Dame i gospodo poslanici, uvek kada su se u Srbiji donosile odluke od opšteg nacionalnog interesa SRS je te državne i državničke interese stavljala ispred stranačkih. Tako je bilo i prilikom izrade, usvajanja i proglašavanja ovog aktuelnog, Mitrovdanskog ustava.
Podsetiću vas na vreme kada je formiran Odbor za ustavna pitanja, kada su predstavnici Srpske radikalne stranke u tom odboru insistirali da se ozbiljno krene u izradu ustava. I tada je bilo značajnih opstrukcija, trajale su gotovo tri godine, ali je, na kraju, zahvaljujući najviše SRS, izrađen tekst Ustava. Opet zahvaljujući SRS, uspešno smo završili referendum za potvrđivanje tog ustava i, bez obzira na to kako vi reagujete, grimasama, na ovo što ja govorim, to jesu činjenice i to jeste istina.
Istina je da je Tomislav Nikolić pozivao više puta da se pristupi izradi ustavnog teksta. Naravno, nije bilo dobre volje, a pogotovo je nije bilo od strane predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, koji u to vreme nije želeo izbore, kao što ih ne želi ni sada, nego samo tako priča. U to vreme, kada smo mi mislili da je za Srbiju dobro da se raspišu izbori na svim nivoima, nije bilo razumevanja, tada Boris Tadić još nije bio na Čedinoj crti, pa nije bio raspoložen za izbore i nije pozivao na crtu, a večeras je više puta ponovljeno kako SRS ne želi izbore.
Moram da vam objasnim, objašnjavale su to i kolege koji su pre mene govorili, da SRS samo misli da u ovom momentu i u ovoj godini nije dobro raspisivati izbore. Mi smo zato zadovoljni, kao što smo zadovoljni što smo pre toga uspeli da u Ustav Republike Srbije ugradimo, najvećim delom, program SRS, što smo i kroz izradu ovog ustavnog zakona, zakona o sprovođenju Ustava, uspeli da ugradimo ono što je u ovom momentu zaista nacionalni interes Srbije.
Reći ću vam nekoliko reči u vezi s ustavnom kampanjom i pozivanjem građana na referendum, a podsetiću i na ona dva dana referenduma. Mi nismo bili nešto baš u prilici da se u javnosti na tu temu oglašavamo, ali smo, sasvim sigurno, najozbiljnije vodili ustavnu kampanju i najiskrenije pozivali građane da izađu na referendum, iznosili svoje stavove, pričali građanima Srbije da prihvatanje, tj. donošenje Ustava, zapravo, znači očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Hvala Bogu, uspeli smo u tome, pogotovu onog drugog dana referenduma, kada su aktivisti SRS pozivali građane i pojedinačno da izađu na referendum, da glasaju. Još toga dana, dok je još trajao referendum, dolazili su predstavnici stranaka koje vrše vlast u naše opštinske odbore da zahvaljuju aktivistima SRS.
I sutradan, kada se definitivno znalo da je Ustav prihvaćen, takođe su dolazili, zahvaljivali, govoreći - hvala, braćo radikali, da nije bilo vas, ne bi bilo ni Ustava.
Naravno, mi smo to znali i bez tih njihovih zahvaljivanja, jer mi tačno znamo koliko je članova i simpatizera SRS izašlo na ovaj referendum i upravo zbog tog saznanja i te činjenice mi vam celo veče, večeras, danas od kada radimo, tvrdimo da ćemo na tim izborima 21. januara sasvim sigurno biti najbolji i da ćemo osvojiti najbolji izborni rezultat.
Ovde se najviše govorilo o ovom članu 3. Predloga ovog zakona i ja zaista moram, pre svega, kao pravnik, da vam objasnim neke stvari, zašto je moralo da dođe do izmene ovog člana i zašto su poslanici SRS u Odboru glasali za amandman poslanika Predraga Markovića.
Jednostavno, izbori pre kraja, odnosno pre druge polovine januara ne bi bili dobro rešenje za Srbiju, pre svega zbog činjenice da sve više sa Zapada čujemo neke naznake lošeg rešenja za Kosovo i Metohiju. Pogotovo ne bi bilo dobro da se u isto vreme održavaju i predsednički izbori, jer bi se desilo da Srbija u jednom periodu nema nijedan organ koji bi mogao na pravi način da zastupa interese Srbije. Imali bismo i Vladu u ostavci i predsednika u ostavci, Skupštinu takođe, tako da bi to moglo vrlo negativno da utiče na eventualno rešavanje statusa Kosova i Metohije.
Ja sam večeras bila poprilično zadivljena, pod navodnicima, naravno, time kako su neke kolege držale neke oproštajne govore, kao - Skupština neće više da radi, neće više da zaseda, nećemo da donosimo zakone. Mislim da ste vi, očigledno, drage moje kolege, u velikoj zabludi, ili niste čitali tekst Ustava, pogotovo vi koji niste za njega ni glasali, pa me ne čudi što ga niste čitali.
Moram da vas podsetim, da bismo poštovali dogovor između političkih partija vezan za zakazivanje, odnosno održavanje predsedničkih izbora, a to je do 31. maja 2007. godine, mi moramo da donesemo popriličan broj zakona. Moramo, u skladu sa Ustavom, u najkraćem mogućem roku da donesemo zakon o Narodnoj skupštini, zakon o predsedniku Republike, zakon o odbrani, zakon o Vojsci, zakon o sudijama, o uređenju sudova, o Javnom tužilaštvu i o Javnom pravobranilaštvu.
Bez ovih osam zakona ne može da se funkcioniše. I pored ovog zakona o kojem večeras govorimo, ustavnog zakona, koji će se, sasvim sam sigurna, noćas i usvojiti, mi i dalje nećemo moći na pravi način da primenjujemo Ustav Republike Srbije.
Zato vas podsećam na član 109. Ustava, na stav 7, koji kaže da Narodna skupština, kada je raspuštena, vrši samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom.
Dakle, ovo je novina u odnosu na ovaj raniji ustav, za koju jedan deo kolega poslanika kaže da je to raskid s onim prethodnim ustavom. Ja, opet, kao pravnik, moram da vas podsetim da i te kako postoji kontinuitet između prethodnog i ovog sadašnjeg ustava, a on se ogleda, pre svega, u činjenici da je ovaj ustav donošen u skladu s odredbama prethodnog ustava. To, kolege pravnici, i te kako znači kontinuitet ustava.
Stoga nemojte da obmanjujete vaše birače da ste usvojili, odnosno da smo usvojili Ustav koji je napravio nekakav diskontinuitet s prethodnim ustavom. Niti jeste, niti je to bilo moguće. Pored tih nekih promena u ovom ustavu, promena je i ovaj član 109, ponavljam, stav 7, koji nas kao Narodnu skupštinu obavezuje da, i kada Skupština bude raspuštena, a to će biti verovatno u toku današnjeg dana, i kada budu raspisani parlamentarni izbori za 21. januar, mi imamo obavezu da obavljamo tekuće ili neodložne poslove.
Ovo su svakako, em tekući, em neodložni poslovi, i ja ću da vas obavestim, pošto je večeras bilo očigledno da poslanici svih političkih partija, osim srpskih radikala, ovo današnje i večerašnje zasedanje smatraju poslednjim u ovom sazivu, što znači da niste spremni da radimo u skladu sa članom 109. Ustava, da će Poslanička grupa Srpske radikalne stranke, i pored toga što će vrlo aktivno učestvovati širom Srbije u kampanji za predstojeće izbore, svih ovih osam zakona koje sam vam pročitala predložiti ovom parlamentu. Naravno, očekujemo da ćete i svi vi pokazati da ste zaista ozbiljni i odgovorni i da ćemo doneti sve ove zakone, kako bismo mogli da primenjujemo Ustav, odnosno da kažemo da imamo osnova da se Ustav primenjuje.
Budemo li čekali ove izbore, pa predsedničke izbore, onda ćemo i pored donošenja Ustava, i pored usvajanja ovog zakona večeras, Srbiju dovesti u neverovatan pravni kolaps. Naravno, Srpska radikalna stranka to neće dozvoliti. Mi ćemo aktivno učestvovati u radu Parlamenta sve do konstituisanja onog sledećeg, a tek posle konstituisanja sledećeg saziva Parlamenta, s obzirom na to da ćemo biti većina u Parlamentu, ubrzanim tempom ćemo doneti i uskladiti sve zakone, upravo onako kako predviđa i Ustav i ovaj ustavni zakon.

Dame i gospodo, u članu 7. razdeo 6, glava VI tačka 10, funkcija 110, tekst glasi - Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Predlog kolege Nenada Mitrovića, u ime Poslaničke grupe SRS, jeste da se ovo promeni i da glasi da su ta sredstva za Fond za razvoj Republike Srbije.
U obrazloženju amandmana Nenada Mitrovića jasno je napisano zbog čega je ovaj amandman podnet.
Zato što je trošenje budžetskih sredstava za Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju Republike Srbije neprimereno, ako se ima u vidu broj Srba koji su se vratili na svoja ognjišta na Kosovu i Metohiji i ako se ima u vidu činjenica da, nažalost, Srbi svakodnevno odlaze sa svojih ognjišta sa Kosova i Metohije. To je problem o kojem treba da vodi računa Vlada Republike Srbije.
Ova sredstva, koja su i do sada bila predviđena u budžetima Republike Srbije, uvek su bila vrlo visoka i nikada niko nije znao na koji način su trošena.
Ono što znamo, i sa terena i od ljudi koji tamo žive, jeste da su ta sredstva uglavnom trošili bliski saradnici Nebojše Čovića i on lično, a u poslednje vreme novine su pisale i o nekim bliskim saradnicima i rođacima i novog koordinatora.
Ova sredstva bi svakako trebalo usmeriti u Fond za razvoj, imajući u vidu sadašnje stanje u Republici Srbiji, a, naravno, i u ovom delu Republike Srbije, to znači na Kosovu i Metohiji i u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Trebalo bi, svakako, da se više vodi računa o stvaranju uslova za zapošljavanje tih ljudi tamo, o stvaranju uslova za njihov opstanak na njihovim vekovnim ognjištima.
U ovoj vladi, nažalost, o tome niko ne vodi računa.
Kada se govori za ovom govornicom, kada se govori u medijima, u javnosti, onda se svi zaklinju u Kosovo i Metohiju, onda se svi zaklinju u ove naše tri južne srpske opštine, a kada treba da se tamo nešto konkretno pomogne, onda imamo nešto zakukuljeno, zamumuljeno, tako da svi oni koji ne treba da imaju koristi od toga – imaju korist, a ljudi koji tamo zaista žive, koji u veoma teškim uslovima tamo žive i preživljavaju, nemaju bukvalno nikakve koristi od toga.
Mi smo svaki put tražili, još iz vremena kada je Nebojša Čović bio šef ovog koordinacionog tima, da se Narodnoj skupštini podnese izveštaj o trošenju tih sredstava namenjenih Koordinacionom telu, zato što se suviše sredstava davalo na raspolaganje jednom čoveku.
Ovaj parlament nije nikada bio u prilici da se upozna s tim izveštajem i mi ni danas ne znamo šta je, kako je, i zašto je trošio pare Nebojša Čović, kao što ni danas ne znamo za šta ih troši gospođa Sanda Rašković-Ivić.
To je ono na čemu ćemo mi i dalje insistirati, jer je nedopustivo da ljudi koji žive u tom delu Srbije žive u takvim lošim uslovima, a da se mi ovde hvalimo budžetskim suficitom, da se mi ovde hvalimo nekakvim ciframa, evo, za tu službu Koordinacionog tela predviđeno je 341.966.000 dinara.
Zamislite koliko je to novca.
Sada ja pitam predstavnike Vlade, kojih ovde nema, odnosno gospodina ministra Dinkića, jer on predstavlja budžet pred Narodnom skupštinom, kolika je ta služba, koliko je ljudi u toj službi, šta ti ljudi tamo rade, da li je zaista opravdano da ovolika sredstva troše, a dozvolićete mi, 342 miliona nisu mala sredstva i mnogo bi značila ljudima koji su ostali da žive tamo, koji su bedem očuvanja Kosova i Metohije.
I u Bujanovcu, Medveđi i Preševu je, nažalost, vrlo teška situacija, da ne kažem slična.
Znamo da su, kada su bili ovi vanredni izbori u opštini Bujanovac, sredstva koja su prethodnim budžetom bila predviđena za rad ovih službi Koordinacionog tela trošena u izbornoj kampanji za lokalne izbore, i to veoma pogrešno, zato što su ih trošile samo određene srpske stranke.
Zahvaljujući takvom korišćenju i zloupotrebi tih sredstava, imali smo izborni rezultat kakav smo imali.
Ja sam i pre neki dan govorila o tome i zaista sam još uvek pod tim utiskom, a sada ću da ponovim - kada bi ovih skoro 350 miliona dinara bilo uloženo npr. u izbeglički kamp u Mataruškoj Banji, onda bi sigurno oni ljudi sa Kosova i Metohije koji žive tamo imali mnogo bolje uslove, uslove dostojne čoveka.
Jer, u onim uslovima tamo, zaista moram da ponovim, ne znam ko bi od nas ovde mogao da izdrži šest ili sedam dana, a ti ljudi tamo žive šest ili sedam godina i, naravno, nema stavke u ovom budžetu koja vodi računa o tome.
Nije to slučaj samo u Mataruškoj Banji, još je mnogo izbegličkih kampova. Još uvek, nažalost, imamo izbeglice iz bivših republika - Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji se, takođe, nisu zbrinuli u Srbiji, koji su nemoćni da sami sebi pomognu.
Oni očekuju i očekivali su da će Republika Srbija, država Srbija da im pomogne, ali, nažalost, u Srbiji se o tim ljudima ne vodi računa. Zapravo, oni koji su nadležni, a to je Vlada Republike Srbije, ne vode računa o tome.
Sasvim sam sigurna da se ova sredstva, iako ovde to nije napisano, koriste posredno i za funkciju Narodne kancelarije.
Tamo gde su "žuti" na vlasti, u tim opštinama, potpomognuti nekim strankama iz vladajuće koalicije na republičkom nivou, i te kako ta sredstva zloupotrebljavaju da bi promovisali Borisa Tadića i Narodnu kancelariju, da bi promovisali sve svoje lopovluke na osnovu kojih pokušavaju da prikupe nekakve političke poene.
Volela bih da neko od njih i neko od vas, gospodo, ode tamo gde sam bila pre desetak dana, jer su mi ti ljudi sa Kosova i Metohije u Mataruškoj Banji rekli da tamo žive i dva poslanika iz vladajuće koalicije, jedan narodni poslanik i jedan poslanik one bivše skupštine, da nikada nisu došli da vide kako ti ljudi žive, odakle tamo deca idu u školu, u kakvim uslovima uče, kako po četvoro ili šestoro njih žive u jednoj memljivoj sobi, sa zajedničkim toaletom i zajedničkim kupatilom za ceo jedan sprat, gde poslednji sprat prokišnjava direktno ljudima na krevet i na glavu dok spavaju.
To je, zaista, strašna situacija.
Pre nego što sam sišla u salu, imala sam poziv jedne grupe građana Srbije koji žive u Kraljevu, a sasvim sigurno ih ima i u drugim delovima Srbije, koji su radili u društvenim firmama, koji ne mogu više da žive u delu Kosova i Metohije koji su šiptarski teroristi zauzeli.
Ti ljudi u Srbiji ne mogu da se zaposle, a žive sa nečim što bih nazvala nekakvom socijalnom pomoći, a to su 4.000 dinara koje dobijaju od Nacionalne službe zapošljavanja.
Zamislite ljude koji nemaju kuću, ni kućište, koji žive daleko od svog ognjišta, zato što su morali da odu odande, zato što su ih odande šiptarski teroristi isterali, koji žive negde kao podstanari, ili u tim izbegličkim kampovima i sa 4.000 dinara moraju da izdržavaju porodice, moraju da šalju decu u školu, moraju da izdržavaju stare roditelje i da ih sahranjuju, jer, nažalost, i to se dešava.
Nigde o tome naši predstavnici zvanične vlasti ni reči jedne da kažu.
Boris Tadić se, kada je bio ovde i napravio drastičan prekršaj Poslovnika, kada je u diskusiji o Kosovu i Metohiji poslednji uzeo reč, što nikako nije mogao, jer je morao da govori pre narodnih poslanika, da bismo mi komentarisali ono što on iznosi kao svoje stavove, tada bogzna kako složio s onim što sam iznela, a vezano je za ove naše ljude koji žive u Mataruškoj Banji, u tim izbegličkim kampovima.
Ne znam šta je uradio, on je vlast, a mi ovde govorimo sa pozicija opozicije, još vrlo kratko vreme smo opozicija.
Poručujem i tim ljudima u Mataruškoj Banji, i tim ljudima za koje ne znam kako žive sa 4.000 dinara, da ćemo mi vrlo brzo zameniti ovde poziciju, zahvaljujući i njihovim glasovima i glasovima većine građana u Srbiji i da se, sasvim sigurno, kada srpski radikali budu većina u ovoj skupštini i kada u Srbiji na delu bude vlada SRS, neće desiti da ministar u Vladi kaže da će povećati neke zarade jednom delu građana koji su sa Kosova i Metohije i da to povećanje zarada predstavlja balast za budžet Republike Srbije.
Zaista sam iznenađena da vi koji podržavate Vladu i ministra Dinkića, gospodo draga, niste reagovali, jer je zaista nedopustivo da se ministar u Vladi Republike Srbije usudi da za ovom govornicom, pred očima javnosti, kaže da su njemu troškovi, odnosno deo sredstava iz budžeta koji planira za Kosovo i Metohiju balast za budžet Republike Srbije.
Podsećam ministra da sredstva koja su predviđena u budžetu Republike Srbije za sve namene koje postoje u njemu nisu njegova sredstva, nisu sredstva Vlade Republike Srbije, nisu sredstva Borisa Tadića, već su to sredstva građana Srbije, građana cele Srbije, i onih sa Kosova i Metohije, i onih koji su privremeno raseljeni sa svojih teritorija, dakle, svih građana Republike Srbije.
Zaista je krajnje vreme da se toj gospodi ministrima i Vladi jasno i glasno kaže da nemaju prava da, kada govore o sredstvima iz budžeta,
o raspodeli tih sredstava, ponašaju kao da dele svoju očevinu. Draga gospodo, nikome oni ništa ne daju. Narodna skupština, vašom skupštinskom većinom, još uvek donosi budžet, donosi rebalans budžeta, prihvata Dinkićev suficit, koji je nastao tako što se plaćaju porezi na hleb, na mleko, na dečiju hranu i na sve ono što i te kako otežava život građana Srbije. Zaista je krajnje vreme da ministri, kada govore o tome, kažu: dragi građani, mi smo dobili vlast od skupštinske većine i mi raspolažemo vašim sredstvima ovako kako raspolažemo, a vi ćete na narednim izborima odlučiti da li je to raspolaganje pošteno, pravično, da li tu ima zloupotreba, da li je to ono što su zaista potrebe građana Srbije.
Mi radikali tvrdimo da to nije tako, tvrdimo da ovaj rebalans budžeta nije dobar i zato nećemo glasati za rebalans budžeta, ubeđeni da će za srpske radikale na narednim izborima glasati većina građana Srbije.

U članu 7. Razdeo 11, Funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 govori o raspodeli sredstava Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ovo je vrlo interesantan deo rebalansa budžeta, s obzirom na činjenicu da se predstavnici Vlade, ne samo sada i ne samo kod ovog rebalansa, već tri godine hvale koliko su uložili u poljoprivredu, koliko se sredstava budžetom predviđa za poljoprivredu, pa se hvale tri puta većim poljoprivrednim budžetom, agrarnim budžetom, kako ga oni zovu.
Sada ćemo, samo na ovom delu, a i kasnije, kroz ostale amandmane koji se odnose na ovaj razdeo, da pokažemo građanima Srbije kako se to Vlada Republike Srbije brine za poljoprivredu.
Naravno, mi u SRS izražavamo sumnju kada je u pitanju raspolaganje sredstvima od strane Ministarstva poljoprivrede, i to ne samo sad, govorili smo to i ranije.
