Mi smo u načelnoj raspravi govorili o primedbama na ovoj Zakon o oružju i municiji, ali smo takođe naglasili da mislimo da je dobro, da će ipak ovaj zakon biti usvojen, zato što se ovim zakonom produžava rok za preregistraciju oružja.

Zaista je nastao veliki problem što mnogi ljudi, vlasnici oružja nisu uspeli iz, da li ličnih razloga, da li razloga trome administracije u MUP-u, da li zbog nedostatka novca, šta god da je u pitanju mnogi nisu uspeli da izvrše tu preregistraciju.

Mi mislimo da ne bi bilo dobro da se ljudima oduzima oružje, zato što je legalno oružje u svakom smislu bezbednije od onog koje se pojavljuje na crnom tržištu. Uostalom, statistika govori da kada su u pitanju krivična dela koja se izvrše vatrenim oružjem da je udeo tih krivičnih dela sa vatrenim oružjem koje je u legalnom posedu određenih ljudi veoma, veoma malo u odnosu na krivična dela koja se izvršavaju vatrenim oružjem koje se drži na crno i koje se kupuje na crnom tržištu.

Mi se plašimo da MUP opet neće biti dovoljno spremno, kao što to nije bilo u ovom prethodnom periodu, kada nakon usvajanja ovog zakona vlasnici oružja budu hteli da izvrše legalizaciju tog oružja. Zato smo i predložili, i svi naši narodni poslanici su predložili produžetak bar za mesec ili nešto više dana, taj rok za legalizaciju u odnosu na dve godine koje su ovlašćeni predlagači predložili Narodnoj skupštini.

Mi želimo da skrenemo pažnju MUP-u da se ovim poslom nakon usvajanja zakona ozbiljno bave, da na adekvatan način obaveste javnost da je legalizacija oružja produžena za dve godine i da pozivaju ljude da se ne sačeka opet onaj poslednji rok, već da se krene u legalizaciju, odnosno popunjavanje tih određenih administrativnih obrazaca to što jeste bio problem u najvećem broju slučajeva i da se sa tim poslom krene odmah da bi se što je moguće pre završila sva ta preregistracija, da ne dođemo u situaciju da posle dve godine ponovo moramo da menjamo ovaj zakon, bar ne iz ovih razloga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je faktički poslednji radni dan ovog zasedanja i mislim da bi bilo dobro da podsetimo javnost mi iz SRS, naša poslanička grupa koja je delovala kao najveća opoziciona poslanička grupa u Narodnoj skupštini, na ono šta smo mi zapravo ove četiri godine radili. Nemam nameru sad ja da pravim neki rezime, javnost je upoznata sa radom svih narodnih poslanika – i nas koji smo ovde aktivno radili kao opoziciona politička partija i vas iz vlasti i ovih kojih odavno nema u Narodnoj skupštini.

Mislimo da je potrebno da podsetimo javnost da smo mi četiri godine insistirali na tome da se donese novi Poslovnik, zato što smo ubeđeni da po Poslovniku po kojem smo radili nismo mogli dovoljno dobro da radimo, zato što je ovo jedan nedemokratski Poslovnik, koji je zapravo onemogućavao narodne poslanike da u punom kapacitetu obavljaju svoju poslaničku funkciju.

S tim u vezi smo insistirali i da se promeni Zakon o izboru narodnih poslanika, da bi se vratila mogućnost da poslanici svoj mandat stave na raspolaganje političkoj stranci koja ih je birala za narodnog poslanika, zato što je to u proporcionalnom izbornom sistemu jedini pravičan, jedini legalan i jedini demokratski način.

Posledica toga što niste slušali poslanike SRS je sve ovo što se u Narodnoj skupštini dešavalo i, nažalost, svi mi koji smo ozbiljno shvatili posao narodnog poslanika i koji znamo šta je parlamentarna demokratija trpimo u javnosti negativne ocene zato što su se u Narodnoj skupštini dešavale neke stvari i dešavaju i danas koje nisu dostojne najvišeg zakonodavnog tela, što Narodna skupština svakako jeste.

Dešavalo se da narodni poslanici sa svojim mandatom koji je u suštini mandat političke partije na čijoj listi su došli u Narodnu skupštinu, šetaju od jedne do druge političke partije, menja se broj i naziv poslaničkih grupa, pa mi ni danas, ja mislim, ne znamo ni koliko imamo poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini ni koliko imamo tih tzv. „slobodnih narodnih poslanika“ kojih je valjda ukupno negde 14 ili 16, ne znam precizno, ali koliko god je, ti narodni poslanici zapravo uopšte ne mogu vršiti funkciju narodnog poslanika, jer njihovo delovanje po Poslovniku je takoreći nemoguće, odnosno onemogućeno skoro u potpunosti.

Zato smo mislili sve ovo vreme koliko smo vas ubeđivali da prihvatite naše predloge da bi to bilo u opštem interesu, vi to niste želeli, ali zato ste stavljali na dnevni red predloge Nenada Čanka, Gordane Čomić, Tatjane Macure, zato što ste kroz taj ponizni odnos i udovoljavanje zahteva tim narodnim poslanicima zapravo želeli da udovoljite evropskim parlamentarcima i ovim sadašnjim i onim bivšim, da biste im pokazali kako na ove naredne izbore neće bojkotovati ta tzv. „građanska opozicija“. Loše je to i videćete, pokazaće vam se to u potpunosti i u toku kampanje i nakon izbora da ste to jako loše radili, ali dobro, kaže naš narod – svako je kovač svoje sreće.

Ono što takođe želimo da naglasimo jeste da smo mi srpski radikali tražili konkretno da se u Krivični zakonik uvrsti krivično delo gde bi krivično odgovarao i zatvorskom kaznom bio kažnjen svako onaj ko javno kaže da se u Srebrenici desio genocid.

Smatramo i da je to u opšte državnom i opšte nacionalnom interesu zato što Srbe i Srbiju napadaju sa svih strana, vidite progon Srba u Crnoj Gori, vidimo šta se dešava, kako se podmeću klipovi Republici Srpskoj i šta je zapravo krajnji cilj tih prozapadnih, odnosno zapadnih sila, Sjedinjenih država i zapadnih sila.

Moramo se zaštiti i šteta je što smo propustili ovaj mandat što nam to niste prihvatili, moramo se zaštiti od tog atributa genocidnost, koji se nažalost sve češće čuje i u našim nekim medijima prozapadnim, poput „Danasa“ i N1 i od tih raznih nevladinih organizacija, ali evo treba da ostane zapamćeno i da narod zna da smo mi srpski radikali insistirali da se to uvrsti u Krivični zakonik.

Pošto to niste uradili, mi ovih dana intenzivno radimo na promovisanju knjige i naučnog dela Vojislava Šešelja, trotomne knjige „U Srebrenici nije bilo genocida“, a gde je on na naučnoj osnovi dokazao da genocida u Srebrenici zaista nije bilo. I on lično obilazi Srbiju sa saradnicima i predstavlja tu istinu narodu u Srbiji.

Danas u šest sati će biti promocija knjige u Somboru, sutra u pola sedam u Pirotu, u subotu u šest u Sremskoj Mitrovici i tako širom Srbije iz dana u dan.

