Pokušaću da odgovorim predlagaču amandmana, odakle tolike otplate na kamatu.

Tri milijarde je zadužena Republika Srbija za zaostale obaveze, a preuzete iz budžeta 2012. godine. Nisu bile isplaćivane subvencije poljoprivrednicima, vršeni su javni radovi koji se nisu nalazili u budžetu, a za šest meseci je potrošen čitav deficit zato što je savršena poreska uprava imala izvršenje od planiranog samo 60%. Na tome im se tako uspešno divi i bivša vlast u Gradu Nišu.

Na to smo potrošili tri milijarde evra, potrošili smo milijardu evra na sanaciju štete nastale u „Agrobanci“ i Razvojnoj banci Vojvodine i zbog toga smo imali još 2 milijarde i 700 miliona evra otplate po kamatama.

Onda se kolega poslanik čudi odakle 132 milijarde dinara – rashodi po osnovu kamata. Uzmete lepo digitron, papir i olovku, pa pomnožite 17 puta 7,5 do 9%, pa pomnožite na godišnjem nivou, pa dodate na to vaše tri milijarde preuzetih a neizvršenih obaveza, milijardu evra za „Agrobanku“ i Razvojnu banku Vojvodine i 2,5 milijarde evra za dosadašnje kamate i doći ćete do tog iznosa koji spominjete.

Nemojte da se čudite, tih 132 milijarde nisu ništa drugo nego rezultat bivšeg režima, ne znam odakle im pravo da to nešto više i pitaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, o tome i pričam. Ali, očigledno džabe je ćoravom namigivati i gluvom šaputati, tako kaže naš narod. Reformisanje privrede, priča mi poslanik bivšeg režima. Dok je taj režim bio na vlasti 400.000 ljudi je ostalo bez posla. Nemojte da mi pričate više o reformi privrede. Nemojte da mi pričate više o otpuštanjima. Četiri stotine hiljada ljudi po Republičkom zavodu za statistiku, koji ste vi postavili, koji nije promenjen.

Idemo dalje, pošto mašete rukom, 22 milijarde manje tri milijarde dugova koje ste nam ostavili je 19 milijardi. Milijardu evra za saniranje štete, vama je smešno milijardu evra što ste napravili u Razvojnoj banci Vojvodine i „Agrobanci“ štete. To je 18 milijardi. Dve milijarde i 700 su otplate kamata na kredite i zaduženja koje ste nam vi ostavili. Nemojte da se više time hvalite, zato što opet naš narod kaže – čega se pametan stidi, neko drugo se ponosi. Nemojte da pomislim tako nešto o vama.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste povredili član 105. Poslovnika polemišući sa narodnim poslanikom kome smetaju narodne poslovice, kome smeta narod zato što neće da glasa za njihovu stranku. Da ne bi ovde bilo više nekih nedoumica, vama ću da nabavim Vuka Stefanovića Karadžića, zbirku narodnih poslovica, pa kada budu reklamirali da im kažete na kojoj se to strani nalazi. Ja stvarno ne razumem, ako kažem narodnu poslovicu, zašto se odmah neko identifikuje. To nije moj problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS neće glasati za ovaj amandman zato što je priča oko subvencija u poljoprivredi više političke prirode, nego one suštinske. Do sada smo imali situaciju da oni koji su uništavali srpske poljoprivredne kombinate, da bi na jeftin način dolazili do državnog zemljišta, plaćali zakup, a onda im se za istu vrednost zakupa iz budžeta Republike Srbije vraća novac. Neće se više davati za subvencije u poljoprivredi ni Miškoviću, ni njemu sličnima.

