Hvala. Dakle, moja prva namera je bila ovo što je gospodin Maraš pitao, gde je ministar, i gospodin Petrović je rekao malopre zbog čega je kasnio na sednicu parlamenta. To mogu da prihvatim, ali gospodin Petrović je znao juče da je na dnevnom redu ova tačka o kojoj danas govorimo, gde on predstavlja Vladu, i morali ste gospodine ministre da uskladite te vaše odbore, savete, ne znam šta, da pomerite. Mi smo sinoć imali naš Ustavni odbor posle šest sati. Mogli ste i vi to isto da uradite u Vladi.
Zašto ipak o ovome govorim? Zato što vrlo često čujemo da poslanici SRS opstruišu rad parlamenta, pa se onda priča koliko košta jedan dan rada parlamenta, pa kako se ruši dostojanstvo parlamenta. To vrlo često čujemo uglavnom od predstavnika vladajuće koalicije, pa recimo jutros pročitah u jednim novinama – ne želim da izazivam na repliku, pa neću reći ime, ali narodni poslanik koji je to izgovorio zna o kome se radi – kako su juče radikali sedeli ispred kompjutera i na internetu pratili početak suđenja Vojislavu Šešelju, a demokrate su radile u parlamentu. To je jedna notorna laž.
Istina je da su ne samo srpski radikali, nego milioni ljudi sedeli i juče ispred kompjutera, oni koji kompjuter imaju, i sinoć ispred TV-a i preksinoć, a tek će večeras da čuju šta je sve danas Vojislav Šešelj u svoju odbranu rekao, odnosno u odbranu Srbije i srpskih nacionalnih interesa, zaista će biti zadovoljstvo svakome da večeras od 21,00 čas to gleda na drugom programu RTS-a.
Nije korektno, poslanici SRS su, svi oni koji su učestvovali u raspravi, koji su bili prijavljeni da govore, bili ovde u sali, a to što smo išli i da gledamo, to što nam je zaista izuzetno važno i ne znam kome nije.
Ljudi moji, pet godina Vojislav Šešelj bez ikakvog osnova zatočen u Haškom tribunalu i mi sada treba da se stidimo što smo jedva dočekali da konačno stane pred predstavnike tog tribunala i pred javnost Srbije i da ispriča ono što ima, a u interesu je odbrane Srbije i srpskih nacionalnih interesa.
Gospodine ministre, očekivala sam da ćete da kažete da ste imali neki sastanak sa predstavnicima zaposlenih iz sudske uprave. Posle onoga što ste vi juče rekli ovde za govornicom, a što se odnosi na njihove plate, verujte da su ljudi ogorčeni i da smo imali mnogo poziva i u stranci i u poslaničkoj grupi, i ljudi tvrde da je ono što ste rekli neistina. Ne tvrdim, ali kažu da je potpuna neistina da su im plate iste kao u državnoj upravi. Ogorčeni su vašom izjavom da nemate nameru da im povećate plate, pa su rekli da pitamo kako su to ministri sebi povećali plate, a zaposlenima u državnoj upravi ne mogu da povećaju.
Još jedno pitanje, gde sada od vas gospodine Obradoviću tražim objašnjenje, s obzirom da očekujem da će ova rasprava danas da se završi i da je sledeća tačka dnevnog reda po kojoj je ovlašćeni predstavnik gospodin Oliver Dulić, da mi date objašnjenje gde je gospodin Oliver Dulić. Ukoliko to ne znate, naznačiću vam neke indicije do kojim smo mi došli, a vas molim da to proverite i da nas u toku dana obavestite.
Prema našim saznanjima, gospodin Oliver Dulić, predsednik parlamenta, otputovao je jutros privatnim avionom u Brisel na poziv neke nevladine organizacije. Molila bih vas, gospodine Obradoviću, da pokušate to da saznate, pa da vidimo, da ga pitate u čije ime je tamo otišao, ko ga je to zvao, šta parlament i građani Srbije imaju od tog njegovog putovanja.
Mi jesmo navikli na njegova doškolovavanja itd, ali ovo je zaista previše, pogotovo što je on taj koji priča kako parlament treba danonoćno da radi, kako neko drugi vrši opstrukciju i on je taj koji ruši ugled parlamenta kada izađe na Prvi program RTS-a, pa priča koliko košta radni dan parlamenta, a poslanici ga provedu pričajući o Poslovniku, kao da to nije rad parlamenta.
Dakle, razumeli ste, gospodine Obradoviću, pitanje i molim vas pre svega radi javnosti, ubeđena sam da su naše informacije potpuno tačne, ali radi javnosti recite nam gde je gospodin Oliver.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. stav 1. Poslovnika, koji kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Svaki put, od ovog momenta, kada narodni poslanici iz vladajuće većine počnu svoju raspravu rečenicom – evo, dva sata gubimo vreme na Poslovnik, a mi smo ovde došli da radimo, mi hoćemo da pričamo o temi dnevnog reda – svaki put ću intervenisati po Poslovniku, ne samo ja nego većina poslanika SRS.
Kolega, to što ste vi malopre pokušali da objasnite kako ste vi ozbiljni, a mi neozbiljni, pokazali ste juče kod onih predloga za sudije ustavnog suda, ali o tome ćemo kada to bude na dnevnom redu.
Podsećam vas na ona dva dana u prošloj nedelji, kada su se poslanici DS javljali nakon svake rasprave narodnih poslanika SRS koji su govorili da li po amandmanu, da l' po Poslovniku, da l' u načelnoj raspravi, zato što ste tada imali zadatak da se javljate i da trošite vreme. To što ste vi radili je opstrukcija, a ovo što mi radimo je rad po Poslovniku i rad koji treba da radi narodni poslanik.
To što ste vi radili ona dva dana da biste odugovlačili sednicu dok vidite šta će trut i radilica da se dogovore, to je vaš problem. Onda više niste mogli da odugovlačite, pa smo onda dva dana bili bez sednice Narodne skupštine, bez ikakvog razloga, bez ikakvog objašnjenja. Podsećam vas da je tada jedan od potpredsednika predsedavao i samo rekao: "Završili smo današnji rad, a o danu za glasanje obavestiće vas predsednik Narodne skupštine".
Vidim da se vama ne sluša ni ono što je po dnevnom redu, ni što je po Poslovniku, jer da vam se sluša, bilo bi vas, gospodo iz DSS, uvek vas prebrojavam, inače vas nema mnogo, a danas vas je petoro u ovom momentu. Lako mi je da to izbrojim. Ovih "žutih" ima 11, to mi je malo teže.