Dalje, tražili smo da se hitno formira Institut za analizu haških presuda. Ni to niste prihvatili. To je takođe opšte državni i nacionalni interes zato što vidite da iz Haga sve više stižu informacije da će se Haška arhiva prebaciti u Sarajevo, a to znači da će trajno nestati, a tamo su milioni stranica i dokaza gde se može sasvim sigurno kada bi jedna ekipa naučnika, mladih ljudi, a onda i onih sa iskustvom im pomogli da se sav taj materijal preuzme, da se izvrši analiza, da ostane pisani trag kako se Srbima sudilo u Haškom tribunalu za nepostojeća krivična dela, uglavnom.

Tražili smo da se Srbija zahvali Peteru Hankeu tako što bi objavila njegova sabrana dela i tu imamo jedino obećanje da će se to zaista i desiti do sledećeg Sajma knjiga, videćemo da li će tako i biti.

Tražili smo zvanično uz pomoć više od sto hiljada potpisa građana Srbije da se donese nov zakon o izvršenju i obezbeđenju da bi se izvršni postupak vratio u nadležnost sudova i da se konačno javni izvršitelji skinu sa grbače narodu, da ljudi više ne strahuju da će ostati bez krova nad glavom zbog nekog eventualnog duga, koji svakako mora da se vrati.

Mi ovim zakonom koji smo predložili, a koji vi niste hteli da prihvatite, ignorisali ste više od sto hiljada građana Republike Srbije, zapravo smo želeli da dužnika obavežemo da vrati svoj dug, ali i da sačuvamo dostojanstvo poverioca.

Tražili smo i navodili smo iz kojih izvora bi to bilo moguće da se najmanja i najniža plata i najniža penzija u Srbiji podignu na nivo bar od 37.000 dinara, zato što je 37.000 hiljada dinara vrednost najniže potrošačke korpe.

Konkretno smo govorili, ukinite finansiranje nevladinih organizacija, nepotrebnih agencija, ima još niz mogućnosti. Vi ste to takođe odbili. Da smo u pravu, govori i ovaj podatak o prosečnoj plati i o prosečnoj korpi. Vi se hvalite da je prosečna plata više od 500 evra, znači oko 60.000 dinara, ali prosečna potrošačka korpa je već veća od 70.000 dinara.

Znate, te dve stvari bi morale da se izjednače, pogotovo kada je u pitanju najniža plata i najniža penzija. Ponavljamo, mi srpski radikali smo insistirali da to bude 37.000 dinara, vi iz vlasti ste to odbijali.

Tražili smo i da se menja Zakon o radu, zato što je ovaj Zakon o radu donet u interesu poslodavaca i to pre svega poslodavaca iz inostranstva, koji ovde istina zapošljavaju neke ljude, ali mi ovde nemamo niti bilo kakvu industriju, niti bilo kakav ozbiljan privredni razvoj. Imamo pogone velikih firmi iz inostranstva koje ovde dolaze zato što dobijaju ozbiljne subvencije i zato što ovde dobijaju radnu snagu koja je znatno jeftinija nego što je u njihovim zemljama. Ni to niste prihvatili.

Insistirali smo sve ove godine da se domaćoj privredi daju veće privilegije, da se domaćoj privredi daju subvencije, bar u onoj meri u kojoj ste davali inostranim privrednicima koji su ovde dolazili, to takođe niste prihvatili.

Tražili smo da se u Srbiji obezbedi lečenje retkih bolesti. To je bilo dovoljno da se onih 20% sredstava u zdravstvu za koje Vučić kaže da ni Bog otac ne zna gde idu, da se nađu gde idu, da se ulože u lečenje retkih bolesti. To bi bilo moguće raditi u Srbiji.

Imenom i prezimenom i sa konkretnim razlozima smo prozivali ministre, od Zorane Mihajlović i njenog "Behtela", Rasima Ljajića i njegovog narko-kartela, tog Zlatibora Lončara i evo rekoh već tih 20% neznanog gde utrošenog budžeta u zdravstvu, Vanje Udovičića i malverzacija sa ovim novcem za studentsku Univerzijadu i verovatno sam nekog od ministara zaboravila. Pomagaj Nataša, ako jesam, da ga se prisetim, da se ne naljuti neki ministar.

Dakle, to smo radili pored onoga što smo radili u redovnom, da kažem, u redovnom postupku, što smo učestvovali aktivno u raspravi po svim predlozima zakona, zato što smo podnosili amandmane. Parirali smo vam i onda kada ste vi zloupotrebom Poslovnika ulagali onaj nenormalno veliki broj amandmana.

Mi smo, koliko je nas, 21, koliko je bilo moguće takođe tu igru prihvatili i radili na taj način. Kad god smo procenili da je u interesu države i naroda, glasali smo za određene predloge. Nije toga bilo često. Evo, danas ćemo glasati za Predlog zakona o oružju i municiji zato što mislimo da jeste u interesu građana Srbije da se produži rok za preregistraciju oružja. Glasaćemo i za Sporazum sa Azerbejdžanom zato što je to stav SRS principijelan. Azerbejdžan, Kina, Rusija, Belorusija i ostale prijateljske zemlje su zemlje sa kojima mi saradnju želimo maksimalno da produbimo.

Svakako ćemo na svemu ovome i na mnogim drugim stvarima koji su od interesa za državu i narod raditi i u narednom periodu, sada u predizbornoj kampanji, a nakon ovih izbora biće nam to sasvim sigurno mnogo lakše, imaćemo mnogo više uticaja, zato što ćemo imati mnogo više narodnih poslanika nego što nas je sada. Hvala.

Po kom osnovu, gospodine Vukadinoviću?
(Đorđe Vukadinović: Pomenut sam neposredno u izlaganju.)
Hajde, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pri kraju Jedanaestog saziva Narodne skupštine od uvođenja višestranačja u našoj državi. Nažalost za ovih 30 godina skupštinske većine su manje ili više gazile parlamentarnu demokratiju i pokazivale da ne znaju šta je suština parlamentarizma i pokazivale da misle da je volja od 126 glasova sve i svja. To je potpuno pogrešno postavljanje parlamentarne demokratije i ja verujem da ovde ima po neko od narodnih poslanika koji to baš dobro razume, bez obzira što to možda malo drugačije predstavlja.

Nažalost većina narodnih poslanika i danas nije svesna šta znači parlamentarna demokratija, nisu želeli da nauče, nisu želeli da čitaju i dalje misle da je osiono ponašanje sa 126 nekih glasova za ili protiv dovoljno da se ponašaju ovako kako se ponašaju.

Vrlo često je izborna volja građana nakon sprovedenih izbora bila grubo kršena, povremeno su se u to uključivale službe bezbednosti, opet vladajuće većine. Podsećamo na krađu mandata kojih je bilo više puta u Republici Srbiji od 1994. godine kada je SRS napustilo sedam narodnih poslanika koji su dobili od 50 do 100 hiljada tadašnjih maraka. Snimci postoje, službe bezbednosti pokazale te snimke desetak godina nakon tog događaja. Pa, onda 2002. godine kada su socijalistima krali glasove, Branislav Ivković i još šest poslanika uz pomoć tada Vladana Batića. Pa, onda je došla 2008. godina kada je Tomislav Nikolić sa grupom od 18 narodnih poslanika ukrao mandate SRS uz pomoć Tadića, Mikija Rakića, Mila Đukanovića, Caneta Subotića ostale bolumente, pogotovo ovih iz američke i britanske ambasade.

