Zato što ovo nije povreda Poslovnika.

Gospodine Milojčiću, izričem vam drugu opomenu.

Povreda Poslovnika Marijan Rističević.

Molim kolege da ne dobacuju.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Nemate pravo, kolega Atlagiću.
Smatram da je kolega Atlagić uglavnom bio u temi, ne baš uvek, ali, jako je teško da pretpostavi predsedavajući šta će koji poslanik u određenom momentu da kaže.
Široka je tema, reč je o izboru nosilaca javno-tužilačkih funkcija.
Ne možete, kolega Atlagiću, završili smo to. Utrošili ste 23 minuta.
U redu, jedna rečenica, samo vas upozoravam da ne sme da bude zloupotrebe Poslovnika.
Gospodin Marko Atlagić je uglavnom bazirao svoju diskusiju na propuste Specijalnog suda za ratne zločine u prošlosti. Izborom novog tužioca, kroz svoju diskusiju je hteo da ukaže da te propuste ne treba ponoviti ili tolerisati. Ne znam zašto to nekome smeta?
Prvih 11 minuta je govorio o ekspozeu predsednika Vlade, koji je značajan deo ekspozea posvetio nezavisnosti i samostalnosti nosilaca sudijskih funkcija i samostalnosti nosiocima javno-tužilačkih funkcija, onako kako piše u Ustavu, i to je citirao. Ne mogu da shvatim u čemu smo onda prekršili Poslovnik?
Da li želite u Danu za glasanje da se Narodna skupština izjasni o povredi? (Da)
Kolega Atlagić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da su svi građani pred zakonom isti i da ne treba iznositi tek tako paušalne optužbe protiv određenih ljudi, pogotovo kada su tu predstavnici Državnog veća tužilaca i ministar pravde.

Ovi što se brinu o javnom dugu, to ćemo malo kasnije. Mislim da je ovde Vlada Republike Srbije sa predlogom izbora nosilaca javnotužilačkih funkcija potpuno bila fer prema Državnom veću tužilaca i one kandidate, kakve je predložilo Državno veće tužilaca, prosledila Skupštini.

Ovde su neke od kolega poslanika govorili o 42 tačke dnevnog reda. Da postupamo kao što su oni postupali u njihovo vreme bile bi tri tačke dnevnog reda – dva međunarodna sporazuma i jedna tačka dnevnog reda bi bila izbor nosilaca javnotužilačkih funkcija. Znači, ono što predloži Državno veće tužilaca bivši režim je odvajao kao jednog kandidata po principu – uzmi ili ostavi. Tako su bili birani tužioci u 2012. godini. Mogao je doduše tada neki narodni poslanik da ustane i ospori pojedinog kandidata i da se o njemu Skupština posebno izjašnjava, ali nije mogla Skupština da se izjašnjava o svim kandidatima koje je predložilo Državno veće tužilaca.

Pričate o pritisku i neko priča o pritisku na nosioce javnotužilačkih funkcija, a šta je ovo što se dešavalo ranije? Kada konkurišeš za tužioca nećeš se ni naći pred Skupštinom. Tako je bilo.

Isto ponašanje očekujemo i od Državnog veća tužilaca. Ono po zakonu utvrđuje listu kandidata za nosioce javnotužilačkih funkcija i to na osnovu nekog konkursa, pa postoje određeni uslovi. Mora da se uradi plan i program rada određenog tužilaštva za koje konkurišete, pa da se brani taj plan i program rada itd. i na osnovu toga donosi neke ocene, subjektivne ili objektivne, u to neću da ulazim, i na osnovu toga prosleđuje svoju neku rang listu Vladi Republike Srbije.

Kao što rekoh na početku izlaganja, Vlada Republike Srbije je potpuno ispoštovala i Državno veće tužilaca i Narodnu skupštinu, jer je dostavila imena svih kandidata koje smo dobili. Da li je to uvek tako? Slažem se da po zakonu Državno veće tužilaca ima pravo da predloži jednog kandidata, Vlada ima pravo po principu uzmi ili ostavi i Narodna skupština ima pravo isto uzmi ili ostavi.

Ali, ako imate tako korektan odnos od Vlade prema vama, očekujem da to bude recipročno, jer dovodite, ne mogu da kažem zakonitost, daleko od toga, ali stavljate pod sumnju da su postojali neki favorizovani kandidati i sve one koji sad budu izabrani biće pod tom sumnjom. Zašto to sebi dozvoljavate? Napravite vašu rang listu, dostavite Vladi, Vlada će isto da je dostavi Skupštini i mi ćemo na osnovu ovlašćenja koja imamo zakonom i Ustavom da izaberemo tužioca. Ovako dozvoljavate sebi neka ogovaranja, da li imate dežurne kandidate za tužioce, pa su konkurisali u četiri tužilaštva, pa su za sva četiri tužilaštva dali isti program, a ne može za sva četiri tužilaštva da bude isti program, slažete se? Svako ima svoju problematiku, svaki deo teritorije Republike Srbije ima svoje vrste krivičnih dela više izražena nego u nekom drugom delu teritorije. Pa, dozvoljavate sebi ogovaranja da nisu bili čak ni na odbrani tog svog plana i programa. Zašto to radite? Zašto ste promenili Pravilnik u toku konkursnog postupka? Preglasavanje? Pa, to možemo mi ovde, bolje nego bilo ko drugi na svetu.

