U redu.
Znači, predlagači amandmana na član 3. Predloga zakona kažu da najmanje dva puta godišnje Vlada RS utvrđuje listu, odnosno opravdanost. Kada ih čovek sluša i kada ne zna šta piše u celom zakonu, on bi verovatno stekao uverenje da je podnosilac amandmana potpuno u pravu. Ali, mi, kao što i reče predsedavajuća, često koristimo ovde samo jedan deo zakona da bismo napravili jednu političku priču, jer ako pročitate prethodni stav istog člana, koji glasi – izmene i dopune akta kojim se utvrđuje lista označenih lica vrši se odmah po saznanju za postojanje činjenica od značaja za njene izmene. Znači, odmah. Velika je razlika od onoga što pričamo sada.
Isto tako kada je u pitanju opravdanost stavljanja na listu, mi smo pravna država. Vlada ima izvršnu vlasti i jedan od naših Ustavom predviđenih mehanizama jeste sudska zaštita. Rešenje kojim se neko stavlja na listu i lista objavljuju se u „Službenom glasniku“. To je javna isprava i svi drugi državni organi na osnovu javne isprave, objavljene u „Službenom glasniku“, pa i lica koja se nalaze, saznaju da su na toj listi. Može i posle ministar da pošalje pojedinačni akt.
Treća stvar, ne odlučuje ministar ko će biti na listi. On to radi na osnovu predloga UN, naših državnih organa ili na obrazložen predlog druge države.
Za ovaj drugi deo, kada su u pitanju naši državni organi, time se bave nadležne obaveštajne agencije i da biste dospeli pod kontrolu nadležne državne agencije vi morate po našem zakonu, ne nekom marsovskom, da imate sudski nalog. Znači, sva prava, o svim pravima građana, pa čak i to da li će biti predmet rada neke službe odlučuje ko – sud, po našem Ustavu neprikosnovena i apsolutno nezavisna i samostalna grana vlasti.
Kada počnemo da pričamo o nečemu, hajde da pogledamo celo zakonodavstvo, kao što je tu jedan kolega izlazio u raspravi u načelu i rekao je – a, zašto ne i finansijske institucije? Zato što imamo drugi zakon koji se zove Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. On se odnosi na finansijske institucije. Ovo se odnosi na fizička i pravna lica i građane.
Nećemo valjda da pravimo paralelne zakone, jer kada pravimo paralelne zakone, ako su u suprotnosti jedan sa drugim, onda imamo problem koji ne može da reši Ustavni sud, nego opet mora da rešava Skupština. Zato paralelno zakonodavstvo ne treba praviti i u ovom slučaju kakav je ovaj zakon napisan i predložen Narodnoj skupštini uz ove amandmane koje je Vlada RS prihvatila i nadležan Odbor za finansije prihvatio mi uobličavamo naše zakonodavstvo kao jednu celinu gde su zakoni usaglašeni i tačno se međusobno dopunjuju i određuju kako će državni organi u određenim slučajevima da postupaju. Valjda nam je to cilj.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Sve bi to bilo u redu to što podnosioci amandmana govore da su pročitali Zakon o kontroli službi bezbednosti, zakonom kojim se reguliše njihov rad, a ne samo kontrola, pa bi znali da bi za tu proveru prvo morao zahtev da ide tužilaštvu, pa tužilaštvo da uputi sudu pa sud da odobri. To bi izgledalo ovako, da vam objasnim, da bi dva puta, najmanje dva puta godišnje lice bilo predmet rada nadležnih državnih organa i obaveštajnih službi ili kako se to popularno kaže – da ga stavimo na mere.
Onda ćemo resurse koje država ima, a koji koštaju, da upotrebljavamo samo da bismo nešto proveravali više puta, a pri tome da rizikujemo da neke mnogo važnije stvari promaknu tim nadležnim državnim organima i dovedu u pitanje bezbednost naše zemlje. Ili, da povećamo broj zaposlenih u tim nadležnim državnim organima, ali onda će kolege iz bivšeg režima da nas napadaju kako mi postajemo policijska država. Država ima svoje resurse, oni su tačno određeni u skladu sa njenim interesima, interesima građana Republike Srbije i njihovoj bezbednosti i nemojte da im dajemo više obaveza jer ćemo na taj način da povećavamo troškove rada te službe i baš za ona lica koja su predmet ovog spiska da ugrozimo njihova građanska prava.