Zašto je bitno sve ovo da se podsetimo? Zato što mi srpski radikali uvek govorimo principijelno. Mi smo se na isti način borili za te mandate koje je ukrao Branislav Ivković socijalistima, kao što smo se borili za mandate koje je Tomislav Nikolić ukrao SRS. Reći ću vam, podsetiću neki su tada bili u Narodnoj skupštini, a neke kolege će možda biti iznenađene kad čuju sada ovaj deo.

Mi smo te 2008. godine bili blizu toga da nam se na Administrativnom odboru vrate mandati, ali je predstavnik legalista Vojislava Koštunice, DSS, Miloš Aligrudić izašao iz sale da ne bi bilo kvoruma i da mi izgubimo te mandate. Neću ja sada da elaboriram to niti da se sada bavimo tim mandatima, ali otprilike, godinu, godinu i nešto dana posle toga Dragan Šormaz sa ukradenim mandatom te iste DSS prešao, u takođe SNS. Mi smo se tada toliko žustro borili da vratimo, da se taj mandat vrati DSS, pa je taj isti Miloš Aligrudić koji je izašao da ne bude kvoruma, da se radikalima vrate mandati, rekao – ja ne mogu da verujem da se vi za naš mandat borite, pa mene je sramota zato što sam ja onda izašao sa sednice da vi ne dobijete vaše mandate.

Dakle, ovo govorim samo kao ilustraciju, pre svega zbog javnosti. Ovde to neki znaju, neki nikada neće shvatiti, ali zbog javnosti podsećam da ne može niko nama da kaže da mi pričamo neku dnevnu političku priču, da mi pričamo neku šuplju priču, neku demagogiju i tako dalje. Mi uvek govorimo principijelno i uvek se borimo principijelno za ono što mi mislimo da je pre svega u skladu sa Ustavom, zakonom, našom ideologijom, našim stranačkim programom i na kraju i na početku, interesima svih ljudi koji žive u Srbiji.

Vi ovde kukate na Dveri, šta vam oni rade, šta Boško radi, zašto Boško nije uhapšen i tako dalje, a kada smo mi govorili, da je pod pritiskom Skota, da su Boško, Sanda Rašković Ivić, i ovi Čeda, Čanak, Boris, da su te dve grupe bez cenzusa od pet posto uvedene u Skupštinu. Pa, ajde, setite se šta ste nam sve tada govorili. Koliko ste nam isključivali mikrofone, koliko ste na upozoravali, koliko ste nam pretili kaznama iz Poslovnika, opomenama. E, kada se vama obilo o glavu, onda ste se vi sada setili da su oni zaista na taj način postali poslanici, bez određenog broja glasova i bez cenzusa koji je tada po zakonu bio potreban. Sad se ponašate isto, ovde danima, mesecima, slušamo kako neki narodni poslanici ne bi trebalo da primaju platu zato što bojkotuju Narodnu skupštinu, zato što ne dolaze u ovu salu, zato što ne dolaze na sednice i tako dalje. I, onda se pojavi Gordana Čomić, koja je deo te grupe, i onda njoj dajete 126 poslanika da glasaju za njen predlog samo zato što je ona obećala da će izaći na izbore. Eno je sad u nekoj 021 ili kako se već zove neka ta grupa.

Zašto? Zato što je vama u interesu da kukanu i ostalim kukanima koji vam ovde dolaze pred kojima vi kukate treba da dokažete da tzv. građanska opcija tzv. demokratska, jer vi to zovete demokratska opozicija će izaći na izbore, a Srpska radikalna stranka vam nije dovoljno demokratska zato što sedimo ovde, zato što radimo, zato što podnosimo amandmane, zato što kritikujemo predloge, zato što glasamo kad mislimo da je u interesu građana naroda Srbije da se glasa. Ne, to vama nije demokratija. Demokratija je ono što vam nacrtaju ovi sa Zapada i onda u skladu sa tim vi menjate svoje političke stavove, tj. vi političke stavove nemate, nego uzimate one koji vam se daju.

E, sad imamo istu situaciju sa ovom „vajber“ ili SMS ili kako se zove ta poslanička grupa. Dakle, kakva je razlika, pitamo vas mi, između Sande Rašković Ivić i Tatjane Macura? Da li je Sanda Rašković Ivić preletač? Jeste. I mi kažemo da jeste. Zašto vam je sad Tatjana Macura Tanja, ona više nije preletač? Da li je Sanda Rašković Ivić izdajnik zato što tvrdi da je u Srebrenici bio genocid? Jeste. Da li je to isto Tatjana Macura koja, takođe kaže da je u Srebrenici bio genocid? Nije. Sada je ona Tanja. Da li je Sanda Rašković Ivić izdajnik zato što pripada grupaciji koja kaže da je Kosovo država? Jeste. Zašto Tatjana Macura nije takav isti izdajnik, jer pripada grupaciji koja kaže da je Kosovo država?

Gde su vam principi, gde su vam aršini? Ovde je kolega rekao da neko od nas nije čitao i da ne znamo od kad ta Macura ima člana Republičke izborne komisije. Mi smo ovde takođe pričali o tome kada ste joj dozvolili da ona sa ukradenim mandatom i nekoliko njih, više niko živ…

Sad ako neko kaže, evo zamenik sekretara koji mu je to posao, ako kaže – ko su članovi te njene tzv. poslaničke grupe imenom i prezimenom, ja ću da se obesim?

Dakle, pravite komediju od Narodne skupštine, pravite samo da udovoljite tim vašim zapadnjacima, vi ste Tatjani Macura i toj njenoj „vajber“, SMS grupaciji 10. jula 2019. godine, dozvolili da ima člana i zamenika člana RIK i taj čovek nije dolazio, taj neki Dušan Dragoljić, nikada nije bio u RIK, ona ga je verovatno nahvatala negde na ulici, kao što je nju svojevremeno Radulović nahvatao na ulici, pa je stavio na izbornu listu. I opet, mi ne branimo Radulovića, ali mandati koje oni koriste pripadaju stranci Dosta je bilo. Narod u tom određenom broju je glasao za stranku Dosta je bilo i to ne može niko drugi da… Kod vas može sve.

Šta još kod vas može zato što niste želeli da menjate Poslovnik? Republička izborna komisija ima 17 članova. U zakonu piše da nijedna stranka ne može imati više od polovine članova. Vi je imate. Vi imate 10 članova. Zašto? Zato što imate sedam naprednjačkih, ali od vaših poslaničkih grupa koji su sa vama izašle na izbore imate još dva plus jedan, plus jedan, to je četiri, sedam i četiri 11. Jedanaest u odnosu na 17 je većina. To je protivzakonito.

Niste hteli da poslušate da se menja Poslovnik, pa da može da vas izađe 100 na jednoj izbornoj listi, ali kada se izbori završe tih 100 čini jednu poslaničku grupu. Drugačije ne može. Drugačije je gaženje demokratije, drugačije je gaženje parlamentarizma.