Sa tim subvencijama koje dajemo, a ukidamo bogatima, izjednačavamo ih na tržištu. Zato postoje subvencije u poljoprivredi. A do sada se dešavalo da su oni najbogatiji imali najveće prihode od subvencije. Ni protiv toga nismo imali baš nešto mnogo protiv, ali nismo videli finansijski efekat tih subvencija. Zato se iznos umanjuje i subvencije će biti opredeljene za one kojima je najteže da naprave poljoprivrednu reprodukciju u jednoj sezoni. Ovako, da ostane po starom, najveću korist bi imali oni koji imaju najviše zemlje, najviše novca, najlakše mogu da ulažu i za njih je zbog savremene mehanizacije poljoprivredna proizvodnja najisplativija. To više država da plaća ne može, niti hoće. Hoćemo onaj najbrojniji, najzastupljeniji sektor u poljoprivredi, a to su mala poljoprivredna gazdinstva. Sa ovim subvencijama da izjednačimo na tržištu i da njihov proizvod učinimo konkurentnim. Iz tih razloga mi nećemo podržati ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovani građani Republike Srbije, evo, već devet i po sati raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2014. godinu, budžetu za 2015. godinu, setu finansijskih zakona. Ono što može ovu diskusiju, koja se vodi već satima ovde u Skupštini Srbije, da se svede na nekoliko stvari, da narodni poslanici bivšeg režima, koji sebe nazivaju intelektualcima, nas iz SNS polupismenima, da narodni poslanici bivšeg režima, koji su predvodili Srbiju 12 godina, sebe nazivaju elitom, a nas iz SNS građanima drugog reda. Narodni poslanici bivšeg režima koji su vodili Srbiju 12 godina usuđuju se da nam prete, a nismo ih se bojali ni kada su bili najjači.
Narodni poslanici bivšeg režima, koji je vodio Republiku Srbiju 12 godina, nazivaju nas stokom, a posle svega što su uradili Srbiji, njenoj privredi i njenim građanima, ne mogu ni da nas uvrede. Ja sam u jednoj izjavi priču oko rebalansa budžeta i priču oko preuzimanja duga Er Srbije, za one koji su to kritikovali, nazvao bezobrazlukom i nisam posle svih ovih diskusija to svoje mišljenje promenio, zato što mi niko od narodnih poslanika bivšeg režima, koji je predvodio Srbiju 12 godina nije objasnio odakle tih 160 miliona evra duga Er Srbije, odnosno JAT-a.
U periodu od 2008. do 2012. godine Narodna skupština je davala saglasnosti na zaduženja Jugoslovenskog aerotransporta za pokrivanje dnevne likvidnosti JAT-a. Krediti su uzimani, potrošeni i ostalo je 160 miliona evra duga. Neka mi neko objasni kako su to vodili Er Srbiju, odnosno JAT? Pošto spominju često retrovizore, vratićemo se i na to.
Napadaju za preuzimanje javnog duga od „Srbijagasa“, a što ne kažu gde su najveći gubici „Srbijagasa“? Da nisu možda u azotari koju su njihovi ministri veštačkim đubrivom pelješili? Da li su zaboravili? Da li je to taj retrovizor o kome se priča? Što ne pogledate vi jednom u njega? Što nas terate da vas stalno na to podsećamo?
Na drugom mestu lokalne samouprave, toplane. Ko je vodio tada lokalne samouprave? Isti taj bivši režim koji je vodio Srbiju 12 godina. Što i u taj retrovizor ne pogledate?
Reče jedan kolega – zašto policija da plaća svoje usluge „Telekomu“? Što jednostavno „Telekom“ ne otpiše, to je državno preduzeće, mi ćemo njima da prebacimo, da platimo iz budžeta dugove koje imaju prema „Telekomu“, a onda će „Telekom“ da vrati, to je isto budžet.
Da li neko zna kako se pravi završni račun? Znate li da otpis potraživanja ide u dugovnu stranu? Da li zna neko da se kvare bilansi tog preduzeća i njegov bonitet? To nije bitno. Bitno je da se napravi politička priča, da ono što je dobro za građane, što je dobro za državu, na osnovu te političke priče bude najgore. To ne mogu da razumem, ni posle toliko godina bavljenja politikom. I kada sam bio opozicioni poslanik, radovao sam se ako, doduše retko, ako Vlada koja vodi Srbiju tada napravi dobar potez. Nije mi to bilo teško da priznam. Ako je bilo kritike, bilo je samo da li je moglo bolje, ali pripadnicima bivšeg režima koji su vodili Srbiju 12 godina izgleda da je najmilije da što je za narod gore, da bi njima bilo bolje.