Kao što sam rekao i u prethodnom delu…

Završavam.
…Republika Srbija treba da ima zakone koji su međusobno usaglašeni, tačno da se dopunjuju u onom delu gde je to potrebno, da bismo imali obezbeđena i ljudska prava i bezbednost države na onom nivou kao što to naši građani očekuju.

Čega se pametan stidi… Organizovan kriminal, gospodin Mišković, „Razvojna banka Vojvodine“, hoćete da nabrajam dalje? Nisu samo narkotici organizovan kriminal. Hoćemo li da pričamo o „Agrobanci“? To što ste imali kao dostignuće, to je bilo zbog američkih obaveštajnih službi, koje vam je dalo podatke gde više niste mogli da se sklonite, nego da uradite po zakonu.
Amandman - i drugim finansijskim institucijama, da li je neko pročitao Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma? Nije niko. Vi ste ga doneli. Kako ste donosili zakon koji ne pročitate? Sada hoćete u ovom zakonu da nešto što je već rešeno drugim ponovo stavite u istu ravan. Evo ja sam spreman i kada su u pitanju borba protiv narokotika, da izmerimo sve. Hajde da izmerimo koliko je otkriveno, koliko je lica zbog toga osumnjičeno, u kojoj fazi su sudski procesi. Uvek ćemo da budemo za to.
Vi možete da se kitite vašim zaslugama, samo, da sam na vašem mestu, ja bih ćutao, apsolutno tako, zato što je država za vreme vlasti Borisa Tadića, DS, Vlade Mirka Cvetkovića, bila talac u rukama nekoliko ljudi koji se nisu bavili politikom, koji nisu izašli na izbore.
Hoćemo li da pričamo o Zakonu o deviznom poslovanju, kako je napisan kada je najmanje trebalo da bude donet? Kako su milijarde evra iz Srbije završavale u ofšor kompanijama? Da li su to dostignuća kojima se neko ponosi? Ja se sa time opet ne bih ponosio, kako je novac izvlačen iz Srbije, kako je pran, kako smo davali zakonski osnov da neko štetu pravi državi, a da ne odgovara. Sada ovde pod izgovorom zato što je zaboravio da je glasao za jedna zakon, narodni poslanik kritikuje rad ove Vlade. Zaboravio je da je doneo takav jedan zakon.
Mi ćemo da nastavimo našu borbu i protiv narkotika, jer je to najveće zlo, protiv terorizma, to je na globalnim razmerama zlo. Organizovani kriminal je upropastio Srbiju do 2012. godine, a tajkunske veze sa državom upropastile su je i osiromašile građane Republike Srbije. Uvek ću, ne da zaboravim, nego ću uvek na to da vas podsećam, kada je gospodin Mišković rekao - ako me država natera da platim porez koji treba da platim, ja ću da zatvorim svoju kompaniju i da izbacim radnike na ulice. Onda je Mirko Cvetković kao premijer išao Miroslavu Miškoviću na noge. A šta je sa onim drugima što plaćaju porez? Što je on povlašćen?
Ako je to vaša borba protiv organizovanog kriminala, svaka vam čast.

E, sad, svega sam se u životu naslušao, svega sam se u životu nagledao, gospodine predsedavajući, ali ono što mi smeta jeste da neko vređa moju inteligenciju, da kolega poslanik izađe i kaže – mi smo naplaćivali porez. Ako baš želi, biće predmet rada Odbora za finansije i kontrolu trošenja budžetskih sredstava i rad poreske uprave, pa će taksativno da dobije imenom i prezimenom čija su sve rešenja sakrivana u fiokama za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, koji je obavljao i posao ministra finansija.
O tim porezima, kako su naplaćeni, pa niste ni smeli da uđete kod Miškovića, a još manje kod Milana Beka, ma ni da im priđete.