Volim da se prisetim kada sam odavde dobacila koleginici, vi mislite da sam rekla da vi mislite da sa 126 možete glasova da izglasate da je zemlja okrugla, ona je rekla - da, da, možemo, ali nije znala odgovor kada sam joj rekla da će zemlja ipak ostati okrugla i posle takvog vašeg glasanja.

Šta smo mi još imali u ovoj našoj bajnoj parlamentarnoj demokratiji? Sećate li se vi da smo mi imali jedno vreme u Narodnoj skupštini, ma ne sećate se, vas možda petoro to ovde zna, da je u Narodnoj skupštini bilo 308 narodnih poslanika zato što se posvađao DOS, pa žuti izbacili DSS, pa onda sud vrati DSS, pa onda u jednom momentu 308 narodnih poslanika.

Da li ste vi zaboravili da se u Narodnoj skupštini glasalo iz Bodruma i Soluna? Mi nismo. I onda Boris Tadić, najveći izdajnik inače u Srbiji ikada, kaže da je ta afera završena sudskim epilogom. Laže. Nikad nije ni bila na sudu. Na sudu se raspravljalo o kartici Nataše Milojević koja je bila član stranke, ja mislim, Nebojše Čovića u to vreme i nije se odnosilo na karticu Nede Arnerić kojom se glasalo iz Bodruma.

Dakle, svašta je ovde bilo. Svašta! I umesto da se učimo na greškama, umesto da prihvatamo sugestije, da prihvatate predloge, da prihvatate iskustvene neke primedbe, vi sa nivoa sile, vi sa nivoa vlasti, vi sa nivoa osijonosti, vi po principu - može mi se, radite šta god hoćete, na taj način i Tatjana Macura dobija potpuno nezakonito, člana već ima, i sada dobija zamenika člana Republičke izborne komisije.

Nema toga ko razmišlja svojom glavom, kome to može biti jasno. Dakle, da li je postojala ta stranka kad su bili raspisani i održani izbori? Nije. Da li je ona postala poslanik na listi jedne političke partije? Jeste. Da li je ukrala te mandate? Jeste. Dakle, ne postoji ništa u parlamentarnom životu, ništa nemoralnije od krađe mandata. To treba da bude krivično delo sa najvećom mogućom kaznom. To je korupcija par ekselans. Pominjala sam 50 do 100.000 maraka za krađu radikalskih mandata. Nikada nijedan mandat se ne uzima bez para, zapamtite to, bez ozbiljnih para.

I ta Tanja Macura, i ta Sanda Rašković Ivić, sve su to korupcionarske afere, sve je to mandate šetalo, prodavalo od stranke do stranke za ozbiljan novac zato što je uvek neko imao interesa da to bude baš tako. Trenutno vi iz vlati imate interes da imate Tatjanu Macuru, da imate 21 i Gordanu Čomić, da možete Kukanu da kažete – Kukane, nemoj nas više, mada niko živ više ne zna koga ti predstavljaš jer si neki bivši činovnik, ali evo, mi smo obezbedili da na izbore izađe i nešto što može da se nazove, kako oni vole za sebe da kažu – građanska opcija. A to što predstavnici tih stranaka i Tatjana Macura, i Gordana Čomić i ostali kažu – Ratko Mladić je ratni zločinac, Vojislav Šešelj je ratni zločinac, u Srebrenici se desio genocid, Kosovo je država, vas to ne interesuje. Vas interesuje da zapadne gazde budu zadovoljne. To je sramota, to je bruka, to je pad parlamentarizma, šteta je i grehota što 30 godina od višestranačja da mi uopšte o ovome na ovaj način raspravljamo.

Hvala.

Ovaj naš predlog pokušavamo da uvrstimo u dnevni red već više od godinu i po dana.

Vi ste pre dva dana, u subotu, zapravo, usvojili zakon o legalizaciji prodaje beba iz porodilišta, gde ste procenili da svako ukradeno dete vredi do 10.000 evra i to je jedna bruka i sramota.

Mi smo želeli ovim predlogom zakona da skrenemo pažnju da ne treba dozvoliti da decu iz Srbije usvajaju stranci. Puno je razloga zbog čega mislimo da je ovaj predlog dobar. On bi bio u neku ruku uvod u rešavanje problema nestalih beba, jer nikada nije utvrđeno koliko je navodno nestalih beba, odnosno prodatih, nažalost, zvuči surovo, ali je istina, koliko ih je završilo u inostranstvu.

Zna se da su strane službe uključene u to, zna se da u Nemačkoj ne dozvoljavaju DNK analize dece, odnosno već sada odraslih ljudi za koje se sumnja da su međunarodnom trgovinom ljudi dospeli u Nemačku.

Takođe, nikada nam niko nije objasnio koliko je te navodno nestale dece završilo, takođe, kasnije u drugom koraku kroz legalan postupak usvajanja, zato što ste vi još tada zakonom, ne ova skupštinska većina, ali neka, i mi smo i tada bili protiv toga, dozvolili tako nešto.

Vi, dakle, ne sada da ne želite da zaustavite odlazak mladih ljudi iz Srbije, već vi i dalje mislite da treba i decu davati svakome ko da više para. To je bruka i sramota i nedopustivo za svaku odgovornu vlast. A, vi i ovim pokazujete da niste odgovorna vlast i da vas najmanje od svega interesuje narod i da vas najmanje interesuju ovi, rekla bih, svakodnevni problemi sa kojima se narod u Srbiji suočava.

Mi zato mislimo da vi ne stavljate naše predloge na dnevni red, jednostavno, zato što mi našim predlozima ukazujemo na te probleme i što mi našim predlozima zapravo ovde iznosimo stavove velikog broja građana Srbije, uostalom, kao i sa onih 100.000 potpisa za stavljanje van snage vašeg Zakona o izvršenju i našeg pokušaja da spasimo narod od tih derikoža koji se zovu javni izvršitelji, ali vi imate svoje poslanike, svoje poslaničke grupe.

Vi iz aktuelne vlasti iz vladajuće većine, a i iz izvršne vlasti, čiji ste vi, inače, instrument u Narodnoj skupštini, pokušavate sada pred raspisivanje ovih izbora da objasnite narodu u Srbiji da će izbori biti regularni, da će biti mnogo bolji izborni uslovi nego što su bili ranije. Naravno, vi na taj način potvrđujete da do sada izbori nisu bili regularni i da ako sada mislite da će biti mnogo bolje, da su ranije prethodni izbori bili mnogo loše organizovani.

Mi pokušavamo mnogo pre raspisivanja ovih izbora, znači, od oktobra 2018. godine, da skrenemo pažnju na ključne probleme kada je u pitanju Zakon o izboru narodnih poslanika. Ključni problemi su oni koje vi niste želeli da rešite.

Mi mislimo, zapravo, tvrdimo da je bilo neophodno da se u Zakon o izboru narodnih poslanika vrati odredba iz Ustava Republike Srbije koja daje mogućnost Narodnom poslaniku, odnosno kaže da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika. Neprihvatanjem našeg predloga vi narodnim poslanicima ukidate Ustavom garantovanu slobodu da raspolažu svojim mandatom.

