Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7966">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Hvala. Kolega Rakovac je očigledno pogrešno protumačio moje prethodno izlaganje kada je rekao da treba da se vratimo na temu, a tema je zakon o finansiranju lokalne samouprave. Naravno, ja sam, kao i ostale kolege iz SRS, govorila upravo o tom zakonu, ali sam prethodno rekla da je možda neumesno govoriti o lokalnoj samoupravi danas kada u stvari, nažalost, nemamo državu.
Normalno je bilo da danas raspravljamo o Zakonu o Vladi, o Zakonu o ministarstvima, pa da vi vašom većinom proširite ministarstva, da odredite da imamo i ministarstvo spoljnih poslova i ministarstvo vojske, da izaberete svoje ministre i onda da kažemo – imamo državu, radimo na Ustavu, pa onda možemo da pričamo i o lokalnoj samoupravi.
Naravno, vi ste krenuli sa potpuno pogrešne strane. Želite da organizujete i pravno definišete neke aspekte lokalne samouprave, mi naravno nemamo ništa protiv, ali da bi u jednoj državi funkcionisala i postojala lokalna samouprava pre toga je potrebno da postoji država.
Mi danas imamo Srbiju u kojoj je pre nekoliko dana Vlada izvršila državni udar, u kojoj je doneta uredba o produženju funkcionisanja ministarstava i ministara, iako je državna zajednica SCG prestala da postoji, iako savet ministara te državne zajednice ne postoji, i pored toga imamo i Stankovića i Draškovića koji se pojavljuju u javnosti i lažno se predstavljaju da su ministri u Vladi Republike Srbije. Nisu, jer niti postoji zakon, niti postoji odluka kojom su oni u ovom parlamentu izabrani.
U tom smislu je bila moja diskusija, da skrenem pažnju i javnosti Srbije, a i narodnim poslanicima koji imaju većinu da upozore Vladu, da opomenu Vojislava Koštunicu da mora da se pridržava Ustava, da ono što radi jeste kažnjivo, s obzirom da je neustavno, s obzirom da predstavlja državni udar.
A što se tiče komentara kako smo pre dve ili tri godine svi mi narodni poslanici podnosili amandmane kada je bilo reči o raspodeli sredstava između opština i gradova u Republici Srbiji, moram da kažem radi javnosti, radi istine, da poslanici SRS nikada nisu podnosili amandmane da se sredstva od jedne opštine ili jednog grada usmere drugoj opštini ili nekom drugom gradu, samo smo imali primedbe da i jedni i drugi od države treba da dobiju više.
Gospodine predsedavajući, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine, morate da vodite računa o dostojanstvu ovog visokog doma.
Predstavnik Vlade, u ovom slučaju gospođa Ivana Dulić-Marković ovde može da govori samo o predlogu zakona, jer na samom predlogu zakona stoji da je ona ovlašćeni predstavnik Vlade Republike Srbije.
Nemamo ništa protiv, greška Vlade, valjda će o tome da vode računa. Sama ministarka je priznala da je to greška Vlade, jer je rekla da su svi u njenom timu mnogo pametniji od nje.
Verujem da jesu, jedino ne znam zašto se onda naturila da ona bude ministar, zašto nekom od ovih pametnih ljudi nije dozvolila da radi posao, kada već znaju, jer i ministar kaže da znaju.
Takođe, ministar je ovde pokušala da kaže da profesor Mašić nije pročitao zakon i da ne zna šta govori.
Naravno, javnost i poslanici koji su u ovoj sali čuli su i čuće još mnogo toga konkretno o ovom zakonu, naravno od profesora Mašića i od ostalih poslanika SRS, ali mi od ministra ništa nismo čuli o ovom zakonu.
Donela je žena 14 fascikli, valjda je svu svoju pamet strpala u te fascikle, umesto da nam ona ovde objasni, obrazloži nešto dodatno, ne da nam čita, ona muca ovde, ne zna žena ni da čita, da nam lepo objasni nešto što kao ministar može da predoči narodnim poslanicima, da bismo mi razmislili o tome da glasamo za ovaj zakon.
Naravno da nećemo glasati, i o tome ću govoriti kada se bude govorilo o zakonu, ali je nedopustivo, gospodine predsedavajući, da ministar ovde kaže da narodni poslanici šire netačne informacije i mržnju.