To ću svaki put da radim zato što mi ovde, kolega, radimo ne ono što se vama dopada, nas su ovde poslali građani Srbije i mi radimo ono što je u interesu građana Srbije, kao što je danas spektakularno započeo, a tako će i završiti naš predsednik dr Vojislav Šešelj pred Haškim tribunalom, u ime i za interese građana Republike Srbije.

 Dame i gospodo poslanici, mislim da je radi javnosti Srbije dobro da se naglasi da je država bez Ustavnog suda tekovina DOS-ovske demokratije. Dve godine smo bili bez Ustavnog suda u onom bivšem sazivu skupštinske većine dela DOS-a i sada evo već osam meseci otkad funkcioniše ovaj parlament nemamo Ustavni sud.
Vrlo je interesantno slušati juče ministra, a danas poslanike vladajuće koalicije koji ne znam kome se žale zašto mi do danas nismo imali i ovaj predlog zakona i Ustavni sud.
Gospodo, u vašim rukama bili su i nož i pogača, i nemate nikakvog prava da pričate - evo sada došlo vreme, konačno ćemo imati Ustavni sud itd.
Svaki dan otkad je ovaj parlament konstituisan, svaki dan uglavnom govorim i svaki put sam moju raspravu prvu svako jutro počinjala rečenicom da se Srbija nalazi u neustavnom stanju, između ostalog, zato što nemamo Ustavni sud i što nismo ispunili sve obaveze iz Ustava i iz Ustavnog zakona.
Zato sam bila poprilično iznenađena kada ste nam vi, gospodine ministre Petroviću, juče održali neku teorijsku raspravu o neophodnosti postojanja Ustavnog suda u Srbiji i u svakoj državi naravno, pa i u Srbiji, tako ste i vi rekli. Rekli ste - evo, sada ćemo imati zakon o Ustavnom sudu, imaćemo sudije, Srbija će konačno dobiti Ustavni sud. Mi to čekamo, insistiramo na tome i opet ovo što ste predložili, i ovaj zakon i predloge koji su sledeće tačke dnevnog reda ste uradili traljavo, kao da niste imali ovih osam meseci koliko ste na ovome radili.
"Posle godinu dana nefunkcionisanja ponovo stajemo u red država koje imaju zaokružen pravni sistem". Citirala sam vas, gospodine ministre. Šta ste vi novo nama rekli? Očekivali smo da nam pričate o Predlogu ovog zakona, a to da mi godinu dana nemamo Ustavni sud i da smo stali u neki red, kako ste rekli, država koje imaju zaokružen pravni sistem, mi nemamo nažalost zaokružen pravni sistem i nažalost nemamo pravnu državu, i vi to dobro znate. Kada budemo konstituisali Ustavni sud, imaćemo dvotrećinski Ustavni sud, koji, istina, po Ustavu može da postoji, ali valjda ne može na neodređeno vreme.
Mi nemamo ni u naznakama formiranje Vrhovnog kasacionog suda, koji će biti u obavezi da predloži još pet sudija da bi Ustavni sud bio kompletiran. Dakle, nemate čime da se hvalite. Uradili ste nešto, mi smo amandmanima pokušali to nešto da bude malo bolje. Pričaću o tome kada krenem da malo listam ovaj predlog zakona. To će biti, ako usvojite naše amandmane, zakon koji je primenljiv, zakon koji može da opstane u našem pravnom sistemu. Bez naših amandmana ni to neće biti moguće.
Jutros ste rekli da niste stigli još da pogledate sve amandmane, bar ne ozbiljno da ih pregledate. Videćete, skrenuli smo vam pažnju da imate nekoliko članova Ustavnog zakona koji nisu usklađeni sa Ustavom. To jednostavno ne sme da se desi i to morate da ispravite.
Imate u popriličnom broju članova zakona potpuno neuredno pravno-tehnički formulisan tekst. Očigledno je to neki prevod, nešto pobrkan red reči. Očekujem da ćete, bar u tom delu, da prihvatite naše amandmane, pa da to bude bar onako lako čitljivo i u skladu sa našim pravnim sistemom.
Rekli ste, takođe, da preko 1.000 nerešenih predmeta čeka ovaj Ustavni sud. Razumljivo mi je da to kaže neko od poslanika opozicije, jer znamo i mi da ima toliko predmeta koji čekaju odluku Ustavnog suda, ali vi bolje da se ne hvalite tom činjenicom, jer evo sada vas pitam šta ste onda radili ako ste to sebi dozvolili, vi kao ministar i vaša Vlada.
Zaista, iz ove oblasti, iz oblasti pravosuđa na čijem ste vi čelu nismo imali baš neke predloge zakona pa da možete sada da kažete - znate, imali smo ovaj zakon, ovaj, ovaj, pa da mi objasnite zbog čega nismo imali predlog zakona o Ustavnom sudu.
Dobro je da ste se setili sada, bolje ikada nego nikada, sve to nije sporno, ali jednostavno nemojte da govorite da građani Srbije, koji prate rad ovog parlamenta, steknu utisak da je neko kriv, ne znam ko, ali vi niste, zašto mi dosad nemamo Ustavni sud i ovaj zakon o čijem predlogu danas raspravljamo. To je vaša odgovornost, odgovornost Vlade Republike Srbije i morate to jasno i glasno da kažete.
Rekoh da smo podneli negde oko 28-29 amandmana na zakon koji ima ukupno 118 članova. Ovo navodim pre svega zbog javnosti, a mislim da ćete i vi to ispravno shvatiti, da se vidi da smo mi to radili zaista na jedan ozbiljan, dobronameran način.
Znači, tekst koji ste nam predložili jeste tekst zakona koji, uz određene amandmane, može da bude prihvatljiv. Ne radi se o predlogu za koji bismo apriori rekli - ovo ne valja ništa. Ne, ovo je tekst koji može da se upodobi, koji može da se uredi, koji može da se uskladi sa Ustavom tamo gde nije usklađen; da se dodaju neki članovi, neki delovi koje ste vi izostavili, recimo u članu 13. gde govorite kada prestaju funkcije - izbor, imenovanja i prestanak dužnosti sudija Ustavnog suda - pretpostavljam da ste to zaboravili, izostavili, ne znam na koji način niste napomenuli šta se dešava ako umre sudija. To mora biti predviđeno.
