Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nemojte da vas ovo čudi. Kad god hoćete nešto da reformišete naići ćete na ovakve diskusije i na ovakve poslanike, koji će sve što su vaše dobre želje da prebace na deo terena koji se zove politika i politički interes. I nemam ništa protiv, ako je taj politički interes, koji oni hoće da ostvare, zajednički sa interesom građana Srbije, ali nije tako.
Odmah da raščistimo, reče jedan kolega ovde da vratimo socijalističko samoupravljanje. To je bila šala, ali nažalost naš prosvetni sistem još uvek funkcioniše na onim principima iz 80-tih godina prošlog veka kada je komitet određivao koja će fabrika gde da se otvori i kako će koja škola koje kadrove za tu fabriku da profiliše. Komitet se raspao, ali su škole ostale.
Recimo, ja vidim svrhu da u Požarevcu, iz koga dolazim, imate srednju tehnički školu, koja ima elektro smer, mašinski smer, rudarski smer itd, zato što se oslanjam na elektroenergetski sistem koji pripada EPS-u. Imamo i poljoprivrednu školu, gde imate ratarstvo, voćarstvo, ali imate i smer prehrambene tehnologije. Da li ima nekog pogona u Požarevcu koji se bavi prehrambenom tehnologijom? Nemate.
Kao posledica, imamo prehrambene tehnologe koji moraju da traže posao izvan Požarevca, a često izvan Srbije, jer Požarevac nije usamljen u Srbiji. Tako da imamo ekspanziju ljudi koji su završili škole, a nemaju gde da se zaposle zato što privreda nema potrebe za takvim strukama i onda ćemo da se zaklinjemo kako mi radimo u interesu tih ljudi, neki ovde poslanici, a ne gledamo, ne sagledavamo činjenicu da oni nemaju posao. Kada nemaju posao, nemaju ni budućnost. Pričamo kako će zapadna Evropa da ih izrabljuje, a mi ih teramo iz Srbije zato što ne možemo da im damo posao ovde, u zapadnoj Evropi, pa ko koga ovde izrabljuje? Ko je to radio?
Da bismo sačuvali državu, građane, moramo tim ljudima da obezbedimo da se školuju i da sa svojom školom mogu da pronađu posao. Ovi ovde što se zaklinju da su intelektualna elita Srbije i da oni koji ne glasaju za DS da su građani drugoga reda, to je govoreno na njihovim tribinama, pravili su i otvarali privatne fakultete, uzimali ljudima novac, davali tim istim ljudima diplome sa kojima ne mogu sad ništa da rade. Šta je bilo u pitanju?
Kada pričamo o tome da li neko treba da bude zanatlija ili diplomirani inženjer, pa ko šta može, ko šta voli, nećemo valjda mi to da određujemo, ali ne možemo ni da određujemo, evo, ne mora da bude strani investitor, srpskom investitoru koji će profil radnika da zaposli u svojoj fabrici. Ne možemo, ne biste ni vi to u svojoj kući. Da li ne možemo da uklopimo interes države, a interes države jeste da imamo kadrove i da školujemo ljude koji će sutra naći posao, bez obzira na nivo stručne spreme i da imamo poslodavce koji su, da kažem, Srbi, da zaposle srpske radnike, građane Srbije u srpske fabrike u Srbiji, ili ćemo da okrećemo sve to naopačke? Neko je okretao naopačke. Prvo smo izgubili fabrike, onda smo trošili ogroman novac na decu koja nemaju budućnost bez industrije, a onda se neko pojavio, pa kaže – imate veliki odliv radne snage iz Srbije, i kada se pojavi neko ko pokušava nešto da reformiše u Srbiji, da pokrene proces reindustrijalizacije Srbije, nazivate ga izdajnikom, on radi u korist zapadnih kompanija itd.
Da li imate neko drugo rešenje? Da vratimo socijalističko samoupravljanje? Druga Tita ne možemo da vratimo, ali valjda smo izašli iz 80-tih godina prošlog veka, ljudi, da postavimo stvari na svoje mesto, pa ćemo da se hvatamo i za kancelarije za brze odgovore, kao neki primer. Gospodine ministre, prestala je potreba za njima, sada se građevinska dozvola sa 18 meseci, koliko su nam ovi davali, dobija za 45 dana. Ko će to da drži? Više nema smisla. Neko je zaboravio da postoje računari, oni bi i dalje da crtaju kredom.
Mislim da ovaj zakon treba, na prvom mestu, srpskoj budućnosti, a to su deca. Ovde se u celu priču i u celu diskusiju ulazi sa jednom konstatacijom koja je toliko izokrenuta, toliko izvitoperena i toliko besramna, da ako neko ide na dualno obrazovanje da će biti samo zanatlija, eto, to nije sramota, ali biće samo zanatlija. Nije tako. Niko nikome ne brani da nastavi školovanje, ali kada su u pitanju prirodne nauke, kažem vam, taj koji je bio na dualnom obrazovanju lakše će da završava fakultet. To da znate, jer onaj koji se bavio samo teorijom ne zna da razlikuje generator ili asinhroni motor i ne zna da su to iste stvari. To ste sve izokrenuli. Kaže, treba nam diplomirani inženjer elektrotehnike, treba, ali treba neko da poveže tablu sa osiguračima. Hoćemo li inženjera elektrotehnike? Nećemo, to će biti tehničar. Treba nam, ne znam šta su sve nabrajali, ali svako prema svojim afinitetima, svako prema svojim željama, svako prema svojim potrebama. Država je tu da da svakome istu šansu. Koliko će ko da iskoristi je u suštini njegova stvar i nemojte tu šansu, koju im država daje, da kvarite, jer radite protiv interesa onih za koje se navodno ovde zalažete.
Na stranu politika, ali ne može neko da brine o radnicima ako je za vreme njegove vlasti ostalo 400.000 ljudi bez posla, slovima i brojem i ne može neko da se izrugava rezultatima. Dovoljno je malo da izađete na ulicu. Ništa nije izmišljeno. Pogledajte malo oko sebe, pa ćete da vidite zašto je SNS i Aleksandar Vučić pobeđuju sa preko 50 procenata. Onda se raskukamo na penzijama. To je bilo smanjeno 2014. godine, izgubili ste izbore 2016, izgubili ste izbore 2017. godine. Jedanput priznajte izborni poraz.
Otkriću vam jednu veliku tajnu kako možda možete neki put, ali ne vi, nego neki drugi, nemojte da govorite neistinu građanima kao što ste radili dok ste bili na vlasti i dok ste sada opozicija. Pre ili kasnije za to saznaju. Bolje im recite istinu. Možda i glasaju za vas.