Može da kaže da širimo netačne informacije, a mi ćemo joj dokazati da su tačne, kao što je sama priznala da je tačno da je Saši Vitoševiću dala 14 miliona kredita za njegovu zadrugu u Čurugu, kao što je sama priznala da je bila na nekim skupovima.
Samo nam nije objasnila šta je radila i u ime koga je bila na skupu sa nevladinim organizacijama pre 20 dana u Osijeku, da li je tamo nešto u ime Vlade Republike Srbije radila ili je to bio neki njen izlet. Šteta što pre toga nije ministar Jočić uveo kontrolu poznatih ličnosti.
Doduše, ko bi prepoznao Ivanu Dulić na carinskom prelazu, ko bi znao da je ona poznata ličnost.
I, dalje je nedopustivo, odnosno posebna uvreda ovog parlamenta je poslednja rečenica u prvom delu izlaganja ministarke Dulić-Marković, kada je rekla da će ovaj zakon koristiti i Vojvodini i Srbiji. Gospođo Ivana Dulić-Marković, Vojvodina je Srbija.
Dame i gospodo, argumenti koje je ministar iznosio kao razlog za donošenje ovog zakona, pogotovo famoznog člana 8, mogu da kažem da su ozbiljni sa njegovog aspekta, ali sam ovde čula i neke neozbiljne argumente, kao što je bio argument da mora da se donese novi zakon zato što su sadašnje lične karte nekvalitetne, zato što je neko pocepao ličnu kartu ili zato što je nečiju ličnu kartu žena oprala u veš mašini. To zaista nikako ne može biti ozbiljan razlog ni argument za donošenje zakona i za ovako drastične promene.
Nekoliko stvari ću reći o nekim drugim članovima o kojima ovde nije bilo reči, a naravno kasnije ću posebno da govorim i o članu 8. Počeću od člana 7, lična karta se izdaje na obrascu koji propiše ministar, treba da stoji - Ministarstvo, jer to je, opet, principijelan stav SRS. Ali, mislimo da treba ovaj obrazac, između ostalog, u podacima da sadrži i ime jednog roditelja i da ne može da stoji ovo što se traži na kraju prvog stava člana 8. da se u ličnoj karti upisuje jedinstveni matični broj roditelja podnosioca zahteva.
Reći ću vam zašto ovo ne može. To jednostavno danas u Srbiji nije moguće, iz tehničkih i iz praktičnih razloga. Lica koja su imala status izbeglica, i koja su u međuvremenu dobila državljanstvo Republike Srbije, i koja treba da dobiju ličnu kartu, ne mogu nikako, prema Predlogu ovog zakona, dobiti ličnu kartu, zato što ne mogu da upišu matični broj roditelja. Zato što mnogi od njihovih roditelja, tačno je gospodine Aligrudiću, znate koliko konkretnih razloga znam, to jeste jedan od uslova, molim vas, nećemo ovako.
Dakle, lica koja su nekada bila izbeglice, koja su u međuvremenu postala državljani Republike Srbije, neće moći dobiti lične karte zato što nemaju matični broj roditelja.
Mnogima roditelji nisu živi, tako da ne može da se primeni zakon u onom delu da može naknadno da se dobije matični broj. Samo ne znam da li se ovo radi namerno, s obzirom da se sa ljudima koji su izbeglice bili ili su i sada, vlast Srbije uvek, pogotovo pred neke izbore, donosila je nekakve zakone da bi onemogućila te ljude koji imaju, ili su imali, status izbeglice, da glasaju. Naravno, opšte je poznato da je razlog zato što ti ljudi sa preko 95% glasaju za SRS.
U članu 9. u prvom stavu je predviđeno da obrazac lične karte se štampa na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom i na engleskom jeziku. Ovo je neprihvatljivo, jer nije u skladu sa Zakonom o upotrebi jezika i pisma, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Što će nama engleski jezik na ličnoj karti, pored srpskog jezika, zašto niste rekli ruski, kineski, ne znam, što vam je palo na pamet da to bude engleski.
