Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovo Ostojić.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Jovo Ostojić. Još dva minuta.

Možete naravno ministre.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Još devet minuta imate od vremena poslaničke grupe.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Marko Đurišić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospodine, možda biste i bili u pravu, ali recite mi molim vas kada ja to vama nisam dao pravo na repliku čak i kada je spominjan bivši režim?

(Marko Đurišić, s mesta: Ja ne mogu da gledam ko predsedava, predsedavajući…)

Svako od nas ima svoj prag tolerancije, pravo na repliku je diskreciono pravo koje pripada predsedavajućem. Neke kolege imaju strožiji kriterijum, ja smatram da imam blaži i smatram da nisam povredio Poslovnik.

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)

Apropo tome, gospođice Jerkov nemate pravo na repliku, a pošto niste ovlašćen predstavnik predlagača ali vaša poslanička grupa ima ukoliko želi da iskoristi to pravo. Izvolite.

Pa, upravo ste gospodine Ćiriću dokazali da ovu sednicu vodim u skladu sa Poslovnikom i da se prema svim poslanicima ponašam jednako.
Ni jednom nije spomenuta DS…
(Balša Božović, s mesta: Jeste.)
… ali sam smatrao da se gospodin Đukanović obraća vašoj poslaničkoj grupi i zato ste dobili pravo na repliku.
(Goran Đirić, s mesta: Ali Balša Božović nije dobio to pravo, toga ste i vi svesni.)
Žao mi je, žao mi je, ja odgovaram samo za svoje postupke.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospodine Martinoviću, smatram da nije prekršen Poslovnik odredbama koje ste citirali.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne tražim da se glasa.)
Naprotiv, ja smatram da su novinari takođe javne ličnosti, da imaju pravo da se bave politikom čak i dok se bave novinarstvom, samo bih voleo da se identifikuju na čijoj su političkoj opciji da bi građani znali da cene istinitost njihovog istraživačkog novinarstva.
(Balša Božović, s mesta: Poslovnik.)
(Vladimir Đukanović, s mesta: Replika.)
Balša Božović, po Poslovniku.

Gospodine Božoviću, nešto što najviše ne volim jeste da mi neko stavlja reči u usta koje nisam rekao.
(Balša Božović, s mesta: Možda vam je izletelo.)
Nije mi ni izletelo. Ja dobro znam šta sam rekao. Proverite u stenogramu. Ja govorim ono što mislim, a šta vi čujete, to je druga priča, i nema veze sa onim što sam i mislio i govorio. I upravo ste demantovali sebe u svemu onome što ste do sada radili, a ja sam upravo dao podršku nezavisnosti novinara, ako niste primetili. Imaju pravo na svoj politički stav i svoje političko mišljenje.
Po Poslovniku, još jednom Balša Božović.

Ja prihvatam izvinjenje.
Ne znam kako ste vi mene razumeli, ja znam dobro šta sam rekao.
Po Poslovniku, reč ima gospodin Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku Vladimir Đukanović i ja vas molim da završavamo sa replikama.