Nažalost, smrt je deo života, dešava se i to mora da bude regulisano. Jer ako mi sad izaberemo 10 sudija, to je dve trećine i, ne daj bože, ako neko od njih umre, mi opet nemamo Ustavni sud – dokad. Neću da govorim o tome, ne želim da se bilo kome u toku svog mandata to desi, ali to je nešto što mora biti predviđeno u zakonu.
Amandmanom smo predvideli na koji način to može da se reši. Neću da čitam sada amandmane, o tome ćemo kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, nego samo načelno koje su primedbe.
U članu 14. govorite - ako Narodna skupština ne donese odluku o prestanku dužnosti sudije koji je ispunio uslove za starosnu penziju, tom sudiji dužnost prestaje danom ispunjenja uslova. Morate priznati da nedostaje završetak, a to je da to mora da se konstatuje rešenjem. Čijim rešenjem? Rešenjem predsednika.
Kako mi znamo da je nekom prestala funkcija? Mora da postoji neki pravni akt koji će o tome da nas obavesti.
U članu 15. se radi o tome da stav 2. nije usklađen sa članom 174. Ustava. Ovde ste predvideli - ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud. To nije tačno. U Ustavu jasno piše - Ustavni sud inicira. Dakle, nepreciznost, ali neophodno da se ispravi ako hoćemo da imamo dobar tekst zakona.
U članu 16. imate stavove 2, 3. i 4. koje je neophodno brisati zato što su u suprotnosti sa članom 173. Ustava. Nemam vremena sada da govorim o svakom detalju, ali zato postoji onaj drugi deo rasprave.
Gospodine Mićunoviću, naša poslanička grupa ima sat i po vremena po vašem poslovniku mogućnost da govori, a verujte, za sat i po vremena možda bih uspela svaki član da prokomentarišem. Moramo to malo brže da radimo.
Imamo primedbu i na član 17, gde stoji da gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda se utvrđuje na osnovu stručnog nalaza i mišljenja - vi ste rekli - ovlašćene zdravstvene ustanove, mi mislimo da treba da stoji - u skaldu sa propisima o PIO. Formulacija je ozbiljnija, jer šta znači - ovlašćena zdravstvena ustanova. Da li može lekar pojedinac da da takvo uverenje ili nekakva lekarska komisija? Ako kažemo da je to u skladu sa Zakonom o PIO, tamo je tačno regulisano kako se to radi, koja je to ustanova, koja je to komisija i onda je to jednostavnije, lakše i celishodnije.
I u članu 19. treba brisati prvi stav, a to je u skladu sa prethodnim amandmanom, odnosno nastavak prethodnog amandmana.
U članu 21. izostavili ste, kolega Krasić je o tome govorio, evo stav 2 - pravo na naknadu plate iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti još šest meseci, ukoliko u tom vremenu sudija, kome je prestala funkcija, stiče pravo na starosnu penziju.
I ovde ste nešto izostavili. Mora da stoji, kao i kod svih funkcionera u državi Srbiji, da ovaj rok može biti i kraći, jer to lice može u međuvremenu da stekne pravo na penziju ili može da se zaposli negde drugde i onda mu se taj rok od šest meseci skraćuje. To ne sme da bude pretpostavka, jer ako mi to ne napišemo u zakonu, on može da kaže - hoću platu i tamo gde sam se zaposlio, a imam po Ustavnom zakonu šest meseci i onu tamo koju više ne zarađujem. Jednostavno, treba da bude precizno.
Pravno-tehničko preciziranje je i ovo što smo vam predložili za član 29. i nekoliko narednih članova, gde ste vi stavili da svako, po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, u daljem tekstu to je inicijator. Prvo, ne može da se kaže ''svako'', nego može da se kaže ''pravno i fizičko lice'', to je u duhu našeg jezika i u duhu našeg pravnog sistema. Lepše zvuči.
A ''inicijator'' je više žargonski i mi mislimo da treba lepo da stoji ''podnosilac inicijative''. Nije nikakav problem da se napiše jedna reč više.
Na nekoliko mesta imamo ovu vrstu primedbi i svuda smo to intervenisali. Ako je, eventualno, negde čak i propušteno, ako biste vi ove amandmane prihvatili, onda bi se pravno-tehničkom redakcijom Zakonodavnog odbora ovo uredilo u celom tekstu. To, naravno, znate.
''Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti radi pribavljanja potrebnih podataka, obaveštenja i mišljenja, kao i u drugim opravdanim slučajevima.'' Ovo je član 40. i ovde ne piše koji je rok za dostavljanje poziva za javnu raspravu.
Govorio je kolega Krasić kako smo mi saznavali, jer smo mi u SRS često inicirali pred Ustavnim sudom ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti raznih akata, nezakonitih i neustavnih, koji su donošeni od 2000. godine, i mi smo često slučajno saznavali od nekih ljudi koji su nam se javljali i rekli - ej, znate li vi, sutra je ona vaša inicijativa na dnevnom redu i javna rasprava.
Je l' tako, gospodine Krasiću, dobijali smo pozive pet dana nakon što se održi javna rasprava, sa obaveštenjem da se zakazuje za taj neki dan. Dakle, mora da postoji rok. Predložili smo da to bude osam dana. Može da bude deset, sedam, petnaest, tri, ali je bitno da postoji rok, da to nekoga obavezuje.
Imamo primedbe i na član 46, koji govori o obustavljanju izvršenja pojedinačnog akta. Stavili smo na dva mesta u tački 3. stava 1. člana 46. da se odnosi na konkretan pojedinačni akt zato što imamo iskustvo sa, podsetiću i kolega Krasić je podsećao na zakon, čini mi se da se zvao - zakon o pomoći optuženika u Hagu, kada je Ustavni sud doneo odluku da se stave van snage sva akta koja se donesu po ovom zakonu koji nije nikad stupio na snagu i to je urađeno u roku od 24 časa. Dakle, ovo bi bilo dobro da se ispravi.
Odluke Ustavnog suda - kažete u članu 49 - izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju se u Službenom glasniku itd. Ne vidimo razlog zašto bi odluke po ustavnoj žalbi bile izostavljene. Zašto takve odluke ne mogu i ne treba da se objave u Službenom glasniku. Ako se u Službenom glasniku objavljuje izgubljena vozačka dozvola, izgubljena lična karta, izgubljena radna knjižica, ne vidim zašto se u Službenom glasniku ne bi objavila odluka po ustavnoj žalbi. Verujte, to je mnogo važno, jer odluka Ustavnog suda po nekoj ustavnoj žalbi na neki način stvara i pravnu praksu.