Naravno da ovo nikako ne bi smelo da ostane u zakonu. Svakako da je prihvatljivija primedba kolege Ištvana Išpanovića da je bilo potrebno da ovde stoji da pripadnici nacionalnih manjina, pored srpskog jezika, u svojim ličnim kartama mogu da koriste i jezik nacionalne manjine koji se takođe, u skladu sa zakonom, primenjuje na teritoriji opštine na kojoj ta lica žive.
U članu 13, ovo što mi je kolega dobacivao, nije obavezan jedinstveni matični broj za roditelje, u članu 13. to stoji i to zaista jeste obaveza. Član 19. stav 1. tačka 2) takođe nije dobar, u najmanju ruku je neprecizan, jer stoji da imalac ne sme da koristi ličnu kartu, pa, između ostalog, ako fotografija na ličnoj karti više ne odgovara njegovom izgledu.
Ovo je vrlo uopšteno, vrlo široko napisano. Da li to znači da svako farbanje kose kod žena podrazumeva, doduše neki muškarci se farbaju pa može i kod njih, podrazumeva novu ličnu kartu. Da li to znači frizura sa šiškama ili bez šiški podrazumeva novu ličnu kartu. Lične karte treba da imaju neki rok u kome je zaista prirodno da se ne očekuju neke velike promene u izgledu imaoca lične karte.
Takođe, nije dobro ni ovo rešenje u članu 23. u stavu 2, a prvi stav kaže da nestalu ličnu kartu nadležni organ rešenjem proglašava nevažećom, a protiv rešenja iz stava 1. ovog člana žalba nije dopuštena. Čisto pravno-tehnički i da bi se pojednostavila procedura, da građani imaju što manje nekakvih trčkaranja od šaltera do šaltera, ovde bi trebalo da se dopuni ovaj stav i da se kaže da se to ne odnosi na slučajeve kada se lična karta u međuvremenu pronađe, a nije objavljen njen nestanak u "Službenom glasniku". Nema razloga da se na takvo rešenje ne podnese žalba i da, naravno, žalba bude pozitivno rešenja.
U članu 24. stoji da za izdavanje lične karte plaća se naknada koja obuhvata cenu obrasca lične karte i troškove tehničke izrade, ali kaže se da se ne plaća taksa. Nije šija nego vrat.
Nećete naplaćivati administrativnu taksu koja je sada, ne znam da li je 240 dinara ili kolika, nisam sigurna, možda je veća administrativna taksa. Plaćaće se naknada koja obuhvata cenu obrasca lične karte i troškove tehničke izrade. Građani Srbije ne znaju koliko je to i to može da bude neka cifra i verovatno će biti mnogo, mnogo veća od klasične administrativne takse.
Nije dobro ni predloženo rešenje u članu 28. prvi stav tačka 2). Prvi stav kaže, nadležni organ može podatke iz evidencije davati državnim i drugim organima i organizacijama, kao i pravnim i fizičkim licima, i to pod sledećim uslovima, pa u tački 2) kaže da su subjektu koji traže podatke ti podaci neophodni za izvršavanje poslova iz njegove nadležnosti.
Šta to znači? Ako se bavim nekim poslom i meni trebaju podaci iz lične karte Momira Markovića, bez njegovog pitanja mogu da koristim te podatke i da ih zloupotrebljavam kako god hoću, jer to je u interesu obavljanja mog posla. To nije dobro rešenje i to se uklapa u ovu priču SRS, odnosno argumente SRS o nepoštovanju osnovnih ljudskih prava kada je u pitanju Predlog ovog zakona.
U kaznenim odredbama imate neke nelogične stvari, pored onog što je gospodin Tomislav Nikolić ovde govorio da predviđate kazne samo za građane Srbije zbog određenih prekršaja, ali i u tom slučaju, recimo, predvideli ste da se novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 dana kazni lice, pa između ostalog, koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte, član 11. i 20. stav 2.
Dakle, zakon predviđa da pravo na ličnu kartu imaju lica sa napunjenih 16 godina života. Onda ćete, ako neko ne podnese u određenom roku ličnu kartu, onda ćete lica od 16 godina kazniti kaznom od 50.000 dinara. Ali, zato novčanom kaznom od 5.000 dinara za prekršaj se kažnjava lice koje u propisanom roku ne vrati ličnu kartu nadležnom organu radi poništenja. Ne vidim zašto nije moglo i jedno i drugo da se podvede pod ovu manju kaznu od 5.000 dinara, pitanje je koliko je i ta kazna primerena, ali ova od 50.000 dinara za ovu vrstu prekršaja zaista nije prihvatljiva.