Vi ste pokazali da ste isti kao i oni koji su zbog vas svojevremeno uveli tu mogućnost da poslanik raspolaže mandatom. To je bilo još u vremenu kada ste vi krali mandate SRS, ali i danas vi podržavate i tu vrstu krađe i danas vi forsirate poslanike koji su tu na ime ukradenog mandata. Neki su vam, koji neće izaći na izbore, najgori na svetu. Oni koji će izaći na izbore su divni, krasni, čak ih i nadimcima oslovljavate.

Vi na taj način dokazujete i pokazujete da vi iskreno ne želite ništa da menjate u izbornom procesu. Uradili ste ono što su vam naredili ovi iz EU, ti neki istrošeni činovnici, koji nigde valjda ništa više ne predstavljaju, osim kada dođu ovde u Srbiju.

Mi i dalje tvrdimo da ovo što je bilo ovakvo stanje u ovom sazivu Narodne skupštine da je upravo zbog toga što su poslanici mogli sa mandatom pod miškom da šetaju od jedne do druge poslaničke grupe, da formiraju nove poslaničke grupe, da zapravo najgrublje gaze volju građana Srbije, volju birača, a vi ste saučesnici u tome, zato što niste želeli i dalje ne želite da se raspravlja o našem predlogu zakona i da se ovakav predlog usvoji.

Evo, svi narodni poslanici koji su govorili o ovom Predlogu zakona imali su po dvadesetak minuta, ali govorim o onima koji su stvarno o Predlogu zakona govorili. Mnogo kritika i ni jednu pohvalu na ovaj zakon i uz sve te kritike na kraju su završavali rečenicom da će ipak glasati. Baš slatko. Šalim se, nije, nego je uvredljivo za Narodnu skupštinu, kao i sam predlog i to kako je došlo do ovog predloga.

U ovom zakonu jedino je dobro to zbog građana, zbog ljudi koji imaju oružje, što im neće biti naprasno svo oružje oduzeto, nego će imati još dve godine rok da legalizuju odnosno preregistruju oruže koje imaju. Ali, podsećamo kako ste vi u nekim napadima demokratije širokogrudo prihvatali predloge narodnih poslanika da se o njima raspravlja i glasa, što mi, naravno, ne bismo imali ništa protiv da imate isti aršin prema svima.

Podsećamo da ste raspravljali i glasali o predlogu Nenada Čanka, pa Gordane Čomić, pa Tatjane Macure, pa evo Katarine Rakić, pa evo danas Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica. Ali vas pitamo, kako vam nije palo napamet da na dnevni red, evo šest meseci je u skupštinskoj proceduri, niste stavili predlog SRS, cele poslaničke grupe potpomognute sa 100 ili više od 100.000 potpisa građana Republike Srbije, gde smo tražili da se ukine postojeći zakon o izvršiteljima, da se faktički ukinu javni izvršitelji? Podneli smo nov predlog zakona i ovo prosto moram da napomenem, kada govorimo o ovim predlozima koje ovde raspravljate na predlog narodnih poslanika.

Da se razumemo, sada da se neko ne javi, možda se javi, ali nemamo mi ništa protiv toga da narodni poslanik predlaže zakon. Naprotiv, svaki narodni poslanik to može u skladu sa Poslovnikom, ali imamo protiv da vi pravite diskriminaciju i da vi poslanike SRS i više od 100.000 građana Republike Srbije, koji su podržali naš predlog, zapravo nipodaštavate. To nije demokratski, to nije lepo, to je na kraju krajeva, nepošteno prema narodu koji u Srbiji živi.

Zašto sam pomenula ove prethodne i neću sada elaborirati ni Čankov predlog, ni Macurin, ni Čomićkin, zbog čega ste vi zapravo to stavili na dnevni red? U stvari, zato što će vam oni učestvovati u izborima kao neka proevropska ili kako se to već zove opozicija i zato, naravno, imaju sve moguće privilegije kod vas iz vlasti.

Zašto je koleginica Katarina Rakić predlagala izmene Zakona o katastru? Zato što Zorana Mihajlović, zbog svih svojih kriminalnih radnji nije smela više doći u Narodnu skupštinu, zato što je znala da bi je poslanici SRS ponovo podsetili na sve njene kriminalne radnje.

Zašto danas ovaj zakon predlaže Marijan Rističević, Đorđe Komlenski i Bojan Torbica? Zato što se radi o Zakonu o oružju i municiji, odnosno izmenama i dopunama tog zakona i zato što Nebojša Stefanović nije smeo ovde da dođe u Narodnu skupštinu, da predlaže ove izmene zakona.

Ne znam što se smeška predsedavajući, valjda svestan da ja govorim istinu, zato što mu ne bi bilo prijatno da ga ovde pitamo ponešto vezano za prodaju oružja u „Krušiku“, jer baš zgodan naslov zakona sa temom Branka Stefanovića „Krušika“, ogromne zarade Stefanovićeve firme, a ogromnog gubitka „Krušika“ i obećanja da će to da reše nadležni organi, ali evo, Boga mi, dođosmo i do predizborne kampanje a nadležni organi ne rešiše problem „Krušika“. Bilo je par izjava na – majke mi, nije on umešan ili je bio kao turista ili je bio u ovoj ili onoj ulozi, ali konkretno nismo imali nikakav dokaz o tome šta se zaista dešavalo u „Krušiku“.

Ovaj predlog zakona, rekoh, je dobar u tom delu što će pomoći građanima Srbije da preregistruju svoje oružje, ali je suština da je postojeći zakon na osnovu kojeg će se ova preregistracija vršiti veoma loš i to su uostalom rekli svi poslanici vlasti koji su govorili o ovom predlogu zakona. Nije tačno da se u roku koji je bio zaključno sa 5. martom ove godine, kada je trebalo da se legalizuje odnosno preregistruje postojeće oružje i da se promene ti oružani listovi, nije tačno da to ljudi nisu uradili zbog lenjosti, možda ima poneko i takav. Suština je da to ljudi nisu uradili zbog komplikovane procedure, zbog toga što su morali da idu ponovo na lekarske preglede, zbog toga što ponovno prijavljivanje oružja za one koji već imaju i urednu dozvolu, to košta u proseku oko 12.000 dinara. Zbog toga što je u MUP-u taj posao jako loše organizovan i što su ljudi morali da čekaju redove od pet sati ujutru pa ne znam dokle. Sve to je doprinelo da ima još puno nelegalizovanog, mada nije dobro, možda reći nelegalizovanog, jer za to oružje, uglavnom, ljudi imaju dozvole za korišćenje ovog oružja ili za nošenje kako god.

Zašto još ovaj zakon nije dobar? Lekarsko uverenje koje je potrebno da bi se dobila ova dozvola za nošenje ili držanje oružja, zamislite daju posebne zdravstvene ustanove koje za to dobijaju mišljenje Ministarstva zdravlja, da mogu da vrše te lekarske preglede. Ovo je, zaista, neverovatno.

To piše u zakonu, kolega nemojte ništa da vrtite glavom, bolje pročitajte zakon pa da vidite da tačno tako piše.