Nema razloga da se to ne zna u najširoj javnosti. Ne samo preko medija i da ostavljamo kako će da prokomentariše neki novinar koji, usput, nije pravnik. Dakle, objavi se u Službenom glasniku kao što se objavljuju sva akta.
Imamo primedbe i na članove 54, 55. Neke sam možda i preskočila, ali jednostavno nemam dovoljno vremena. Član 54, takođe se radi o onoj pravno-tehničkoj uređenosti, a član 55. može da izgleda kao pravno-tehnička uređenost, ali mi mislimo da je pravno ispravnije da se kaže, da u određenom roku otkloni uočene – vi ste rekli neustavnosti i nezakonitosti – mi mislimo da treba da stoji nesaglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Jednostavno to je nešto što je primerenije našom pravnom sistemu.
U članu 56. govorite, Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenja, opet smo vam rekli konkretnog pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta, čija se ustavnost i zakonitost ocenjuje, mi opet mislimo da treba, koji je donet u skladu sa Ustavom i zakonom. Slična je primedba i na član 57.
Član 63, ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.
Tu treba da stoji predsednik tog suda, jer je sud državni organ. Imali smo primer juče, videli ste kakav je problem napravljen oko predlaganja, zbog nepreciznosti kandidata za Ustavni sud. Ustavni sud je i ustanova, i zgrada. Skupština je i ustanova i zgrada. Postoje lica koja predstavljaju i Ustavni sud, i Narodnu skupštinu, i ministarstvo itd. Mislimo da je neophodno da to bude precizno predstavljeno.
Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ovde mora da stoji stupanja na snagu, jer je to u skladu sa članom 169. Ustava. Postupak ocene ustavnosti pre njegovog proglašenja je hitan i vodi se u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik.
Ne uređuje Poslovnik, već uređuje Ustav. Ne može podzakonski akt, i to toliko niži od Ustava, da bude u zakonu, a da se preskoči Ustav, prema kome moraju da se usklade svi naši akti.
Imamo primedbe i na član 93, postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednik Republike. Na član 114. isto se odnosi za plate, koje se primaju šest meseci ili kraće od toga.
Dakle, ovo je jedan deo amandmana koji su podneli poslanici SRS i za koje mi vam tvrdimo, kada pogledate i amandmane, i Predlog zakona i Ustav, sve ovo o čemu sam vrlo kratko rekla, da bez ovoga nećete imati dobar zakon.
Imaćete zakon koji ćete morati vrlo brzo da nam ovde podnesete kroz izmene i dopune.
Predlažem vam, ministre, da ozbiljno pogledate naše amandmane. Kao što vidite, naša namera je bila ozbiljna da pomognemo u poboljšanju teksta Predloga zakona, pa da donesemo više ovaj zakon, da se formira taj, makar krnji, Ustavni sud i da se svrstamo, što vi rekoste, u red zemalja koje će bar donekle početi pravno da funkcionišu. A naravno i dalje vama na dušu zašto to do sada nije urađeno. Hvala.

Gospodine Duliću, nisam razumela sa kim ste se dogovarali oko toga da se ne koriste prava iz Poslovnika ako vaši koalicioni partneri ovde govore po Poslovniku, kolega Novaković dva puta i još najavljuje da će svaku sednicu početi javljanjem po Poslovniku.
Što se tiče nas iz SRS, to je apsolutno njegovo pravo i mi smo zadovoljni kada vidimo da i poslanici iz vladajuće koalicije učestvuju u radu ovog parlamenta, ali ne razumem na čemu vi temeljite vaše pravo da upozoravate poslanike SRS, a ne upozoravate poslanike vladajuće koalicije.
Mnogo me to podseća na Borisa Tadića i na podelu građana na demokrate i one druge kojima on nikada dosad nije bio predsednik, ali je zato danas predsednik manjeg broja građana u Srbiji. To će se uskoro pokazati.
Čini mi se, kolega Novakoviću, ne želim da izazivam repliku, ali da podsetim u čemu je osnovni razlog zašto ne funkcioniše Odbor za privatizaciju. Podsećali smo vas kada su se formirali odbori da i vi lično da ne prihvatite da budete predsednik Odbora tamo gde je ministar iz vaše stranke, jer nema logike da predstavnik stranke kontroliše ministra koji mu je predsednik stranke.
Znate, to malo nije logično, kolik god se vi predstavljali demokratama i to je jedan od razloga, evo i radi javnosti, što srpski radikali i dalje ne učestvuju u radu tog odbora za privatizaciju. Da je neophodno da taj odbor počne da radi – jeste.
U prošlom sazivu smo učestvovali u tom radu i sećate se i vi kolega Novakoviću da smo imali odličnih rezultata. Sećate se da je upravo zahvaljujući Odboru za privatizaciju sprečena pljačka malih akcionara "Knjaza Miloša" koju su pokušali Labus i Divac, ali kada smo digli glas na Odboru za privatizaciju to je sprečeno. Mi smo spremni i dalje da radimo tako, ali samo ako predsednik parlamenta i skupštinska većina budu poštovali jedan osnovni demokratski princip, a to je da ne može iz iste stranke biti ministar i predsednik nadležnog odbora.
Zapravo nisam sam se javila zbog ovog. Mnogo je više razloga gospodine Duliću, zbog kojih sam se javila. Ako se niko nije javio, javljam se ponovo.

Hvala lepo. Dakle, gospodine Duliću, prekršili ste član 27, član 104, ne znate član 199, ne znate član 226, i ovo je zaista nešto što zaista više ne može da se podnese od strane predsednika parlamenta.
Pokušavate da ubedite narodne poslanike da ne mogu da govore po članu 226. zato što ste se nakon sedam-osam meseci, koliko ste već predsednik parlamenta, setili da poštujete Poslovnik i da u dnevni red uvrstite i poslanička pitanja.
Besplatno jedna kratka edukacija za vas, gospodine Duliću. Član 199. Poslovnika: ''Poslanička pitanja postavljaju se, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda. Narodna skupština, pored toga, može, bez pretresa, odrediti i drugo vreme za postavljanje poslaničkih pitanja.''