Pre svega, to smo govorili u vreme kada je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva bila gospođa Dulić, koja je danas potpredsednik Vojislavu Koštunici u Vladi Republike Srbije, a tu sumnju produžavamo zato što je onaj ko je nasledio gospođu Dulić u Vladi, na mestu ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, čovek koji je bio njen vrlo blizak saradnik u Ministarstvu, čini mi se zamenik, vi to sada zove državni sekretar, koji je odmah po imenovanju na tu funkciju javnost obavestio da će on da nastavi tamo gde je gospođa Dulić stala.
Ja to sa njihovog aspekta razumem, to su predstavnici iste političke partije, članovi iste vlade i potpuno je razumljivo da oni rade isto, odnosno da jedan nastavlja tamo gde je stao drugi, ali to je razlog više da mi iz SRS ne verujemo u njihove dobre namere, zato što znamo ono što znaju građani Srbije.
Uglavnom, mnogo toga saznajemo od građana Srbije.
U poljoprivredi, ova vlada i vlade od 2000. godine nisu uradile ništa što bi seljacima, ljudima koji se bave proizvodnjom hrane, koji se bave poljoprivredom, na bilo koji način poboljšalo uslove rada i života.
Mnogo se pričalo i hvalilo kreditima za poljoprivrednike, a svi dobro znamo, više puta smo sa ovog mesta govorili o tome kako su se ti krediti delili, ko je dobijao te kredite, kome je neko trebalo da bude blizak da bi dobio kredit, u koju političku partiju je morao da se učlani seljak da bi dobio kredit. Ovde smo govorili i pokazivali dokaze o tome kako su neki bliski saradnici ministra Ivane Dulić, u to vreme ministra, dobijali nepovratne kredite, odnosno njihove firme. Gospodin koji je dobio taj kredit je danas poslanik u toj poslaničkoj grupi. Sve je to nešto o čemu smo mi, srpski radikali, javnost Srbije obaveštavali i obaveštavaćemo dalje.
Sada bih da kažem nešto o ovom razdelu 11 i o ovom delu na koji smo podneli amandman. U delu budžeta za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Razdelu 11 funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, ta ekonomska klasifikacija znači subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama. Od strane Vlade Republike Srbije predložen je iznos od 10.557.746.000 dinara, a mi predlažemo da se taj iznos zameni iznosom od 15.557.746.000 dinara. U koloni 8, koja predstavlja ukupna sredstva u ovom delu, predlažemo da se iznos od 10.716.684.778 dinara zameni iznosom od 15.716. 684.778 dinara.
Da bi javnost znala o čemu mi zapravo govorimo, to treba objasniti. Jer, kada se to pročita na ovaj način, ostaje nejasno, kao što ostane nejasno ljudima koji prate rad ovog parlamenta, ili direktno odavde, ili preko medija, kada ministar finansija izađe, pa kada pročita neke velike cifre, pa onda još kaže za šta su te cifre, milijarde dinara, namenjene. Onda neko može da pomisli, evo, ova vlada stvarno vodi računa o narodu, o građanima Srbije. Mi dokazujemo da to nije tačno.
Malo ću da prokomentarišem još neke od ovih ekonomskih klasifikacija u okviru ove funkcije i razdela, nešto što je interesantno javnosti Srbije.
Juče je kolega Zoran Krasić rekao da ćemo danas ceo dan da obaveštavamo građane Srbije i da im objašnjavamo kako to vlada Vojislava Koštunice troši njihove pare, kako se to putuje, za koje pare, samo, naravno, ne znamo na kojim relacijama se putuje i sa kojim namerama i kakvi se poslovi završavaju na takvim putovanjima.
U ovom razdelu imamo stalne troškove Ministarstva poljoprivrede, naravno, pre toga su plate, socijalni doprinosi, nadoknada u naturi, socijalna davanja zaposlenima, naknade za zaposlene, nagrade, bonusi i ostali rashodi. To je nešto što nismo komentarisali, jer neko ko je zaposlen u Ministarstvu poljoprivrede, ili bilo gde drugo, mora da prima platu, moraju da se plaćaju određeni doprinosi. Da li je to u onoj meri u kojoj bismo to radili i mi, srpski radikali, to je već stvar ove vlade i procene građana Srbije. Vrlo brzo će građani Srbije da daju svoju ocenu o tome, već na narednim izborima.
Interesantno je da pored svih ovih konkretnih stavki imamo i nešto što se zove stalni troškovi, što iznosi 13.952.000, to su sredstva iz budžeta. Onda imamo tu ukupna sredstva 19.302.000. Dakle, razlika od 5.350.000 dolazi odnekud.
Ja bih volela da je tu ministar, da nam kaže odakle i ko to ima interes, i kakav interes, da na ovaj način, uslovno rečeno, ''pomaže našu poljoprivredu''. Zatim imamo i troškove putovanja, 6.500.000 su troškovi putovanja iz budžeta. Još odnekud se dobija 11.320.000, pa onda troškovi putovanja u okviru Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva iznose 17.820.000 dinara.
Pitam i iznosim otvorenu sumnju, da ove troškove putovanja možda ne finansira firma «Monsato»? To je ona firma u koju redovno ulazi Ivana Dulić sa svojom prijateljicom Aleksandrom Makaj, odakle one uvoze i na volšeban način u našu proizvodnju unose genetski modifikovane organizme.
Zaista nisam mogla da nađem nijedno drugo logično objašnjenje ko bi za troškove putovanja Ministarstvu poljoprivrede, odnosno, nekim ljudima iz tog ministarstva, dao tolike pare.
Pored ovoga, imamo usluge po ugovoru, to košta 11.201.000 iz budžeta, pa onda opet odnekle 17.139.630 dinara – ukupno 28.340.630 dinara. Pored tih usluga po ugovoru, postoje još i neke specijalizovane usluge. Šta li je sad to – to zaista ne znam.
To košta građane Srbije iz budžeta 2 miliona, pa onda odnekud još 3,5 miliona, pardon, specijalne usluge koštaju 3 miliona, pa još odnekud 3,5 miliona – ukupno 6,5 miliona dinara. Tu su tekuće popravke, održavanje itd. – to je 6.350.000, pa se odnekud dobija 7.400.000 – ukupno 13.750.000.
To što sam izrazila sumnju da je to možda firma «Monsato», ili neka slična, bilo bi, naravno, vrlo loše, jer se još uvek borimo s tim genetski modifikovanim proizvodima, sojom, pre svega, koja je zasejana po poljima u Srbiji, i onda se sve novine obruše na tog tamo nekog poljoprivrednika, nekog seljaka koji je to zasejao, svi pišu o tome, a onda ministar, Ministarstvo, peru ruke.
Oni nemaju pojma odakle je sad onaj seljak iz Šapca uvezao tu genetski modifikovanu soju, odnosno seme za tu soju. Niko neće da kaže da je to radila Ivana Dulić Marković.
Ako su ova sredstva, ne sva, već ova koja kao ne idu direktno iz budžeta, dobijena, odnosno ako su klasifikovana iz nekih kredita, onda je to ponovo iz džepova građana Srbije. Ja sam rekla već, i ponavljam sada, da ministri i Vlada Republike Srbije nemaju pravo i ne smeju, kada raspodeljuju sredstva u budžetu Republike Srbije, da kažu - mi dajemo za poljoprivredu, mi dajemo za ovo, mi dajemo za ono. Oni ne daju ni za šta, to su pare građana Srbije.
Ova srednja cifra koju sam čitala malopre takođe su pare građana Srbije, ukoliko se radi o kreditima, jer uzeti neki kredit da bi neko iz Ministarstva putovao, skoro 19 miliona dinara, to je zaista nedopustivo. Pri tom, ne znamo šta rade po tom belom svetu, šta su konkretno uradili da bi građani Srbije živeli bolje, odnosno šta su konkretno uradili, kada govorimo o Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da naš seljak konačno počne da živi bolje.
Ministar će verovatno doći oko 17 časova i 30 minuta da se predstavi građanima nekom unapred lepo pripremljenom pričom. Može da se hvali koliko god hoće, ali znaju ljudi kako žive, znaju seljaci da nikada nijedna vlast nije gora bila nego što je ova i, uopšte, ove vlasti od 2000. godine. Naravno, mi znamo da će građani to znati da cene.
Dobila sam određenu dokumentaciju iz opštine Žabari, gde su izbori 1. oktobra, a tamo je, inače, na vlasti jedna vrlo čudna koalicija, neću sada da je pominjem, neću da izazivam replike, jer želim da govorim principijelno. Radi se o tome da je tamo započeta izgradnja nekih bunara, Simićev bunar i Aleksandrovac, da su uzeti uzorci pijaće vode iz ovih bunara i da je, pod brojem 308, od Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "dr Milan Jovanović-Batut", Centar za vode, dobijeno mišljenje da ne ispunjavaju uslove propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Bez obzira na to, dakle, potpuno svesno i namerno, truju građane Žabara, a ovi poslovi se nastavljaju da bi se dobila određena sredstva iz budžeta, a krajnji cilj je, zapravo, izborna kampanja u opštini Žabari.
Pošto i mi srpski radikali imamo izborne kampanje u svim opštinama gde se održavaju lokalni izbori, pozivam građane Gornjeg Milanovca i Leskovca da danas u 18 časova dođu u centar svojih gradova, da prisustvuju velikim mitinzima SRS i da tamo upoznaju ljude koji će njihovim parama na lokalnom nivou domaćinski upravljati, a ne ovako kako to radi Vlada Republike Srbije.

Dame i gospodo, razdeo 23. člana 7. Predloga o rebalansu budžeta odnosi se na Ministarstvo prosvete i sporta, i ovo je po mnogo čemu zaista interesantna tema i svakako je potrebno radi javnosti da se kažu neke stvari vezane za funkcionisanje ovog ministarstva i ministra Slobodana Vuksanovića.
Prvo, želim upoznam javnost sa nečim što je Slobodan Vuksanović uradio na početku ove školske godine, kada je u jedan bioskop u Beogradu doveo 4.000 učenika osnovnih i srednjih škola, dolazak je bio obavezan, da gledaju film "Gde cveta limun žuti".
Karte za taj film sva deca morala su da plate po 50 dinara, znači 4.000 dece, i sva deca koja nisu iz užeg centra Beograda, morali su da dođu prevozom, koji su platili 100 dinara.
Na promociji tog filma pojavio se ministar Vuksanović i, verovali ili ne, deca su ga izviždala, gađala praznim flašama, a da bi nekako spasao sebe pred 4.000 učenika, Slobodan Vuksanović je rekao - samo vi pogledajte ovaj film, nećete nadoknađivati nastavu, na ime onoga što budete videli danas u ovom bioskopu biće vam smanjeni časovi istorije za 10 časova, i to iz oblasti Prvog svetskog rata.
Tako Slobodan Vuksanović vaspitava decu u Srbiji, a takođe imam obavezu da vam prenesem, a više radi javnosti, da su na promociji tog filma bili takvi neredi, da su profesori jedva uspeli da drže koliko-toliko stvari pod kontrolom.
Ta deca nisu bila zainteresovana da gledaju taj film. Tamo se unosio i alkohol, nije bilo nijednog jedinog policajca, letele su flaše na sve strane, deca su skakala po stolicama i sve to naočigled ministra Vuksanovića.
Dalje, šta je interesantno vezano za ono o čemu nam ministar Vuksanović ovako svakodnevno sa malih ekrana govori kada se obraća javnosti, odnosi se na učeničke ekskurzije. I onda se zaklinje Slobodan Vuksanović da više neće moći bilo koja agencija da vozi učenike na ekskurzije, da će da se raspisuju tenderi, da će to sve da bude legalno, da više neće biti nikakvih poslova ispod žita itd, a pravo stanje je takvo da i dalje samo određene agencije, govorim sada za Beograd, sigurna sam da je tako i u ostalim delovima Srbije, u Srbiji vodi učenike na ekskurzije, da se te zatvorene koverte, koje se pojavljuju na tenderu, otvaraju bez prisustva predstavnika agencije koja je konkurisala, i da se otvaraju i dogovaraju isključivo sa jednim delom saveta roditelja i direktora škole.
I da je i dalje prisutno, ono što je godinama prisutno, da se direktori na račun roditelja ugrađuju u te ekskurzije, tako što direktori vode članove svojih porodica na te ekskurzije, tako što dobijaju dnevnice, onolike koliko se dogovore sa agencijom koja obavlja te ekskurzije. Opet ponavljam, sve to na teret roditelja, koji naravno imaju dobru volju i nameru da svojoj deci priušte te ekskurzije, ali nažalost način na koji se to radi sada u školama, pod tzv. demokratskom vlašću, više je nego kriminalno.
Dalje, ministar prosvete dobro zna da je u školama u Srbiji preko 80% direktora iz lopovskog žutog preduzeća i on to zdušno podržava, pa smo imali i jedan interesantan primer. Po zakonu znate da su lokalne samouprave obavezne da za školske odbore predlože za svaku školu određen broj ljudi sa teritorije te lokalne samouprave na kojoj se škola nalazi, pa je onda Nenad Bogdanović od opštine Zemun tražio da se dostavi spisak za taj školski odbor za sve škole na teritoriji opštine Zemun i kada je Opštinsko veće, u dogovoru sa predsednikom opštine, gospođom Gordanom Pop-Lazić i nadležnom komisijom u opštini, dostavilo taj spisak Gradskoj skupštini, onda se samo na sednici Gradske skupštine pojavio neki potpuno novi spisak, gde nije bilo nikog život od onih koje je predložila opština Zemun, odnosno lokalna samouprava.
O tome je upoznat ministar Vuksanović, ali naravno pošto on ne zna do kada je bio sa žutima i kada će ponovo da pređe kod njih, on je to u dogovoru sa svojim prijateljem Bogdanovićem zataškao. Jedan dan su jedne ili dvoje novina objavile nekih pet redaka o tome i to je bilo sve vezano za nepoštovanje zakona, odnosno za zloupotrebu zakona u školama na teritoriji opštine Zemun.
Ministar Vuksanović voli da priča o modernim školama, o kompjuterizovanim školama, voli da priča o jednom čudu, a to su škole na francuskom i engleskom jeziku usred Srbije. Naravno, nemamo mi ništa protiv kompjutera, protiv modernih škola, protiv modernih zgrada, ali imamo mnogo toga protiv programa ovog ministarstva i ove vlade.
Imamo i protiv toga da naša deca u Beogradu uče, da im celodnevna nastava bude na nekom stranom jeziku. Mislimo da je to strašan atak na srpski jezik i ćirilično pismo, koje su jezik i pismo zvanično u Srbiji, prema Ustavu i prema važećim zakonima.
Ali, Slobodan Vuksanović, kao i većina ministara, kada govori o svom resoru zamišlja da je Srbija krug dvojke u Beogradu. Ne mogu da kažem ni Beograd, jer je stanje u školama, recimo, u nekim selima u okolini Beograda i u gradu toliko drastično različito da jednostavno ne može da se uporedi.
Dok se neke škole povezuju i umrežavaju u neke kompjuterske sisteme, dotle preko 20% škola na teritoriji grada Beograda nema mokri čvor, imaju spoljne toalete koje deca koriste, škole nisu ograđene, zarasle, prosto deluju kao iz filmova strave i užasa, pootpadali plafoni, one stare peći bubnjare. Savetujem vam, poštovane kolege, da obiđete škole, pošto ste narodni poslanici trebalo bi da znate svaki segment društva u svom okruženju, i obiđite škole i videćete da nisam rekla ni jednu jedinu reč, ni jedno jedino slovo koje ne odgovara istini, stanju na terenu.
Dečije ustanove nisu ništa u boljem stanju, ali zato opet imamo tako hvalospeve sa malih ekrana. Dobili smo ovu donaciju, dobili smo onu donaciju, pa onda pre neki dan smeje se onaj reporter na jednoj televiziji, pokazuju neku opremu za jedan vrtić, koja je smeštena negde u nekakvu šupu u blizini tog vrtića, zato što nikome nije palo napamet da izmeri prostorije da bi mogao da unese taj nameštaj. Dobili su neki nameštaj koji nemaju gde da stave i ne može da se koristi.
S druge strane, ministar Vuksanović kada smo usvajali ovaj budžet, i Mlađan Dinkić u njegovo ime obećali su nekakva povećanja zarada zaposlenima u prosveti i naravno od tog posla nije bilo ništa. Nekakva smešna, zapravo ponižavajuća povećanja zarada od 0,4 ili ne znam takvi neki procenti su u pitanju, postaje zaista nešto što je nedopustivo, što vređa te ljude, što vređa tu struku i svakako što ostavlja traga i na ono što ti ljudi rade, a to je obrazovanje i vaspitanje dece.
Pored ovako loših Zakona o osnovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i Zakona o visokom obrazovanju, kada smo o tim zakonima govorili rekla sam da su to najštetniji zakoni koje je ovaj parlament donosi, i da ćete po tome gospodo koji ste glasali za te zakone biti upisani najcrnjim mogućim slovima u istoriju srpske prosvete.
Jer ako donesete zakon na osnovu kojeg se uništi neka fabrika, ili se izvrši neka kriminalna privatizacija ili bilo šta drugo što je materijalnog karaktera, to ne mogu da prihvatim, ali razumem što to radite. To je svakako nešto što će neka odgovorna i ozbiljna vlast posle vas moći da ispravi. Biće teško, ali nije neispravljivo.
Ali ovo što ste uradili ovim zakonima o osnovnom,, srednjem i viskom obrazovanju - to je uništavanje nekoliko generacija, drage moje kolege poslanici.
Setite se, neki od vas su možda bili srednjoškolci u vreme onih "Šuvarica" u onoj bivšoj Jugoslaviji i dobro znate kakve je posledice ostavio taj Šuvarov sistem na nekoliko generacija koje su učile po tom sistemu.
Ovo što je sada, po sistemu DOS-ovskih vlasti, jeste zaista katastrofa i tragedija za buduće generacije, jer ono što uništite kroz obrazovanje i školovanje - to zaista ne može da se ispravi.
Ministar Vuksanović je takođe čovek koji mnogo voli da se slika sa sportistima i mnogo voli da obećava kule i gradove sportistima, a u članu 7, razdeo 23, glava 23, tačka 6, funkcija 810, to je upravo ono gde je kolega Nemanja Šarović podneo amandman u vezi ekonomske klasifikacije 511 - to je stavka koja se odnosi na zgrade i građevinske objekte. Verovali ili ne i zarad sportske javnosti, pre svega, za ovu stavku ministar prosvete i ministar Dinkić, Vojislav Koštunica, iz budžeta su predvideli nula dinara.
Predvideli su osam miliona dinara, a o tome sam pre podne govorila, nekih osam miliona koji dolaze iz nekih drugih sredstava, ne iz budžeta, a ne znamo odakle - da li je to neka donacija, možda neki nepovoljan kredit koji građani Srbije moraju da vraćaju, odnosno koji će tek morati da vraćaju kada izađu ovi rokovi, kako vi volite da kažete, "grejs periodi". Kada ste došli tek na vlast koristili ste neke takve izraze, da građani Srbije ne razumeju šta govorite i da misle, bože, kako ste vi mnogo pametni, kada ne znate da pričate srpski; da, transparentno, u pravu si, Vito.
Dakle, tih osam miliona dinara je predloženo za zgrade i građevinske objekte u okviru Uprave za sport, a poslanička grupa SRS predlaže da to bude 762 miliona i 778.000 dinara. Takođe predlažemo da se ova sredstva koriste za izgradnju i rekonstrukciju bazena, sportskih hala, fiskulturnih sala, izgradnju i rekonstrukciju otvorenih sportskih terena i dečjih igrališta lokalnog karaktera. Raspored i korišćenje, naravno, vršilo bi se u skladu sa posebnim aktom Vlade.
Na ovaj način bi se nešto radilo u ovoj oblasti i naravno mimo Beograda. Ponavljam, nemamo ništa protiv da se radi u Beogradu, ali Vlada Srbije i ministri u Vladi moraju već jednom da shvate da Srbija nije samo krug dvojke u Beogradu.