Dalje, zakon dozvoljava da i migranti mogu registrovati oružje. Dakle, ne piše migranti, ali piše stranci koji u Srbiji nemaju rešen status boravka. Znači, migranti mogu da dobiju oružje, do sad su se služili hladnim oružjem a sada mogu i da dobiju dozvolu da nose oružje.

Zato mi upozoravamo nadležne u Republici Srbiji da se malo ozbiljnije zabave problemom migranata, koji je sve veći u Republici Srbiji i da se ugledaju na Orbana i na njegov način zaštite Mađarske koji je izuzetno patriotski i to bi moralo da se radi i u Srbiji.

Zašto dalje mislimo da, govorim opet o ovom osnovnom zakonu, zašto taj zakon nije dobar? Da je bio dobar ovaj zakon, sigurno da ne bi bilo ovoliko ljudi koji nisu još legalizovali svoje oružje i neprimereno je da se zapravo ovo samo radi zbog velikih taksi, zbog toga što će ovo puniti budžet Republike Srbije.

Zamislite samo čoveka koji, recimo, ima, koji je nasledio oružje od oca, nasledio je pištolj od oca i to mu znači ko oko u glavi, ali nema 15 hiljada dinara da dobije ovu dozvolu i šta će, moraće da ga preda, doći će ovi iz MUP da mu ga uzmu. Kome se to oružje daje? Eno tamo po kancelarijama, po stanicama policije to stoji onako na gomili i onda policajci između sebe dele, vide šta kome od tog oružja odgovara. Što se to oružje ne vraća vojsci, nego se vraća policiji, a u policiji se sa tim oružjem koje se oduzima, to je zapravo oduzimanje, po našem mišljenju potpuno nelegalno, jer ako neko već ima dozvolu pa nema pare da pravi ovu čipovanu koju vi predviđate, to ste i doneli da bi ste otimali to oružje da bi moglo sa tim da se manipuliše, da se prodaje na crnom tržištu, umesto da se što je moguće jednostavnije i ono oružje koje je na crno, da se ljudima dozvoli da ga legalizuju.

Sve statistike pokazuju da se najmanje krivičnih dela, odnosno neznatan broj krivičnih dela u Srbiji dešava, desio sa oružjem za koje građani imaju dozvolu za korišćenje ili za nošenje. Krivična dela se izvršavaju nelegalnim oružjem, vi ovim zakonom terate ljude da imaju nelegalno oružje.

Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije, a i Skupština je pod pritiskom argumenata SRS da ovo što pokušavate ovu lakrdiju da predstavite kao neki zakon koji će pomoći nekome da nađe oteto mu i prodato dete uradilo nešto što je zaista skandal nad skandalima.

Juče je Vlada Republike Srbije u nekim kasnim popodnevnim satima organizovala nekakav sastanak na kojem su prisustvovali, sad ćete da čujete, neka inicijativa za ekonomska i socijalna prava. Niko živi ne zna čime se oni bave, ko su oni. Navodno, oni se bave marginalizovanim i diskriminisanim grupama sa posebnim fokusom na socijalna i ekonomska prava.

Ova gospođa, koja sada stoji gore i zadržava predsednika da ne čuje, toliko prava sebi daje, to je gospođa Tatjana Macura, naprednjacima je ona sad Tanja, od kad se dogovorila da će izaći na izbore, ona je osnovala neku organizaciju koja je takođe bila prisutna sinoć na sastanku. To je neka Beogradska grupa roditelja nestalih beba. Sastanku je prisustvovala i fondacija čiji je predsednik Milan Antonijević, Soroševac, nekadašnji zamenik Nataše Kandić u njenoj fondaciji.

Šta su uradili? Zamislite, formirali su neku komisiju, a ta komisija će biti mešovita. Da, i tom sastanku je prisustvovala Tatjana Macura. Od 250 narodnih poslanika Vlada je uprla prstom baš na Tatjanu Macuru da ona prisustvuje tom sastanku. Zauzvrat, Tatjana Macura je povukla svoje amandmane. Evo, malopre smo dobili informaciju u poslaničku grupu.

Ovo je zaista skandal nad skandalima. Tatjana Macura se bori protiv ukradenih beba, žena koja je takođe kradljivac. Ona je ukrala mandat. Znate, neko krade bebe, neko mandat, šta je kome pri ruci. I ona ima kredibilitet da ona bude neki lik koji će upravljati odlukama Vlade Republike Srbije i cele Narodne skupštine, samo zato što je spremate da izađe na izbore, a podsećam vas da Tatjana Macura i ovi njeni otpadnici koji su oteli mandate ovde u Skupštini kažu da se u Srebrenici desio genocid.

Da li je vama to taj reprezentativni deo Narodne skupštine? Svi treba da se stidite ovog zakona, i cela Vlada i svaki narodni poslanik koji za ovu bruku bude glasao.

Ovo je velika prevara. Prvo, da vam kažem, ministar Nebojša Stefanović je ovde sedeo, da podsetim javnost, pre svega. Ta Vladina komisija postoji i sada. Mi smo tražili da nam ta Vladina komisija kaže šta je uradila. Ali, u toj komisije je u ime roditelja gospodin Pavlović iz Kragujevca, koji vam očigledno smeta zato što je on puno prisutan u medijima i u medijima govori istinu i ima puno materijala i puno dokaza o otetim bebama. Vas to ne zanima. Vas zanima da u predizbornoj kampanji, između ostalog, možete da kažete da ste rešili problem otetih beba.

Pa, ta Tatjana Macura koja je juče učestvovala u Vladi, u svemu ovome, u ovoj lakrdiji, ona je ovde plakala, jer Bože, vi prodajete decu za 10 hiljada evra. Pa, ostalo je i dalje da se deca prodaju za 10 hiljada evra legalno po ovom predlogu zakona.

Skandal ste napravili ovim zakonom od početka, a skandal nad skandalima je ovo što je Vlada uradila juče. I neka vam služi na čast da ste toliko nisko pali da se zbog izborne kampanje ovako grubo igrate životima ljudi, sudbinama porodica, sudbinama ljudi koji možda jesu oteti ili nisu.

Svako ko za ovo glasa treba da se pokrije ušima i da ne izađe ni pred jednog birača, ni pred jednog čoveka u Republici Srbiji. Bruka i sramota.

Gospođa Macura ima mandat stranke Dosta je bilo od 2016. godine i ona je taj mandat ukrala zajedno sa još nekoliko njenih poslanika. Nije kletva i nije ni kleveta da je gospođa Macura kradljivac mandata, upoređujemo je sa kradljivcima beba.

U političkom životu nema većeg kriminala i nema veće korupcije, i nema nemoralnije stvari nego ukrasti mandat, i to ja mislim svi treba da razumeju. Čak i oni koji su krali mandate shvatili su jednog dana koliko je to bilo pogrešno.

Ovde se postavlja drugo pitanje – kako je Tatjana Macura izvučena iz šešira da ona bude ta najzainteresovanija, da ona bude ta čije je mišljenje Vladi Republike Srbije relevantno? Šta radi u ovoj grupi sa Vladom Milan Antonijević, soroševac, sledbenik Nataše Kandić, strani plaćenik, izdajnik? Ima li neko da misli drugačije o tom Milanu Antonijeviću?