Znači, svi državni organi, Tužilaštvo je samostalni državni organ, tako piše u Ustavu, u zakonu piše, nešto čega smo se mi ovde kao poslanici odrekli, da je nosilac javno-tužilačke funkcije samostalan i nezavistan od izvršne i zakonodavne vlasti. Odakle crpite ovlašćenja koja imate? Odavde, ovde su nosioci suvereniteta građani i ovlašćenja koja imate crpite odavde. Mi smo vam ih dali i onda nas poštujte kad su ovakve tačke dnevnog reda, ne jednog kandidata po principu uzmi ili ostavi, svi kandidati koji materijalno ispunjavaju uslov da budu tužioci. I, onda ne dovodite u pitanje izbor bilo kog kandidata, a i ako bude neke sumnje bar nije od vas, nego od nas, pa ćemo mi na izbore, da odgovaramo što je neki tužilac izabran ili nije, a vi ne odgovarate. Vi odgovarate ipak nama, jer piše takođe u Ustavu da Republički javni tužilac odgovara Narodnoj skupštini za svoj rad.

Narodna skupština će da se izjasni o kandidatima, ne vidim tu ništa sporno, ali ako je jedna praksa počela kao dobra ranije, onda je nastavite tako, nemojte dobru praksu i dobra pravila da menjate i da dovodite u sumnju svoj rad, svoju stručnost, svoje kvalitete i svoje predloge, jer onda dozvoljavate nekima da pričaju kako su tužioci pod pritiskom Vlade Republike Srbije. Nisu. Bili su kad je od strane Vlade predlagan jedan jedini kandidat. Rekoh da su svi građani Republike Srbije jednaki pred zakonom, znači i očekuju zaštitu od zakona, ali i očekuju snošenje posledica, ukoliko zakon prekrše.

Tako da te priče oko „zemunskog klana“ i ove Vlade nikako ne stoje, nema mesta. Svako ima pravo da traži zaštitu od policije, svako ima pravo da očekuje i tu zaštitu.

(Balša Božović: I ubica premijera?)

I on ima svoja građanska prava i ako je na odsluženju kazne.

(Balša Božović: A policajac nema?)

I policajac ima i njegov sin ima i sin ubice ima. Svako ima pravo zaštite, građanin pred zakonom.

