Dobro. Hvala.

Katastar, između ostalog, ima obavezu da vrši parcelaciju i preparcelaciju, kao i namenu i prenamenu zemljišta na terenu.

I odlično ste uradili, naravno, šalim se kad kažem odlično, promenu namene zemljišta na potezu Moravskog koridora. Tamo ste, vaš katastar je tamo građevinsko zemljište pretvorio u poljoprivredno da bi ljudi dobijali manju naknadu u postupku eksproprijacije. Tužbe vrve. Sve će iz budžeta morati da se plati, jer će svaki taj građanin, svaki vlasnik koji je na taj način oštećen u postupku eksproprijacije dobiti ozbiljnu naknadu na sudu i mi ih podržavamo u tome, ljudi ne smeju biti oštećeni, a ko će oštetiti budžet, ko će za to odgovarati o tom potom.

Što se tiče Busija, Plavog Horizonta, Grmovca, dela Batajnice, dela Ugrinovaca, dela Altine, vrlo smo ponosni mi srpski radikali što smo te godine i tih godina kada su Srbi bežali i pobegli ispod ustaškog noža došli u Srbiju, što smo mi u Zemunu prihvatili onoliko koliko je Zemun kapacitetom mogao da prihvati. I mi smo, hajde, nastavite onu priču od pre podne, nemojte sada da menjate.

(Katarina Rakić: Rešite im problem.)

Molim vas, nemojte da dobacujete, nemojte da ste nervozni.

Problem je trebalo da reši katastar. Mi smo prodali 5.000 građevinskih parcela. Svako to naselje ima ulice široke 12 metara, kao avenije, i sa jedne i sa druge strane po četiri metra zelene površine. Svaka kuća je građena tako što su geometri opštinski došli i utvrdili građevinsku liniju, sve pod konac. E, tako izgledaju ta naselja. Gradili smo, do centra svakog naselja smo doveli i vodu i struju i asfalt, toliko smo uspeli za četiri godine koliko smo bili vlast.

Posle nas su došli žuti, pa smo mi ovde u Skupštini, tri dana nije mogla Skupština da nastavi sednicu dok nismo izdejstvovali da se u Grmovcu priključi struja, jer je već sve bilo plaćeno, jer je urađen bio dalekovod itd. Ti žuti su ta rešenja, 5.000 rešenja lično sam potpisala i veoma sam ponosna na to, ti žuti su sa tim rešenjima stigli do Ustavnog suda, sve instance prošli i, hvala na pitanju, sva rešenja su bila zakonita, sva rešenja su bila u skladu sa tadašnjim propisima.

Onaj ko je došao posle, ako nisu žuti, onda ste mogli vi, ako ste snimali avionski, valjda niste izostavili Busije, Grmovac i Plavi Horizont. To znači da je katastar morao da pošalje svoje geometre na teren, da se na osnovu tako perfektnog stanja na terenu formiraju građevinske parcele i da se lepo omogući ljudima da se knjiže. Znate li što vi to ne radite? Zato što je to više od 5.000 domaćinstava i zato što vam je to slično ovim zaposlenim na određeno vreme.

Radikali su vam dali to, vi ste napravili kuće i sad mi to ne možemo da vam rešimo, ali glasajte pa ćemo u sledećoj vlasti. Eto, to vam je politika i neka vas je sramota zbog toga, zbog tih ljudi u Busijama, Grmovcu, Plavom Horizontu, Altini, delu Batajnice, Petrovčića, Progara, Surčina i Ugrinovaca, svuda smo tu prodavali te parcele, prodavali za cenu tačno koliko je koštala opštinu ta parcela, ljudi su kupovali građevinske placeve od šest do sedam ari za oko 1.000 tadašnjih maraka, bili srećni i kamo sreće da je cela Srbija tako uradila, ne bi bilo nijednog Srbina u onim sabirnim centrima, ne bi bilo nijednog Srbina krajišnika bez krova nad glavom. Mi se time ponosimo, a vi nas samo kudite zbog toga.

Šteta što su ti ljudi bili kod vas, jer vi očigledno to ne znate.

Dakle, rekoh, hajde da ponovim, svako to rešenje je bilo kroz tužbu, reviziju stiglo do Ustavnog suda i svako rešenje je u skladu sa zakonom. Kako možete da kažete da smo mi prodavali tuđe zemljište? To je takva laž da je to zaista zaprepašćujuće. Zemljište koje smo mi prodavali ljudima je opštinsko zemljište. U Busijama konkretno zemljište je bilo poljoprivrednog dobra „Napredak“ iz Stare Pazove. Mi smo toj firmi isplatili tačno onoliko novca koliko su oni tražili i oni su tim novcem kupili istu količinu zemljišta u Pazovi, obnovili poljoprivredne mašine, platili nekoliko zaostalih plata. Mi smo dali dokumentaciju da se to zemljište prenese na opštinu, da bi se sa opštine prenosilo na te ljudi koji su rešenjem dobijali, jer tada nisu bili ugovori, tada su bila rešenja o dodeli građevinskog, odnosno poljoprivrednog zemljišta.

Ali, znate, treba nekad nešto i znati, a ne samo reći, zamislite, kaže – vi ste prodavali tuđe zemljište. Šta smo mi, lopovi? Mi lopovi, je li?

