Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Privodite kraju kolega Živkoviću.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Nemate pravo na repliku, kolega Živkoviću, nije bilo ni pogrešnog tumačenja, ni uvredljivih izraza.
(Zoran Živković: Apsolutno pogrešno tumačenje.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Živković.

Zahvaljujem, kolega Živkoviću.
Sećam se ja oduševljenja ovde u Skupštini kada je bila izabrana vaša Vlada samo nekoliko dana po ubistvu premijera Đinđića.
Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Nemate pravo na repliku, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite

Reč ima ministar, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Pravo na repliku, na spominjanje stranke, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala.
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Miroslav Aleksić: Repliciram ministru.)
Ministru da replicirate? Pa, nemate pravo.
(Miroslav Aleksić: Pogrešno sam protumačen.)
Odlično vas je protumačio.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Po Poslovniku, narodni poslanik Miroslav Aleksić ima reč.

Kolega Aleksiću, da ne biste gubili vreme dalje, vi ste postavili pitanje ministru i on vam je odgovorio. Da li vam se ti odgovori sviđaju ili ne, to je vaš problem.
(Miroslav Aleksić: Pogrešno tumačenje.)
Tačno tako, ali predsedavajući određuje da li je govornik pogrešno protumačen ili nije, a ne vi.
(Miroslav Aleksić: Kršite Poslovnik. Imate član 27.)
Ne kršim ja Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.