Razumemo, recimo, visoku kaznu za lica koja koriste ličnu kartu koja ne sme da se koristi, ne znam, kada u zahtevu za izdavanje navedu neistinite podatke itd. Ovo samo propuštanje roka nije precizno regulisano, jedan dan može da se kasni u tom roku i da se plaća kazna od 50.000 dinara ili se ide u zatvor 30 dana, te to nije primenjivo.
Takođe, nije dobro rešenje predviđeno članom 32. da postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte, započet pre dana početka primene ovog zakona, okončava se po odredbama ovog zakona. Nemate potrebe za ovakvim rešenjem, jer imate u članu 35, gde se govori o danu stupanja na snagu, i tačno počinje da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
Naravno, mi mislimo i ako donesete ovaj zakon da je ministru pre mnogo vremena šest meseci. Može on to za tri meseca da uredi, tako smo amandmanski i predložili.
Dakle, jednostavno primenom ovog člana 35. nemate potrebe za članom 32.
Sada malo o članu 8, koji je svakako ovako najinteresantniji i koji se ovih dana uveliko kritikuje, odnosi se na obrazac lične karte koja sadrži prostor, između ostalog, za kontrole čip i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka.
Ne znam ministre koliko ste pratili ovih dana u javnosti, a pretpostavljam da jeste, da se drvlje i kamenje obrušilo na ovaj predlog zakona, odnosno člana 8. Vi ste ovde rekli... da li ovo funkcioniše?
(Predsedavajući: Funkcioniše.)
Šta reče, Baki?
Hvala. Hoću, evo.
Dakle, ministre, ovde ste rekli da je ovo kao mobilni telefoni, tvrdili ste da ovaj čip ne znači prisluškivanje. Mi tvrdimo da to znači, i praćenje i prisluškivanje.
Doduše, vi ste to krenuli i bez čipa ovom kontrolom ko prelazi granicu, ko ne prelazi, naravno, a rekli ste da su mobilni telefoni opasniji od ovog čipa koji vi predviđate. Recimo da i jesu, ali mobilni telefon, ministre, koristim ako hoću i kad hoću, a ako mi ovaj čip ugradite, onda to mora da se koristi i kada oću i kada neću, a posebno kada neću.
U tome je velika razlika kada su u pitanju moja ljudska prava. Nadam se da se slažete sa tim.
Takođe, komentari i nazoviargumenti gde se sve koriste ovi čipovi i kako to radi EU. Zemlje EU nemaju nikakve veze sa stvarnim stanjem .
Reći ću vam nekoliko primera, pretpostavljam da ih znate, da su u Grčkoj bile masovne demonstracije i protivljenja, pre svega Pravoslavne crkve i određenih agencija, agencije za zaštitu podataka, i da je iz tog razloga u Grčkoj povučena šema za uvođenje biometrijske kontrole na graničnim prelazima.
Ovo vam napominjem zato što postoje i određeni stavovi jednog dela SPC, koja se jako protivi ovim čipovima, a pogotovo što postoji neki podatak da će ovi čipovi za građane Srbije, baš se preterano u to ne razumem, ali imam informaciju da će u tim čipovima da budu sadržane tri šestice i to je jedan od osnovnih razloga (da, krstite se, naravno) zašto se deo SPC protivi tim čipovima.
Reći ću vam da u SAD, koje su vama u mnogo čemu primer, odbojnost stanovništva prema državnom nadzoru nad identitetom je takva da tamo još uvek nema ličnih karata, a kamoli ovih čipova. Australija i Filipini odbili su čipove zbog visoke cene, ali naravno vama je Dušan Mihailović kupio Motorolinu opremu i vi morate toj opremi da prilagođavate zakon. To baš nije uobičajeno.