Sada naplaćujemo poreze koji su dospeli za vreme ove Vlade, ali se naplaćuju i porezi koji su bili sakrivani za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Gospodin je zaboravio da je naplata poreza 2014. godine za 30% veća nego 2011. godine, a za skoro 40% 2014. godine. Pa, nemamo mi povećanje prometa, nego imamo bolju kontrolu i naplatu poreza, zato što su neki bili povlašćeni da ne plaćaju državi svoje obaveze. Naterali ste nas da zbog toga, kad smo otkrili koliki su poreski dužnici, jer niste ni smeli da ih kontrolišete, morali smo da pravimo reprograme na poreske obaveze koje su nastale za vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
To su rezultati te Vlade. Nemojte molim vas vaše zasluge da pripisujete SNS. Mi imamo svoje, vi vaše. Vi se vašima kitite. Ja bih se stideo.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim podnosiocima ovog amandmana, jer da nisu oni podneli ove amandmane teško da bi Vlada Republike Srbije opstala do kraja svog mandata. Zahvaljujem se njihovom konstruktivnom doprinosu na amandmane koji, recimo, glase ovako - u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, u članu 12. stav 2. između reči: „deklaracije“ i reči: „podnese“ prazno slovno mesto briše se. Sačuvali ste integritet Narodne skupštine i takođe vam se i na tome zahvaljujem. Pokazali ste Vladi Republike Srbije svoje jako oštre i opasne zube, naučili ste ih pameti da moraju da poštuju Narodnu skupštinu Republike Srbije i dostojanstvo narodnih poslanika. Ja sam vam na tome, gospodine Pavićeviću, neizmerno zahvalan.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Ukoliko ne, prelazimo na rad po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Nevena Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Saša Mirković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Topić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladica Dimitrov, a neka se pripremi narodni poslanik Gorjana Marinković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao u vezi ove debate svoje kolege, kako iz vladajuće većine, tako i od pripadnika bivšeg režima. Slušao sam i njihove primedbe i mogu da kažem da u jednom delu primedbe imaju nekog osnova, ali ne bih mogao baš u svemu da se složim zašto u Srbiji danas imamo određene probleme i zašto moramo neke stvari da radimo kao što radimo.        
Jedan od zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Saveta ministara, između Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti. Pa je jedan kolega ili koleginica su izjavili ovde da ćemo mi da vodimo energetsku efikasnost po školama, a u mnogo velikom broju škola mi nemamo čak ni sanitarne čvorove. Potpuno se slažem, ali mi ne možemo da obezbedimo kredite za ovako nešto po ovim uslovima. To moramo sami da finansiramo, a ne možemo da finansiramo zato što je milijarda evra isparila iz „Agrobanke“ i Razvojne banke Vojvodine. O tome ste tada trebali da razmišljate. I ja bih vrlo rado one koji su juče bili ispred Ministarstva prosvete poslao da svoje zahteve ponove pred tužiocima i pred sudijama, pred istražnim zatvorima zašto su im plate smanjene 10%.
Jako je lako reći i kritikovati kada je državna kasa prazna i posipati se pepelom, a znajući dobro da niko ne može da promeni ovo stanje koje imamo na onaj način i onom brzinom kao što to sada žele predstavnici bivšeg režima koji su državu doveli mnogo većom brzinom u jedno jako teško stanje.
Jeste, nama je potreban i ovaj sporazum. Energetska efikasnost jako je bitna ne samo zbog toga što to puno košta i zato što energije nema neograničeno, nego i u cilju zaštite životne sredine. Uvek ćemo stati iza ovakvih projekata. Više puta smo o tome govorili i nije ovo prvi kredit koji podiže Vlada RS, odnosno Republika Srbija sa ovom bankom, već jedan u nizu. Žao mi je samo do pre tri godine što su mnogi od tih kredita preuzimani, ali nisu sprovođeni u delu na terenu pa sada imamo zakone da se zadužujemo, zakone u kojima smo utvrdili rokove, ali zato što nisu postojala podzakonska akta po dve ili tri godine, pri tom mislim na 2009. 2010. 2011. i 2012. godinu, mi sada plaćamo penale zato što oni koji su trebali da sprovode zakon to nisu bili u mogućnosti zbog lenjosti same Vlade Mirka Cvetkovića.
Kada su u pitanju zakoni o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije u uzajamnoj pomoći, naš Carinski zakon, takav kakav je, mora da se prilagođava i okruženju u kome se Srbija nalazi i da se prilagođava raznim tehničkim mogućnostima, da na prvom mestu carinski postupak bude brz, efikasan i precizan.