Hvala. Danas u dva sata skrenula sam pažnju i narodnim poslanicima i javnosti Srbije da ministar finansija ignoriše Narodnu skupštinu i rekla sam da će se pojaviti negde oko pola šest, pa će negde oko 18,00 da stane za ovu govornicu u najgledanijem terminu i da onda građanima objasni neobjašnjivo, da ih ubedi kako će on njima da uradi ovo ili ono, kao da raspolaže svojim parama, a ne parama tog istog naroda, kojem bi možda da se obrati.
Sada pozivam, pre svega, građane Leskovca i Gornjeg Milanovca da odu na velike mitinge SRS, koji se održavaju u šest sati u Leskovcu i u Gornjem Milanovcu. Mnogo pametnijih stvari će tamo čuti nego da slušaju Mlađana Dinkića, koji evo sad da mene demantuje, ponovo napušta skupštinsku salu ili je tu meni iza leđa.
Idite građani Leskovca i Gornjeg Milanovca, tamo ćete da upoznate kandidate SRS za vaše lokalne izbore.
Mlađan Dinkić će stati za ovu govornicu posle mene i pokušaće da vam objasni nešto za šta objašnjenja nema.
I Mlađan Dinkić i Vlada Republike Srbije obmanjuju građane ovim tzv. rebalansom budžeta. Ovo je jedna velika zabluda. Pare o kojima pričaju ovih dana, koje su navodno dobili od prodaje mobilne telefonije, očigledno je, po ovom što stoji u ovom rebalansu budžeta, da su samo šarena laža i da samo pokušavaju, odnosno ministar Dinkić pokušava da nam predstavi, i juče je to u nekoliko navrata pokušavao, da živimo u zemlji dembeliji.
Mi živimo u zemlji Srbiji koja je, nažalost, ekonomski uništena, koja je sa velikim brojem nezaposlenih, sa velikim brojem građana koji su na ivici siromaštva, sa velikim brojem problema koje ova vlada definitivno nije u stanju da reši. Imali su dovoljno vremena, ovo jesu i formalno poslednji dani Vlade.
Mada, što reče Zoran Krasić, ova vlada je davno pala, da je bilo morala i da su vodili računa o legitimnosti Vlade i skupštinske većine koja tu vladu podržava. Ali, oni su na taj način, pokušavajući ne znam kako da se održe sve ovo vreme, pokazali kakvi u stvari jesu, i građani Srbije to svakako prepoznaju.
Znamo mi koji smo svakodnevno u kontaktu sa građanima šta građani misle i o Vladi i pojedinačno o ministrima, a pogotovo o ministru za koga su ubeđeni da koristi njihove pare kako njemu padne na pamet, da ih daje onome kome on misli da treba da ih da, a da tamo gde su najveće potrebe građana, ministar i Vlada Republike Srbije, uopšte ne intervenišu.
Juče je neko rekao od srpskih radikala da Vlada svoju politiku, a tako i ovaj rebalans, vodi i pravi kao da je Srbija Beograd. Srbija je mnogo više od Beograda, Srbija je i Kosovo i Metohija, Srbija je i Vojvodina, Srbija je i Šumadija, i mnoga nažalost naša zaostala sela, mnogi gradovi u kojima ništa ne radi, u kojima ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem i o tom problemu Vlada Republike Srbije ni kroz ovaj rebalans nijedno slovo nije napisala.
Prava istina, zbog čega zapravo uopšte raspravljamo o rebalansu budžeta za 2006. godinu, jeste da se na mala vrata uvedu dva građanina, jedan je Zoran Stanković, drugi Vuk Drašković, koje je Vojislav Koštunica potpuno nezakonito i protivustavno pustio da sede na sednicama Vlade, a nisu ni novinari, ni fotoreporteri. Ne razumem kako mogu da prisustvuju sednicama Vlade.
Kažu, oni ne glasaju, ali su tu, ne znam za šta, za svaki slučaj. Oni se lažno predstavljaju, i u Srbiji i u inostranstvu, da su ministri u Vladi Republike Srbije, a ponavljam ono što je moj kolega Zoran Krasić ovde rekao, ne može biti ministar u Vladi Srbije neko ko nije na tu funkciju postavljen u ovoj Narodnoj skupštini.
To što mi srpski radikali ne bismo glasali ni za Vuka Draškovića, ni za Zorana Stankovića, to ne bi trebalo da utiče na skupštinsku većinu, ako to danas uopšte postoji u srpskom parlamentu. Vi ste mogli da birate i možete još uvek da birate koga god hoćete.
Naravno, u obavezi ste bili najpre da donesete zakon o ministarstvima, vi ste i to preskočili i zato ćemo noćas na nekoj opet vampirskoj sednici da raspravljamo o Poslovniku Narodne skupštine, kojim ćete pokušati u nekim segmentima da zamenite Zakon o ministarstvima, a ja vas upozoravam, drage moje kolege i gospodu iz Vlade, da su sve to krivičan dela.
Da je prvo, najveće krivično delo, napravio Vojislav Koštunica, to je bio državni udar kada je uveo ove građane u Vladu Republike Srbije, a sada ćete vi kroz ovaj budžet, kroz usvajanje rebalansa budžeta da, na neki način, afirmišete tu dvojicu građana kao ministre u Vladi Republike Srbije, a ponavljam, to nisu ministri u Vladi Republike Srbije.
Ovaj razdeo 29 odnosi se upravo na Ministarstvo odbrane, takav je naslov. Otkud Ministarstvo odbrane u rebalansu budžeta, kada u Zakonu o ministarstvima to ministarstvo ne postoji, kada Ustav Srbije ne poznaje Ministarstvo odbrane na nivou Republike Srbije.
Ovo je zaista vrlo interesantna tema i ne mogu da verujem, ne mogu da prihvatim, ovde ima pravnika i to iz grupacije koja će glasati za ovaj rebalans budžeta, da nisu reagovali, da nisu pokušali da ubede svoje prijatelje u Vladi Republike Srbije, da ih ne dovode u situaciju da još jednom, a ovo nije prvi put, Skupština bude instrument u rukama Vlade Srbije, ali to je vaš izbor i naravno o tome ćemo vrlo brzo govoriti u izbornoj kampanji i objašnjavaćemo građanima Srbije kakav je vaš odnos prema državi.
I još kada čujem da neko od vas kaže - mi smo državotvorna stranka, onda stvarno ne znam šta bih rekla i kako bih reagovala, kada se setim ovoga što zaista nigde valjda na zemljinoj kugli nije zapamćeno. Vi se predstavljate kao nekakve demokratske stranke, vi kao priznajete demokratiju. Vi, dragi moji, nemate pojma šta je demokratija.
Nije demokratija uvesti dva građanina u Vladu Srbije i reći - mi imamo ministre, mi imamo ministarstva.
Demokratija je raspisivanje izbora kada nemate većinu da izaberete ministra, kada vas neko uslovljava izlaskom iz Vlade i napuštanjem skupštinske većine.
Demokratija je, gospodo, raspisivanje izbora, pa posle izbora da ovde bude skupštinska većina koja će moći da menja zakone, da donosi zakone, da konačno uspostavi pravni sistem i da konačno ova Srbija postane pravna država.
Vlada je u razdelu koji se odnosi na Ministarstvo odbrane i mi smo tu amandmanski intervenisali, funkcija 210, ekonomska klasifikacija, gde su mašine i oprema, predvideli ste iznos od 1.462.692.075 dinara, a mi smo vam predložili da se ovaj iznos poveća na 2.184.104.075 dinara.
A vi ste u sledećem razdelu koji ima naslov - Vojnoobaveštajna služba, izneli ovde do detalja šta imate nameru da radite u okviru Vojnoobaveštajne službe, šta ćete da popravljate, koju opremu da nabavljate, koje avione da popravljate. To je prosto neverovatno da ovakve stvari, koje u svakoj normalnoj državi predstavljaju državnu tajnu, vi na ovaj način prezentujete.
Vama je to transparentno. Vama su državna tajna tenderi, vama su državna tajna provizije, a ono što je svakoj normalnoj državi državna tajna, vi ste tu kao transparentni, kao. Vašim sudijama i vašim tužiocima je državna, odnosno službena tajna, suđenje Jovi Đogu i još jednom broju ljudi koji su osumnjičeni da su pomagali osumnjičenom za ratne zločine, generalu Ratku Mladiću.
Da li tu ima normalnog pravnika u toj grupi, naravno mislim da među sudijama i tužiocima ima mnogo dobrih pravnika i mnogo dobrih stručnjaka, časnih ljudi, ali naravno ove specijalce koje vi birate u nekakva specijalna odeljenja, to su isključivo režimski instrumentalizovane sudije i tužioci i oni će jednog dana da se stide i svojih kolega. Sada niko ne vidi da li se stide jer se voze u blindiranim kolima, prate ih desetine onih koji ih čuvaju, ali jednog dana stideće se pred svojim kolegama, a bogami i u svojoj porodici i pred svojim potomcima.
Kako može neki sudija da vodi postupak i da nekoga oglašava osumnjičenim i okrivljenim zato što, kaže, pomaže nekome za ratne zločine? Ratko Mladić, gospodo, ako niste znali, nije osuđen za ratne zločine.
Naravno, neće ni biti, jer Karla del Ponte nema šanse, koliko god joj vi izražavali blagonaklonost i obećanje, neće biti u prilici da vodi taj postupak.
Dakle, kako može neko da pomaže nekome za ratne zločine kada taj neko ratne zločine nije izvršio.
Kolege pravnici, prezumpcija nevinosti je valjda nešto što morate da priznate, to je opštepoznato i opštepriznato pravno načelo. Nemate pravo i vaše sudije nemaju pravo da Ratka Mladića nazovu ratnim zločincem, jer on to nije.
Ako se to nekada dokaže, tek onda eventualno mogu da odgovaraju oni koji su mu pomagali u ratnim zločinima, samo ne znam kako je skrivanje ratni zločin, ali naravno vi možete sve.
Vi možete da zatvorite sudnicu, kao što ste je zatvorili u vreme kada se raspravljalo o ratnim zločinima na Ovčari, pa ste tamo imali svoja dva zaštićena svedoka, pa sada kada je javna rasprava pred Vrhovnim sudom otvorena, onda ste ostali zatečeni. Kada su advokati, svedoci, okrivljeni iznosili činjenice o zlodelima koje su na Ovčari činili upravo ta dvojica, koji su bili zaštićeni svedoci i zbog kojih je jedan broj nevinih ljudi osuđen na višegodišnje kazne zatvora.
Dakle, kao i kolega Zoran Krasić toplo vam preporučujem, nemojte da se uplićete u kolo Vlade Republike Srbije, ne smete da glasate da neka sredstva građana Srbije opredeljujete za nekakvo Ministarstvo odbrane koje ne postoji. Nemamo, gospodo, ministarstvo odbrane, nemamo ministra odbrane. Trebalo bi da imamo, ali vi nemate moć da to uradite, vi nemate dovoljno poslanika da izaberete te ministre koji vam nedostaju, i nemate prava da na ovaj način raspolažete budžetom Republike Srbije.
Nemate prava da na ovaj način priznajete onog Zorana Stankovića, onog pulena Karle del Ponte, koji kaže da on osuđuje onaj, pre neki dan lepi poster objavljen, gde onaj jedan srpski oficir salutira posteru Ratka Mladića. Ko je on da se oglašava u ime nekog nepostojećeg ministarstva. To što mu je dozvolio Vojislav Koštunica koštaće Vojislava Koštunicu ne samo na izborima, za takva dela se i krivično odgovara jer to jesu krivična dela. Da, kolega, smejte se, trebalo bi to da znate.

Pre nego što kažem nešto o ovom amandmanu, odnosno pre nego što ga malo detaljnije obrazložim, moram radi javnosti da kažem kako Vlada Republike Srbije vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Evo dokaza.
Narodni poslanici su pre deset minuta dobili mišljenje Vlade o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Mi smo, draga gospodo, juče završili raspravu o Predlogu ovog zakona. Ne postoji nijedna poslovnička mogućnost da se bilo šta kaže o Predlogu ovog zakona, odnosno amandmanima, ili možda možemo i da kažemo, ali je rasprava završena i ništa više ne može da se učini u smislu neke komunikacije između Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine.
Ovo je zaista prevazišlo sve ono što nam je do sada Vlada radila. Mi smo danima pričali o ovom, i juče je, ili danas, Vlada zasedala ili su to negde imali već pripremljeno, pa im je palo na pamet da nam to donesu. A, kada su raspravljali o ovom, pretpostavljam da su raspravljali o amandmanima o kojima danas pričamo, što se ne setiše bar da nam pre 10 minuta sa ovim donesu i mišljenje Vlade vezano za amandmane na rebalans budžeta? Možda još ne bi bilo kasno da razgovaramo o tome.
To je odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini, a to naravno znači da je takav odnos Vlade Republike Srbije prema građanima Srbije, jer smo mi ovde narodni predstavnici i Vlada bi morala da nas uvažava. Ali, nismo navikli to od ove vlade. Ovo je bilo obaveštenje samo radi javnosti.
Kada se malopre ministar Dinkić pojavio, pa pobegao, pa se opet vratio i kada je stao za ovu govornicu, bila sam ubeđena, pošto je sutra neradni dan za Skupštinu po Poslovniku, da će Dinkić da se oprosti od narodnih poslanika, s obzirom da mu ističe vreme iz onog njegovog obećanja.
Ovde je on govorio kako neki narodni poslanici, neke poslaničke grupe, gleda u pravcu poslaničke grupe SRS, govore nešto, a ne održe reč kada nešto obećaju. Ministar to reče i ne trepnu, a on čvrsto obećao da će 1. oktobra da napusti Vladu ako se ne nastave pregovori.
Pregovori očigledno ne mogu da se nastave, zato što niste ispunili onaj zahtev koji ne možete da ispunite, ne možete da nađete Ratka Mladića. Žao nam je. Ovo je ironično rečeno, naravno, nama nije žao što ne možete da ga nađete i znamo da nećete ni ubuduće to moći.
Ne vidim kako može ministar Dinkić ovde da nam govori o ovom rebalansu budžeta, da priča na koji način će Vlada da raspolaže ovim sredstvima, gde će da troši, u šta će da ulaže. Kako to Dinkić zna kada je on još samo dva dana ministar? Naravno, ako je čovek od reči. Evo dolazi, sada će da kaže: ''Do viđenja, odoh ja''.
Amandman Dragana Čolića odnosi se na član 7. (zapravo, skoro su svi amandmani na ovaj član) razdeo 41, funkcija 360. Naš kolega iz SRS, iz naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Čolić je predložio da se ovo briše, evo zbog čega – zato što se ovo odnosi na komisiju za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. To je, sećate se, neki su bili i tad u ovom parlamentu, neki nisu, ali u svakom slučaju, u javnosti se pričalo pre nekoliko godina o toj čuvenoj komisiji o lustraciji. Tako se to zvalo u žargonu.
Zakon je donet, komisija nikada nije formirana. Pokušavala je nešto Nataša Mićić, ovde je narodnim poslanicima davala nekakve predloge, pa je onda brže-bolje povlačila sa dnevnog reda jer smo dobijali pisma od nekih ljudi koje je ona predložila u tu komisiju. Narodni poslanici su dobijali pisma da taj neko ne želi da učestvuje u tom poslu. Ta komisija niti je formirana, niti će biti formirana, niti je šta do sada radila, niti će šta ubuduće da radi.
Ministre Dinkiću, pitam vas zašto ste onda predvideli da se za ovu komisiju potroši 550.000 narodnih para? Ko će da potroši te pare i u čiji džep će da odu te pare, ako komisija ne postoji i ništa ne radi?
Volela bih, i zbog kolega narodnih poslanika i zbog javnosti, kada su u pitanju ljudska prava i kršenje ljudskih prava, da vas pitam, gospodo poslanici, kako nekom od vas ne pade na pamet da javno kažete neku reč o kršenju ljudskih prava predsednika SRS dr Vojislava Šešelja? Kako to u javnosti ne reče niko iz Vlade, niko od ministara Vlade, osim jednog ministra koji je dao izjavu za novine Srpske radikalne stranke ''Velika Srbija''. Niko drugi se nije oglasio.
Da li vi znate, gospodo, da je Haški tribunal, da je Ševeningen, jedan novi evropski Gvantanamo, da tamo niko ne vodi računa o čoveku, da se tamo na najgrublji mogući način krše osnovna ljudska prava? Da li znate da je Vojislav Šešelj skoro četiri godine u Haškom tribunalu, da suđenje nije počelo, da su u ove četiri godine na najgrublji mogući način kršena njegova prava tako što mu je u tri navrata zabranjivano da komunicira sa javnošću, da nije mogao sedam meseci da vidi ni da čuje ni svoju decu, ni svoju ženu, niti bilo koga iz svoje stranke, niti svoje stranačke prijatelje.
Da li znate da je Vojislav Šešelj prebačen u neku posebnu jedinicu koja nije pripadala UN, koja je bila neki običan zatvor holandskog ministarstva pravde? Da li znate da se o zdravlju Vojislava Šešelja u tom Ševeningenu, u tom evropskom Gvantanamu nije vodilo računa kada je prebačen u tu posebnu jedinicu, u kojoj nije imao dnevno svetlo, u kojoj nije imao vazduh? Dakle, mi smo vas o svemu tome obaveštavali, a vi niste reagovali.
Ovo što se desilo pre nekoliko dana je vrhunac kršenja ljudskih prava i to na zemljinoj kugli nije zapamćeno – da se nekome ko je za nešto optužen, osumnjičen ne dozvoli da se brani. Dame i gospodo, javnosti Srbije, Vojislavu Šešelju ne dozvoljavaju da se brani pred Haškim tribunalom. Mi znamo zašto je to tako. Vojislav Šešelj je, uz pomoć svog tima za odbranu, u koji i ja spadam i to mi je zaista čast, pripremio svoju odbranu, objavio preko 20 knjiga i naravno u tim knjigama je sadržano mnogo toga što ne žele da čuju ni predstavnici vlasti u Srbiji, ni predstavnici onog prethodnog DOS-ovog režima, a naravno ne žele da čuju ni oni u Hagu, ne želi da čuje ni svetska javnost.
Mi ćemo na svakom mestu da promovišemo ono što je odbrana dr Vojislava Šešelja. Idemo od grada do grada po Srbiji, promovišemo njegove knjige, upoznajemo građane Srbije sa tim, a vi gospodo iz Vlade Republike Srbije i vi gospodo koji se zaklinjete u demokratiju, neka vam služi na čast što vam nije palo na pamet da bar nekom javnom izjavom zaštitite osnovna ljudska prava građanina Republike Srbije Vojislava Šešelja.
Što se tiče ovog amandmana, još jednom pitam ministra, i nadam se da će da mi odgovori, gde idu ove pare koje su predviđene za tu nepostojeću komisiju. S obzirom na to da će ministar pokušati da završi naš radni dan, podsetiću ga na ono što sam ga juče tri puta pitala, i u prisustvu i u njegovom odsustvu – šta je učinila Vlada Republike Srbije kada su u pitanju nezaposleni u Srbiji?
To što vi, ministre, pričate o jednocifrenoj inflaciji i o novim radnim mestima, to nema blage veze sa stvarnošću u Srbiji. Istina je da je u Srbiji danas skoro milion nezaposlenih i da je taj broj povećan za 2%; istina je da je kupovna moć građana Srbije pala za 3%. Zaista ne znam odakle vi crpite te vaše statističke podatke. Vi jednostavno izađete i kažete da je inflacija jednocifrena, a to nema nikakve veze sa stvarnim podacima na osnovu kojih se to izračunava i na osnovu kojih to pravi ekonomisti mogu da objasne.
Ništa niste rekli i niste odgovorili šta se učinili kroz ovaj budžet i kroz aktivnosti Vlade Republike Srbije za preko 800.000 građana Srbije koji žive ispod nivoa siromaštva, a svi vi znate šta to znači. To znači da su to uglavnom gladni ljudi, kao i onih 30.000 dece, statistika je to pokazala, koja nemaju treći obrok.
Šta ste uradili i šta ćete uraditi, gospodine ministre, vi i Vlada Republike Srbije, sa Srbima koji su raseljeni sa svojih ognjišta, bilo da su iz Krajine, sa teritorije bivše Bosne i Hercegovine ili sa Kosova i Metohije? Niste danas bili kada sam prenela pitanje jedne grupe građana koji žive u Kraljevu, a koji su radili na Kosovu i Metohiji u društvenim firmama, koji već dve i po godine žive od 4.000 dinara koje dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje.