(Katarina Rakić: Ja to nisam rekla. )

Molim vas, lopovi su u vašim redovima, lopov je Zorana koju vi ovde zastupate, lopov je Poledica, lopov je Jevtić.

Kolega potpredsedniče, kako se u vašem okruženju zove neko ko je pod krivičnom prijavom, u pritvoru zato što je, šta, ukrao državno, ukrao neke milione železnice? To se kod nas kaže – lopov. Izvinite, ako imate neki drugi izraz.

Dame i gospodo, mi evo privodimo kraju raspravu o ovom Predlogu zakona o izmenama Zakona o katastru.

Ovaj konkretan amandman je zaista u skladu sa ovim što smo već sada čuli i pitanje je zašto se zakon donosi, a da se odmah ne primenjuje, ali to je vaša praksa. To je ovde uobičajeno i više je suvišno i pitati tako nešto, ali kada se dobro razmisli o svemu što se ovde govorilo o radu Katastra, onda je nepodeljeno mišljenje i to je očigledno i poslanika vlasti i nas iz opozicije da stanje u Katastru nije dobro, da su ljudi generalno nezadovoljni funkcionisanjem službi RGZ i službi za Katastar.

To je apsolutno istina. Možete vi menjati koliko god hoćete i ovaj zakon i ne znam koji zakon, ali ove izmene neće apsolutno poboljšati rad službi za katastar. Niko od građana Srbije samo na osnovu ovog zakona neće osetiti da će taj katastar u njegovom mestu bolje funkcionisati i da će mu biti servis, što mu jeste uloga.

U funkcionisanju katastra, verujte, dostava je najmanji problem. Mnogo veći problem je da službe počnu da rade, da tamo normalno može da se podnese zahtev, da se po zahtevu radi, da se po zahtevu donese određeno uverenje ili rešenje. To je suštinski problem. To ovaj zakon promeniti neće i ja mislim da je to svima vama jasno.

Vi ste koleginice ovde pre dva dana pominjali koliko je nedostajućih radnika u katastru u celoj Srbiji. Mi to možemo da prihvatimo i mi uvek svima kažemo – ljudi moji što se žalite. Pa, da li je moguće da vi zbog nekog, eto tako, nekog dodvoravanja, da kažete – mi zabranjujemo zapošljavanje u javnom sektoru, da ovako važne službe ostavite sa manjkom radnika. To je nedopustivo. Katastar mora da ima onoliko službenika koliko je potrebno da bi se zadovoljile potrebe svih ljudi u Srbiji koji imaju potrebe za službom katastra.

Nema ko nema takvu potrebu. Znate li vi dobro kakva je konfiguracija Srbije, koliko su udaljena sela od sedišta opština, odnosno lokalnih samouprava, koliko je potrebno ako jedan službenik katastra geometar treba da ode u jedno selo, na primer iz Tutina, u selo gore negde, ne znam koliko udaljeno, 50km, on ne može više od tog terena tog dana da uradi. Dakle, to su neke praktične stvari, praktični problemi o kojima mora da se vodi računa.

To ne možete vi. Vi možete ovde doneti i promeniti ne znam kakav zakon, to je posao Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva i tog direktora katastra. Mi imamo problem baš u tim ljudima. Imamo problem u Zorani Mihajlović kao resornom ministru, imamo problem u tom direktoru katastra. Niko ovde od vas koji branite ovo nije mogao da kaže ništa što bi bilo suprotno ovim našim tvrdnjama. To su jednostavno činjenice.

Vi možete da nama zamerate što mi kažemo ovo, što mi kažemo ono, ali je takođe činjenica i ko god hoće ozbiljno sa nama da razgovara mora da prizna da mi nikada nešto ne kritikujemo reda radi. Ne slažu nam se stavovi, iznosimo argumente, ali vi nemate argumenata da odgovorite na naše argumente, već vi udarate silom većine. To nije argument. To koliko vi imate zelenih ovih dugmića nije argument protiv onoga što mi kažemo da će ove izmene zakona biti mogući izvor korupcije.

Vi ste počeli svoju vladavinu izjavom Vučićevom o nultoj korupciji. Na kom stepenu je korupcija danas u Srbiji? Danas nema segmenta u Srbiji bez korupcije. Hajde, recite da ovo nije istina. Nažalost. Nažalost, mi bismo voleli da nije tako. Mi bismo voleli da ste vi zaista pomogli da u ovoj državi počnu da funkcionišu ili da dobro funkcionišu institucije sistema, ali nije tako. Nije tako i mi upravo svojom raspravom, što i jeste uloga opozicionih poslanika, pokušavamo da vam skrenemo pažnju, ljudi poslušajte nas, nemojte se ponašati silno samo zato što vas trenutno ima toliko da možete izglasati šta god hoćete.

Danas sam vam rekla, vi možete izglasati da je zemlja ravna ploča, ali nećete promeniti činjenicu da je zemlja okrugla. Na taj način morate da razmišljate. Pustite vi, ja sam sad najvažnija ovde ili najvažniji, tu iza mene stoji 120 i ne znam koliko poslanika. To nije argument, kao što logoreičnost, više puta sam rekla kolegama, nije argument. Zna se šta su argumenti.