Vi niste pitali Narodnu skupštinu da li ćemo da odredimo drugo vreme, sami ste odredili da to bude poslednja tačka dnevnog reda ove sednice, nadam se i svih budućih i to nam ne smeta. Dakle, to je potpuno u redu, poštovaćemo to, pripremljeni smo za poslanička pitanja i kada dođe ta tačka na dnevni red videćete da svaki poslanik SRS ima poslaničko pitanje za određenog ministra, za celu Vladu, da sada ne pričam o tome.
Gospodine Duliću, član 225. glasi: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika". To je prvi stav. Drugi stav: "Radi potpunijeg obaveštavanja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Narodne skupštine".
Ovaj drugi stav ponekad poštujete, ponekad ne poštujete, pitanje je šta od toga što je ovde opisano mi dobijemo, ali ni to nije tema mog javljanja.
Član 226. kaže: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Da li ste sada, gospodine Duliću, razumeli razliku između člana 199. koji reguliše poslanička pitanja i člana 226 - obaveštenja i objašnjenja potrebna narodnim poslanicima za obavljanje njihovog posla? Da li sada možete da kažete, gospodine Duliću, da gospodin Amdžad Migati nije imao pravo da sazna zašto nije dobio odgovor na pitanje koje je postavio, zašto je ministar pokušao da se poigra njegovom inteligencijom, pre svega, inteligencijom građana koje ovde predstavlja i zašto mislite da to nije u skladu sa članom 226?
Zašto mislite da ono što je gospodin Todorović pitao nije u skladu sa članom 226? Da bi gospodin Todorović obavljao funkciju narodnog poslanika, on mora da zna da li je resorni ministar postupio u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi kada je u pitanju Skupština grada Beograda, jer je gospodin Todorović, između ostalog, i odbornik u Skupštini grada Beograda i ne može ovde dovoljno da se posveti svom poslu zato što se brine što Skupština grada Beograda funkcioniše nezakonito i neustavno

Dame i gospodo poslanici, član 27. Poslovnika kaže - predsednik Narodne skupštine, pa to je prvi stav, već u prvoj tački kaže, vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama itd, da ne čitam dalje. Ono zbog čega sam se javila odnosi se upravo na to da predsednik vrši poslove predviđene Ustavom.
Mi smo dobili malopre ovde preko službi spisak nekih kandidata, kaže - u skladu sa članom 172. stav 3. Ustava Republike Srbije. Član 172. stav 3. Ustava Srbije glasi: ''Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.''
Umem da čitam, evo sad sam pred svima pročitala, verujem da sam dobar pravnik, ali ne mogu da protumačim gde ovde piše da predsednik Skupštine predlaže kandidate. Vi, gospodine Duliću, niste Narodna skupština, vi, gospodine Duliću, niste nijedan odbor Narodne skupštine i nikako nemate pravo, nemate ustavnog osnova, nemate zakonskog osnova da vi predlažete vaše lične kandidate za članove Ustavnog suda.
Zaista, gospodine Duliću, morate da uzbiljite, krajnje je vreme, vaš rad, jer srljate iz greške u grešku. Ovo što ste sad uradili, ovo može da se nazove nekom vrstom državnog udara, jer državni udar je kada neko lice na funkciji prekorači svoja ovlašćenja ili kada vrši poslove koji nisu u delokrugu njegovog rada.
Nije u vašem delokrugu i nemate ovlašćenje, gospodine Duliću, da vi kao predsednik, kao ime dr Oliver Dulić, da predlažete ovom parlamentu, odnosno predsedniku Republike, kandidate za članove Ustavnog suda. Molim vas da povedete računa, pre svega, o sebi, da ovo povučete, da sazovete nadležni odbor.
Jedini nadležni odbor bi bio Odbor za ustavna pitanja. Postoji problem što vi kasno izlazite sa predlogom Ustavnog suda, pa što mi nemamo zakon o Narodnoj skupštini, pa što mi nemamo Poslovnik usklađen sa Ustavom, to su sve problemi koje imate vi kao skupštinska većina, koje imate vi kao predsednik parlamenta, ali Narodna skupština i građani Srbije nikako nisu dužni da na bilo koji način trpe probleme koje ima vladajuća koalicija, koji se svakih nekoliko dana odražavaju i na rad ovog parlamenta i na život svih građana Srbije.
Pozivam vas, gospodine Duliću, pitajte nekog pravnika neka vas pouči, ne srljajte u krivična dela, povucite, nemate pravo na ovo.

Član 104, ako treba da ga citiram, da se vratim i da uzmem Poslovnik.

Hvala lepo. Iznenađena sam komentarom gospodina Vučićevića. Kažete, kolega, da se narodni poslanici iz opozicije mesecima bune što nemamo ustavni sud, a sada kada tako nešto predlažemo, da se opet bune. Ovo je prosto neverovatno.
Naravno da smo komentarisali svakodnevno činjenicu, evo i sada ovog momenta Srbija se nalazi u neustavnom stanju, i ovog momenta i do ovog momenta niste ispunili obaveze koje ste imali prema Ustavu i prema Zakonu o sprovođenju Ustava.
Ali, ne razumem šta to znači - tražili ste da imamo Ustavni sud, tražili ste Zakon o ustavnom sudu i, sad ste mi vi baš neki poslanici, tražite čak da to bude u skladu sa zakonom, u skladu sa Ustavom.
Pa, gospodine Vučićeviću, to što nemamo ustavni sud i to što nemamo sudije ustavnog suda, to ne znači da može bilo ko kome padne na pamet da dođe i da kaže - evo, kažem vam, od danas imamo ustavni sud, evo imamo ustavne sudije, ko je za, ajde, brže, pritiskajte zelene dugmiće i opozicija mora da bude zadovoljna.
Mi nismo tražili bilo kakav zakon i mi nismo tražili bilo kakva imena za sudije ustavnog suda.
Mi odlično znamo kakav je značaj Ustavnog suda, mi odlično znamo kakva je funkcija u svakom društvu i u svakoj državi Ustavnog suda i kakav zakon o Ustavnom sudu treba da donese parlament.
Zaista vas cenim, kolega Vučićeviću, i volela bih, ionako ste se javili za reč, da vi kažete da garantujete za svakoga od ovih ljudi, pošto mi ne znamo ko su, da oni ispunjavaju uslove.