Dakle, to su pitanja, ministre Dinkiću, za vas, za Vojislava Koštunicu, za celu Vladu Republike Srbije i jedino onaj ko ume da odgovori na ova pitanja, ko ume da pomogne u rešavanju ovih problema može da stane pred građane Srbije i može da vam kaže, vi gospodo koji kažete da ste mnogo jaki, naručujete ankete, povećavate svoje procente o popularnosti, sve vam priznajemo, raspišite izbore pa da vidimo kome to građani Srbije žele da ukažu poverenje i u koga to građani Srbije veruju.
Vi ćete sada da izađete i opet da kažete – vi ste krivi za ono, vi ste krivi za ovo. Gospodine Dinkiću, da vam ne bih replicirala, znam tačno šta ćete da kažete, ja ću da ponovim nešto što su moje kolege govorile – vi ste šest godina vlast u Republici Srbiji, za šest godina mogli ste bar za jedan korak da ovu Srbiju povedete napred, a ne da svaki dan sve dublje i dublje tonemo.
Još bih volela, ministre Dinkiću, da nam objasnite kako ste pre četiri dana znali da će gorivo da poskupi kada smo ovde doneli zakon gde se cena goriva utvrđuje na osnovu nekih parametara na evropskom nivou. Da li to znači da ste prethodno poskupeli gorivo, u šta sam ubeđena, za neki iznos koji je vama odgovarao, pa onda sada da kažu građani – bože, dobrog li ministra, evo, smanjio nam cenu goriva. Kažite, od kada ste vi ministar do danas koliko je gorivo poskupelo, da ne kažem od 2000. godine do dana današnjeg.
Želim još jednom, pošto za nekoliko sati nastupa izborna tišina, da upozorim i pozovem građane Leskovca, Gornjeg Milanovca, Barajeva, Despotovca, Žabara i Doljevca da izađu u nedelju na lokalne izbore, da na lokalnom nivou biraju vlast bez korupcije, vlast poštenih ljudi, da biraju srpske radikale, a uskoro ćemo, ako bog da, biti vlast i na nivou Republike.

Dame i gospodo, jeste izlaganje gospodina Markovića bilo iscrpno i verujem da je njegova namera prilikom predlaganja ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine bila dobra.
Moram da primetim da se ovde ipak iza ovog predloga Poslovnika krije nešto drugo, odnosno činjenica da usvajanjem ovog Poslovnika Narodna skupština još jedanput, a ovo nije prvi put, postaje instrument u rukama Vlade Republike Srbije. U tom smislu su i naši amandmani koje smo podneli na Predlog ove odluke.
Gospodin Marković je, kada je govorio malopre razloge zbog čega je predložio ovu odluku, između ostalog je rekao da je Skupština 5. juna preuzela određene obaveze i da je svojim odlukama obavezala i neke druge državne organe, a pre svega Vladu Republike Srbije, da i Vlada Republike Srbije uradi deo svog posla da bi država funkcionisala kao pravna država.
Nažalost, Vlada nije uradila to što je trebalo da uradi. Podsećam gospodina Markovića i gospodu kolege poslanike da, u skladu sa članom 218. postojećeg Poslovnika, da Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta. Drugi stav kaže da Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kada to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje.
Mi u SRS smo uverenja da je odavno već ispunjen uslov za primenu stava 2. člana 218. i da je Narodna skupština trebalo da zatraži izveštaj od Vlade Republike Srbije, da vidimo zašto Vlada Republike Srbije nije uradila svoj deo posla koji je imala obavezu da uradi posle otcepljenja Crne Gore i referenduma u Crnoj Gori.
Takođe, ovo što ste rekli, gospodine Markoviću, da se ovde radi samo o nekim tehničkim stvarima, ne mogu da se složim sa takvim vašim obrazloženjem i reći ću pojedinačno kada budem govorila o gotovo svakom članu ovog vašeg predloga. Ovo vaše obrazloženje kako mi treba da znamo da imamo sada još jednu zgradu na raspolaganju, pa ovde imamo fotokopir, tamo nemamo fotokopir, pa trčimo mi, pa trče službenici itd, zamalo ste, pretpostavljam, rasplakali ljude koji su nas gledali.
Neću da govorim o uslovima u kojima radi Narodna skupština. Moram da kažem da smo mi predstavnici naroda, da su nas naše stranke delegirale na poslaničke liste i da ovo radimo po svom ubeđenju i po volji građana Srbije. Mislim da je neprimereno da sada pred građanima kukamo kako je nama ovde nešto posebno teško.
Takođe ste rekli, gospodine Markoviću, da će uskoro da se raspravlja o pitanju Kosova i Metohije i da je sada za to nešto posebno potreban izmenjen Poslovnik. Ne mogu to da prihvatim. Naravno, kada vi od ovog poslovnika ili od bilo kog akta koji se donosi u Skupštini zavisila sudbina Kosova i Metohije i kada bi donošenje bilo kog akta u ovoj skupštini garantovalo Kosovu i Metohiju u sastavu Republike Srbije, verujte da bi srpski radikali prvi glasali za takav akt.
Spomenuli ste i činjenicu da već u nedelju putuje delegacija Narodne skupštine u Strazbur, nebitno gde, zbog čega ovo govorim, a rekli ste da su i takva putovanja razlog za izmenu Poslovnika Narodne skupštine.
Podsećam vas, a vi to dobro znate, delegacije Skupštine su putovale i ranije, po Poslovniku koji je sada na snazi, i da to nije bila nikakva smetnja.
Govorili ste o nekoj staroj tehnici, valjda ovoj za glasanje itd, i o mogućnosti da se svaki čas ta tehnika pokvari, pa vam je i to bio razlog za podnošenje Predloga ove odluke.
Pitam vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine, što se rizikovali da večeras radimo do pola dvanaest i ko zna koliko još, a počeli smo u 10,00 sati. Izmenjeni poslovnik tu svakako ništa neće i ne može da promeni.
Rekla bih da ovaj poslovnik koji imamo, odnosno koji je aktuelni Poslovnik o radu, jeste poslovnik na koji je poslanička grupa SRS imala mnogo primedbi u momentu donošenja tog poslovnika. Smatrali smo i smatramo da je to restriktivan poslovnik, da narodni poslanici ne mogu u potpunosti da obavljaju svoj posao, pre svega što su ograničenim i vremenom predviđenim za izlaganje, i što su poslaničke grupe takođe ograničene vremenom. I što ste ovim poslovnikom omogućili da danas, večeras i u svakom momentu maltene ne sedi ni jedna desetina narodnih poslanika u sali. Sada kada bismo se brojali, iz reda vladajuće koalicije svega sedam poslanika sedi u sali.
Zakazivanje i ove sednice nije bilo u skladu sa Poslovnikom. Vi ste to, doduše, rekli kada ste otvarali ovu sednicu. To je pomalo nekorektno, pogotovo od naših kolega iz vladajuće koalicije, koji uspeju eto nekako još uvek da se okupe kada treba da se glasa, pa čekamo sat ili sat i po vremena da se okupe poslanici vladajuće koalicije, a onda na jedvite jade se izglasa neki predlog i onda se prolomi aplauz, kao da sada eto imate neku potpuno komotnu većinu i lagodno možete da funkcionišete.
Onda vi lepo predložite, iako smo posle radnog vremena predviđenim Poslovnikom, a to niste menjali ni u ovoj odluci, posle radnog vremena počeli ovu novu sednicu, samo zato dok su eto okupljene kolege koje čine poslaničku većinu, da bi izglasali dnevni red. Odmah je bilo „kud koji mili moji“, i sami ste zamolili da se sačeka neki minut dok izađu kolege, jer ne mogu da izdrže duže od sat vremena u ovoj sali. Vi ste možda na njih mislili kada ste govorili o teškim uslovima.
Nama, srpskim radikalima, svi uslovi, kakvi god su, ako smo tu da radimo u interesu građana Srbije i u propagiranju programa SRS, ne mogu biti teški.
Ovo sam rekla zato što zapravo hoću da vam kažem – s obzirom na činjenicu na koji način se i zakazuju sednice i kako ne radimo u neke dane kada ne može da se sakupi skupštinska većina, i kako onda kada se nekako sakupi radimo duže od radnog vremena, radimo u dane koji po Poslovniku nisu predviđeni da se radi – sada se ne žalim, nego hoću da kažem da ako tako radimo, onda nama ne treba ni ovaj poslovnik koji imamo, a kamoli još nešto da ga menjamo, a u suštini nećemo da promenimo ništa.
Šta je bitno? Bitno je ono što sam rekla na početku i upozoravam kolege poslanike i, naravno, javnost da ste vi, gospodine Markoviću, ovim poslovnikom zapravo pokušali da u nekom delu zamenite zakon o ministarstvima koji nam duguje Vlada Republike Srbije, zato što Vlada Republike Srbije zna ili pretpostavlja, ili nije napravljen dil oko izglasavanja ministara, mislim na građane Zorana Stankovića i Vuka Draškovića, koji izigravaju i lažno se predstavljaju da su ministri.
Mi iz SRS smo podneli krivične prijave zbog lažnog predstavljanja. Jer ne može neki građanin, makar ko to bio, da ode u neko inostranstvo, u neku zvaničnu posetu ili nezvaničnu i da se predstavlja kao ministar, naravno, ne može to ni u Srbiji.
I to je problem Vlade Republike Srbije, a pošto ste vi korektan čovek, gospodine Markoviću, pa ste hteli da učinite vašim prijateljima u Vladi Republike Srbije, zato večeras morate da slušate naše kritike upućene na vaš račun, jer bi bilo bolje da se pridržavate Poslovnika, nego da činite bilo kome. Neka gospoda iz Vlade rade svoj posao, neka obezbede skupštinsku većinu za svoje iks ipsilon ministre, a do tada mi da radimo ovako kako radimo.
Pored ovih suštinskih primedbi, moram da kažem, doduše i vi ste u vašem izlaganju rekli, pretpostavljam da smo mislili na iste ili slične stvari, da je ovaj predlog odluke imao i dosta lošu tehničku pripremu u jednom delu, a posebno je loše to što ovaj predlog o izmenama i dopunama Poslovnika nije u skladu sa postojećim Poslovnikom.
Evo kako. Tako što smo mi dobili Predlog odluke o izmenama i dopunama, sad bezveze govorim, član 10. kaže - član 80. menja se i glasi itd, a uobičajeno je i u skladu je sa Poslovnikom da smo u prilogu, odnosno kao deo ovog teksta, imali i postojeći Poslovnik, sa izmenama, boldovanim ili velikim slovima napisanim, kako je to uobičajeno, da bismo mogli lakše da se snađemo, pogotovo s obzirom na vrlo kratko vreme koje smo imali od dobijanja ovog predloga do večerašnje rasprave, koja je trebalo da bude danas u 12 sati.
Ali ste loše procenili, ne znam kako vam se to desilo kada ste znali da mi, srpski radikali, doduše još nema 12, imamo veliki broj amandmana na zakon o rebalansu budžeta...
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, računam na vašu energiju.)
... Gospodine Anđelkoviću, sa gospodinom Krasićem malo kasnije, mene sad pustite da govorim.
(Predsedavajući: Samo sam upozorio gospodina Krasića, da vas ne bi uznemiravao.)
Hvala, ne uznemirava mene moj kolega Krasić, on mi konstruktivno dobacuje neke primedbe.
Ne znam da li će mi vreme dozvoliti da se osvrnem na svaku od naših primedbi, ali svakako moje kolege, koje će govoriti posle mene, reći će ono što budem izostavila. Predložili smo da se član 2. ovog vašeg predloga briše zato što ste vi ovde predvideli da odbori treba da imaju jedan ili više pododbora, a postojeći Poslovnik već sadrži odredbu da odbori mogu da imaju pododbore.
Znači, jedan ili više, ili pododbori kao imenica u množini je potpuno isto, i u jednom i u drugom slučaju mogu da imaju po 17 pododbora.
Takođe ste predvideli da odbor ima sekretara i to je bio razlog zašto smo predložili brisanje ovog amandmana. Naravno da odbor ima sekretara, ali to nije odrednica koja treba da stoji u Poslovniku, sekretar odbora je državni službenik zaposlen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i Narodna skupština ima sekretara, pa se donosi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i u okviru tog pravilnika se određuje i broj sekretara odbora i na osnovu tog pravilnika se donose rešenja o imenovanju, odnosno određivanju sekretara odbora.
Mi srpski radikali poučeni onim što smo imali u Zakonu o državnoj upravi i u Zakonu o državnim službenicima, gde ste uspeli da izglasate da se 1. jula iduće godine raspisuje, ne vi lično, gospodine Markoviću, ali ste vi jedan od onih koji su glasali, konkurs, pa da se na pet godina imenuju državni sekretari, to su zamenici ministra, inače doskora, da bi oni koji su sada vlast, kada ne budu više bili vlast, u svakom ministarstvu imali svog zamenika ministra.
I vi ste sada išli dotle da i svaki odbor ovde treba da ima nekog takvog čoveka, i onaj koga vi kroz ovaj poslovnik, ko bude određen za sekretara, onda će on svakako imati i mogućnost napredovanja u službi, a mi mislimo da to ne može i ne treba da bude rezervisano samo za jednog čoveka.
Inače, mi nemamo primedbi na rad zaposlenih u Skupštini, to su vrlo korektni, vredni, stručni ljudi, i baš zbog toga mislimo da sekretar, koji mnogo bolje zna pojedinačno koliko ko od njih i šta može da radi, da ovaj posao lepo završi kroz pravilnik o sistematizaciji, a da se mi ovde ne bavimo takvim stvarima.
Predložili smo brisanje članova 3, 4, 5, 6, ovo nabrajam zato što su sve isti razlozi, a razlozi su upravo što se u ovim članovima kroz vaš predlog proširuju nadležnosti Odbora za bezbednost, Odbora za inostrane poslove, Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i, naravno, dodaje se standardizacija mera i dragocenih metala.
Dakle, upravo ovo je dokaz onoga što sam rekla na početku, ovo je moralo da postoji u zakonu o ministarstvima, a rad odbora, rad Narodne skupštine i sam Poslovnik svoje nadležnosti mora da crpi iz tog zakona o ministarstvima. Znam da Narodna skupština donosi poslovnik na osnovu Ustava, to je u redu, ali nadležnosti odbora su usklađene sa onim što predviđa Zakon o ministarstvima, a vi u ovom poslovniku predlažete nešto što ne postoji u Zakonu o ministarstvima.
Dalje smo predložili brisanje člana 8. iz više razloga. Jedan od razloga je ono što ste ovde pokušali da nas ubedite, da treba da se jedan deo, negde stoji i deo sednice, ne znam više da li je to u ovom članu, malo brže govorim jer je pri kraju vreme koje mogu da koristim, ali vi govorite da deo sednice može da se drži na nekom drugom mestu, odnosno da je to drugo mesto, pretpostavljam, ova tamo zgrada. Mi smo to brisali zato što se zna gde je sedište Narodne skupštine.
Sedište Narodne skupštine je u ovoj zgradi. Vlada može da ide od jednog do drugog mesta i da drži sastanke, a Narodna skupština ne može, nego to mora da bude ovde.
U ovom članu 8, razlog što smo predvideli njegovo brisanje, stoji da odbor može održati sednicu bez utvrđivanja dnevnog reda, ako se na njoj obavlja rasprava u cilju obaveštavanja odbora o pitanjima iz njegovog delokruga. Dakle, bilo šta da je u pitanju mi, naša poslanička grupa SRS misli i uverena je da mora da se utvrdi dnevni red, a ne može odbor da se sastaje da ćaska, jer to mogu članovi odbora i privatno po kućama, po kafićima itd. Odbor ipak mora da bude formalan i mora da ima dnevni red.
Predložili smo i brisanje člana 9, gde ste vi predvideli da radi razmatranja pojedinih pitanja iz svog delokruga i pripreme predloga itd, da mogu da se obrazuju radne grupe, u čiji sastav se mogu odrediti naučni i stručni radnici.
Vi ste to pokušali da objasnite, ali zaista nama to nije uverljivo, jer sve ono što je u nadležnosti Narodne skupštine, svakako da Narodna skupština je sastava onakvog kakvog su i građani Srbije, i svih struka i zanimanja u ovom parlamentu ima, sada možda je problem nekih malih poslaničkih grupa koje ne mogu da zadovolje sve te uslove, ali mi mislimo da ovo svakako treba da ostane isključivo u nadležnosti narodnih poslanika.
Vidim da sam prekoračila vreme i završiću sa članom 10, zamoliću kolegu koji bude govorio posle mene da nastavi od člana 11.
Reći ću još samo ono što nikako nisam mogla da razumem čime ste se rukovodili, gospodine predsedniče, kada ste napisali da na sednicama Administrativnog i Zakonodavnog odbora se vode stenografske beleške, odnosno vrši se tonsko snimanje, a na sednici drugog odbora ukoliko to odbor zahteva. Mislim da je to nedopustivo da mi kroz Poslovnik dajemo manje ili veće značaj nekom odboru.
Zaista ne vidim zašto ne bi Odbor za privatizaciju morao da snima svaku svoju sednicu, pa Odbor za pravosuđe. Sada se stvarno izvinjavam, neću nabrojati sve odbore, ali jednostavno ne razumemo zašto ste vi izabrali baš Administrativni i Zakonodavni odbor, svaki odbor ima svoj značaj, ima svoju ulogu i Poslovnikom ne smemo da ih različito tretiramo. Evo, završavam, gospodine Anđelkoviću, gospodine Stevoviću nastavite vi od sledećeg člana.

Dame i gospodo, najpre bih da raščistimo ovo što ste, gospodine predsedavajući, pokušali da nas ubedite da je dovoljno što imamo mišljenje Odbora za finansije i što ovde sedi ministar Dinkić. Ovo objašnjavam radi javnosti. Dakle, ne radimo u regularnim uslovima, zato što je neophodno da o svakom našem amandmanu imamo mišljenje Vlade da bismo na osnovu tog obrazloženja Vlade mogli eventualno da korigujemo svoj stav ili da, sa druge strane, ubeđujemo predstavnike Vlade i skupštinsku većinu da je ono što smo amandmanom predložili bolje rešenje od onoga što je predložila Vlada.
Ne možemo da prihvatimo da gospodin ministar izađe da reaguje poput uvređenog malog deteta, kao što je uradio prekjuče kada smo govorili o ovim predlozima zakona u načelu.
Kada mu je rečeno da Skupštini opštine Bor dva i po meseca nije preneo transferna sredstva, ministar je izašao ovde i rekao – e pa, nisu dobili sredstva zato što su reklamirali neku antikampanju za prodaju RTB Bor i čim su prestali sa tim reklamama na televiziji dobili su transferna sredstva.
Dakle, to je razlog zbog čega insistiramo da imamo ovde mišljenje Vlade, da bismo znali da li zaista i Vlada stoji iza takvog mišljenja gospodina Mlađana Dinkića. Na kraju krajeva, to je apsolutno u skladu sa našim poslovnikom.
Rekli ste, gospodine ministre, i danas i prekjuče, kako Vlada ne može da zna kakve su trenutne potrebe svih lokalnih samouprava na teritoriji Republike Srbije. Sada ću da objasnim kako vi to zamišljate decentralizaciju. Rekli ste da tražite projekte iz lokalnih samouprava zato što se zalažete za decentralizaciju.
Vaša decentralizacija, na način kako ste je objasnili, posebno prekjuče kada smo govorili o zakonu u načelu (danas ste malo uredili rečnik, verovatno su vam neki vaši saradnici stavili primedbe da ste zaista vrlo grubo uvredili i ponizili rukovodstvo lokalnih samouprava širom Srbije), u prvom redu sastoji se u tome da ste dali jedan raspis da se po lokalnim samoupravama broj zaposlenih smanji za polovinu.
Uradili ste to, naravno, i u Beogradu, u dogovoru sa gradonačelnikom Beograda Nenadom Bogdanovićem, ali je tu nešto vrlo interesantno – da sve lokalne samouprave u Beogradu treba da smanje broj zaposlenih za polovinu, ali nigde u javnosti nema podatka da to mora da uradi i Skupština grada Beograda.