Vi kažete, danas zamerate nama na amandmanima – briše se, kaže – vi ste predložili brisanje jednog člana i tako pokazali vaš odnos prema zakonu. Nismo, nego prema tom članu, a kad brišemo sve, onda pokazujemo odnos prema zakonu.

Stvarno se malo potrudite ljudi moji, nije to mnogo komplikovano. Ne znam da li je vama ovo drugi mandat, ali i ako nije drugi i ovaj je pri kraju i moraju neke stvari da se nauče da bismo mogli da razgovaramo ako nas, sad nismo u prenosu, ali kad smo bili, i ako nas u neko doba noćas neko bude gledao da zaista ima utisak – ovo tamo su narodni poslanici za koje sam ja glasao, neko za ovog, neko za onog.

(Predsedavajući: Hvala.)

To je različito.

Evo, završavam, samo molim vas još jedanput da podsetim, pre svega vas ovde u sali, a i nekoga ko će eventualno da nas čuje, da je onaj Zelenović, fašističkom metodom u Šapcu zabranio promociju knjige Vojislava Šešelja „U Srebrenici nije bilo genocida“.

Sad, evo žao mi je što nije u direktnom prenosu, ali čuće on svakako to, moraćemo tu promociju održati u kancelariji Saveza za Srbiju, pošto nam ne da u opštini. Hvala.

Ne znam zašto je koleginica pročitala samo jedan član, a ovde zastupa ceo zakon.

Dakle, ovde o dostavi niko nije govorio. Potpuno je drugačije ono o čemu mi ceo dan pričamo. Mi govorimo o onome, naravno, pominjana je i dostava, kako da ne, ali mi govorimo o izdavanju upisa u katastar bez građevinskih dozvola i pitamo zašto nisu obuhvaćeni objekti koji su građeni bez građevinskih dozvola u okviru tzv. legalizacije, kako vi to zovete, ozakonjenja. Ali zaista je sada besmisleno vraćati se. Prošli su svi amandmani. Vi ćete uraditi to što ćete uraditi.

Ali nešto drugo je simptomatično ovde. Vi prvo predložite zakon i nekoliko dana nakon što ga predložite, čak ne prođe ni procedura, odnosno dovoljan broj dana po Poslovniku, tako je bilo i sa Predlogom zakona Gordane Čomić, pa onda i vaš i vi stavite na dnevni red i dobijete tih 126 glasova da se raspravlja o vašim zakonima, pre toga o Čankovom zakonu. To su te vaše političke poruke.

Da biste nekoga izvukli da izađe na izbore ili bar javno da kaže da će on da izađe na izbore, a pre je govorio da neće, vi mu kažete – evo predloži zakon, mi ćemo glasati za zakon. Ali nama još niko, ni vi koleginice, ni ovih dana niko nije odgovorio zašto vas ne interesuje više od 100.000 građana Republike Srbije koji su potpisali peticiju uz predlog SRS novog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju, gde smo predložili da se izvršni postupak u potpunosti vrati u sudove, da se skinu sa grbače naroda ovi lopovi, zvani izvršitelji. Samo još recite da izvršitelji nisu lopovi.

Dakle, evo završavam, kolega.

Nećete da stavite naše predloge zakona na dnevni red. Imamo još 20 takvih predloga, ali ovaj je potkrepljen sa 100.000 potpisa, nećete da stavite na dnevni red, još vam smetaju naši amandmani. Probajte da nam stavite flaster na usta. Niko nije uspeo, nećete ni vi. Hvala.

Proporcionalni izborni sistem, gde je Srbija jedna izborna jedinica, apsolutno najbolje rešenje za sprovođenje i održavanje izbora u Republici Srbiji i narodni poslanici koji budu izabrani voljom građana u Narodnoj skupštini, predstavljaju sve građane. Niko ne može da zna da li je od određenog broja građana, koji su glasali za određenu političku stranku, da je baš neko iz nekog mesta u svom mestu osvojio toliki broj glasova i to baš on. To jednostavno niti je moguće, niti je realno.

Ovde se nekako stalno provlači teza da narodni poslanik predstavlja sredinu iz koje je došao. Ne volim iskreno ni da čujem kad narodni poslanik govori i kaže – ja dolazim odatle i odatle. Ne, ja sam narodni poslanik i ja predstavljam sve građane Republike Srbije i ja se ovde programom SRS, neko drugim nekim drugim programom, borim za interese i za bolji život svih građana Srbije, bez obzira gde žive.

Kakva regionalizacija? Neko kaže svaka opština nema svog predstavnika u Narodnoj skupštini. To je neki drugi problem. Mi imamo amandman kojim pokušavamo da vratimo mogućnost da poslaničke liste utvrđuju redosled narodnih poslanika na osnovu osvojenog broja mandata, da to ne radi RIK, po unapred utvrđenom spisku. To takođe nema veze sa tom regionalizacijom, koja u Srbiji ne sme da postoji i nema veze sa predstavljanjem određene lokalne samouprave.