Tako je bilo dok su vodili Srbiju, a sada, ako bude gore, njih ponovo na vlasti. E, pa, tu ćete da se načekate bogami dosta dugo. Ne mogu da shvatim, zar nisu srećni što se konačno od ušteda koje je napravila Vlada Republike Srbije isplaćuju subvencije poljoprivredi koje su nastajale baš dok su oni vodili tu istu poljoprivredu, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, a onda će neki poslanik da ustane i da kaže - pa, vi ste napravili i zadužili državu za 7,5 milijardi evra.
Hajde da pogledamo tih 7,5 milijardi evra. Tri milijarde evra, dugovi iz 2012. godine, koji se nigde nisu nalazili. Država je stvarala obaveze, vršila javne radove, to nigde nije bilo u budžetu. To je tri milijarde evra. Milijardu evra, pokrivanje gubitaka iz „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“, za tri godine oko dve milijarde i 700 miliona evra otplata kamata na zaduženje, ne naše, nego bivšeg režima.
Napadate ministra što je konačno prvi put imao hrabrosti da i dugove javnih preduzeća i garancije koje izda Narodna skupština Republike Srbije stavi u budžet, a to ste krili dok ste bili na vlasti, o tome nije smelo da se govori. Zato nam je i propao petogodišnji aranžman sa MMF-om, koji je zaključen, čini mi se, 2010. godine, ali je naprasno u martu 2012. godine raskinut.
Ne mogu da shvatim da neko napada rad poreske uprave. Sad je premijer izneo tačne podatke. Godine 2013. naplaćen je porez na dodatu vrednost u decembru mesecu od 19 milijardi dinara za prvih 15 prvih dana, sada 22. Žao mi je što nije izneo podatak koliko je to bilo u decembru 2011. godine? Kako nastade ta siva ekonomija? Kako nastade ta siva zona? Niko od poslanika bivšeg režima koji su vodili Srbiju do 2012. godine ne daje odgovore, a on bi to najbolje trebalo da zna, jer se dešavalo baš za vreme njihove vlasti.
Argument da se stopa nezaposlenosti smanjila zato što su poslodavci iz sive zone počeli da prijavljuju svoje zaposlene, postavljam pitanje – a odakle ti radnici u sivoj zoni, kako se to desilo, ko ih je tamo oterao? Oterala ih je nelojalna konkurencija koju su predvodili tajkuni, pa se vlasnik preduzeća koji nije bio tajkun snalazio kako je znao i umeo da opstane na tržištu i za to se isto tako ne preuzima odgovornost. Što se ne preuzima odgovornost za poreske obaveze koje su nastale do 2012. godine, tako što se pljačkala srpska privreda, srpske banke i utajilo na porezu? Kod Miškovića niko nije smeo da ode da traži da plati porez, ni kod mnogih drugih, a ova Vlada jeste. Džabe vam svi ti pokušaji da preko određenih medija prikažete da mi štitimo tajkune. Štićeni su bili dok nisu plaćali porez. Kad plaćaju porez, građani su kao i svi drugi. Ako su se ogrešili o zakon, odgovaraće pred nadležnim pravosudnim organima. Da li to nekome smeta u Srbiji? Verovatno onima kojima su pomagali i vršili političku vlast ti isti tajkuni.