Ovde je bilo primedbi da su neki već penzioneri ili će uskoro da budu. Da nam vi kažete njihovu biografiju, da nam vi kažete čime su oni zaslužili da budu predloženi od strane narodnog poslanika Olivera Dulića, ili možda vi imate nekih 10, i vi ste narodni poslanik, ako može Oliver Dulić, možete i vi, može bilo koji narodni poslanik da predloži nekih svojih deset.
Znate, ako insistiramo na formi, tek kad krene rasprava, onda ćemo da govorimo o kvalitetu ovih kandidata. Zasad govorimo o formi samo koju niste ispunili, a o suštini ćemo govoriti kada to bude na dnevnom redu. Vidite, ne cenim Borisa Tadića, ne cenim ni njegov rad, ali ovo što je on poslao narodnim poslanicima liči na predlog. Njegovi kandidati, naravno i o njima ćemo da govorimo, imaju i biografiju i saglasnost da prihvataju da ovo rade. On kaže - smatram da predloženi kandidati poseduju stručne i lične kvalitete...
(Predsedavajući: Vreme.)
Zahvaljujem... na osnovu kojih mogu obavljati funkciju na koju sam ih predložio. Ovo formalno je predlog koji je u redu, suštinski govorićemo kada dođe tačka na dnevni red. Ne možete onako preko kolena i onako ko mali Perica - ovo je ipak parlament, drage moje kolege.

Gospodine Obradoviću, znam da ste vi zaista korektni kada predsedavate Narodnom skupštinom, to jeste za pohvalu, ali ipak mora da se vodi računa o Poslovniku.
Kolega Vučićević je ovde rekao da se javio po članu 103. Poslovnika, to isto je rekao i kolega Boško Ristić. Da podsetim da član 103. Poslovnika kaže da govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. To je prvi stav, da ne čitam drugi i treći stav da ne uzimam vreme. Ako se narodni poslanik javlja po Poslovniku, onda nema teme, ne zna se šta je tema dok ne izađe narodni poslanik i ne kaže šta je to o čemu želi da govori. Ne može niko, niti vi, niti bilo ko od kolega narodnih poslanika sada meni da kaže šta je tema o kojoj govorim. Kada se bude krenulo po dnevnom redu, onda upozoravajte po Poslovniku, mada je stav SRS da ni tada ne treba nikoga upozoravati, jer svaki narodni poslanik zna šta treba da kaže i za ono što kaže, u svakom slučaju, odgovara svojim biračima.
Javila sam se po članu 104, koji govori o poštovanju dostojanstva Narodne skupštine u prvom stavu. Meni su zaista bili neverovatni komentari, nisam imala nameru da se javljam i ne bih se javljala posle kolege Ristića, javila sam se isključivo zbog komentara kolege Vučićevića, ali me je iznenadilo i ovo što je kolega Ristić kao pravnik ovde rekao, ljudi moji, približavaju se izbori i mi moramo da imamo Ustavni sud.
A šta to znači da ovih godinu dana, koliko nismo imali ustavni sud zato što nije bilo izbora, nije nam trebao ustavni sud. Ili onaj period kada je Boško Ristić takođe bio na vlasti, kad nismo imali dve godine ustavni sud, a imali smo čak i izbora u tom periodu.
Dakle, ustavni sud treba ne zbog izbora, ne zbog ove ili one stranke, nego zato što država nije pravno kompletna država ako nema ustavni sud. To je nešto o čemu valjda ne treba da se raspravlja, ali iznenađena sam koliko neki poslanici vladajuće koalicije uopšte ne znaju, zaista ne znaju šta je na dnevnom redu i nije mi jasno kako možete tako na slepo da glasate.
Kolega Vučićević kaže, zašto se mi sad tu bunimo zbog ovih 10 imena, koje nam je predložio predsednik parlamenta, gospodin Oliver Dulić. Kaže, mi biramo samo pet, pa izabraćemo pet.
Vi nemate pojma, gospodine Vučićeviću. Pročitajte Ustav. Mi ne biramo nijednog od tih 10 koje predlaže Oliver Dulić, odnosno Skupština. Mi utvrđujemo predlog od 10 skupštinskih kandidata, a pet od njih bira predsednik Republike. Ajde, pročitajte Ustav, bar toliko, kad već izlazite da osim lepog odela pokažete i nešto pametno.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Poslovnika, koji je zapravo replika na izlaganje kolege Nedimovića, jer je u toku svog izlaganja sve vreme gledao baš u mom pravcu i na neki način komunicirao sa mnom. Ništa nije smešno, kolege, vodite računa, odnosno pratite kako funkcioniše ovaj parlament pa ćete da vidite. Evo, ja sada gledam u vas i trebalo bi da razumete da je ovo moje obraćanje upućeno vašoj stranci, Demokratskoj stranci, vašem predsedniku, Borisu Tadiću, koji je obmanuo i slagao građane Srbije da ćemo dobiti...
(Predsedavajući: Nema potrebe za takvim rečnikom.)
... kažite, gospodine Albijaniću, ne razumeh vas.
(Predsedavajući: Nastavite.)
... hvala lepo.
Naravno da ću da nastavim. Obraćala sam se kolegi iz DS i evo, prozivam ga da izađe da replicira zato što mi tvrdimo da je Boris Tadić slagao građane Srbije u izbornoj kampanji.
Gospodin Krasić je to vrlo lepo ovde malopre imitirao, odnosno kada je govorio kao ovlašćeni predstavnik.
Gospodine kolega Nedimoviću, rekli ste da, s obzirom na to da SRS ima vlast u velikom broju opština u Srbiji, hvala bogu ima i biće još više, kažete, da li je naš interes da dovodimo strane investitore, evo i gospođa Gordana Čomić, nije trenutno u sali, pominjala je kao dobar primer opštinu Vrbas, gde dolaze strane investicije, evo, čuli ste malopre od koleginice Nataše Jovanović za opštinu Stara Pazova, tako je i u Novom Sadu, tako je i Zemunu, tako je i u Aleksincu, i u Požegi, Aranđelovcu, da ne nabrajam, Rumi, u svim opštinama gde su na vlasti srpski radikali.
Šta je naš interes na lokalnom nivou? Naravno, naš osnovni interes je očuvanje jedinstva Srbije, Kosovo i Metohija u sastavu Srbije i to je ono za šta se mi borimo na svakom mestu i u svakoj prilici.