Za lokalnu samoupravu, za interese građana u lokalnoj samoupravi, za rešavanje njihovih komunalnih problema brinu se odbornici, a u Narodnoj skupštini, mi ovde donosimo zakone, ovde se usvajaju zakoni, ovde se raspravlja o predlozima zakona. Zakona koji se primenjuju apsolutno na svakog građanina Republike Srbije i potpuno je nevažno da li je taj građanin iz Kragujevca, odakle je Nataša, iz Zemuna odakle sam ja, iz Rume odakle je Martinović, Novog Sada odakle je Mirčić, da sada ne nabrajam, potpuno je to nevažno, jer mi donosimo zakone, iznosimo svoje političke stavove o Vladinim predlozima, ponavljam u interesu svih građana.

Zaista ovo govorim, pre svega, zbog javnosti da ljudi ne steknu pogrešan utisak, vidi iz našeg mesta nemamo uopšte narodnog poslanika. Imate poštovani građani gde god da živite u Srbiji, vi imate narodnog poslanika, imate 250 narodnih poslanika koji imaju obavezu da se zalažu za nacionalne interese, za državne interese, za interese svakog građanina Republike Srbije, gde god živeo. Hvala.

Nemamo mi razloga da se upoređujemo sa bilo kim jer mi imamo zaista i određenu praksu, a od obnovljenog višestranačja u Srbiji imamo Zakon o izboru narodnih poslanika, a najvažnije imamo iskustvo. Iskustvo i sa više izbornih jedinica, i sa većinskim zbornim sistemom i tako dalje je pokazalo da to zapravo ne pokazuje pravu snagu, pre svega, političkih partija, a političke partije su po našem Ustavu, nešto što mora da se uvažava i što predstavlja suverenitet građana i stalni pokušaji da se od političkih partija prave neke nakaze.

Zamislite, neko je predsednik političke stranke i on kaže, ide on sad u neki savez, ide on u neku ne znam ni ja grupu ovakvu ili onakvu, da bi se oslabila moć stranaka. Ne, političke stranke odgovaraju građanima, političke stranke se sa svojim političkim programima predstavljaju biračima. Birači su ti koji procenjuju sa koliko glasova će oceniti u određenom momentu, određenu političku stranku. Političke stranke ne smeju da se plaše tih rezultata pa da bi zbog nekog eventualno boljeg rezultata ili nekog glasa više, menjali svoju političku platformu, pričali jedno, radili drugo itd.

Građani Srbije zaslužuju da im se političari, predstavnici političkih stranaka obraćaju iskreno, da im iskreno kažu na koji način žele da reše svaki njihov problem i da im iskreno predstave svoj politički program.

Kada je u pitanju naš izborni sistem ponavljamo, stav SRS je proporcionalni izborni sistem, Srbija kao jedna izborna jedinica i možda jednog dana za ko zna koliko desetina ili stotina godina ćemo biti na nekom drugom političkom nivou, nivou političke svesti, a sada u eri preletanja, menjanja stranaka, menjanja poslaničkih grupa, sve što bi bilo ispod ovoga bi pravilo haos i bilo neprihvatljivo.

Mi smo podnosili, takođe amandmane i na ovaj i na sledeći član, ali upravo amandman o kojem je sad koleginica govorila tu jeste istaknut problem, ali mi smo ponudili rešenje.

Znate, u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne postoji nadležnost koja pokušava ovim zakonom da se da tim savetima. Jednostavno, ne možemo donositi zakon koji je u koliziji sa tim, da kažem, osnovnim zakonom koji se bavi nacionalnim manjinama.

Osim toga, postoje i nacionalne manjine u Srbiji koje će možda hteti da učestvuju na izborima, a nisu učestvovale u izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Ko će onda njima dati potvrdu da oni zaista predstavljaju svoju nacionalnu manjinu? Recimo, Česi kojih ima dosta u okolini Bele crkve su se tada izjasnili da ne žele iz nekih svojih razloga da učestvuju i oni nemaju nacionalni savet, a možda će hteti da učestvuju u izborima za Narodnu skupštinu.

Na osnovu čega će oni to da urade? Ne možemo ni RIK da dajemo nadležnost koju oni već nemaju. Kada počne, kada se raspišu izbori i kada počne taj izborni ciklus onda nikako nema mesta da se bilo kakvim uverenjima, potvrdama, u izborni ciklus uključuju nacionalni saveti, osim što, naravno, sve političke stranke i stranke nacionalnih manjina i one koje to nisu mogu da izlaze na izbore, mogu da se kandiduju, ukoliko ispunjavaju uslove, ukoliko obezbede 10.000 overenih potpisa i tu od dana potpisivanja izbora se gubi to što vi pokušavate ovim zakonom da nametnete kao obavezu i RIK i nacionalnim savetima.

Mi od oktobra 2018. godine tražimo da se menja Zakon o izboru narodnih poslanika tako što bi se u zakon ponovo vratila odredba iz Ustava Republike Srbije iz člana 82. stav 2. koja precizno kaže da je narodni poslanik slobodan da neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.

Dakle, vi ste, ne vi, nego pre vas se to desilo, ali vi nećete da ispravite, pa ste onda isti, zapravo oduzeli slobodu narodnom poslaniku, slobodu garantovanu Ustavom Republike Srbije i onda se priča o nekakvoj demokratiji, o nekakvom poštovanju ljudskih prava i tako dalje.