Sačuvaću još vremena za kraj svog izlaganja. Hteo bih samo da se vratim na taj retrovizor, tako često spominjan. Rekao sam razloge zašto gledamo u njih, ali mi se čini, takođe, da je neko Srbiju, bivši režim, vozio, vodio, kako hoćete, 12 godina sa zatvorenim očima, bez retrovizora, bez ičega, a oči su bile zatvorene da ne bi gledali kako tajkuni trpaju pare u džep, državne, narodne pare, kako se uništava srpska privreda, kako dobiju poneki dinar za svoju kampanju da bi opstali još koji dan, mesec ili godinu na vlasti. Zato se postavlja pitanje - što su te oči bile zatvorene? Sada isto, čini mi se, kad god se nešto dobro uradi za građane Srbije, pripadnici, poslanici bivšeg režima, koji su vodili Srbiju 12 godina, ponovo zažmure. Mi nećemo. Srbiju ćemo voditi otvorenih očiju, vodićemo računa o njenim interesima, a u retrovizor gledaćemo po neki put, i to iz dva razloga, da vas podsećamo šta ste radili dok ste bili na vlasti i, drugi razlog, da se ne desi da nas gori od nas pretiču u ekonomskom razvoju, kao što se to dešavalo dok su pripadnici bivšeg režima, koji su vodili Srbiju 12 godina, to dozvoljavali.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Vujović, ja vam se zahvaljujem na jednom jako iscrpnom i stručnom objašnjenju koje ste dali mom kolegi poslaniku bivšeg režima.
Ali, ja ću ipak na onaj jednostavniji način da pokušam da dam neki odgovore na njegova pitanja.
Troškovi putovanja, uvek jako osetljiva tema i kolega bi kao bivši ministar trebao da zna da to nisu samo troškovi putovanja za decu, za inspekcijske službe, za policiju, nego za sve zaposlene.
Pošto je najveći deo državne administracije baš u Beogradu, trebao je da zna da od tih troškova putovanja, koje on spominje i one silne milijarde, i njegova sekretarica dok je bio ministar odbrane, dobijala je novac za markice. Toliko o tome, znači nema tu nikakve ekskluzive, nema tu ničega spornog.
Sajt NBS i stopa zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, to nije organ koji se time bavi, niti je posao tog organa, tim poslom se bavi Republički zavod za statistiku, isti onaj koji je bio u istom sastavu i dok je bio ministar.
Čuvena priča oko kursa evra 6. aprila 2012. godine, kurs evra je bio tačno 119 dinara i 80 para, pre tačno 28 meseci. Za 28 meseci, kurs dinara u odnosu na evro je promenjen na današnji dan za oko 2,5 dinara. Izračunajte molim vas, pošto volite da se bavite matematikom, koliko je to mesečno ili godišnje ili polugodišnje, svejedno je.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju predlagača ovog zakona da napravi opstrukciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je njihovo pravo. Da li je to smisleno ili besmisleno, uopšte me ne interesuje. Isto tako mogu samo da kažem da naši građani danas u zemlje EU mogu da putuju i bez zelenog kartona, bez dodatnih troškova i da bi to mogli da nastave i od nove godine morali smo da izmenimo zakonsku regulativu.
Predlagač ovog amandmana uopšte nije vodio računa o građanima, vodio je računa samo o svom političkom interesu. Podnošenjem ovakvih amandmana tera naše građane da od nove godine ponovo vade zelene kartone, da se izlažu dodatnim troškovima, možda je nekome to smešno, ali tako piše i da ih vraća u neka prošla vremena. Očigledno je da predlagači ovih amandmana su ljudi prošlosti, žive u prošlosti i uvek ćemo vrlo rado da ih podsećamo na tu njihovu prošlost, a njihova prošlost je da ovaj amandman nije u skladu ne sa direktivama EU, ne samo da nije sa direktivama EU, nego nije ni sa onim što građani očekuju od Narodne skupštine i NBS kao predlagača, a to je da mogu da putuju i da se ne izlažu dodatnim troškovima.

Od vremena poslaničke grupe mi računajte vreme koje ću da iskoristim.
Ja bih mogao i da prihvatim obrazloženje gospodina Pavićevića, ali u članu 19. reguliše se kako lica kojima su poverena sredstva prilikom ugovaranja o osiguranju treba da postupaju sa tim sredstvima. Brisanje ovog člana dovodi jednu anarhiju u osiguravajuće društvo. Ako nemamo nadzor koji vrši Narodna banka, ako nemamo ova načela koja su predviđena članom 19, dovešćemo u jako nepovoljan položaj osiguranike.