Znači, Nenad Bogdanović je pozapošljavao one koji su bili aktivisti Demokratske stranke u njegovoj izbornoj kampanji i njih niko ne dira, njima gospodin Mlađan Dinkić ne preti obustavljanjem transfernih sredstava, smanjenjem plata, uvođenjem prinudne uprave, ali ostalim opštinama po Beogradu, a naravno i u celoj Srbiji, i te kako preti.
Hoću da skrenem pažnju ili da podsetim na izbornu kampanju za gradonačelnika Beograda i da sada kažem javno svim zaposlenima u lokalnim samoupravama da sasvim sigurno da je Aleksandar Vučić izabran za gradonačelnika Beograda ne bi morali da strahuju od otkaza, već bi i oni koji su nezaposleni u Beogradu bili u situaciji da počnu da se zapošljavaju.
Koliko god utičete na statističke podatke, gospodine Dinkiću, ne možete baš sve da držite pod kontrolom. Juče je objavljen podatak da je povećan broj nezaposlenih u Srbiji.
Prekjuče je objavljen podatak, ili pre dva dana, da je kupovna moć građana u Srbiji smanjena. Sada ne znam u čemu je to vaš uspeh i šta znači i ovaj vaš Nacionalni investicioni plan i kako vi to vidite rešenje ekonomske krize i socijalne bede koja je u Srbiji pod vašom vlašću na delu.
Dalje, vaš vid decentralizacije... Vraćam se na ono što ste rekli, gospodine Dinkiću – da ne možete u svakom momentu da znate koji su problemi u određenim gradovima i lokalnim samoupravama u Srbiji.
Vrlo je interesantno da ovih dana i te kako znate koje su potrebe i koji su komunalni problemi prisutni u Barajevu, Doljevcu, Leskovcu, Despotovcu, Gornjem Milanovcu, Žabarima, dakle, u svim opštinama gde su za 1. oktobar raspisani lokalni izbori.
Mi srpski radikali ubeđeni smo da vam građani neće ukazati poverenje zato što imaju sveža iskustva opština Smederevo, Užice, Kraljevo, Ražanj.
U vreme kada su tamo bili raspisani izbori znali ste sve njihove probleme, tada vam nisu trebali njihovi predlozi, znali ste gde treba i vodovod, i kanalizacija, i put i sve što su vam na terenu rekli da jeste problem tih građana. Sve ste vi obećavali.
I šta danas imaju građani ovih opština koji su poverovali u vaša prazna obećanja? Imaju rupe po putevima, imaju one isečene delove asfalta koji su bili predizborna kampanja i koji nikada nisu zatrpani. Nigde niste uradili, koliko se god hvalili, i vi i onaj vaš kapitalni ministar, da asfaltirate, da radite puteve.
Kažite, iznesite podatke koliko je kilometara neasfaltiranog puta u Srbiji asfaltirano. To ne radite, gospodine ministre, nego vam je kapitalna investicija da onim specijalnim mašinama skinete asfalt, da ga sameljete (šta se tu već uradi, tu tehnologiju, naravno, ne znam) i da ponovo taj asfalt vratite na puteve koji su već bili asfaltirani.
Tako se, gospodine ministre, i vi to dobro znate, najbolje peru pare, i tako se najbolje i najviše para uzme od strane onih koji rukovode takvim projektom.
Gospodine ministre, to znaju i građani Srbije, zato vam više ne veruju. Zato mi insistiramo, što sam rekla na početku, i na stavu Vlade, zato što svi danas u Srbiji, kada spomenete Vladu ili bilo koji problem, kada se spomenu pare, porezi, raspodela sredstava, kažu – ma pustite to, šta Vlada ima s tim, Dinkić time raspolaže kao da mu je to tata ostavio.
Ovo što sam rekla, gospodine ministre, zaista je mišljenje većine građana u Srbiji.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana i vaše priče kako tražite projekte od lokalnih samouprava da bi im tamo vratili neke pare, odnosno da bi moglo nešto da se uradi u tim lokalnim samoupravama, radite na ovaj način: tamo gde imate vaše predsednike opština oni su na vreme znali kada će biti određena ta sredstva i mogli su da se pojave sa određenim projektima, zato što su imali dogovor sa vama.
Kao što su, recimo, u Barajevu predstavnici vaše stranke pre ostalih znali kada će biti raspisani izbori u Barajevu; onda se u izbornoj komisiji u Barajevu pojavio ovlašćeni predstavnik vaše stranke za Barajevo, na obrascu koji je potpisao predsednik vašeg gradskog odbora, na obrascu koji uopšte ne odgovara onom obrascu koji je potpisala komisija i koji je nekada objavljen u "Službenom glasniku". To je bilo sa datumom 10 dana pre raspisivanja izbora. Dakle, vaši su u Barajevu imali 10 dana više vremena. To jeste sitnica i to im neće pomoći da pobede, ali samo govori o principu i načinu rada.
Kada smo govorili o zakonu u načelu i ovom vašem čuvenom Nacionalnom investicionom planu, rekli smo, i to ću da ponovim, da to nije ništa spektakularno, da to nije nikakav nacionalni plan, da se radi o planovima koji su uvek postojali, da su ih pravila ministarstva, da su ministarstva, što je normalno, raspolagala sredstvima budžeta, odnosno Vlada Republike Srbije. Pošto vi imate neko iskustvo sa Nacionalnom štedionicom, gospodine ministre, sada vam se učinilo ovako zvučno da ovo nazovete Nacionalni investicioni plan.
Hvalite se kako ste dobro prodali "Mobtel", kažete, za milijardu i 645 miliona evra ste prodali "Mobtel". Kažete da je to fantastična cena. Sasvim sam sigurna da biste to rekli i da ste ga prodali i za milijardu, ili za dve milijarde i za 600 miliona. Ali, javnost Srbije i građani Srbije ne znaju da li je to zaista najbolja cena, da li je moglo da se postigne više. Pogotovu je to postalo sumnjivo i interesantno kada ste se, gospodine Dinkiću, sa gospodinom Šlafom pojavili u Briselu. Sutradan su sve naše novine objavile da će Šlaf biti treći operater za mobilnu telefoniju u Srbiji.
Dakle, ne možete da obmanjujete više građane Srbije, morate jasno da kažete da vi kao Vlada niste uradili ništa da biste poboljšali uslove života u Srbiji. Od ovog Nacionalnog investicionog plana niste predvideli sredstva za oživljavanje proizvodnje, a i sami znate da bez toga nema boljitka u Srbiji. Danas imate preko 800.000 građana Srbije koji žive ispod granice siromaštva, imate preko 30.000 dece kojima roditelji ne mogu da obezbede treći obrok i ako o nečemu Vlada treba da se brine, onda je to upravo rešavanje ovih problema.
Hvalili ste se da rebalans budžeta, kao i ovaj budžet, nije socijalni.
Zaista ne znam čime se hvalite, nije socijalni, ali jeste potrošački. Dokle god ne budete krenuli u revitalizaciju proizvodnje, u nove investicije u toj oblasti, gospodine ministre, građani neće živeti bolje. I dalje će rasti trend koji je aktuelan za vaše vlasti, a to je sve više nezaposlenih, sve više siromašnih, sve niže plate onih koji su zaposleni, pretnje otkazima. Vi ste se već približili milionu nezaposlenih u Srbiji. Sada će iz lokalnih samouprava još nekoliko hiljada nezaposlenih da se pridruži toj velikoj vojsci nezaposlenih u Srbiji.
To je ono što građani Srbije, gospodine ministre, prepoznaju i to je ono što će da vam kažu već na narednim izborima koji su izvesni, koliko se god vi batrgali i obećavali, vi ćete izaći iz Vlade, ništa vam to neće značiti, jer zaista više nemate prostora da produžavate ovoj vladi.
Ovaj amandman na član 3. i ostali amandmani poslaničke grupe Srpske radikalne stranke jesu, kao što vam je već rečeno, principijelni stav Srpske radikalne stranke i naše poslaničke grupe prema ovom zakonu. Ne možete ovakvim zakonom, koji je tehničkog karaktera, da rešavate neke materijalne stvari.
Vlada mora, to i bez ovog zakona valjda znate, da se ponaša u skladu sa zakonom i Ustavom. A šta je poseban problem ove vlade – da je odavno zaboravila da je Ustav najviši pravni akt u Srbiji, da na osnovu zakona mora da se vlada. To je vaš manir, to je vaš princip i ubeđeni smo da će građani to prepoznati, najpre u ovih šest opština gde su izbori raspisani za 1. oktobar, a onda i građani ostalog dela Srbije za naredne izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš kolega iz poslaničke grupe SRS Dragoljub Stamenković podneo je amandman na član 7. Predloga zakona. Član 7. se odnosi na član 24. Zakona o budžetskom sistemu, o čijim izmenama i dopunama danas raspravljamo u pojedinostima.
Ovaj član je zaista najbolji primer onoga što smo pričali i u načelnoj raspravi i što pričamo danas u pojedinostima, zbog čega je zapravo uopšte predložen od strane Vlade Republike Srbije ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Dakle, mi tvrdimo da je to isključivo reklamna kampanja jednog dela Vlade Republike Srbije, da je to što je nazvano Nacionalnim investicionim planom nešto što je obaveza Vlade Republike Srbije, da to nije ništa spektakularno u odnosu na nešto što je postojalo i ranije, da je ranije Vlada imala, u okviru svojih ministarstava, planove investicija u Srbiji, da je ovo što je predviđeno ovim zakonom nešto što neće doneti nikakvo poboljšanje, niti u izgradnji infrastrukture, a pogotovu ne što se tiče uslova života građana Srbije.
Objašnjavali smo to, i evo, ja ću da ponovim gde se najviše troše sredstva građana Srbije. Najviše se troše u nešto što se zove reparacija putne mreže. To je ono asfaltiranje koje podrazumeva asfaltiranje već asfaltiranih ulica. To je ono što mi je ovde zamereno kada sam rekla da se ne razumem u tehnologiju pravljenja asfalta.
Zaista se ne razumem, jer ja sam diplomirani pravnik, ali se razumem u ono što rade predstavnici vlasti.
Kažu nam ovde – vi, vezano za ovaj zakon, pričate prazne priče. Naše priče možda jesu prazne, ali džepovi onih koji će primenjivati ovaj zakon su već puni i biće prepuni kada počnu da troše i ova sredstva iz Nacionalnog investicionog fonda, tako što će na svakih sto metara tog asfalta, koji nije nov asfalt, nego onaj koji se samelje u specijalnim mašinama, pa se ponovo vraća na isto mesto, ukrasti 10.000 evra.
Vidite, o nekim hiljadama kilometara asfalta priča gospodin Dinkić, ali naravno, neće biti ni deseti deo toga urađen u Srbiji. Čak i na onome što će biti urađeno zamislite koliko će biti opljačkani građani Srbije i samom činjenicom što se predstavnici Vlade stalno nešto busaju, a pogotovu je to aktuelno u kampanjama za lokalne izbore, i kažu – evo, ja ću da vam uradim ovoliko puta, ovoliko vodovoda, ja ću da vam asfaltiram igralište, ja ću vam ovo, ja ću vam ono. Ali, ljudi moji, niko od tih ministara to ne radi svojim parama, oni samo raspolažu parama građana Srbije.
Naravno da nikada nijedan ministar neće svojim parama da asfaltira put u nekom mestu, ali se očekuje da ministar, kao član Vlade, i cela Vlada budu odgovorni, da se odgovorno odnose prema sredstvima građana Srbije, da se isto tako odnose prema problemima građana Srbije, da se ne desi ono što je rekao Mlađan Dinkić prekjuče, da će biti ne znam koliko povećane plate ljudi koji rade na Kosovu i Metohiji; i ne trepnu i reče da je to posebno opterećenje za budžet Republike Srbije. Prosto neverovatno, da je nešto što se troši na Kosovu i Metohiji za ministra Dinkića poseban balast, odnosno opterećenje za republički budžet.
Dakle, takve stvari ministri izgovaraju, tako se ponašaju i na terenu kada obećavaju na lokalnim izborima da će uraditi ovo ili ono. Verovatno jedan deo građana poveruje, računaju, pa kažu – čekajte, ovo je Vlada, došlo je pet ministara, nije moguće da svi toliko obmanjuju, da neće bar nešto od onoga što obećaju da urade. Zato se i desilo u nekim opštinama da su pobedili na lokalnim izborima ti predstavnici stranaka koje čine Vladu Republike Srbije.
Ali, upravo su to danas primeri svima onima koji treba da izađu na izbore 1. oktobra da ni slučajno ne nasednu na istu priču; neka pozovu svoje rođake, prijatelje, jer sigurno ih imaju i u Kraljevu, Smederevu, ostalim opštinama gde su njihovi građani naseli na tu priču predstavnika Vlade, i neka pitaju šta se desilo, kako se sklanjaju bageri dan posle izbora, kako ostaje započeti posao, tamo negde iskopana neka rupa, sklonjeno drveće oko puta ili isečena ona jedna kocka asfalta. Sve je to predizborna kampanja i sve to nestaje istog momenta kada se završe izbori.
Sasvim smo ubeđeni da građani ovih šest opština koji treba da biraju svoju lokalnu vlast u nedelju to znaju i da će zato da glasaju za predstavnike SRS. Na taj način će dobiti, sasvim izvesno, poštenu vlast lokalnog nivoa, koja će biti u stanju da se uhvati u koštac sa korupcijom koja je prisutna u tim opštinama, vlast koja zna za probleme svojih građana, kao što i mi znamo za probleme svih građana Srbije, zato što mi stalno idemo, stalno smo prisutni u svom narodu.
To što nam vi onemogućavate da se na pravi način predstavljamo u medijima, mi to koristimo tako što obilazimo Srbiju, što objašnjavamo ljudima, odnosno što, pre svega, slušamo njihove probleme. Zato mi na ovaj način možemo da govorimo i o ovom investicionom nacionalnom planu.
Svesni smo činjenice, o kojoj ovde predstavnici Vlade neće da govore, da preko 800.000 građana u Srbiji danas živi ispod nivoa siromaštva, da preko 30.000 dece u Srbiji nema treći obrok. Svesni smo činjenice, to su uostalom objavili i mediji, da je za tri procenta pala kupovna moć građana Srbije, da je broj nezaposlenih u Srbiji porastao za dva procenta.
Dakle, šteta je što predstavnici Vlade nisu svesni svega ovoga pa da svoje aktivnosti usmere na rešavanje tih vitalnih problema građana Srbije. Zato poručujemo građanima Srbije da posle narednih izbora sigurno dolazi nova vlast, dolazi vlast srpskih radikala. Kako smo svesni problema, tako znamo i na koji način možemo da pomognemo da se ovi problemi reše.
Kada je u pitanju član 24, na koji se odnosi amandman kroz član 7. Predloga ovog zakona, kaže se u članu 24: "Ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike", i onda je šest stavova ovog člana na koji način se to radi, ne znam, Vlada može da traži od ministra da dostavi dodatne informacije itd.
To je nešto što postoji i u ovom postojećem zakonu i zato to neću da komentarišem, ali ovde postoji vrlo interesantan stav, član 7. koji je dodat u ovim izmenama i dopunama Zakona, koji glasi: "Ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog budžeta lokalnoj skupštini, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, lokalna skupština može doneti budžet."
Šteta što ministar nije ovde da lepo objasni šta je mislio ovim stavom i ovom rečenicom koju pokušava da inkorporira u zakon. Šta je mislio i šta će u stvari da znači, konkretno, u lokalnim samoupravama. Zar vam nije dosta onoga što ste uradili lošim Zakonom o lokalnoj samoupravi, lošim zakonom o izborima, o čemu mi govorimo od kada su ti zakoni bili ovde na dnevnom redu. Upozoravali smo tada kakve će posledice biti tako lošeg Zakona o lokalnoj samoupravi.
Upozoravali smo šta će se desiti kada je predsednik opštine iz jedne političke opcije, kada mu opštinsku većinu čine neke druge političke opcije, pa kada ne može da se napravi dogovor, odnosno ne može da se primeni zakon ako predsednik opštine zastupa jedan stav, a skupštinska većina ima nekakav drugi stav. Onda se dešavalo sve ovo što se sada dešavalo, paralisan je rad predsednika opštine i skupština opštine, pa su uvođene prinudne uprave, pa, kao nikad do sada, imamo svaki čas vanredne izbore na lokalnom nivou.
Ne bismo mi žalili što se dešavaju tako često vanredni izbori na lokalnom nivou, nego je problem u tome što se, zahvaljujući vašim zakonima, parališe rad lokalne samouprave, što se tamo ljudi bave sami sobom, bave se predizbornim kampanjama, što predsednik opštine nikada nije siguran da li će na sledećoj sednici imati skupštinsku većinu, da li će neko nekoga da kupi, potkupi. To je, nažalost, toliko prisutno, ali ste vi koji ste doneli ovako loš zakon krivi zašto se to dešava.
Zato ćete biti krivi ako ne prihvatite amandman Dragoljuba Stamenkovića pa ostane u članu 24. ova odredba da ukoliko nadležni izvršni organ lokalne vlasti ne dostavi predlog budžeta lokalnoj skupštini, u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, lokalna skupština može doneti budžet. Samo me interesuje kako. Ko će da ga predloži? Ako izvršni organ lokalne vlasti ne predloži budžet, ko će da predloži budžet?
Kaže Krasić, internet. A šta će oni koji nemaju internet? Šta će oni koji nemaju nikakve uslove za život, a samo su im doneli kompjuter i internet? Šta će one škole kojima donose kompjutere, a još uvek koriste poljski WC, kisnu, zmije su po školama i takve stvari.
Dakle, ovo je prosto neverovatno da je nekome palo na pamet da predloži ovakav član, odnosno ovu odredbu. Ako ovo bude usvojeno imaćemo takav haos u lokalnim samoupravama da to više niko živi neće moći da reši. Zaista, da li će se predlog ovih lokalnih budžeta dobijati iz ministarstva, da li će to Dinkić da daje onima koji su mu simpatični? Da li će to Koštunica da daje onima koji su njemu simpatični? Da li će to Nenad Bogdanović po Beogradu da daje opštinama koje su njemu simpatične?
Danas imamo podatak da opština Surčin ima najveće plate, a ništa živo se u Surčinu ne radi. Dok su radikali držali opštinu Surčin po tri meseca im nije ovaj Bogdanović prebacivao sredstva da isplate plate.
Da li će takve opštine da usvajaju budžet na osnovu predloga koje će dobijati iz centrala? Da li je to decentralizacija, dame i gospodo, u koju ste se zaklinjali i u koju se zaklinjete u izbornoj kampanji.
Evo, danas je ovde Dinkić pričao o decentralizaciji, kao da ljudi ne znaju šta znači decentralizacija i kao da ne znaju da to nije ni blizu onoga što Mlađan Dinkić svojom palicom iz svog kabineta određuje sredstva za svakog predsednika opštine, za svakog pojedinačno, poimenice. Mnogo je bitno da li će neka opština dobiti transferna sredstva, da li će dobiti sredstva iz ovog investicionog plana. Mnogo je bitno da li je na čelu te opštine neki Dobrica ili Saša, ili je neko drugi. Zahvaljujem.

Nije nikakav nesporazum, gospodin Krasić je rekao upravo ono što smo se mi u Poslaničkoj grupi dogovorili. Član 29. Predloga zakona o budžetskom sistemu zaista zaslužuje poseban komentar i to zbog javnosti, a pre svega zbog pravničke javnosti.
Pročitaću predlog člana 29: „Izuzetno, priprema i predlaganje budžeta Republike Srbije za 2007. godinu izvršava se po sledećem kalendaru, i to: 1. novembar - Vlada na predlog ministra usvaja revidirani memorandum o budžetu, uzimajući u obzir makroekonomski okvir ažuriran posle 30. aprila; 15. novembar - ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja; 1. decembar - Vlada usvaja predlog budžeta Republike i dostavlja ga, zajedno sa revidiranim memorandumom o budžetu i finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, Narodnoj skupštini.“
Neverovatno da u okviru jednog zakona imamo mali leks specijalis, to je član 29. Zaista je neviđeno da se zakonom reguliše propuštanje roka od strane ministra, odnosno da se amnestira ministar zato što je propustio rok.
