima, ali banke ništa neće da izgube, platiće opet ti isti građani kroz kazne pred međunarodnim sudovima iz budžeta Republike Srbije.
E, sad ako sve to znamo, nemojte da zloupotrebljavate Narodnu skupštinu za optuživanje drugih za neki nastali politički pravni i ekonomski problem. Dajte podršku, nemam ništa protiv, to i tim ljudima to nešto znači. Ja sam sasvim siguran da će sudovi da postupaju u skladu i sa zakonima, našim zakonima i sa odlukama međunarodnih organa, sa kojima mi imamo zaključene sporazume. Ali dajte više, ostavite nas, bar iz SNS mi nemamo nikakve veze. Nikakve veze.
Najveća kriza je bila 2010. godine kad je izbila kriza, ekonomska kriza u Grčkoj. Tad nisam primetio nikoga, tad je bio najgori kurs franka, mislim da je išao čak 1 prema 1 su bili franak i evro, skoro. Niko se u tim trenucima nije bunio, svi su shvatali ovde u Skupštini, koji su tada bili da su to stvari na koje država ne može da utiče onako kako se to od nje očekuje. Ne može, jer gubimo, postajemo pravno nesigurna zemlja. Znači, možemo da pomognemo, s tim da platimo iz budžeta, možemo da regulišemo zakonski da se to više nikad ne desi, možemo da tražimo od sudova da sude i donose sudske presude isključivo po zakonu, ali ne smemo da ulazimo u suštinu.