Ako zaista istinski želite da uradite nešto da ovi izbori budu koliko-toliko fer i korektni, reći ćemo mi kasnije šta još treba da uradite, a što nema veze sa ovim zakonom, nego sa realnim životom, ali i da posle ovih izbora imamo uređenu Narodnu skupštinu, saziv u kojem više nećemo imati preletače, u kojem nećemo imati poslanika koji u jednoj stranci omrkne, u drugoj osvane. Možemo da se zaštitimo samo Ustavom, ali Ustav Republike Srbije kaže da ovo treba da se uredi posebnim zakonom. Vi to ne želite. Nikako nam nije jasno zbog čega? Uvek kada se govori uopšteno, svi mislite da nije dobro da se pretrčava iz stranke u stranku, svi prozivate preletačeviće, Mariniku, Sandu Rašković, ovog, onog, a nećete da uradite nešto da toga više ne bude. To samo govori o vašem licemernom odnosu prema svemu ovome što vi zapravo na silu radite, a nemate iskrenu nameru da popravite bilo šta ni u ovom izbornom procesu, niti u narednom sazivu Narodne skupštine.

Mi nismo zaista hteli da se mešamo u odnos SNS i kombinaciju sa Gordanom Čomić i ovim predlozima zakona i videli ste da to nijedanput niko od nas nije pomenuo. Zato ne razumemo u ovom malopre nekom govoru koji je baš ličio na neki govor na mitingu DS pozivanjem demokrata da urade ovo ili ono. Otkud ideja da se pominje SRS, da se govori, mi sad nešto šta lepše pričamo o nečemu nego što smo govorili ranije?

Mi govorimo principijelno. Sve što smo govorili i 2012. godine i podsećam da smo cenzus od 3% tražili još 2004. godine, ništa mi nismo promenili, a nekako nije lepo da nam zamera retoriku narodni poslanik koji je celu našu poslaničku grupu nazvao magarcima, majmunima pardon. To je gospođa Obradović rekla na početku saziva da smo svi mi majmuni. Jeste, gospođo Gojković. Sada ona priča o nekakvoj ravnopravnosti, o ne znam čemu a onda priča kako će na lokalu žene lista izbaciti negde žene, kako će žene negde da ginu, a onda govoreći o narodnom poslaniku Gordani Čomić, šest puta je rekla – ova žena, ova žena.

Neko ko želi da žene budu apsolutno ravnopravne i da nas u Narodnoj skupštini bude 40, mi kažemo 50%, onda se na taj način ne obraća. Znate, nemojte samo pamflete, nego ovo je rasprava koja zaista zaslužuje i političku pozadinu i političko predznanje i stavove i političke programe koje ovde zastupamo. Niko od nas ovde nije slobodan strelac, osim Gordane Čomić u ovom slučaju, ali to je njena stvar. Hvala.

Ne možemo da prihvatimo da se za Srpsku radikalnu stranku kaže da mi nešto govorimo samo da bismo rekli, reda radi, a da, eto, ništa ne predlažemo. To jednostavno nije tačno.

Kada smo govorili o procentu žena i o ovom predlogu zakona, rekli smo da nemamo ništa protiv ovog predloga gde je predloženo 40% žena i da nam ne bi smetalo ni da je 50%.

Upravo na taj način je to rečeno, a najbolji dokaz našeg odnosa prema tome je upravo sadašnji predsednik Narodne skupštine. Gospođa Gojković je bez kvota, bez ikakvih obaveza, bila prvi potpredsednik Narodne skupštine kao srpski radikal, bila u prvih četiri ili pet narodnih poslanika u Srbiji kao radikal, bila ministar, bila gradonačelnik, potpredsednik Vlade i sve to bez obavezujućih kvota. To je naš odnos prema ženama u politici i na bilo kojem drugom mestu.

Nije tačno ono što je rečeno - što nismo predložili, pa, da smo predložili, raspravljalo bi se o tome i valjda bi se usvojio naš predlog. To jednostavno nije tačno. Ne bi se ni raspravljalo o našim predlozima zato što mi nismo deo nikakvih predizbornih kombinacija koje su sada toliko očigledne.

Znate, mi smo predložili Zakon o izvršnom postupku i obezbeđenju pre pola godine i podneli više od 100 hiljada potpisa građana, uz taj naš predlog. Jel se to našlo na dnevnom redu? Nije. Jeste li hteli o tome da raspravljate? Niste. I onda kažete - pa, evo, predložite, mi ćemo raspravljati. Ne, vi samo raspravljate i usvajate ono što dobijete kao nalog Evropske unije i ono što su kombinacije na unutrašnjoj političkoj sceni trenutno aktuelne.

Ovim amandmanom smo zaista hteli da uradimo nešto od opšte koristi i evo vam prilike, pošto ste nas malopre prozivali da kada nešto kažemo treba i da podnesemo, da podnesemo takav amandman, odnosno predlog.

Šta smo predložili? Da samo i isključivo izborne liste mogu da formiraju odborničke grupe. Isto se odnosi na poslaničke, kada je u pitanju ovaj prethodni zakon i najbolji primer je…

Šta se dešava? Vi kao vladajuća stranka na vašoj listi imate desetak još nekakvih stranaka, strančica, pokreta, ne znam ni ja čega, i to je vaša stvar. Mi vam se u to ne mešamo, koliko kome dajete mandata, ni to nas ne zanima, ali nas zanima nešto što se dešava kada se izbori završe. Onda se i u lokalnim samoupravama i u Narodnoj skupštini od te jedne izborne liste pravi pet, šest, sedam odborničkih, odnosno poslaničkih grupa.