Ovaj zakon se ne piše zbog osiguravajućih društava, nego zbog onih koji se osiguravaju i to treba da bude prioritet. Ako izostavimo ovaj član i ostanemo i bez načela i bez finansijskog nadzora od strane Centralne banke, onda osiguravajuća društva mogu da otvaraju druge kompanije, ćerke, gde će da ispumpavaju novac, a građani će onda morati preko suda da naplaćuju svoje troškove.
U tome jeste razlika između nas i predlagača ovog amandmana. Nama je u interesu da zaštitimo građane i druge osiguranike, njihovo zdravlje, imovinu, a ne da se bavimo samo onim delom koji se tiče politike.
Slažem se da je Skupština mesto gde se bavimo politikom, između ostalog, ali mislim da narodni poslanici kao nosioci suvereniteta građana na prvom mestu imaju interes građana, a ne svoj politički interes. U tome je razlika između nas i onih koji podnose ovakve amandmane. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja bih vas zamolio da obavestite gospodina Pavićevića, kao nosioca suvereniteta građana, jednog dela građana Republike Srbije, da su on i njegov kolega Zoran Živković i politička stranka na čijoj su se listi nalazili izgubili izbore.

Potpuno se slažem u tom delu da smo potpuno ravnopravni, ali ne slažem se u onom delu da građani nisu dali mišljenje ko treba da vodi Republiku Srbiju. U tome je razlika, u tom pogledu između mene i prethodnog govornika. Građani su odlučili da povere svoju sudbinu, budućnost SNS, zato što su ovi koji su bili na vlasti pre SNS jako, jako uporno, jako vredno, jako sistematski, jako uspešno, nažalost, uništavali tu istu budućnost građana Srbije.
To što se možda neko tada nije bavio politikom, ali se nađe na listi jedne takve političke stranke, znači da se slagao sa politikom te stranke dok je ona vršila vlast. Tu nema nikakvog dvoumljenja, nikakvog izbegavanja odgovornosti. Osim toga, naš narod kaže – s kim si, takav si.

Pa sad ja ne bih više oko same suštine ovog amandmana i člana 24. Tu je viceguverner lepo objasnio i proceduru i sve ostalo. Vidim da su ovde i kolege poslanici iz opozicije čak imali više vremena nego studenti na raznim univerzitetima da se pripreme za diskusije po ovom zakonu.
Ovo vreme što smo do sada utrošili u čitanje zakona, kao što vidim konačno će kolege, podnosioci amandmana, da pročitaju ceo zakon do kraja zasedanja. Vidite da može za jedan dan i to da se uradi.
Što se tiče nadimaka ili skraćenica, znate, ne želimo mi iz SNS da imamo kumove. Mi sami određujemo i koja će da bude naša skraćenica ili ne želimo uopšte da je imamo.
Mi ovde poslanici, nismo poslanici napredne stranke nego Srpske napredne stranke. I, kao što je gospodin Pavićević kazao da su oni Nova stranka, pa kažu da su oni novi, možemo i mi da im damo skraćenice, pa da budu NS, ali onda će da se naljute kolege iz Nove Srbije. Tako da, nemojte da nama vi određujete skraćenice, to možemo sami ukoliko to želimo.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je podnosilac amandmana malo i zakasnio na raspravu, ali mu to ne zameram, ali baš jeste bila diskusija za koga se donose ovi zakoni?
Zakoni kakav je ovaj regulišu obaveze osiguravajućih društava koje imaju prema državi, nadzor koji vrši država i koje su im obaveze prema građanima. Znači, ovaj zakon se donosi u interesu građana.
Posle deset dana koliko su kolege poslanici imali zakon u rukama, plaču za još pet, pa ako ga niste pročitali za 10, a volite građane, nećete ni za još pet.
Kada je u pitanju da li treba prihvatiti ovaj član 35. i da li on ugrožava političku sigurnost, kako to kažu predstavnici Nove stranke, potpuno su u pravu kada kažu da ne ugrožavaju i donošenje zakona, ni političku sigurnost u Srbiji, ne mogu da ugroze oni više ništa.