U redu, znači svi imaju pravo da očekuju zaštitu od tog istog tužioca, da li je on osnovni, okružni, odnosno viši, apelacioni ili republički, da tu odmah stavimo tačku.
Kada je u pitanju Sporazum o zaduživanju Republike Srbije i raznih neistina koje su iznete ovde po stanju javnog duga Republike Srbije, prvo, netačnim ciframa da je Vlada Aleksandra Vučića zadužila Republiku Srbiju za 10 milijardi evra. Znate, po metodologiji Vlade Mirka Cvetkovića javni dug je samo ono što se država direktno zaduži, samo to je javni dug, ali ono što država duguje na osnovu ugovorenih javnih radova, to nije javni dug, iako nije plaćeno, ono što država duguje za subvencije poljoprivrednim proizvođačima nije dug, iako nije plaćen, ono što javna preduzeća nisu vraćala svoje kredite, takođe nije bio javni dug, ono što je „Agrobanka“ napravila skoro 700 miliona evra duga, ni to nije javni dug, ni Razvojna banka Vojvodine 300 miliona evra, ni to nije javni dug, to za njih nije bio javni dug. Nije bio javni dug ni ovo, pošto se reč o „Srbijagasu“ i stalno napadan direktor Bajatović, nisam ja njegov advokat, on je poslanik, može da se brani ovde, ali zarad istine, najviše su dugovale lokalne samouprave za isporučen gas i tad je „Srbijagas“ pravio gubitke. Gas je korišćen za toplotnu energiju građana. Gas je naplaćen, odnosno toplotna energija od građana. Što nije plaćeno „Srbijagasu“? Tad su bili neki drugi predsednici opština. Što nisu plaćali svoje obaveze prema „Srbijagasu“, nego je Republika Srbija morala da preuzme te obaveze i sad oni pričaju kako mi zadužujemo građane?
Druga stvar mene interesuje, ako je novac naplaćen za isporuku toplotne energije, gde je potrošen, kad smo zatekli i opštine koje imaju svoje dugove i svoje deficite? To niko neće da odgovori, ali znaju jednu mantru - Vlada Aleksandra Vučića zadužuje našu decu. Pa, još izađe još jedan kolega poslanik kaže – novih 200 miliona evra se pravi zaduženjem, 184, a jako dobro zna, bio je na sednici Odbora za finansije, da je u pitanju restrukturiranje starog duga koji je napravila Vlada koju je on podržavao, ali ne odgovara mantri. Jako treba biti bezobrazan, znati istinu, a ne govoriti je. I onda se čude kako na izborima ne mogu da prebace 6% ili 7% ili se čude što ne smeju da kandiduju svog kandidata za predsednika Republike Srbije, a predstavljaju se kao državotvorna stranka.
(Goran Ćirić: Da li je ovo tema dnevnog reda?)
Jako dobra tema dnevnog reda.
Kada su u pitanju javna preduzeća i preduzeća u restrukturiranju od kojih smo takođe imali nasleđene dugove, nisu se takmičili u rezultatima rada tih javnih preduzeća. Znali su, tu je država, tu je budžet, tu su banke, od kojih će da se podigne kredit, i to veći ne nego što se danas zadužuje Vlada Republike Srbije, nego veći od kamatnih stopa nego što se danas zadužuju građani Republike Srbije, a takmičili su se ko će kupiti bolji automobil, i sada pričaju o automobilima. Takmičili su se ko će kupiti bolji automobil.
(Marijan Rističević: I voziti Šarića.)
To ne znam. Za Šarića ne znam, neću da spominjem. E, tako je trošen novac. E, tako je nastao javni dug.
Znači, ni dinar se Republika Srbija ne uvećava svoj javni dug ovim zakonom. Ni jedan jedini dinar, samo plaćamo tuđe obaveze. Neko će da kaže – pa, dokle? Dok moramo. Još ne prihvataju činjenicu da je Republika Srbija za samo tri meseca smanjila svoj javni dug za 2% poena u odnosu na BDP. To jako dobro znaju, i ne moraju da kažu. Evo, ne morate da nas pohvalite, ali neka kažu bar istinu.
Postavlja se pitanje zašto podižemo novi kredit kada imamo suficit u budžetu, pa da bismo povećali plate u javnom sektoru i penzije. Zato. Hoćete zato da nas neko optuži da je to greh. Ali, povećaćemo plate i penzije sa onim što je država uštedela i zaradila, ne sa kreditima, kao što je to bilo ranije da bi se kupovali glasovi.
Da li će to povećanje da pomogne privredi? Da, hoće. Jer, mi počinjemo da imamo i privredu, a ranije što se država zaduživala da bi dala građanima plate i penzije, opet je završavalo u bankama na ekstremno visokim kamatama koje su bile do 2012. godine, na kratkoročne kredite do 35%. Danas je 10 do 11%. Banke su duplo zarađivanje, na zaduženjima od države, na zaduženjima od građana.
Kome će najviše da bude žao što imamo ovako dobar sporazum sa Svetskom bankom? Bankama. Neće moći više da računaju na sigurnog klijenta koji se zove Republika Srbija, već će morati malo da se izlože riziku, da izađu na tržište i da kreditiraju sa nižim kamatnim stopama i građane i privredu. Tako se vodi država.
Onda nemojte da vas čudi što u vreme fiskalne konsolidacije Aleksandar Vučić na izborima dobije 57%. Nemojte da vas čudi. Jer ima rezultat. Ima rezultat. On ima svoje, vi imate svoje.
Da li ste nešto naučili na greškama? Ako nastavite ovako, sumnjam. Jer ćete da naučite na greškama onda kada naučite da gubite na izborima. Kad naučite da gubite na izborima, čestitate pobedniku, onda možete i da pobedite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju Nela Kuburović, ministar pravde, dr Dušan Vujović, ministar finansija, Nenad Milović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Milina Filipović, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Slavica Jelača, pomoćnik ministra pravde, Branko Drčević, v.d. direktora Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Mišela Nikolić, savetnik potpredsednika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Sima Avramović, predsedavajući Zajednice pravnih fakulteta u Republici Srbiji, Ivan Jovičić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Tatjana Lagundžija i Sandra Kulezić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, Aleksandar Malešević, samostalni savetnik u administrativnoj kancelariji Državnog veća tužilaca i Vesna Janjić, samostalni savetnik u Odeljenju za statusna pitanja sudija Visokog saveta sudstva.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama od 1. do 42, a pre otvaranja zajedničkog načelnog jedinstvenog, pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika i članova poslaničkih grupa. Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1 i članu 195, članu 201. stav 2. i članu 202. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora Pravnog fakulteta, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Privrednog Apelacionog suda koji je podneo Odbor za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu Odluke o prestanku funkcije javnog tužioca Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Predlogu kandidata za člana Visokog saveta sudstva koji su podneli dekani Pravnih fakulteta u Republici Srbiji na zajedničkoj sednici od 28. februara 2017. godine, Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Listi kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju, koji je podnela Vlada, Listi kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici, koji je podnela Vlada, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca, Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 82. stav 1. tačka 2. Zakona o državnom premeru i katastru, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Dvadeset minuta je proteklo.

Ne možete sada, zato što sada mogu samo ovlašćeni predstavnici ili šefovi poslaničkih grupa.