Šta to podrazumeva? Podrazumeva koliko odborničkih ili poslaničkih grupa toliko zaposlenih sekretara, toliko prostorija, toliko svih pogodnosti kada je u pitanju korišćenje vremena, toliko učestvovanje u onoj farsi, na primer, u Narodnoj skupštini kada dolaze ovde predstavnici Vlade Republike Srbije, pa kada svi vi iz vlasti kao iscepkane poslaničke grupe postavljate neka pitanja kojima zapravo kažete - „bravo Vlada“ i onda, naravno, onaj ko je istinska opozicija i ko je sam učestvovao na izborima ne može da dođe do izražaja.

Mi imamo puno pravo, mi srpski radikali, da na ovome insistiramo zato što smo jedina politička partija koja uvek izlazi na izbore sama. Ponavljamo, izlazite vi kako god hoćete, ali samo prihvatite ovaj amandman da posle završenih izbora može samo izborna lista, ko god da je na njoj bio, koliko god da je na njoj bilo grupacija, stranaka, čega god, da ima samo jednu odborničku, odnosno samo jednu poslaničku grupu. To je jedini, odnosno jedan od načina, tri su i mi smo sva tri izrazili kroz naše amandmane, čućete u toku rasprave, da se vrati istinska parlamentarna demokratija i na ovaj republički nivo, ali i na lokalne nivoe.

Nije ovo baš sve zona komfora kako se pokuša predstaviti, a zaista nam smeta da neko uporno ima nešto protiv amandman SRS, razumem da ih ne prihvatate, ne prihvatate naše ideje, vi prihvatate ideje u mešača u rad Narodne skupštine, to su oni razni iz EU, to su vaše kombinacije, to sam već napominjala unutar političkom životu u našoj državi, ali tvrditi da su naši amandmani bez ikakvog smisla je zaista bez ikakvog smisla.

kada govorimo o ovome što vi već dva dana pokušavate da predstavite kao nekakav istorijski trenutak, kao nešto o čemu će neko iz ovog saziva ostati upisan, neke Klare Cetkin, neke, nemam pojma našta sva ovo liči. jednostavno nije to baš to tako. Ovo je najprostije rečeno predlog za izmenu dva zakona za povećanje broja žena i za smanjenje procenta za ostvarivanje cenzusa za ulazak u Narodnu skupštinu i lokalne samouprave i ništa epohalno i ništa istorijski.

Nije bilo epohalno ni kada je odlučeno u nekom ranijem sazivu da bude 33% žena, odnosno u svaka tri kandidata da bude jedna žena, nekako ovde kažu dva u pet, pa liči onu kafu tri u jedan, dva u jedan, zaista, to je uvredljivo. Pričati o narodnim poslanicima, o odbornicima u Narodnoj skupštini, i govoriti o nečemu dva u pet. Hajde malo da podignemo nivo komunikacije, bar kad govorimo o ovome što je nesporno važno.

Dakle, šta se ovde sve dešavalo ova dva dana? Prvo, u sred rasprave, u načelnoj raspravi, dobili smo informaciju u pisanom obliku da je Vlada Republike Srbije protiv predloga narodnog poslanika Gordane Čomić da se na budućim listama i za lokalne i za parlamentarne izbor nađe 40% žena.

Ovde su narodni poslanici rekli da ih ne interesuje mišljenje Vlade, da će narodni poslanici skupštinske većine glasati za te zakone i to je u redu. Naravno, da Narodna skupština ne treba da bude instrument u rukama Vlade Republike Srbije, ali ipak je sve to bilo pomalo neiskreno i svi ste bili nespremni na to što vam se desilo, a onda jedna koleginica kaže, otprilike, možda čak mogu i da citiram – nas ne zanima šta kaže Vlada Republike Srbije, Vučić je rekao da se glasa i mi ćemo glasati.

Ja, moram po ne znam koji put da vam kažem, da vam je to jako loša reklama na taj način govorite o predsedniku države. Ali, to je vaša stvar. I onda vam se, kada se to desilo toga dana, kada smo raspravljali u načelnoj raspravi, onda se juče pojavi predsednik koordinacionog centra u Vladi Republike Srbije, Zorana Mihajlović i ona kaže da se to koordinaciono telo, kako god zove, se zove da su oni saglasni sa onim sa čim Vlada nije saglasna, a Narodna skupština jeste. Dakle, nije to baš onako cvetna bašta kako vi pokušavate da predstavite.

Ali, mnogo važnije od toga je ono što će biti usvojeno danas, ali još važnije je ono što neće, a što su predlagali srpski radikali. Dobro je što će biti usvojeno ono što mi predlažemo već 15, odnosno 16 godina. Pre 16 godina smo predlagali da cenzus bude za ulazak u Narodnu skupštinu i lokalne samouprave 3%, vi ste posle 16 godina to prihvatili, mi nemamo razloga da takođe to ne prihvatimo, jer to jeste naša ideja. Nemamo, rekli smo, ništa protiv ni broja žena na listi za narodne poslanike, ali smo izrazili bojazan da će sve političke stranke i mi nikada ne govorimo samo zbog nas, imati problema sa pravljenjem lista na lokalnom nivou za lokalne samouprave i zato to ne možemo da prihvatimo.