Sa onim dok ste na ovaj ili na onaj način ugrožavali imovinu države Republike Srbije, ugrožavali socijalnu sigurnost građana Srbije, pravili politički nestabilne situacije u Srbiji je završeno, to su građani rekli na izborima i očigledno je da predstavnici te stranke još uvek nisu shvatili da su izbore marta meseca 2014. godine izgubili i oni i politička stranka koja ih je stavila na svoju listu.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač ovog amandmana očigledno ne shvata koliko je ozbiljna uloga nadzora nad poslovima osiguranja, pa zato i može da piše ovakve amandmane. Narodna banka je ta koja se stara o tome kako rade osiguravajuća društva, kako raspolažu sredstvima, kolike su im rezerve, ko upravlja tim sredstvima, a u okviru onih ovlašćenja koja su predviđena ovim zakonom.
Najveći problem, ovde se ističe, kao taj problem procedure, pa valjda zato ne shvataju zakon. Mogu da im dam jedan savet. Kao narodni poslanik koji je 12 godina bio poslanik, koji nije podržavao Vladu Republike Srbije, nama iz SNS nije bilo teško, ni subotom, ni nedeljom, ni za vreme državnih praznika, ni noću da dolazimo u zgradu, da iščitavamo zakone, da pišemo amandmane u kojima ne piše „briše se“ i da se spremamo za diskusiju. Cilj nam je bio da ubedimo tu neku drugu većinu, da nisu u pravu i išli smo uvek argumentom, a ne procedurom. Zašto je tako? Zašto smo se toliko žrtvovali, pa čini mi se, ne čini mi se, nego znam zato što volimo Srbiju.
U tome jeste problem, kada nešto volite onda ste u stanju da se žrtvujete, ako insistirate na procedurama onda nemojte da se zaklinjete u neki interes ili u neku ljubav, jer onda ona ne postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, barem ovi koji su bili u sali nisu čuli ni u jednom trenutku da sam ja rekao da sam poslanik SNS 12 godina. Rekao sam da sam poslanik koji 12 godina nije podržavao Vladu Republike Srbije i u tome je velika razlika.
Dalje, ne stidim se ja toga što sam bio u Srpskoj radikalnoj stranci. Ta stranka je u tom trenutku spasla Srbiju od Vlade DOS. Ja sam ponosan što sam učestovao u rušenju Vlade Republike Srbije koju je izabrao DOS.
Zašto sam napustio SRS? Zato što je izneverila predizborna obećanja iz 2008. godine koja je tada davao Tomislav Nikolić. Zato sam napustio SRS. Osnovali smo SNS, kojoj su se smejali kada smo obećali da će biti za dve, tri godine najjača stranka u Srbiji. Sada jeste. Zašto je najbolja? Zato što smo trpeli zbog te iste Srbije da bi njoj bilo bolje, od onih koji su je vodili u to vreme, od onih koji su prokockali poverenje građana Srbije.
Kao što rekoh – kada nešto volite spremni ste da se žrtvujete. Zato nam nije bilo teško da dolazimo i subotom i nedeljom i kada su državni praznici da bi radili amandmane i spremali se za diskusiju u Skupštini Srbije. Dobar deo tih diskusija doneli su ovakav rezultat koji ima SNS. Možete nešto da naučite i od nas koji smo 12 godina bili opozicija, jer verujem da sledećih 25 godina je sasvim dovoljno da naučite kako to izgleda.
(Zoran Živković, s mesta: Replika. Spomenuo me je.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste novi zakon, ali, da budemo iskreni, i novi zakon se dobrim delom oslanja na stari, odnosno u ovom trenutku važeći zakon. Tako da, ja ne mogu da razumem određenu suštinu tih amandmana koji se ovde podnose. Čuo sam samo žalopojke, i kada je ovaj član u pitanju, kako moramo da radimo po Poslovniku, pa je čak kolega i rekao da su taj Poslovnik doneli neki zli ljudi. Ja svoje kolege poslanike nikad tako ne nazivam, ali postavljam pitanje – ako neko nekog smatra zlim, nije mi jasno šta radi na njegovoj listi? Ovaj Poslovnik je prepisan Poslovnik tadašnjeg predsednika Skupštine, Olivera Duluća…