U zakonu predviđate na koji način će se doneti, odnosno predložiti samo budžet za 2007. godinu i to jednostavno nije normalno. Ovde sedi nekoliko pravnika i zaista mislim da dele moje mišljenje.
To što vi unapred znate ili što Vlada unapred zna da ministar neće izvršiti svoje obaveze, i to pokušavate da usvojite kroz zakon, nama u SRS je zaista neprihvatljivo. Ovo je jedan presedan koji ne znam da sam nekad srela u nekom predlogu zakona.
Imali ste svakakve nakaradne predloge, imali ste neprimenjive predloge, svaka čuda smo ovde imali, ali ovakav presedan, ovakav leks specijalis u obliku jednog člana, u okviru jednog zakona, to valjda ovaj parlament nije zapamtio od nekih ne znam koliko davnih vremena.
Zbog toga sam želela posebno da skrenem pažnju javnosti Srbije, pravničkoj pre svega, na to na koji način Vlada Srbije radi i na koji način Vlada Srbije manipuliše Skupštinom Srbije, što je takođe neprihvatljivo i što takođe nije prvi put.
Ono što je pre nekih sat vremena ili koliko ministar Dinkić ovde uradio, gospodine Markoviću, zaista ne priliči ni ministru, a pogotovo ne priliči vama, kao predsedniku parlamenta, da to na onaj način tolerišete, da ministru ne skrenete pažnju da je on u obavezi da poštuje Poslovnik kao i svi narodni poslanici, i umesto toga pustili ste ministra da u udarnom terminu, što je inače vaš specijalitet, a i ministara Vlade Srbije, da u udarnom terminu ovde održi predavanje narodnim poslanicima, da kaže da poslanici izgovaraju gluposti, da izvređa jednu poslaničku grupu, i vi ne reagujete, napravite pauzu od sedam minuta, taman toliko treba da se ispuši jedna cigareta, i za tih sedam minuta trebalo je da se zaboravi šta je ministar Dinkić ovde izgovorio i da pređemo preko toga.
Ministar Dinkić je ovde i danas i juče, to malo vremena što je proveo ovde – inače je dva dana vrlo grubo kršio Poslovnik Narodne skupštine, ignorisao Narodnu skupštinu, ignorisao narodne poslanike, ponavljam ono što sam rekla jutros, on nije tu da nam obrazlaže stavove Vlade vezano za naše amandmane, pisan izveštaj Vlade, što je uobičajeno, nismo dobili, ali preko svega toga se prelazi – to kratko vreme koje je Dinkić proveo i koje je uglavnom iskoristio da se odavde, valjda u ovoj izbornoj kampanji za lokalne izbore, obrati građanima, on je govorio o dobitnicima tranzicije. I on sigurno jeste dobitnik tranzicije, i njegovi najbliži prijatelji, i njegove kolege iz Vlade, ove i one prethodne dve vlade, Živkovićeve i Đinđićeve. Naravno, oni kako napuste Vladu, tako otvaraju banke, privatne fakultete i svakako da oni jesu dobitnici tranzicije.
Mi srpski radikali ovde pokušavamo da se izborimo za pravo i bolji život gubitnika tranzicije, a gubitnik tranzicije je narod. Većina građana u ovoj Srbiji su veliki gubitnici tranzicije. Priča Dinkić koliko je novih ljudi zaposleno u bankama. Šta bi sa onima koje je 2001. godine najurio iz banaka?
Šta bi sa tada desetinama hiljada ljudi koji su radni vek ili do pred kraj radnog veka radili u najvećim srpskim bankama?
Njih nema u ovim bankama. U ovim bankama su neki novi mladi ljudi. Nemam ništa protiv što se zapošljavaju, ali nema ministar čime da se hvali, da otpusti 20.000 zaposli 10.000, stvarno ne znam u čemu je tu uspeh ministra.
Kaže - u Republici Srpskoj juče je bilo 30 privrednika, predvođenih Koštunicom i Tadićem, tamo ih sačekao Dodik i Čavić, prošetali pet metara kroz Banjaluku, okruženi telohraniteljima, a sinoć nam kaže javni servis evropske Srbije, kako su oni slobodno šetali i kako su dozvoljavali ovi iz obezbeđenja građanima da im priđu. Nijedan živi građanin nije smeo da se približi u okruženju od kilometar na onom trgu gde su oni bili. Sinoć sam se čula sa bar deset ljudi iz Banjaluke, slušali su isto što i ja, ljudi ne mogu čudom da se načude takvim lažima.
Otišli su tamo u izbornu kampanju, otvorili Komercijalnu banku. Pa što ne otvoriše tamo neki pogon da zaposle one ljude koji sada žive u Republici Srpskoj, ne na svojim ognjištima, nego su došli iz nekih drugih delova BiH ili Krajine, zato što su proterani u onim akcijama koje su bile u toku poslednjih otadžbinskih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije.
Lako je otići, uslikati se i na svojoj televiziji pokazati onako lep snimak. Šta su stvarno uradili? Da li je moguće da misle da su građani i u Srbiji i u Republici Srpskoj tako kratkog pamćenja i da će poverovati u ono što oni tamo potpišu, što niko živ nije video i ne zna šta zaista znači i šta predstavlja. Prave paralelnu izbornu kampanju za Republiku Srpsku, da tamo Dodik i Čavić kažu narodu u Republici Srpskoj, jer znaju da taj narod voli Srbiju i da Srbiju smatra svojom maticom, i oni sada tamo predstavljaju kako oni drže tako bliske odnose sa Srbijom.
A ovi ovde naši takođe znaju da je u Srbiji mnogo građana, mnogo birača koji imaju vrlo bliske veze sa Republikom Srpskom i ne treba im potpis ni Čavićev i Dodikov, ni Tadićev i Koštuničin, mnogo bliže veze, te veze su srce, te veze su porodice. Meni ne trebaju njihovi potpisi, jer članovi moje porodice žive u pet gradova u Srbiji i u pet gradova u Republici Srpskoj, drage moje kolege. Meni ne trebaju njihovi potpisi. Mnogo je takvih u Srbiji i zbog tih takvih, koji jesu birači u Srbiji i treba da budu, otišli su Koštunica i Tadić da pokažu kako se oni brinu o svim Srbima, ma gde oni živeli.
A kako se brinu o Srbima u Srbiji? Kako rešavaju pitanje raseljenih sa KiM, kako rešavaju pitanje onih stravičnih, oni to zovu nekakvim kampovima gde žive ljudi koji su raseljeni sa KiM? Tamo živ čovek ne bi živeo sedam dana, a ne sedam godina. Kako se o tom narodu brinu?
Kako se brinu o 800.000 građana koji danas u Srbiji žive ispod ivice siromaštva? Na koji način se brinu o preko 30.000 dece koji nemaju treći obrok?
Koje objašnjenje imaju za činjenicu, koja je objavljena u medijima, da je za tri procenta pala kupovna moć građana u Srbiji? Kako objašnjavaju, danas je objavljen podatak, za 2% povećan broj nezaposlenih u Srbiji?
Kome oni pričaju priče? Ovo što iznosim, to je ono što zna ovaj narod. Ne da zna, doživljava na svojoj koži i onda misli Dinkić, dovoljno je ovde da u pola šest u najboljem terminu, najgledanijem, izađe da izvređa poslanike, koji ovde rade svoj posao, da kaže da mi pričamo gluposti, a on onako sav pametan i misli da će građani da poveruju u njegovu pamet i u njegovu iskrenost.
Nisu građani zaboravili kako je Mlađan Dinkić došao na vlast i samo se pitam, a pitala bih i njega da je ovde, šta da ovih 800.000 građana Srbije, koji su ispod nivoa siromaštva, krenu sa heklerima i kalašnjikovima u Narodnu banku. Mogu to da urade poučeni iskustvom, to je uradio Dinkić, dlaka s glave mu nije falila. Kako će onda da reaguje?
Da li Mlađan Dinkić i da li Vlada Koštunica-Dulić uopšte znaju kako živi ovaj narod u zemlji Srbiji. Pustite vi priče, pustite nekoliko lepih rečenica i mislite - sad smo mi najpametniji, rekli smo im lepo i sada će da nam poveruju. Neće da vam poveruju i ne mogu da vam veruju. Ne mogu zato što imaju vrlo loše iskustvo sa ovom Vladom i sa vama, gospodo, koji Vladu podržavate.
Kaže, Mlađan Dinkić, gledao je u pravcu poslanika SRS, da smo mi nervozni. Da li se vama čini da je neko od nas nervozan, da li mi danas radimo nešto što ne radimo otkad je konstituisana ova skupština. Mi smo ljudi opozicija u ovom parlamentu, mi tako radimo svaki dan, mi ovako radimo po svakom zakonu, mi nemamo nikakav razlog da budemo nervozni.
Vrlo brzo će se promeniti vreme kada mi nećemo biti opozicija i kada ćemo dozvoliti vama da i vi nas kritikujete, ali nikada vam nećemo reći da pričate gluposti, ako budete imali argumente za nas kao što mi imamo za vas. Razumem da je Mlađan Dinkić nervozan.
Da bi dobio tamo neke lokalne izbore, govorio je da će 1. oktobra da napusti Vladu, mislio je da nikada neće doći 1. oktobar. E, sad je na mukama.
Za dva-tri dana mora da kaže i da slaže ili svoju stranku ili svoje birače, tih tri odsto što ih ima, šta će da uradi.
Možda da ostane u Vladi ili će da napusti Vladu, pa da ne bude baš toliko veliki dobitnik tranzicije, mada je već dovoljno dobitnik, da može slobodno da je napusti.
On je nervozan i s obzirom da se radi očigledno o čoveku koji nema morala, zbog toga je nervozan, jer onaj ko ima morala i ko se bavi politikom, govorim o političkom moralu, ako kaže da 1. oktobra napušta Vladu, onda je lepo i napusti, a ne da se ovde siluje dnevni red, da se jedna sednica Skupštine ne završi, da se zakazuje druga, da se po kuloarima priča o trećoj sednici, da se što pre završi to nešto što bi eventualno moglo da bude opravdanje Mlađanu Dinkiću da ostane još malo u Vladi, ne zato da čuva Vladu Vojislava Koštunice.
Nemojte vi kolege iz DSS-a, mislite da je Mlađan Dinkić u Vladi, zato što on želi da čuva vas. Ne, nego zato što njemu odgovara premijer kakav je Koštunica, koji mu je prepustio sve pare ovog naroda, sve pare koje Srbija ima, Dinkić radi šta hoće i njemu je lepo. Kako se približava nedelja, njegova je muka, ali šta da mu radimo.
Pošto se približava nedelja, dan kada će se održati izbori u šest opština u Srbiji i kada će se održati izbori u Republici Srpskoj, a i tamo građani gledaju prenos ove skupštine, to pouzdano znam jer sam učestvovala u kampanji u Republici Srpskoj i čula sve to, samo želim da pozovem te građane i da skrenem pažnju građanima i Leskovca, Žabara, Gornjeg Milanovca, Barajeva, Doljevca i Despotovca, da ne nasednu na još jednu prevaru, da ne glasaju za one koji sada vrše vlast, jer to su svi ovi koji su u Koštuničinoj Vladi, to je Boris Tadić. I da glasaju za one za koje će glasati u većini kada budu republički izbori, a naravno, to su kandidati SRS. Takođe poručujem i građanima Republike Srpske da ne nasedaju na ovo što se desilo juče, nego da ozbiljno razmisle i da 1. oktobra glasaju za SRS - dr Vojislav Šešelj, jer od tih izbora zavisi da li će Republika Srpska opstati ili nestati.

Dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu je, rekla bih, ključni dokaz da je Vlada - Koštunica, Dulić, neozbiljna, neodgovorna i da je sastavljena od notornih neznalica.
Donositi zakon o izmenama već sedmi put, govori upravo u prilog ovome što sam rekla, jer ozbiljna, odgovorna i stručna vlada, kada predlaže Narodnoj skupštini neki zakon, to uradi tako da zakon traje bar onoliko koliko traje vlada, a ne da se svaki put setite nečeg novog što ste zaboravili u onom prethodnom tekstu.
Onda idete sa predlogom novog zakona i onda imamo saopštenja, konferencije i skupštine o tome koliko smo stotina zakona doneli. O tome koliko se njih primenjuje i na koji način, koliko je zloupotreba proisteklo iz tih vaših zakona, govorićemo, verovatno, već za neki mesec u izbornoj kampanji, a bogami i još ozbiljnije posle narodnih izbora.
Zašto donosite ovaj zakon? Da biste afirmisali ovo što ste nazvali Nacionalnim investicionim planom, i to ovako vrlo zvučno izgleda i sada treba građani Srbije da misle da Vlada nešto epohalno menja u svojoj dosadašnjoj politici.
U odnosu na građane Srbije, naravno da, nažalost, od tog posla na taj način nema ništa. Taj nacionalni investicioni plan nije ništa novo, nije nešto što inače nije postojalo, samo se tako nije zvalo.
Uvek su ministarstva imala svoje planove, ulaganja u Srbiju i radili su, naravno, u skladu sa budžetom, odnosno sa zakonom o budžetu koji se usvaja na Skupštini. Vama je sada sve nacionalno, vama je i Nacionalna štedionica nacionalna, ali nema veze sa nacionalnim.
Dobro znate šta ste uradili sa Nacionalnom štedionicom, ali je ona jedno vreme bila aktuelna, pa su građani bili ubeđeni da kad kažemo - Nacionalna štedionica, to stvarno ima nekakve veze sa nečim što je od opšteg interesa za Srbiju i za građane Srbije.
Mi smo amandmanima na ovaj predlog zakona reagovali tako što smo predložili da se svi članovi zakona brišu. Još jednom ću da objasnim, pošto vi iz skupštinske većine često zloupotrebljavate ovakve naše amandmane i kažete da je to opstrukcija. Mi tvrdimo da nije, već da je ovo principijelan odnos SRS prema jednom lošem predlogu zakona, odnosno prema predlogu zakona koji ne treba da postoji u pravnom sistemu.
Naravno, sredstva iz budžeta treba da se koriste u skladu sa zakonom i naravno da je dužnost Republike, odnosno Vlade, kao izvršne vlasti, da ta sredstva koristi u skladu sa zakonom, ali to su materijalni propisi. Ovaj zakon o budžetskim sredstvima je samo tehnički propis i zato mislimo da ne treba da postoji. U zakonu o budžetskom sistemu su potrebne odredbe koje propisuju kako se ostvaruju sredstva, pod kojim uslovima, kada i za koje investicione namene, sa jasnim nalogom da se o tome donosi materijalni zakon, a da se sredstva po tom materijalnom zakonu iskazuju u zakonu o budžetu. To je jedini način kako bi trebalo da se koncipira zakon o budžetskom sistemu.
Zašto vi ovo radite? Zato što su u toku izborne kampanje, predizborne kampanje u šest opština u Srbiji, a već ste završili jedan
deo. Vi onda, sa Veljinom "šoder listom" krenete po Srbiji, sa par bagera i par kamiona, i obećavate kule i gradove.
Ovde je neko od mojih kolega spomenuo Sašu, za kojeg je trebalo glasati u Smederevu. Prevarili se građani, glasali za Sašu i sada se kaju, a jedan od razloga zašto je trebalo glasati za Sašu jeste sređivanje puta od Grocke do Smedereva. Sad tamo više ne mogu ni traktorima da prođu, a kamoli automobilima, zato što na svakih deset metara imate izvađen jedan pravougaonik od nekoliko kvadrata, jer je to bila izborna kampanja "šoder liste". Naravno, prošli izbori, Saša izabran, zaboravljeno šta je obećano Grockoj, sad mora da se ide u Barajevo, Despotovac, Leskovac, Žabare, Žagubicu, gde će se održati izbori 1. oktobra.
Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije, odnosno predsednik Demokratske stranke, koji se lažno predstavlja da je predsednik Republike i svih građana, aktivno su se uključili i u izbornu kampanju u Republici Srpskoj, a zapravo vode paralelnu kampanju ovde za predstojeće izbore, da bi ovde građani rekli kako su Tadić i Koštunica ljudi koji vode računa o Srbima u svim srpskim zemljama, a tamo predstavljaju Dodika i Čavića kao ljude koji će da nekako bliže povežu Republiku Srpsku sa Republikom Srbijom. Onda zaključujete nekakav sporazum o specijalnim vezama, kao da nam je to potrebno.
Naravno, nemamo ništa protiv najbližih veza između Srbije i Republike Srpske, ali nema potrebe da se potpisuju bilo kakvi sporazumi. Treba da se čuva Dejtonski sporazum, jer, kakav - takav, on je sad najbolje rešenje za Republiku Srpsku.
Obmanjuju Koštunica i Tadić i građane u Srbiji i građane u Republici Srpskoj. Pitala bih ministra, kada bi me slučajno slušao, iz kojih sredstava je izdvojeno ovih sto miliona evra koja su nekakva zajednička ulaganja sa Republikom Srpskom, koja će da se potpišu danas, čini mi se, taj sporazum, da se udruže ta sredstva? Da li je to samo izborni trik? Mi, srpski radikali ovde i SRS - dr Vojislav Šešelj u Republici Srpskoj tvrdimo da to jeste samo predizborni trik i da od tog posla neće biti ništa i da građani Srbije i građani Republike Srpske neće imati nikakve koristi ni od tog sporazuma, ni od obećanih sto miliona evra.
Govorile su ovde moje kolege o budžetskoj kontroli, o tome koliko su ovde predsednici opština iz SRS, od samog konstituisanja lokalnih samouprava i ove skupštine, pozivali i prozivali vas, ministre Dinkiću, da uputite budžetsku kontrolu, da se vidi šta su vaši «žuti» prijatelji pre preuzimanja vlasti od strane srpskih radikala u tim opštinama uradili, koliko su krali. Nikad vam nije na pamet palo da prihvatite neku našu inicijativu odavde, vadili ste se pričom da nemate dovoljno budžetskih inspektora, pa smo onda mi po lokalnim samoupravama morali sami da preuzmemo taj posao, pa smo uključivali i javne tužioce, pa smo u opštini Zemun podigli krivičnu prijavu protiv bivšeg direktora Javnog preduzeća „Poslovni prostor“, nekog Simonovića, koji je tri i po miliona evra ukrao u Zemunu. Dakle, morali smo da preuzmemo ono što je bila vaša obaveza, ali dobro, naučili smo i taj posao, trebaće nam posle narednih izbora.
Gospodine Dinkiću, nema nikog više iz Vlade Srbije, a ovo bi trebalo svi da čuju. Vi pričate o Nacionalnom investicionom planu koji se svodi na izgradnju puteva. Naravno, da ne budemo pogrešno shvaćeni, nemamo mi, srpski radikali, ništa protiv izgradnje putne infrastrukture, sve to Srbiji treba, loši su nam putevi, ali vi to radite samo zato što se na tom poslu najbolje peru pare, a ne pada vam na pamet da ova sredstva uložite u pokretanje neke proizvodnje, pa da onda ta proizvodnja pravi puteve. Tako bi radila ozbiljna vlada, vlada koja će raditi posle narednih izbora i koja će biti vlada srpskih radikala.
Zahvaljujući vašoj vladi i onim prethodnim dvema, Živkovićevoj i Đinđićevoj, danas su to u Srbiji novine objavile, preko 800.000 građana živi ispod granice siromaštva, a postoji, takođe, statistički podatak da 30.000 dece u Srbiji danas nema treći obrok, odnosno da im roditelji nemaju sredstava za treći obrok. Juče su objavile novine za koliko je procenata pala kupovna moć.
Ne znam čime se onda vi hvalite, osim tim prerađenim asfaltom, ne znam kako se to zove, kojim vozite sada, to je aktuelno kod Dragana Palme, jer se najbolje vidi na TV Palmi.
Ništa drugo i ne radite, grdne pare na to trošite, odnosno ne trošite ih na puteve, nego na ono što reče Velja u jednoj kampanji, da li Dobrici, da li Saši, ne sećam se, kada reče - šta je za mene kao ministra da sa autoputa ukradem pet kilometra asfalta i da ga stavim tamo u neko selo. Međutim, nikad nije odgovorio koliko je puta po pet kilometara stavio u svoj džep.