Mi smo želeli da iskoristimo ove izmene zakona, kada ste već ušli u taj postupak izmena, vi ste ovde govorili kako ste menjali tri zakona, doneli jedan nov zakon da bi bili bolji uslovi za naredne parlamentarne i lokalne, pokrajinske izbore. Naravno, bi to niste radili iz tog razloga i ti zakoni neće promeniti ništa, to je sigurno, jer suštinski nije ništa promenjeno u tim zakonima, jer suština je ono što u zakonu nema.

Suština je da već mesec i po dana aktivisti najveće političke partije u Srbiji idu od vrata do vrata i nose poklon pakete, nose hranu, nose higijenske pakete i to je taj problem koji nijedan zakon neće rešiti dok vi ne budete spremni da zaista samo političke programe ponudimo građanima, ponudimo biračima, pa neka na osnovu političkih programa, na osnovu ideja, na osnovu onoga što smo tražili u Narodnoj skupštini, neka birači odlučuju.

Nije tačno ovo što vi pokušavate da biste ubedili narod kako ste vi, eto tako dobre neke duše, pa vi zbog nekog drugog smanjujete cenzus, a pravite veliku štetu vašoj stranci. To nije tačno. To liči na ono – smanjili smo penzije, ali mom tati najviše. To nije tako.

Dakle, jeste, imaće to nekog uticaja, ali Dontov sistem najvećeg količnika ne znači brutalno sve ono što ne pređe cenzus da ide u kvotu najveće političke stranke. Dakle, to nije tačno i nemojte da obmanjujete javnost.

Mi mislimo da je trebalo da se mnogo ozbiljnije priđe izmenama ovih zakona, zato što pored ovoga o čemu smo govorili, što ste vi predložili, što je gospođa Čomić predložila, ako ste hteli zaista da se vrati duh parlamentarne demokratije u Narodnu skupštinu i ako ste hteli zaista da naši birači i oni koji ne žele da izlaze iz razno raznih razloga da glasaju.

Mnogi ne izlaze da glasaju zato što im se ne dopada ono što gledaju u Narodnoj skupštini, ono što Narodna skupština, na šta liči nekada Narodna skupština i pri tome svakako ne mislim na žustre rasprave, već upravo mislim na preletanje narodnih poslanika iz jedne političke partije u drugu, pa mi, i vi ste više puta o tome govorili, znate, degutantno je, a tek koliko je nemoralno i koliko je to politički nisko i to je na kraju krajeva korupcija čista, da mi imamo, recimo, narodnog poslanika, zapravo, da imamo ženu, to se više ne može ni zvati narodnim poslanikom, jer je odavno izneverila volju naroda, recimo Mariniku Tepić koja je samo u ovom sazivu promenila tri stranke, plus neki samostalni nastup, znači četiri ukupno.

Imamo ženu koja se zove Sanda Rašković Ivić koja je sopstvenoj stranci čiji je predsednik bila, oduzela, ukrala mandat, pa ga osamostalila, pa ga dala da li Živkoviću, pa na kraju ovom Jeremiću, Đilasu, više ne zna, ni ona sama nije sigurna kad se zakaže neki skup, pa kad krene ne zna da li je to skup stranke na koji ona treba da dođe.

Za sve je to, između ostalog, kriv i ovaj zakon i krivi ste vi drage kolege iz skupštinske većine, zašto jednom ozbiljno ne prihvatite i ne shvatite naše amandmane. Mogli smo da razgovaramo i da ovo bude deo nekog drugog člana i da se možda tehnički nešto uredi itd, ali morali smo vratiti u zakon mogućnost, odnosno slobodu narodnog poslanika da mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.

Ja ne verujem da danas u ovoj sali postoji neko ko misli drugačije. Ta neka propaganda slobode narodnog poslanika da raspolaže mandatom, nažalost, u državi Srbiji u situaciji kad su poslanici eto takvi kakvi su, kad smo valjda ljudi takvi kakvi smo, to jednostavno ne može da se primeni i mora najhitnije, odnosno moralo je već za ove izbore da se menja.

Takođe, rasprava je više puta vođena, a i u javnosti se često govori o tome kako nije dobro da svaka opština, da manje opštine nemaju predstavnike u Narodnoj skupštini i slično. Naravno, to se može gledati sa dva aspekta. Prvi, govorila sam jutros o tome, narodni poslanik predstavlja, je narodni poslanik u ime svih građana Republike Srbije. Niko od nas ne zna ko je tačno za koga glasao, osim ono što vama donose slikane listiće oni što su zaposleni na određeno vreme, i to je problem izborne kampanje i dana izbora, ali i to nije regulisano ni jednom od ovih zakona koje ste pod pritiskom ovih evropskih mešetara morali ovde da uradite. Ali, realno bi bilo, politički zdravo bi bilo, bilo bi na zadovoljstvo članova svih političkih stranaka, aktivista pre svega, da političke stranke budu te, zapravo izborne liste da budu te koje će određivati redosled narodnih poslanika.