Kada je u pitanju lokalni interes, ovo što ste nas pitali, naš interes je upravo to što ste čuli – otvaranje novih radnih mesta, izgradnja novih pogona gde će ti ljudi da rade, povećanje plata, povećanje kupovne moći, povećanje penzija. Kada se svi ti uslovi steknu, onda možete da pričate o ovome o čemu vi danas pričate i kažete, verovatno ovde nema nikog ko nekada nije čekao u redu za vizu.
Gospodine Nedimoviću, i vi ste putovali kao narodni poslanik, kao i ja. Ni vi ni ja nismo čekali u redu za vizu, jer nam to urade službe. Ovi vaši zakoni odnose se na onaj deo građana Srbije koji ni do sada nisu imali probleme sa dobijanjem viza. Šta ste vi uradili za građane Srbije, šta ste vi uradili prvo da omogućite građanima Srbije da imaju neki dinar da mogu da putuju u inostranstvo, a s druge strane, koji ste vi propis doneli koji se odnosi na sve građane? Ovo su diskriminatorski zakoni. Ovim zakonima obuhvatate samo jednu grupu ljudi, onih ljudi koji imaju diplomatske pasoše i koji nemaju nikakvih problema sa vizom.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine glasi: ''Predsednik Narodne skupštine određuje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda.''
Na osnovu ovog člana, malo da se vratimo u prethodnu nedelju rada ovog parlamenta. Podsećam narodne poslanike da se kolega Aleksandar Marton, izvinjavam se, ako je neko drugi, ali mislim da sam dobro zapamtila, javljao po Poslovniku 30. oktobra i izneo svoja saznanja da Skupština neće raditi 31. oktobra zbog slave ''Sveti Luka'', a da će raditi 1. novembra i 2. novembra, 1. novembra je katolički praznik ''Svi sveti'', a 2. novembra je ''Dan mrtvih''. Tada ste rekli, gospodine predsedniče, da će Skupština raditi i 31. oktobra, i 1. novembra i 2. novembra.
Dakle, 31. oktobra je Skupština radila. Vi niste bili na mestu predsedavajućeg pred kraj radnog vremena i na kraju radnog vremena, bez ikakvog obrazloženja, rečeno nam je – završavamo današnji rad, a predsednik će naknadno zakazati dan za glasanje.
Takva mogućnost, gospodine Duliću, u Poslovniku ne postoji. Najmanje što smo očekivali od vas. Jeste, danas ste pre početka glasanja objasnili da ste morali na neodređeno vreme da prekinete rad Parlamenta, dok se ''trut i matica'' ne dogovore oko nekih problema vezano za raspisivanje izbora.
U međuvremenu smo vas više puta čuli kako ćete raspisati izbore, pa smo čuli i da stručni pravnički tim Borisa Tadića kaže da izbori mogu da se raspišu i bez novih zakona. Vi ste, očigledno, u to vreme bili saglasni sa tim, a u međuvremenu se desio nekakav dogovor, u nekoj noći, pošto se vi inače noću dogovarate, na nekakvim vampirskim sastancima.
Dogovorili ste se da to neće biti baš tako i vi ste onda juče narodne poslanike obaveštavali, odnosno službe su obaveštavale da ste se odlučili da danas zakažete dan za glasanje.
U međuvremenu, gospodine Duliću, davali ste izjave ovih pet dana koliko nije Parlament radio, kako nas čeka danonoćni rad, kako nas čeka krvnički posao, kako će Parlament da radi, ne znam koliko, ali, gospodine Duliću, ako nas, zaista, čeka takav rad, u šta ne sumnjam, jer ima ovaj parlament šta da radi, a čuli ste, nemamo predlog budžeta, nemamo predlog izbornih zakona, nemamo predloge zakona koji regulišu rad predsednika.
Istina je da mi imamo šta da radimo, ali vama predlažem, gospodine Duliću, da više ne slušate kada vam Tadić, od preko puta, javi da se nešto naljutio na Koštunicu, pa da onda Parlament ne radi dok se njih dvojica ne pomire. Vama je uloga potpuno drugačija. Rekla sam vam, i u sredu, ako ne umete da vodite ovaj parlament, zahvalite se i Sonji Liht i Borisu Tadiću i dajte da biramo nekoga ko to zna i ko je spreman da kaže čak i Borisu Tadiću – e, pa, Borise, ne može to tako, jer nisi u pravu.

Gospodine Albijaniću, iznenađuje me vaš poziv narodnim poslanicima da radimo po dnevnom redu. Ne znam kada ćete naučiti, da je i rad po Poslovniku rad Parlamenta, prvo. I samo kada on izađe po Poslovniku, onda je to u redu.
Drugo, gospodine Albijaniću, da li ste gospodina Dulića upozoravali u četvrtak i petak da radimo po dnevnom redu? Jer, nemamo objašnjenje zbog čega Parlament nije radio dva dana. Zašto je gospodin Dulić, suprotno članu 104. Poslovnika Narodne skupštine nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine, na najgrublji mogući način povredio dostojanstvo Narodne skupštine, kada je pokazao javno građanima Srbije da je Narodna skupština igračka u rukama Vlade Republike Srbije.
Gospodin Dulić je bio u obavezi da odgovori narodnim poslanicima, svima koji su se do sada javljali po Poslovniku, nikome nije odgovorio na pitanje, a vidim da ga i vi u tome sledite, i zato sada želim po članu 100, zapravo, po tom osnovu sam se i javila, da vas podsetim na treći stav koji kaže – ''Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje''. I ''nakon toga'' odnosi se na prethodni stav koji govori o tome kada narodni poslanik govori o povredi Poslovnika na koji način to čini – citiranjem Poslovnika, obrazloženjem itd.
Vi se ponašate, gospodine Albijaniću, i vi i gospodin Dulić, kao, baš vas briga, po onoj narodnoj, "psi laju, karavani prolaze" i vi tako doživljavate rad Parlamenta. Ne pada vam na pamet da ozbiljno odgovorite narodnim poslanicima i, onda, očekujete od narodnih poslanika da poslušaju vaš apel – hajde da radimo po dnevnom redu. Da nije možda na dnevnom redu Predlog budžeta?! Pa hajde da radimo po dnevnom redu, jer nam je to obaveza po Ustavu, po zakonu, po Poslovniku. Da nisu na dnevnom redu predlozi zakona o izborima? Naravno, ništa od toga nije na dnevnom redu. Ne mislimo da ovo što jeste na dnevnom redu da ne treba da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta, ali biste morali, gospodine Albijaniću, da poštujete ono što nam je obaveza iz Ustavnog zakona.