U ovoj brošuri koju ste nam dali – «Srbija, Nacionalni investicioni plan 2006–2007», između ostalog se govori o kontroli realizacije ovog nacionalnog plana.
Predvideli ste da će kontrolu vršiti nadležno ministarstvo, a sad ne znam koje je to nadležno ministarstvo, pošto jedno veče izađe ministar kulture, pa on priča o ovom programu sa svog aspekta, pa onda izađe ovaj vaš partijski drug Tomica Milosavljević, pa on priča o tome kako će se trošiti ova sredstva, pa kaže - popravljaće Dom zdravlja na Paliluli.
Onda se direktno u emisiju uključuje direktor Doma zdravlja Palilula i kaže - ja sam ovde direktor Doma zdravlja i naravno da bih volela i volim što će mi se popraviti uslovi, ali bi bilo mnogo pravičnije i mnogo korisnije da se popravi Dom zdravlja u Krnjači koji prokišnjava, koji maltene ne može da funkcioniše, takva je zgrada. A ministar Milosavljević kaže - neka se gospođa ništa ne sekira, doći će na red, mi sad radimo gradove, doći će na red i sela.
Znači, ljudima u selima, em im je daleko grad, em nemaju pristojan dom zdravlja tu gde žive, znači treba da umru, dok se Tomica Milosavljević, Mlađan Dinkić, Vojislav Koštunica i Ivana Dulić sete da Srbija nije samo Beograd, da je Srbija i svi naši gradovi, da je Srbija i Kosovo i Metohija, i da svi moraju na isti način da budu tretirani od strane Vlade Republike Srbije.
Sledeće telo koje će vršiti kontrolu realizacije Nacionalnog investicionog plana jeste Savet za upravljanje projektima. Nemam pojma šta je to, niti nam je ko to objasnio, možda će ministar kad se seti. Koordinaciono telo, ne znam na koje koordinaciono telo se misli, pa onda ide Vlada Republike Srbije, dakle posebno ministarstvo, a posebno Vlada Republike Srbije.
Da li vi na ovaj način priznajete ono što mi pričamo već tri godine, da je Vlada skup neistomišljenika koje samo interesi drže na okupu, dogovor i kupoprodaja pred svaku skupštinu i pred svako izglasavanje u Skupštini?
Onda imate biser, ovaj nacionalni investicioni plan kontroliše predsednik Republike Srbije.
E sad, kako može neko ko ima takve tajkune oko sebe, kriminalce i lopove poput Đilasa, Šutanovca, ni on nije bolji od njih, po kom osnovu i gde mu to stoji kao ustavna kategorija - predsednik Republike? Taj Boris Tadić bi morao da nauči da može da se kreće isključivo u okviru onog što stoji u Ustavu Republike Srbije. Em je formirao tu Narodnu kancelariju i raširio se po Srbiji, gde god demokrate drže vlast tu imaju male narodne kancelarije, i to je uradio suprotno Ustavu, a sad ga gurate negde gde mu po Ustavu nije mesto. Što je najinteresantnije, u ovom redosledu je taj Boris Tadić ispred Skupštine Republike Srbije.
To je pokazao i kada je ovde omalovažio i uvredio dostojanstvo Narodne skupštine, kada smo pričali o Kosovu i Metohiji, kada je poslednji govorio kao da je on tata svima nama, kao da ne razume da je Skupština najviše zakonodavno telo. Vi mu ovde dozvoljavate da on bude ispred Skupštine. Slobodno sve ovo možete da brišete, jer jedini kontrolor za ovaj nacionalni, kako ste ga nazvali, investicioni plan, koji je zapravo najobičnije trošenje sredstava iz budžeta, može da bude Skupština Republike Srbije.
Vi posle Skupštine imate još jedno telo, to su nezavisne ličnosti iz javnog života. E, ovo je tek posebno interesantno. Od koga li su i od čega li su nezavisne te ličnosti, koje su to ličnosti, da li su to Keba, Paskaljević i ta družina koja prati ove tzv. demokratske opcije u njihovim izbornim kampanjama?
Još nešto, malopre je gospodin Moma Marković pitao ministra nešto u vezi sa činjenicom da dva i po meseca SO Bor nisu dostavljena transferna sredstva, i vi ste ministre, vrlo drsko, pred Narodnom skupštinom i pred javnošću Srbije odgovorili nešto što zaista neko ozbiljan sebi ne bi smeo da dozvoli. Očekivala sam da ćete da objasnite nešto kao stručnjak, ako to slučajno jeste, ili bar kao ministar, jer to, nažalost, još uvek jeste, a vi ste, kao uvređena mlada ili kao dete koje se inati, pa kaže - ne dam ti svoju igračku, rekli - oni su tamo davali na televiziji reklame protiv privatizacije Bora i kada su prekinuli s tim reklamama mi smo im poslali sredstva.
Ponašate li se tako prema Draganu Markoviću Palmi, jer svako veče, preko kablovske televizije, cela Srbija gleda igranke po selima u Jagodini i predstavljanje vaših ministara, koji nemaju pojma ni što su ih doveli tamo, ni šta treba da kažu. Sinoć, onaj ministar energetike, stao čovek, nema pojma ni što je došao, ni koga on tu predstavlja, i priča tamo nešto, samo ne reče koliko je poskupela struja. Hvali se kako kod Dragana Markovića Palme građani koji nemaju pare mogu da dobiju besplatne lekove, kako se on ne vozi državnim kolima nego vozi svoj neki džip. Pa, naravno kad bez Dragana Markovića Palme, ni onda, ni danas, ne može nijedan kilogram, nijedna tona uglja da se nabavi.
Naravno, kad su sve privatizacije u okrugu pod njegovom šapom, kad se ugrađuje u svaku privatizaciju, naravno da mu ne treba državni auto, obezbedio je on sebi mnogo dobar džip da vozi i vas koji idete tamo kao privesci.
Dakle, uložili smo amandmane. Konkretno, o ovom zakonu ima šta da se kaže, govorićemo o amandmanima. Kao što su i ostale moje kolege rekle, mi srpski radikali ne možemo da glasamo za ovaj zakon zato što ne želimo da obmanjujemo građane Srbije, zato što mi građanima Srbije kažemo da vode računa i sada, na lokalnim izborima u ovih svih šest opština, da ne nasedaju na Dinkićeve, Veljine i ostalih ministara laži i obmane koje im prenose iz jednog u drugo mesto, već da glasaju za one koji će sigurno biti borci protiv korupcije, da se ne plaše, iako su juče neki banditi iz DSS-a pištoljima napali aktiviste SRS, da bi ih sprečili da rade svoj posao, da lepe plakate, da obaveštavaju javnost Srbije o tome kakva nam je Vlada, kakva nam je skupštinska većina koja tu vladu podržava. Nadamo se, zapravo, ubeđeni smo da vam je još malo ostalo. Izdržaće građani Srbije još malo, ovaj budžet verovatno neće biti ni primenjivan.

Iako nismo dugo radili u Parlamentu, odnosno nije bilo sednica, mislila sam da nije zaboravljen Poslovnik i zato vama, gospodine predsedniče, stavljam primedbu, jer nije večeras prvi put nego je danas, u toku dana, više puta prekršen Poslovnik. Ovde su se pojavljivali neki portparoli Mlađana Dinkića, koji to, bar zvanično, nisu.
Znam da im nije bilo svejedno kada smo ovde ministra uhvatili u izricanju jedne neistine i obmane, kada je pokušao da građane Leskovca obmane tako što je tvrdio da Leskovac, odnosno opština Leskovac nije dala projekte za konkurisanje za ovaj nacionalni investicioni plan.
Tom prilikom je ministar uvredio sve lokalne samouprave, sve građane lokalne samouprave, jer je pokazao na koji način bi on vršio decentralizaciju. Vršio bi je tako što, kako reče, oni tamo nisu sposobni, jedino je gospodin Dinkić sposoban da pravi projekte, jedino je on sposoban da organizuje tendere.
Verujem da niko nije sposobniji od njega kada je u pitanju procenat od raspisivanja tendera, ali to je način na koji bi Dinkić regulisao ovo pitanje, jasno je večeras rekao.
Onda se pojavi neko ko ne poznaje geografiju, ko ne poznaje ni srpske gradove, a kamoli sela, pa onda kaže da je neko u Pečenjevcu, umesto u Pečenjevcima. I onda spominje neko pečenje, neko je jeo pečenje.
Ne znam da li se to gospodin podsećao na onaj sastanak odbora G17 plus u Aranđelovcu, kada je pod tačkom 3 dnevnog reda bilo pečenje, prasetine, jagnjeće pečenje, ili su se, u vreme velikog posta, na kraju setili ribe.
Bilo je pod 4. tačkom i pića i igre itd, ali meni je interesantnije to što niko posle Nataše Jovanović nije komentarisao ovaj poster. Ja ga namerno pokazujem zato što je na servisu evropskog javnog servisa, namerno su razvukli sliku, ovaj portret, koji je Nataša pokazivala.
Mi smo u međuvremenu dobili informaciju da je ovaj časni mladić, koji je salutirao slici generala Mladića, koji je pokazao da uvažava srpsku uniformu, srpskog heroja, oficira, mladić koji je sigurno od onih koji su bili spremni da brane Milicu Rakić i Sanju iz Varvarina, vodnik iz vojne policije i da je do večeras bio zaposlen na Vojnoj akademiji.
Šta se večeras tamo dešava – ne znamo, ali znamo da je opšti haos, da se vodi sveobuhvatna istraga. Zaista ne razumemo zašto je tako strašno što jedan vodnik koji ima šapku na glavi pozdravi drugog oficira, koji je, takođe, uslikan sa šapkom na glavi. Ne da to nije strašno, nego je to normalno, uobičajeno, pa, to je patriotski čin.
Za razliku od nekog ko je malopre rekao da će Srbija da zapamti poduhvate nekog ministra i njegove stranke i da će da ga nagradi sa celih 3 odsto, ja sam sigurna da Srbija ima budućnost uz Srpsku radikalnu stanku i uz ovakve oficire koji znaju da cene srpskog vojnika.
Hvala vam.

Dame i gospodo, danas su narodni poslanici, pre početka ove sednice, od nekog instituta 4C dobili CD, u izdanju briselskog Instituta 4C, što predstavlja potpuno nov oblik proaktivne srpske političke komunikacije u svetu i usmeren je ka predstavljanju snage srpske argumentacije u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije.
Taj CD je upakovan u vrlo interesantan omot, na kome vidite da je na neki način Srbija podeljena, odnosno naslikano je pola šiptarske zastave, pola srpske, i u ovom postolju je jaje koje asocira na ono što se u Srbiji zove čuvarkuća, na prvo ofarbano vaskršnje jaje koje mora da bude celo do narednog Vaskrsa, a ovo na ovoj slici je potpuno ispucalo i podeljeno. Interesuje me da li ovo ima neke veze s onim što ste pokušali da objasnite, iz konteksta istrgnutom, izjavom Sande Rašković-Ivić o podeli Kosova i Metohije.
Sada bih prokomentarisala ono što je izneo ili, bolje reći, pročitao predsednik Vlade, a s obzirom na to da smo mi narodni poslanici vrlo kasno dobili ovaj materijal, možda i nije loše što je gospodin Koštunica to ovde, delom, pročitao.
Pre svega, gospodine Koštunica, rekli ste da od nas traže da se odreknemo Kosova i Metohije. Bilo bi lepo da nam se kaže ko to od nas traži, uz kakve uslove to traži, da li vam je možda gospodin Tadić rekao da to neko i pod kojim uslovima u Americi traži, s obzirom na to da ste, gospodine Tadiću, vrlo prijateljski razgovarali s onima koji su vam saopštili da su za otcepljenje Kosova i Metohije. Vi ste samo konstatovali da vam se stavovi razlikuju i da je vrlo važno da ostanemo u dobrim odnosima s tom državom koja želi da nam uzme jedan deo teritorije Srbije.
Gospodine Koštunica, takođe ste rekli da ćemo danas da donesemo odluku koja je od istorijskog značaja, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Vi to kao ono kada ste nas ponovo uvodili u UN. Kosovo i Metohija jeste sastavni deo Srbije i to valjda nikada nikome, bar ne u ovoj sali, nije bilo sporno, a to piše, gospodine predsedniče Vlade, i u ovom ustavu koji je aktuelni Ustav Srbije i zaista ne vidim kakvu mi to istorijsku odluku treba da donesemo. Naravno, treba da insistiramo na onome što piše u Ustavu Republike Srbije. Kada ste to rekli, opet sam se podsetila one vaše famozne neobaveštenosti.
Vi možda niste čitali ovaj ustav i možda zbog toga imate neke građane u Vladi Republike Srbije, misleći da takvu mogućnost predviđa Ustav Republike Srbije.
Nije dobro, a to ste i u ovoj odluci predvideli, da dnevno-političke probleme povezujete s rešavanjem ovako važnog pitanja kakvo je pitanje Kosova i Metohije. Nije dobro da se na rešavanju tog pitanja i na donošenju ovako značajnih odluka prikupljaju nekakvi politički poeni. Trebalo bi i očekujem da smo svi ovde zaista zainteresovani da se pitanje Kosova i Metohije reši onako kako to, pre svega, želi većina građana Srbije, svi mi ovde, kao predstavnici tih građana koji su nas doveli u ovu salu.
Prokomentarisala bih i Ahtisarijevu izjavu, odnosno ono što je Marti Ahtisari ponovio, a što je više puta čuo od aktuelnih političara iz Srbije i što se slušalo od 2000. godine, kako su Srbi krivi za sve ono što se dešavalo, ne samo na Kosovu i Metohiji. Upozoravali smo vas i kada ste kidnapovali Slobodana Miloševića i odveli ga u Hag, šta znači suđenje u Haškom tribunalu, šta bi značila osuda Miloševića. Ahtisari vam je rekao samo ono što je verovatno i od vas čuo, pošto niko od vas ne krije da i danas govori da je za sve što se dešavalo do 2000. godine, dok nije sreća snašla građane Srbije u onoj petooktobarskoj DOS revoluciji, kriv onaj bivši režim, a taj bivši režim, kako ga vi zovete, podsetila bih vas, nastao je voljom građana Srbije, voljom naroda u Srbiji. Potpuno je logično da vi mislite, odnosno da ste mislili isto ono što je Ahtisari rekao.
Tu je opet nešto interesantno. Izjava Martija Ahtisarija je data 8. avgusta, a vi ste, gospod, i predsednik Vlade i predsednik Republike, javno na tu izjavu reagovali tek negde posle 20. avgusta. Ne znam zašto vam je trebalo skoro 15 dana da razmislite o tome da li treba vašem prijatelju Ahtisariju da kažete da nije korektno, u najmanju ruku, ono što je rekao. Zapravo, izneo je jednu veliku laž, ali niste rekli ono što je trebalo da mu kažete, a mi smo vas upozoravali, kada je on imenovan na tu funkciju, s kim imamo posla i da ne smemo da mu verujemo, da već imamo loše iskustvo s Ahtisarijem iz onog sporazuma Černomirdin-Ahtisari. Na sve smo vas upozoravali, a vi ste tada bogzna kako doživeli ulogu tog gospodina.
Onda kada je rekao to što je rekao, vi niste zatražili da se on povuče iz daljih pregovora, nego ste ga samo malo ukorili nekim protestom i, što je vrlo interesantno, taj protest su potpisali saradnici gospodina Koštunice i gospodina Tadića, umesto da ga potpišu i predsednik Vlade i predsednik Republike. Našli ste svoje saradnike, čudi me da niste naterali vozače i ove ljude iz obezbeđenja, uz sva uvažavanja prema jednima i drugima, dobro da njih niste naterali da umesto vas potpišu protest protiv izjave Martija Ahtisarija.
Za ovu odluku koja nam je malopre stavljena na sto ćemo glasati, mi, poslanici SRS, kao i svaki put kada je u pitanju opšti nacionalni interes, zato što ovo što je sadržano u ovoj odluci ne može da bude ništa lošije od onoga što sada jeste. Nažalost, da ne zavaravamo građane Srbije, neće biti ni ne znam koliko bolje.
Interesantno je da ste u prvoj tački ove odluke napisali – "saglasno Rezoluciji Narodne skupštine donetoj na vanrednom zasedanju, posle svestrane diskusije", umesto da ste samo rekli da se usvaja ova odluka, jer to treba sutra u novinama da zvuči bombasto. Vrlo je interesantno da ste rekli ono na šta vas je gospodin Tomislav Nikolić u svom izlaganju upozorio – da ne bi trebalo ovde da raspravljamo o nečemu što nismo videli, a to je Platforma Pregovaračkog tima za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije od 5. januara 2006. godine. Takođe, u ovoj tački 2, govorite da Narodna skupština Republike Srbije zaključuje da što pre treba okončati rad na donošenju novog ustava, pa onda dalje kažete, "iz ovakvog ustavnog položaja Kosova i Metohije slediće ustavna obaveza svih državnih organa da i saglasno novom ustavu zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji". Zaista ne vidim u kakvoj su vezi ova dva problema.
Gospodo, još jedanput da vas podsetim, pre svega zbog javnosti, pošto stalno pričate da nešto što ste zatekli ne valja, mi sada imamo jasan i glasan Ustav Republike Srbije u kome je, nedvosmisleno, Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i po tom našem sadašnjem ustavu niko ne može da nam otcepi nijedan deo naše teritorije. Sila, naravno, znamo, može sve i onda se na osnovu Ustava proglašava okupacija neke tako, ne daj bože, otete teritorije. Ne vidim šta ćete sada nekim novim ustavom da uradite više od ovoga. Naravno, ovo ne znači da ne treba da se radi na donošenju ustava, ali to je ono što vi ne želite, jel tako, a pogotovo ne vi, gospodine Tadiću, zbog ovoga što ćemo mi, srpski radikali insistirati da se predsednik bira u Parlamentu. U svakom slučaju, posle novog ustava slede izbori na svim nivoima, pa izbori za predsednika Republike, pa onda znate da se rezultat neće ponoviti. Šta da vam radim. U svakom slučaju, to će uskoro da dođe.
Dame i gospodo, u subotu sam posetila u Mataruškoj banji nešto što se zove kolektivni centar za prognane sa Kosova i Metohije. Verujte da nešto potresnije u životu nisam videla i doživela. Ti ljudi su smešteni u nečemu što se, zamislite ironije, zove, ne znam, vila ova, vila ona, a te tzv. vile su objekti u kojima bi, verujte, da ostanete sedam dana i da opstanete sedam dana bio podvig.
Neki od tih ljudi tamo žive i po sedam godina, u uslovima koji nisu ni za životinje, zaista nisu. Onom ko to nije video ne može da se objasni, ne može da se opiše.
Ti ljudi su me molili, 500 ljudi tamo živi, pošto znaju da će se danas držati ova sednica, da kažem narodnim poslanicima, predsedniku Republike, predsedniku Vlade, ministrima u Vladi, da vam skrenem pažnju da tamo postoji tih 500 ljudi koji su proterani sa Kosova i Metohije, koje je UČK proterala, i koji već skoro sedam godina borave u tom izbegličkom kampu.
Tamo je dve trećine žena sa crnim maramama. Mnogo ih je koji kažu da ne znaju ni gde su im sinovi, ni gde su im muževi, očevi. Rekli su mi da vam kažem da se vi što ste uspešno pronalazili hladnjače potrudite da pronađete te naše Srbe za koje se ne zna da li su živi, da li nisu živi. Naravno, njihove porodice se nadaju. To je normalno i to je ljudski, ali očekuju od svoje države neke konkretne aktivnosti i očekuju da ih poseti neko iz vlasti. Samo jedan obrok dnevno dobijaju i uglavnom su to ljudi nesposobni za rad. Kod onih mlađih, kojih ima i koji mogu da rade, sada je počeo politički progon, proveravaju ko je iz koje stranke, pa, na primer, iz Železnice teraju sve za koje sumnjaju da su simpatizeri ili članovi SRS.