Postoji još jedan problem, a to je što je zbog manjkavosti samog carinskog postupka, odnosno te manjkavosti su bile izvor sive ekonomije na teritoriji Republike Srbije, pa se dešavalo da određena roba uđe u Srbiju, da je navedeno da ta roba treba da bude izvezena kroz Srbiju samo kao tranzitno mesto i ode u neku treću zemlju. Najčešće se dešavalo da ostane u Srbiji, što je takođe bio jedan jako ozbiljan generator sive ekonomije, koja je posle korupcije i kriminala najviše uništila Srbiju, jer su mnogi iz Vlade Mirka Cvetkovića i ranijih vlada o tome žmurili, pa smo imali onu čuvenu patriotsku pljačku veka, dole na teritoriji naše Pokrajine Kosova i Metohije.
I gle sad, ja izražavam zadovoljstvo zbog toga, imamo jedan sporazum i sa Albanijom. Zašto? Pa, zato što je Albanija, odnosno to što Srbija ne vrši vlast na teritoriji svoje južne pokrajine, najveći deo robe iz Albanije koja je uvožena na Kosovo završavao je na teritoriji Republike Srbije u sivoj zoni. I obrnuto, deo robe koji je išao prema Kosovu i Metohiji završavao je u Albaniji kao generator sive ekonomije i sive zone. Jednim ovakvim sporazumom pravimo jedan korak da se to zlo, koje je u finansijskom smislu zadesilo Srbiju, polako počne da se suzbija, naravno, uz sve druge državne organe.
Na kraju, pošto ću da govorim samo 10 minuta, hteo bih da prodiskutujemo i o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Prvo, iznenadile su me neke kolege da su zaboravili da jedan zakon za jedan ovakav problem ne postoji. Mi već imamo zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Taj zakon je regulisao položaj finansijskih institucija, obavezu prijavljivanja takvog novca. Da li nekome treba da se to nađe i u novom zakonu? Ja mislim da ne treba. Zato što je zaboravio za koji zakon je glasao, a zaboravio je da u tom zakonu nema ni definicije terorizma, ali je glasao za njega. Glasali su i ovi drugi sad, ne znam više iz koje grupacije, a sad kažu da su ovo manjkavosti koje su izneli u zakonu, a prethodni zakon koji reguliše ovu oblast, o tome nije bilo ni reči. Pritisni dugme i baš te briga.
Zašto je važna jedna sistemska borba protiv terorizma? Terorizam se prvo finansira na dva načina. Jedan je šverc, najčešće droge i oružja, a drugi je potpuno legalna aktivnost, poslovna, finansijska i bilo koja druga i od ostvarene dobiti finansira se terorizam. Sa onim zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma završili smo sa onim nelegalnim delom, a sa ovim zakonom sa onim legalnim delom.
Zašto je to potrebno Srbiji? Zato što je terorizam jedna takva organizacija, ne postoji jedna teroristička, ali uvek će da traži zemlju gde postoji plodno tlo da obezbedi finansiranje svojih aktivnosti, koje su posle zločina iz Drugog svetskog rata najgore i najteže. Srbija se nalazi u Evropi, na zemaljskoj kugli i ona ima obavezu takođe da svoje zakonodavstvo upodobi u smislu da ne može da bude zemlja u kojoj se finansira i generiše jedna takva pošast koja nas je zadesila u proteklim decenijama.
Sve kritike koje kolege poslanici žele da upute o manjkavosti zakona, molim da budu konstruktivne, u smislu poboljšavanja samog zakona. Ovde je reč o
jednom zakonu koji reguliše šta se smatra pod terorističkom organizacijom, koja se lica ili pravni subjekti mogu nazvati određenim povezanim licima u smislu finansiranja terorizma i upravni postupak kako da se spreči finansiranje terorizma ukoliko se to dokaže. Ja bih molio da se vrate na te rasprave i na te diskusije. Sve izvan toga po meni je samo jedna želja da se stekne neki politički poen na jednoj temi koja je jako osetljiva i koja muči celu zemaljsku kuglu.
Zbog svega, mi u Srpskoj naprednoj stranci nećemo da se dvoumimo da li set ovih zakona treba izglasati ili ne. Svakako da ćemo dati poverenje ovim zakonima, zato što poboljšavaju na prvom mestu finansijski sistem u Republici Srbiji, a na drugom mestu podižu ugled Republike Srbije kada je u pitanju borba protiv međunarodnog terorizma. Hvala lepo.