Vi ste prihvatili ovo što je promenjeno pre vas, naglašavamo to, promenjeno je pre vas ali ne znači da niste mogli vi da menjate, kao što ste, evo, menjali ovo.

Dakle, ako jedna izborna lista učestvuje na izborima, valjda ta izborna lista, ljudi koji su zaduženi za posao, za izbornu kampanju prate kako ko radi u toku izborne kampanje. Ta izborna lista treba da ima ovlašćenje da nakon završenih izbora kaže - e, ovaj jeste na 249. mestu, naš kandidat, ali on je bio najagilniji, on je najbolje predstavljao naš politički program, on je osvojio na njegovoj teritoriji je osvojeno najviše, najveći procenat glasova itd. On zaslužuje da bude narodni poslanik, da predstavlja taj program koji je najbolje predstavio u izbornoj kampanji.

Mi to ne možemo zato što moramo da se vezujemo za redosled koji mora unapred da se preda RIK-u. To, ljudi, verujte, nije dobro. Niti je dobro za, to na neki način koči politički rad u izbornoj kampanji. Niti ima motiva preterano ona grupa ljudi koji su na nekom, po njihovoj proceni, prolaznom mestu, da bude aktivan u izbornoj kampanji, niti tek ima motiva za to ona grupa kandidata koji su negde na kraju liste i koji ne očekuju da mogu biti narodni poslanici.

To mora da se promeni da bi se u punom, kako vi volite da kažete, kapacitetu vratio pravi način izborne kampanje bez varanja birača, bez lažnih obećanja, bez poklona, bez pretnji, ucena itd, jednostavno, da predstavljamo političke programe, pa ko voli nek izvoli.

Takođe, problem, i malopre sam govorila o tome, imam dovoljno vremena kolega još ovo da završim, kada se završe izbori mi formiramo ovde poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, tako i na lokalu, ali šta se dešava? Dešava se da poslanik omrkne u jednoj poslaničkoj grupi, osvane u drugoj, ode odnese mandat, promeni poslaničku grupu, sad poslanička grupa postoji, sutra ne postoji. Onda se, zato što je neko otišao iz poslaničke grupe, pa ih nema više pet, onda imamo 10, 12, valjda sada 16 samostalnih poslanika.

Samostalni poslanici po ovom našem Poslovniku zapravo ne mogu da obavljaju funkciju narodnog poslanika, a ako su na ovaj način došli do samostalnosti tako što su krali mandat, zapravo im to i ne treba dozvoliti. Ali, ne treba im dozvoliti tako, ne da kažemo – vi ne možete da govorite, nego - vi ste član nove poslaničke grupe, koju je formirala izborna lista, a ko je na izbornoj listi, koliko ima subjekata političkih na izbornoj listi? Koliko god ko hoće, na svoje izborne liste, neka stavi, ali kada se izbori završe formira se jedna politička grupa. Ne možemo onda jedna poslanička grupa, tako ćemo izbeći farsu da ljudi koji su faktički iz iste poslaničke grupe, izazivaju jedni druge na replike, na, ne znam, pitaju članove Vlade, a da ne bi došli do reči poslanici poslaničkih grupa koje su realni i koji odgovaraju izbornoj volji građana.

Ali, vi očigledno, završavam ovom rečenicom, kolega hvala vam, vi očigledno niste imali nameru da ništa ozbiljno uradite u ovim zakonima, već samo da ispunite nalog koji ste dobili.

Hvala i hvala još jedanput na vremenu.

Da nisam čula, ne bih verovala. Ovo je zaista vrhunac licemerja. Da ste žena, da predložite da u Narodnoj skupštini bude 40% žena, u lokalnim skupštinama takođe i da onda zahvalite na učešću u raspravi o predlozima zakona poimenično svim ženama, osim narodnih poslanika ženskog pola iz SRS. Eto, to je vaša iskrenost.

Što se tiče naše iskrenosti, mi zaista verujemo da Srbija i kvalitetne žene i kvalitetne muškarce i kvalitetne ljude uopšte. Mi smo veoma zahvalni svim našim stranačkim odborima koji vode računa i koji uvek imaju u svim odborima u Srbiji funkcionere žene, koje svake godine kada se održavaju naše redovne godišnje skupštine i kada se po našem statutu bira deset novih članova u opštinski odbor, uvek bude veliki broj i žena na tim listama koje se na godišnjoj skupštini usvajaju. Ali, mi se možda razlikujemo od vas, razlikujemo se u mnogočemu, pa naravno i u tome.

Mi svojim političkim programom, svojim odnosom prema svakom segmentu društva želimo da što je moguće više žena, više mladih ljudi, više invalida, više penzionera, svih mogućih budu privučeni našim programom i dođu u SRS. To je kriterijum na osnovu kojeg mi onda dalje predlažemo kandidate za ove ili za one funkcije.

Dakle, nije vam dobar pristup i nije tačno, dakle, kolega koji je možda malo slično rekao ovome što je rekla koleginica da ne možemo da nađemo kvalitetne žene u opštini kada smo tamo bili vlast, gde je kolega u Prijepolju. Mi smo tamo imali i direktora turističke organizacije ženu i potpredsednika opštine i javnih preduzeća, mi nemamo taj problem. Srbija ima jednako kvalitetne i žene i muškarce.