Zaista su me zamolili da vam sve ovo prenesem. Oni su me upoznali s tim, to nisam znala do subote, da je jedan naš kolega narodni poslanik iz Mataruške Banje, neću da mu kažem ime, on zna ko je, i da je strašno što nikada nije prošao ni da ih pita kako su i kako žive, a kamoli da je pokušao preko predstavnika vlasti, jer je iz vladajuće koalicije, da im i u bukvalnom i u materijalnom smislu na neki način pomogne.
Poručili su vam, gospodine Tadiću i gospodine Koštunica, da ne veruju u sve ovo što vi pričate, da se jako plaše za svoje sudbine, da se jako plaše za svoja rodna ognjišta i da vas podsećaju da postoji nešto što se zove Rezolucija 1244, jer već dugo iz usta ni predsednika Vlade ni predsednika Republike nisu čuli da se pominje ta rezolucija.
Nadam se da ćete posle ovoga da obiđete ne samo ovaj centar, nego i ostale kolektivne centre, da ćete se, pored toga što ćete se, ubeđena sam, iskreno boriti za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, pobrinuti za ove ljude koji čekaju da se tamo vrate, ali očekuju da im država stvori uslove da se vrate na svoja ognjišta. Zamolili su vas, gospodine Tadiću i gospodine Koštunica, da ne govorite o statusu Kosova i Metohije. Status Kosova i Metohije je jasan: Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije.

Hvala. Očigledno je, dame i gospodo, da jedino narodne poslanike poslaničke grupe SRS interesuju ovakve stvari koje se raspravljaju u ovom parlamentu, za informaciju ministra finansija, Republike Srbije, jer nas je on malopre nekako drugačije nazvao.
Mi smo danas tražili da ne počnemo, odnosno da raspravu o ovoj tački dnevnog reda počnemo u skladu sa Poslovnikom. To je podrazumevalo da smo insistirali da raspravi prisustvuje nadležni ministar. Naravno, nismo to tražili samo zato što smo želeli da ministra vidimo i da on ovde kaže ono što je rekao, a što u suštini nema veze sa suštinom ovog sporazuma. Očekivali smo da će ministar, kao predstavnik Vlade, da nam da neka dodatna objašnjenja, jer mi znamo da čitamo i sve ovo što je ministar pročitao, pročitali smo i pre njega.
Naravno, mi ćemo da govorimo i o ovom sporazumu, i o okolnostima u kojima je nastao sporazum i o potpisnicima ovog sporazuma itd. Dakle, sve ono što je interesantno i za javnost Srbije i za ovaj parlament koji će verovatno da usvoji, odnosno da donese zakon o ratifikaciji ovog sporazuma.
Gospodin ministar je ovde rekao da osnova za donošenje i potpisivanje ovog sporazuma proističe iz Ustavne povelje. Želim da podsetim i ministra i skupštinsku većinu da je Ustavna povelja ovaj parlament i Vladu Republike Srbije obavezala na još neke stvari, značajnije od ovih o kojima danas raspravljamo, i da su se Vlada Republike Srbije i skupštinska većina potpuno oglušile o naše obaveze, odnosno o obaveze Republike Srbije nakon ovoga što se desilo u Crnoj Gori.
Nakon otcepljenja dela srpskog naroda, zahvaljujući režimu Mila Đukanovića u Crnoj Gori, zahvaljujući podršci Evropske unije i svemu onome što su predstavnici Evropske unije učinili da se ovaj referendum proglasi važećim, a svi dobro znate pod koliko je sumnji i šta se sve krilo oko tog referenduma, i kakvi su stvarni rezultati, ali naravno to nije tema.
Tema je ovaj sporazum, tema su stranke u Srbiji koje su očigledno svojim aktivnostima posle razdvajanja Srbije i Crne Gore pokazale da smo mi iz SRS bili u pravu kada smo u predreferendumsko vreme pričali da i Demokratska stranka Borisa Tadića, i deo stranaka u ovoj koaliciji koje podržavaju Vladu Koštunica-Dulić, da su i te kako pomagali separatističkom režimu Mila Đukanovića.
To su pokazali svojim ponašanjem odmah posle referenduma. Znate da su neki otrčali da čestitaju, nisu čekali ni zvanično proglašenje.
O svemu smo govorili i pre nego što se desilo, jer smo tačno znali kakvu politiku vode te stranke, pre svega Tadićeva Demokratska stranka, kakvu zaista politiku vode, kakvu priču pričaju u Beogradu, kakvu u Podgorici, kakvu u gradovima EU i državama EU. Naravno, sve će to ceniti građani na narednim izborima.
Zato, između ostalog, postoji i ova skupština, da se čuju i narodni poslanici i predstavnici poslaničkih grupa, ali ovo što ste rekli, ministre, vezano za Ustavnu povelju i što ste se pohvalili kako ste uspeli vrlo brzo da napravite ovaj sporazum, to je upravo ono što zabrinjava, ne samo zbog one narodne poslovice "što je brzo to je i kuso", mada i toga ima u ovom sporazumu, već zbog činjenice da ste preskočili mnogo važnijih stvari koje ste bili u obavezi da uradite.
Niste se oglasili vi iz Vlade Republike Srbije na apele građana koji su imali crnogorsko državljanstvo, koji su Srbi i žive u Srbiji, i imaju nameru da prihvate državljanstvo Republike Srbije, niste se oglasili. Iz kog pravnog propisa ste crpeli odluku da takvi građani Srbije upis u državljanstvo plaćaju deset puta skuplje od ostalih građana? Da li je to vaš način da pomognete Srbima koji su poreklom iz Crne Gore, a žive u Srbiji?
Takođe se, osim ministra Dinkića, niko iz Vlade nije oglasio da objasni građanima Srbije, mislim da ih ima oko 200.000, koji voze vozila sa crnogorskim tablicama, zašto Vlada ne želi da im omogući da pod nekim normalnim uslovima izvrše preregistraciju. Na tu temu se oglasio jedino ministar Dinkić i izvređao te ljude, kao da su oni krivi što su kupovali automobile u državi koja je bila državna zajednica, faktički jedna država, što se u međuvremenu ta država raspala, zahvaljujući Milu Đukanoviću, Borisu Tadiću, Evropskoj uniji i delu vladajuće koalicije, i sada ti ljudi, ni krivi, ni dužni, moraju da ispaštaju. Oni koji nemaju para da plate te velike takse, kako je poručio ministar Dinkić, moraće ta svoja vozila da bacaju na otpad.
Niste se oglasili, opet jeste ministar Dinkić na sebi svojstven način, ostali članovi Vlade ne, kada su u pitanju poslanici doskorašnje Skupštine državne zajednice, da li će i koliko će primati platu, da li će se prema njima ophoditi kao prema ostalim izabranim licima, koja moraju i treba da primaju platu godinu dana, jer su bili, uslovno rečeno, savezni funkcioneri, republički imaju pravo na te plate na period od šest meseci.
Niste se oglasili ni da kažete šta će se desiti sa zaposlenima u administraciji bivše zajednice Srbija i Crna Gora, da li znate koliko je to ljudi, da li iko vodi računa o njima.
Oni već sada ne primaju plate, ne znaju kakva im je sudbina. Najvažnije je da se ovde i na nekim odborima raspravlja o tome ko će da se preseli u onu zgradu, ko će da uzme lepši kabinet, a šta je sa tim ljudima koji su do juče tamo radili, to nikoga nije briga.
Niste očigledno, ministre Dinkiću, ni vi, a ni ostali članovi Vlade učinili ništa da uradite ono što je bila prva obaveza Vlade Republike Srbije nakon otcepljenja dela srpskog naroda u Crnoj Gori, a prva obaveza vam je bila da ovom parlamentu, ovoj Narodnoj skupštini date predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Vi ste umesto toga, naravno kao Vlada, predsednik Vlade kao najodgovorniji, izvršili bukvalno državni udar tako što ste u Vladu doveli dvojicu ljudi, građana Srbije.
Jedan se zove Vuk Drašković, a drugi se zove Zoran Stanković. Šta oni rade u Vladi to niko živ ne zna. Tvrdim da nijedan narodni poslanik u ovom parlamentu njih ne smatra ministrima jer oni ne mogu biti ministri dok ne budu izabrani u ovom parlamentu.
Zašto ste ih, gospodine Dinkiću, pustili da sede na sednicama Vlade? Zašto im dozvoljavate da se u javnosti kod nas i u inostranstvu lažno predstavljaju da su ministri?
Dakle, nisu ministri. Ne tvrdim da neće biti ako to bude volja skupštinske većine, ali dok se o tome ne bude raspravljalo u ovom parlamentu i dok u ovom parlamentu ne budu izglasani, oni nisu i ne mogu biti ministri.
Nedopustivo je, gospodine ministre i kolege iz skupštinske većine, pošto vas trenutno u sali ima popriličan broj, kako reče gospodin Predrag Marković u prepodnevnom zasedanju, kaže - imamo kvorum, ima čak i mnogo više poslanika u sali nego što treba. To je zaista neverovatno.
Naravno, znamo mi da je po vašem Poslovniku dovoljno da bude predsedavajući i jedan poslanik, ali da se na taj način poslanici posredno isteruju iz sale, to je zaista neverovatno.
Uopšte, današnji tok ove sednice i zakazivanje sa razlikom od pet minuta, glasanje po prethodnoj sednici i početak ove sednice, pa neka pauza u dva sata, pa neka pauza od dva sata, pa opet pauza od sedam minuta, ništa nije rađeno u skladu sa Poslovnikom, tako da ne čudi što ste nam i ovaj sporazum danas dali na razmatranje i na usvajanje.
Nikog u vladajućoj koaliciji u Srbiji danas ne interesuje ni Ustav, ni zakon, niti bilo koji propis.
Toliko se radi suprotno zakonu, suprotno Ustavu u ovom parlamentu, suprotno Poslovniku Narodne skupštine, da je to zaista zastrašujuće.
Svi vi koji pričate o pravnoj državi i o nekakvoj pravnoj sigurnosti, toliko se svakodnevno demantujete, da više čovek ne može da vas isprati, koliko kršite propise, počev od Poslovnika Narodne skupštine, do Ustava Republike Srbije.
Gospodo iz Vlade Republike Srbije, šta su vama prioriteti kada se desio raspad zajedničke države? Dakle, ne sve ovo što sam nabrojala, što zaista jesu prioriteti.
Juče smo ovde imali, to nije vaše ministarstvo, imali smo Odluku o organizaciji i radu službe Narodne skupštine. Tu je sad bilo najvažnije da, suprotno odredbama Poslovnika, izglasate dva zamenika sekretara, a u Poslovniku stoji da možete imati samo jednog, pa da izglasate da neke funkcionere postavljate na pet godina, suprotno zdravoj pameti i logici. Da, zato što ste doneli veoma loš Zakon o platama državnih službenika.
Onda proširujete neke odseke, sektore, da biste neke vaše ljude namestili, da im ne bi bila smanjena plata. Opet to radite selektivno.
Nije vas briga za većinu zaposlenih u državnoj upravi, nije vas briga ni za zaposlenoj u ovoj skupštini, koji svima nama pomažu u radu i koji provode ovde mnogo više vremena nego što provodi većina narodnih poslanika, koji nam pripremaju, bar u tehničkom pogledu, sve ovo o čemu mi ovde raspravljamo.
Naravno, iako je predstavnik Vlade pre neki dan prihvatio naš amandman da im se bar plaća prekovremeni rad, vi ste u danu za glasanje volšebno to izglasali suprotno odluci Vlade.
Koristim priliku da obavestim sve zaposlene u državnoj upravi da su, zahvaljujući skupštinskoj većini, primorani da rade prekovremeno, a da im se taj rad ne plati.
Šta vam je dalje prioritet? Ovaj sporazum, o kom danas govorimo, radi javnosti želim da pročitam da se to zove - Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza.
Dakle, ovo je jedna od faza uništavanja države, najpre države SRJ, pa ove državne zajednice, a danas, bogami, s obzirom kakve izjave daje potpredsednik Vlade, nije ništa bolja sudbina, nažalost, ni Srbije. Neću govoriti nešto posebno o ovom sporazumu, odnosno po članovima, ali ću spomenuti samo dva ili tri člana.
Kao pravniku mi je interesantan član 24, gde stoji da će se ovaj sporazum sprovoditi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja u vezi sa primenom ovog sporazuma rešavaće se sporazumno i u pregovorima između Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Gospodine ministre i kolege pravnici, ovakva formulacija u zakonu ne može da stoji. Zakon ne može da reguliše da će se nešto sprovoditi u dobroj veri, a nigde ne stoji šta će da bude ako se ne bude sprovodio u dobroj veri.
Kažete da će se svi problemi i sva sporna pitanja rešavati sporazumno i pregovorima, a pitam vas šta će se desiti ako se ne postigne sporazum, ako pregovori ne budu dali neki rezultat.
U članu 25. kažete: "Republika Srbija i Republika Crna Gora neće međusobno biti odgovorne za eventualne štete ili posledice, koje mogu da prouzrokuju treća lica u vezi sa realizacijom bilo koje odredbe ovog sporazuma".
Kakva treća lica mogu biti u pitanju kada je u pitanju dvostrani sporazum? Ko su tra treća lica i šta ste, ministre, mislili ovim članom 25?
Kažete da će ovaj sporazum stupiti na snagu danom ratifikacije od strane nadležnih organa predviđenih ustavima Republike Srbije i Republike Crne Gore, s tim što će instrumenti ratifikacije biti međusobno razmenjeni. "Ovaj sporazum je sačinjen u četiri istovetna primerka" itd.
Potpuno svesno i namerno čitam ove poslednje članove sporazuma, da bi javnost Srbije obavestila da su ovaj sporazum, u ime Republike Srbije, potpisali Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke.
Mi srpski radikali nemamo poverenje ni u jednog ni u drugog, potpuno smo ubeđeni da ga nemaju ni građani Srbije.
I pored svih nedostataka u samom tekstu ovog sporazuma, nas posebno zabrinjava činjenica ko u ime Republike Srbije potpisuje ovakav sporazum, pogotovo što nismo mi prethodno raspravljali o njemu, pa na neki način obavezali potpisnike da se ponašaju u skladu sa onim što im naloži ovaj parlament.
U članu 3. ovog zakona stoji da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
U obrazloženju bi trebalo da stoji nešto konkretno, upravo onako kako je predvideo član 120. Ustava Republike Srbije, ali umesto toga, nama je Vlada ovde samo prepričala član 120. Ustava Republike Srbije, bez ijednog konkretnog argumenta.
Kažete: "Naročiti opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, saglasno članu 120. Ustava Republike Srbije, sastoje se u neophodnosti da se što pre stvori pravni osnov za stupanje na snagu Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, koji je potpisan 10. jula 2006. godine."
Pitanje za vas, ministre, da li je ovo zaista obrazloženje ili je suština da se ovo ovako brzo radi u nekoj vezi sa ovim akcionim planom, o kojem niko ništa u Srbiji ne zna, koji nam tamo neko drugi diktira, ispravlja i popravlja, i da li je ovo u vezi sa 10 milijardi evra ponuđenih za otkup Kosova, kako reče Ivana Dulić-Marković, da li je to u vezi sa, kako ona reče, "optimističnom cenom", jer je ona procenila da je 10 milijardi "optimistična cena" za prodaju Kosova i Metohije.
A s obzirom na činjenicu kako sve radite daleko od očiju javnosti i kako se samo tu i tamo pojavi neko od onih koje gurnete da da neku izjavu, da malo ispipate puls javnosti Srbije, ne bi nas čudilo da se desi i nešto tako strašno.
Da je to izgovorila Ivana Dulić-Marković kao funkcioner stranke G17 plus, ne bi nas to nešto preterano ni zabrinulo, jer znamo stav i vaše stranke, DS i ostalih kojima nije stalo do Srbije, ali kada ovo izgovori neko ko je potpredsednik Vlade, onda je to zaista zabrinjavajuće.
Nama srpskim radikalima je Srbija na prvom mestu i ispred svega i mi ćemo učiniti sve, naravno, ne kao u vašem sloganu, drage kolege, ono što je vama Srbija na prvom mestu jeste 10 milijardi evra kao optimistična cena za Kosovo.
Tako vi stavljate Srbiju na prvo mesto, a mi srpski radikali zaista stavljamo Srbiju iznad svega i ispred svega, i svim parlamentarnim sredstvima i svim zakonitim sredstvima ćemo se boriti protiv toga da nam uništavate Srbiju.

Prvo, gospodine predsedniče, mi ovde nismo dangubili i čekali dva sata Mlađana Dinkića da bi on ovde narodnim poslanicima držao predavanja i postavljao pitanja. On je ovde da odgovara na pitanja narodnih poslanika. Vrlo je interesantno da, kada je govorio o kršenju zakona, nije primetio kakvo je to kršenje zakona kada sa vama u Vladi sede Vuk Drašković i Zoran Stanković. Niste primetili koliko tu kršite zakon, vi koji se zalažete za primenu zakona.
Takođe, sa velikim zadovoljstvom ste pričali o zaposlenima u bivšoj tzv. saveznoj administraciji koje ćete proglasiti tehnološkim viškom, jer vi jedino u takvim stvarima uživate i šaljete dopise lokalnim samoupravama i državnim upravama o smanjenju broja zaposlenih.
Bitno je da ste objasnili nešto što vas niko nije pitao, da će penzije da idu preko banaka, samo nam niste objasnili da li je to ona banka - uđeš, izađeš i gotov si, znate onog vašeg prijatelja Đelića sa kojim ste se najpre svađali u jednoj tv emisiji, sećate se onoga - nemoj majku da mi diraš, pa ste se onda sada ponovo udružili, zato što preko "Meridijan banke" radite te vrlo vama unosne poslove - uđeš, izađeš i gotovo.
Što se tiče registracije vozila, 200.000 vozila je otprilike u Srbiji i vi kažete da mi koji se zalažemo za preregistraciju tih vozila, kako ste rekli, zavaravamo građane, a vi, gospodine ministre, obmanjujete i obmanjivali ste građane. A svojevremeno ste izašli sa jednim saopštenjem na nekoj od vaših čuvenih konferencija, tada ste govorili o pravosuđu, pa ste se onda setili i za vozila, da će takav uvoz biti omogućen i na teritoriji Republike Srbije. Tada smo bili jedna država.
Ne možete da krivite građane Srbije koji su, za razliku od vas, sve do onog referenduma bili ubeđeni da su Srbija i Crna Gora jedna država i takvi ljudi su kupovali te automobile, uglavnom siromašni ljudi sa malo novca, i zato su morali da kupuju ta stara vozila, i nije njihova odgovornost što su zaspali u jednoj državi a probudili se u drugoj, već je to i odgovornost vaša dobrim delom, i Borisa Tadića, i vaših prijatelja iz EU i, naravno, Mila Đukanovića.
Što se tiče vaših komentara o tome kako se vi zalažete za sporazumno rešavanje sporova, gospodine Dinkiću, niste pravnik, pitajte nekoga ko to jeste, da li je moguće da u nekom zakonu, pročitaću ponovo, da se sporazum sprovodi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja u vezi sa primenom ovog sporazuma rešavaće se sporazumno i u pregovorima između Republike Srbije i Crne Gore.
I onda ste vrlo drsko i bezobrazno pitali za šta se mi to zalažemo, ako nećemo da rešavamo sporazumno, je l' hoćemo ratovanjem. Nećemo, gospodine ministre, ratovanjem, ali hoćemo u pravno uređenoj državi, a nećemo da vam ostavimo ovaj član 24. koji će vam omogućiti da nastavite vaše kriminalne i lopovske radnje, da se ugrađujete prilikom realizacije ovog sporazuma, da se udilujete sa nekim iz Crne Gore, i zato niste predvideli nadležnost nijednog suda, nego Dinkić i Jelašić sa jedne strane, sa druge strane Igor Lukšić i Ljubiša Kragović.
Teško građanima i Srbije i Crne Gore ako im vi budete kroz svoje džepove krali pare kao što ste navikli, a ovim sporazumom nastavljate. Dakle, zato ste predvideli da ćete vi sporazumno da rešavate, pa onda hoćete da okrenete priču na neki drugi tok, a suština je, ponavljam na osnovu ovog člana 24. Predloga ovog zakona, vi ćete da se ugrađujete, vi ćete da nastavite svoje kriminalne i lopovske radnje i da kradete pare iz džepova građana Srbije, kao što ste i navikli, gospodine Dinkiću.