Ne pita vas ništa. Nastavite.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Na osnovu čega kolega Šaroviću?
(Nemanja Šarović: Rekao je – „gospodina Šarovića.“ Pomenuo me je negativno.)
Nemate pravo na repliku. Nemate, jer ste dobacivali. Imate pravo na opomenu.
(Nemanja Šarović: Imam pravo. Rekao je i – „Gospodin Krasić.“)
Imate pravo na opomenu.
Petar Petrović, narodni poslanik.
(Nemanja Šarović: Šta se rekli?)
Rekoh, dobacivali ste kolegi dok je govorio, tako da imate i pravo na opomenu.
(Nemanja Šarović: Nije trebao da odgovara.)

Kolega Petroviću…

Kolega Petroviću, ja vas molim. Nije replika. Pričate o amandmanu.

Ne čujem kolega Šaroviću. Po Poslovniku?
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
A i vi?
Izvolite.

Završili smo kolega Šaroviću.
Pa, nemojte sada više. Pa, ne možete vi kroz povredu Poslovnika da pričate političke govore.

Po amandmanu?
Nema, kolega Šaroviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Gospodine Orliću, molim vas o amandmanu.

Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Molim vas kolege, mislim da počinjete polako da preterujete u nekim stvarima, svi pomalo.
Ko može da kaže da li je neki kandidat dobar ili loš, ako ne narodni poslanik?
Da li želite da se izjasnite o povredi? Želite, u redu je.

Rekao sam da želite, ne treba.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Nemojte gospodine Raduloviću da radite moj posao.

Pošto vidim da ne mogu da se smire strasti, određujem pauzu od trajanja dva minuta.
(Posle pauze)