Čudi me da niste pozvali i onu inicijativu, da nisu pozvali onu inicijativu za mlade, kako se zovu, što organizuju onaj „Mirdita“ festival u Beogradu. Vi pravite lakrdiju od ozbiljnih stvari i sada kao Tatjana Macura će mene da uvredi da pomene da sam ja sada izrekla kletve. Ne, izrekla sam celu istinu. Celu istinu sam izrekla, a ta istina govori o tome da ste vi svi ovim zakonom, da biste udovoljili vašim mentorima iz Evropske unije, koristili sva moguća sredstva, pa makar to sredstvo bilo i Tatjana Macura. O njoj ćemo posebno pričati kada budemo govorili o četvrtoj tački sledeće sednice.

Pomenuta je SRS. Poslanici naše stranke u Anketnom odboru. Hvala.

Pa, ne znam kako to pokušavate da nam zabranite da govorimo i da kažete, ako se pomene stranka, da poslanik nema pravo na repliku kao zamenika predsednika poslaničke grupe, ali dobro, uvodite vi razna pravila, pa nije ništa čudno.

Prvo da se razrešimo nekoliko stvari. Ovde je bilo govora šta je poenta vraćanja na taj izveštaj Anketnog odbora koji izgleda ništa nije valjao. Poenta je da je taj Anketni odbor konstatovao da je podneto više od 750 krivičnih prijava. Više od pola krivičnih prijava je odbačeno zbog zastarelosti. Da vi stvarno hoćete da se ovaj postupak završava u skladu sa zakonom, onda biste vi ovo kvalifikovali na jedini mogući način i tada ne bi bilo zastarelosti, jer ovo jeste međunarodna trgovina ljudima.

U ovo su ozbiljno umešane strane obaveštajne službe. Dokaz tome jeste i ovo da je sinoć u Vladi prevladalo mišljenje Soroševe fondacije za otvoreno pravo i Milana Antonijevića. Trebali da podsećam da je Milan Antonijević bio sav srećan i da je nedavno objavio da je on lično učestvovao u izradi zakona na osnovu koga je Koštunica oslobodio šiptarske teroriste među kojima je bio i Aljbin Kurti. Za neku godinu će se hvaliti i da je učestvovao u donošenju ovog zakona koji slobodno može da se nazove zakon o zataškavanju kraće beba.

Pitamo, gde to piše gde ste menjali zakon, koji ste zakon menjali, gde piše da u ovim slučajevima nije nastupila zastarelost. To što neko kaže, ne možemo dozvoliti da ovde nastupi zastarelost, ne znači ništa. To mora da piše. Mi vam kažemo na koji način. U pitanju je međunarodna trgovina bebama. Međunarodna trgovina ljudima.

Vi pokušavate da to prikrijete i onda kažete, ne donosite zakon na brzinu, jer on stoji u fioci, sada će Arsić reći, nije u fioci nego okačen na ofinger, da stoji dve godine. Pa, može on da stoji sedam godina, ali vi ga donosite u poslednjem sekundu kad ste već morali da ga donesete. Kako opravdavate to da je Tatjana Macura koju sad forsirate, čak je zovete i zvanično, Tanja, govoreći kao narodni poslanici, kako je ona to izvučena iz šešira da ona bude neko ko je u Vladi Republike Srbije juče formirao neke nove amandmane. Šta je nju nateralo, šta je nju motivisalo da prekjuče ovde plače i kaže, ne sme se dozvoliti da se deca prodaju za deset hiljada evra i tražila da se svi članovi brišu, da danas povuče te amandmane. Pa, da li vi mislite da smo mi naivni?

Ovo što radite, ne rešava problem. Ovim se legalizuje krađa beba. Ovim se zataškava krađa beba, što je najvažnije. Postoji komisija. Pitali smo ministra, Nebojšu Stefanovića šta je ta komisija uradila, jer je i on član te komisije. Šta ste uradili sa Jasminom Kiurski koja je član te komisije, koja je zamenik javnog tužioca, koja je na svoju ruku menjala pravilnik te komisije i tim pravilnikom zabranila da pojedinačno ljudi, pa i roditelji kojima su osnovano sumnjaju bebe ukradene, da mogu samostalno da učestvuju u radu, odnosno da mogu sami da preduzimaju određene radnje. To je ukinula kada je ovaj Radiša Pavlović otišao i u Kraljevu u frižideru našao trideset i nešto leševa beba, na kojima postoje neka imena. Ne daju da se izvrši DNK analiza. U Nemačkoj se zna koliko ima, odnosno da ima najviše dece ukradene iz Srbije u Nemačkoj i tamo prodane. Oni tamo ne daju da se vrši DNK analiza. Momak sam hoće, insistira da mu urade DNK analizu, prihvatio je, jasno mu je da nije dete roditelja koji žive u Nemačkoj, ali ne da, obaveštajne službe ne daju. Srbija je i dalje nažalost legalno mesto za prodaju i kroz onaj zakon porodični, gde dozvoljavate navodno usvajanje dece, a pogotovo na ovaj način. Hvala vam.

Intervenisali smo na svaki član ovog predloga zakona da bismo skrenuli pažnju da Vlada Republike Srbije treba da povuče ovaj zakon iz procedure.

Umesto da to uradi, Vlada se sinoć sastala sa Soroševim Milanom Antonijevićem, sa nekom grupom roditelja, sa Tatjanom Macurom i oni su se dogovorili da kroz tri amandmana reše problem i skrenu pažnju sa činjenice da ovaj zakon vređa sve roditelje, a pogotovo roditelje čija su deca ukradena, što reče koleginica Belačić nisu deca odšetala iz porodilišta, to su bebe koje je neko morao da uzme, spakuje i da proda nekome za ozbiljne pare.

Vi sada hoćete da, pričajući danas, skrećući pažnju zapravo sa tih deset hiljada evra, da skrenete pažnju sa tog suštinskog problema što vi mislite da postoje roditelji koji su spremni za deset hiljada evra da trajno i zauvek zaćute o činjenici da ozbiljno sumnjaju da im je dete ukradeno u nekom porodilištu.

Mi smo vam pre tri dana ponovili ono što smo rekli pre dve i po, tri godine kada se u javnosti pojavila informacija da postoji lekar u penziji, ginekolog, žena je u pitanju i živi u Subotici. Pitamo – da li je Vlada Republike Srbije, da li je ministarstvo uradilo nešto da bar sazna ko su sve žene ginekolozi u penziji, a žive u Subotici i da li su pokušali da sa nekom od tih žena razgovaraju? Rekli smo tada i ponavljamo sada, možda je to pogrešan trag, ali je suviše ozbiljan da bi ga trebalo zanemarivati.

Umeto toga, vi nam ovde pričate da zakon ne donosite naprasno, navrat-nanos, jer je on, Bože moj, u proceduri od 2018. godine. Taj zakon jeste tada poslat iz Vlade, a koliko ga vi donosite navrat-nanos, govori činjenica da vam u poslednjem trenutku Sorošev Milan Antonijević, Kandićkin, Milan Antonijević diktira tekst amandmana kojim biste koliko toliko smirili javnost. Javnost treba da zna da je ovo velika prevara, da je ovo zakon koji vlast mora da donese, ne mora, ali prosto pošto su se opredelili da na evropskom putu gaze mrtvo i živo, oni rade i ovo.