Stav 4. člana 100 – ''Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje.'' Gospodin Dulić, očigledno, ovo nikako ne može da razume. Ja sam više puta pokušala da mu objasnim, evo, sada pokušavam vama. To što će Skupština da glasa bez pretresa, nikako ne znači da narodni poslanik ne treba da sa ovog mesta objasni da nije zadovoljan odgovorom predsednika ili trenutno predsedavajućeg i da kaže zbog čega nije zadovoljan.
Dakle, gospodine Albijaniću, upozoravam vas da, otkad ste seli tu danas da menjate gospodina Dulića, kršite član 100. stav 3. i stav 4. Pošto znam kakav će biti vaš odgovor, unapred vam kažem da nisam zadovoljna odgovorom i da tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi, odnosno o ovim povredama.

Dame i gospodo poslanici, član 225. prvi stav i član 226, ako ima potrebe mogu i da pročitam, baš zbog predsedavajućeg bi trebalo da pročitam.

Pošto vidim da uporno pokušava da skrene pažnju narodnim poslanicima da ne mogu više da govore po Poslovniku, to, gospodine Albijaniću, ne možete da nam ukinete, čak ni, ovim, budućim Poslovnikom.
O čemu hoću da govorim? U opštini Pirot, tamo sam bila ovaj vikend, dobila sam podatke i dokumentaciju od građana sela Temska, rešenjem opštinske komisije je, u skladu sa Zakonom o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, vraćena odgovarajuća površina pašnjaka, šuma, njiva, livada, neplodnog zemljišta, ribnjaka, sve ono što je taj zakon omogućavao. Podsećam sve da je taj zakon trajao 10 godina, gotovo u svim opštinama su doneta rešenja o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje.
Ovo podsećam zato što je u onom prošlom sazivu bivši ministar poljoprivrede, Ivana Dulić, najavljivala taj zakon kao neko osmo svetsko čudo, kao da niko nikad nije čuo za taj zakon. A, ponavljam da je taj zakon odavno prestao da važi, zato što su sve opštine u to vreme postupile po tom zakonu, kao što je i opština Pirot preko svoje Komisije koju je formirala, i mesnoj zajednici, odnosno selu Temska je vraćeno nešto više od 182 hektara pašnjaka i 27,25 hektara šume.
Utrine i pašnjaci, to želim da podsetim i narodne poslanike, koji verovatno nisu bili u prilici da se sretaju sa tim zakonom, ja sam lično u opštini Zemun primenjivala ovaj zakon i odlično znam sve detalje, dakle, utrine i pašnjaci se vraćaju selima na korišćenje i niko ne može više da menja njihovu namenu, niko ne može da ih prodaje, niko ne može na bilo koji način da ih ustupa, nego moraju da se koriste za potrebe sela kojem su vraćene. Dakle, ne mesne zajednice, bukvalno je zakon tako to regulisao, vraćanje selu na korišćenje.
Šta se desilo? Skoro je Dragan Đilas bio u poseti u Pirotu i njemu se dopala ta šuma iznad sela Temska, skoro 27,5 hektara, i on je naložio rukovodstvu, dogovorio se sa rukovodstvom opštine Pirot, malo mu ovo što je po Beogradu pokrao, malo mu ovoliki poslovni prostor i vile, nego, bacio oko i na šumu u Pirotu i naložio da se ta šuma proda Šumskom gazdinstvu. Dakle, potpuno suprotno zakonu. Prvo, nema mogućnosti da se prodaje. Drugo, ta prodaja je već počela, niko ne zna ni po kojoj ceni, nigde nikakvog javnog oglasa, nigde nikakvog tendera. Naravno, opet ponavljam, ni uz tendere, ni uz oglase, ta šuma ne može da se proda, to pripada selu Temska u opštini Pirot.
To što Dragan Đilas na sva zvona i svaki čas kad se pojavljuje u medijima preti Velji Iliću, pokušava da objasni građanima Srbije za šta je sve odgovoran Velja Ilić, to je uredu, to treba da radi. Ali, gospodine Jočiću, vi treba da se pozabavite i Draganom Đilasom, jer ovo što on radi jeste kriminal i posao najpre za vas, posle za tužioca, za sudije i kako već ide redom.

Dobro došli, ministre Petroviću. Poslanici SRS imaju za vas danas popriličan broj pitanja. Nadam se da ste voljni da radite svoj posao i da sarađujete sa narodnim poslanicima, kao i uvek, u redu je.
Pre nego što vam postavim konkretno pitanje na osnovu člana 226. Poslovnika Narodne skupštine, želim da svima koji slave Svetog Luku čestitam krsnu slavu, a pre svega porodici Vojislava Šešelja, koja već petu godinu svoje krsno ime proslavlja u odsustvu domaćina kuće, a za to je direktno odgovoran Dosmanlijski režim. O tome ćemo govoriti u toku današnje rasprave, a sada, gospodine ministre, pitanje za vas.
Prema informacijama koje imamo, nije sporno, to je javna informacija da je juče na Pravnom fakultetu trebalo da se održi tribina sa temom - Stanje u pravosuđu u Srbiji. Na toj tribini, pored ove sudije koju ste smenili iz Vrhovnog suda, trebalo je da govore i advokat Vujin, advokat Petronijević.
I desilo se nešto što jednostavno nije normalno i što nije primereno, iako je sve bilo organizovano vezano za tu tribinu, studenti bili spremni da se odazovu u velikom broju. Dva sata pre zakazanog časa za početak tribine obavešteni su da se tribina odlaže.
Zvanično obrazloženje je bilo da je, navodno, dekanu Pravnog fakulteta umrla sestra. Ako jeste, moje saučešće, ali Pravni fakultet nije privatna firma tog dekana i sve što je, ne verujem ni da je nastava zbog toga bila prekinuta, bilo predviđeno da se radi na Pravnom fakultetu moralo je i da se uradi.
Ono što je naša pouzdana informacija, gospodine Petroviću, jeste da ste vi lično zabranili i uticali da se ne održi taj skup na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Dakle, konkretno pitanje, zbog čega ste to uradili, kakav je vaš uticaj, vaš interes da studenti Pravnog fakulteta ne raspravljaju sa eminentnim imenima poput Gorana Petronijevića i gospodina Vujina, da raspravljaju o stanju u srpskom pravosuđu.