S druge strane, ovo će im služiti da u kampanji pričaju kako eto niko pre njih nije, oni prvi put će rešiti ove probleme, a mi samo pitamo – da li je za ovoliko godina koliko ste na vlast, došao blizu rešenja i jedan jedini slučaj? Nije. Pitamo, evo koleginica Maja Gojković kaže da je gospodin Ćosić samo činovnik. Ne znam da li ste i sad pomoćnik ministra, u ime ministarstva 2010. godine, pomoćnik ministra gospodin Jovan Ćosić je rekao da se ne mogu i neće rešavati problemi nestalih beba zbog zastarelosti. Šta tu nije jasno?

Mi kažemo, ne može da se kaže kao što smo pre sat vremena čuli, pa nećemo dozvoliti da ovakvi slučajevi zastare. Mi nismo pleme Apača, mi smo valjda uređena država. Kako neko može reći – nećemo dozvoliti, a zakon nije promenjen? Mi kažemo – ovo je međunarodna trgovina ljudima, međunarodna trgovina decom, u ovo su umešane strane obaveštajne službe. To kvalifikujte kao takvo krivično delo i onda ćemo govoriti da nema zastarelosti. Dokle god to ne uradite, pustite vi vaše šuplje priče. Može neko ko dovoljno ne poznaje tu materiju i da poveruje, ko vam onako generalno veruje, pa vam i ovo još zalepi kao neki veliki uspeh.

Ovo vam uspeh nije. Ovo je zamajavanje, ovo neće rešiti ni jedan problem, ovo je uvreda za roditelje, za ljudski um, za decu koja već imaju indicije da ne žive kod prirodnih roditelja, za decu za koju će možda jednog dana roditelji stvarno doći do nepobitnih dokaza da su njihova deca, znači za sve ljude u državi Srbiji ovaj zakon je velika uvreda.

Ne znam što ste zbunjeni i šta vam je danas.

Dakle, tema ukradenih beba, tema nestalih beba, tema beba koje su prodavane, uglavnom u inostranstvo, doduše, ima i u Srbiji, je tema o kojoj može na svaki način da se govori, ali ne da se ta tema karikira, što je malopre bio slučaj.

Ko je pomenuo stotine hiljada ukradene dece, ko je to pomenuo? Konkretno se govori i o Izveštaju iz 2006. godine, gde je bilo 750 i nešto krivičnih prijava, pominje se neki poslednji podatak da postoji krivičnih prijava oko 3000, i naravno, niko ne tvrdi da svaka sumnja podrazumeva da to zaista tako jeste, ali se radi o tome da ovaj zakon neće otkloniti sumnje, radi se o tome da ovaj zakon neće rešiti nijedan problem.

Ko govori da je država ćutala? Pa vi iz vlasti govorite da je država ćutala, ne govorimo to mi. Mi kažemo da problem traje decenijama i nije rešavan na adekvatan način, pokušaja je bilo.

Iznenađuje ovo da neko tvrdi da je krađa bila u vreme te divne Titove Jugoslavije, kako se ovde reklo.

Ne, krađa beba se na žalost desila poslednja o kojoj javnost zna, pre otprilike dve i po godine.

Na žalost, kamo sreće da nije tako i nešto što je zaista neverovatno, komparacija da li je bolje da je dete živo ili da je umrlo, ali zamislite, kaže kolega, ako je dete živo i živi u dobrostojećoj porodici, pa otprilike, nema veze još roditeljima 10.000 evra, i svi postaju dobrostojeći.

Ovo je nešto od čega sam se naježila, verujte mi.

Ne znam šta je čudno, rekla sam po Poslovniku i primili ste k znanju, učinilo mi se. Ali, ovo sada kad hvalite ove iz vlasti, možete vi, gospodine potpredsedniče, to mnogo jače, brže, bolje, da se dobro čuje.

Dakle, vi mislite da mi ne znamo kako vi funkcionišete, da mi ne znamo da vi danas pokušavate da razvlačite raspravu da narod ne bi rekao - ovi u Skupštini rade samo pola dana, jer morate da čekate kvorum zato što vam koalicioni partner ima partijski sastanak, pa ne mogu doći do nekog doba popodne.

Dakle, nemojte samo od nas da pravite budale. Mi smo za kooperativan rad u ovoj Narodnoj skupštini, ali ne možete da nama, ne znam šta, mi se ponašamo ko UDBA, ko ovo, ko ono, ne znam šta vam sve padne na pamet i čega se setite.

Vama smeta što mi naglas kažemo da vi forsirate Tatjanu Macuru. Zašto? Zato što je obećala, što ste je nagovorili, što ste joj, da ne kažem šta, na koji način ubedili da izađe na izbore, da zadovoljite te vaše mentore koji vam traže tu vrstu stranaka na izborima. Vama ne smeta, zašto ne komentarišete ono što smo mi rekli za nju i za ove njene koji su oteli mandate, da oni ovde u Narodnoj skupštini kažu - u Srebrenici se desio genocid? Zar vam to ne smeta?

Vi onda i pored toga rasplinjujete priču, mi rekli ovo, mi rekli ono. Znate, vi morate da vodite računa o članu 27, pa makar to bio i doktor uvaženi Martinović, kako vi tako volite da kažete, dakle, morate da vodite računa da su vam svi narodni poslanici apsolutno isti i morate imati odnos prema svakom na isti način. Molim i drugi put i molim vas da ne zaboravimo, ovaj zakon ako ne povučete, čudo ste napravili.

Mi smo i ovim, kao i ostalim amandmanima samo hteli da skrenemo pažnju, pre svega na ponašanje vas iz vlasti.

Vi ste se potpuno odrodili od naroda. Vaše ponašanje je i osiono, bahato i ponašate se po sistemu „može nam se“, a to verujete nije dobro. Vi mislite da sve može novce da se kupi. Tako ste i za rešavanje problema Srba u Crnoj Gori, umesto da tražite hitno zasedanje sednice Saveta bezbednosti UN, rekli - mi ćemo platiti zaostale poreze Srpske pravoslavne crkve.

Postoje neke stvari, zapravo trebalo bi da znate, da najvrednije stvari u životu ne mogu da se kupe novcem. Vi kažete da deset hiljada evra, ili iznos do deset hiljada evra treba da bude pravična novčana naknada na dan donošenja po zvaničnom kursu, pravična novčana naknada zapravo za obeštećenje, za duševnu bol, ljudima kojima su nestala deca i kojima su oteta deca.

To nije moguće, to je uvredljivo, pogotovo što svi ti roditelji znaju da su njihova deca prodata za više od deset hiljada evra. Više je uzeo taj neko ko je organizovao otmicu ili ko je oteo dete, nego što vi dajete roditeljima. Strašno je što im uopšte išta dajete.

Evo, ljudi se javljaju, slušaju ovo što mi govorimo, javljaju se i ljudi koji imaju odavno saznanja o otmici svoje dece, javljaju se udruženja, kažu da Udruženje za istinu i pravdu otete dece su apsolutno protiv ovog zakona, tako da nije tačno da su sva udruženja za ovaj predlog zakona, ali ponavljam, vi se ponašate tako kako se vama hoće, pa videćemo kako će biti dalje.