Takođe, 1981. godine u Francuskoj se to pokušalo, pa je Miteran rekao da uvođenje kompjuterskih ličnih karata znači uskraćivanje ljudskih prava. To je isto rekao i njihov tadašnji ministar pravde Badenter, tako da ni tamo nije bilo ništa od tog posla. Imamo primer Novog Zelanda i mnogo primera gde nisu prihvaćeni ovi čipovi i ovakve kartice.
Vi ste rekli, ministre, da ovo nema nikakve veze sa nekakvim povezivanjem sa međunarodnim sistemima, a Saša Milićević, načelnik Uprave za informatiku MUP-a Srbije, sa vrlo optimizma i ushićenja govorio je o ovoj novini, pa je, između ostalog, rekao - svi podaci na kartici su kriptografski zaštićeni tako da im je tajnost zagarantovana. Sem toga, posle kompletne informacije poslova MUP-a neće biti ni rešavanja problema preko reda. Ovo je baš interesantno. Kaže - nacionalna baza podataka biće povezana sa međunarodnim sistemima, a i vizni režim biće znatno olakšan.
Ovo za vizni režim nema blage veze. Vrlo je interesantno i vrlo opasno da će nacionalna baza podataka biti povezana sa međunarodnim sistemima. Između ostalog taj Saša Milićević takođe kaže da je uvođenje ove vrste dokumenata deo svetske strategije u borbi protiv terorizma. Gospodin Tomislav Nikolić je objasnio kako to nije moguće i kako to nema veze sa činjeničnim stanjem.
Ima još nešto što je ovaj gospodin, načelnik Uprave za informatiku MUP-a, rekao. Kaže - u velikom broju zemalja kontrola zloupotrebe rešena je uvođenjem institucije ili osobe u Vladi ili pri njoj koja se stara da se podaci, kojima država raspolaže, ne koriste u druge svrhe osim kontrolnih. Ta osoba je obično na visokom državnom položaju i predstavlja civilnu kontrolu. Po svemu sudeći kod nas će biti izabran neko u rangu generalnog inspektora policije.
Da li je ceo ovaj posao zbog Božovića ili nekog drugog Božovića, vrlo brzo ćemo da saznamo i saznaće građani Srbije.
Tomas Sok, direktor Odseka za biometriju u kompaniji "Motorola" 17. novembra 2003. godine ushićeno govori da je Srbija zemlja koja izumire, bar u nečemu najnaprednija u Evropi, u policijskoj kontroli svog stanovništva. Evo njegovih reči – „Srbija uvodi najnapredniji sistem za identifikaciju građana i izdavanje ličnih dokumenata u Evropi i jedan od najboljih u svetu.
Evropska unija i druge zemlje kreću se u pravcu biometrijskih dokumenata, odnosno automatskog prepoznavanja otiska prstiju ili osoba, ali je Srbija po primeni ispred njih.“
Po mnogo čemu smo, nažalost, daleko iza svih na ovoj zemljinoj kugli i ne znam zašto nam podmetnuste da u ovome gde ne treba da budemo prvi da budemo među prvima. Kaže - Srbi, prvi ste u Evropi po policijskoj kontroli koja će se nad vama obavljati pomoću računarskih sistema najnovije generacije. Policija sa motorolom je naš najvažniji motor na putu ka evropskim integracijama.
Srpska radikalna stranka ovo ne prihvata i zato nećemo glasati za ovaj predlog zakona i još radi javnosti, u obrazloženju ste rekli da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u republičkom budžetu. To jednostavno nije tačno, jer morate da angažujete, ako već imate opremu, niste je ni platili, jer je to uzeto na neki odloženi period, na neki grejs-period, dakle to mora da se plati, moraju da se angažuju nove prostorije, novi ljudi, obuka i da se sve to ne bi desilo, ministre Jočiću vi ste razuman čovek, povucite ovaj zakon, bavimo se ozbiljnim stvarima.
Govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima i u obrazloženju – Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, kaže Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Vuksanović u ime te vlade: "U skladu sa članom 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku kako bi se na odgovarajući način obezbedili uslovi za zaštitu opšteg interesa u obavljanju delatnosti izdavanja udžbenika za predškolsku ustanovu, osnovnu i srednju školu, koja je ovim zakonom utvrđena kao delatnost od opšteg interesa".
Kada vidite ovaj deo obrazloženja, odnosno kada čujete, onda bi svako ko ovo čuje pomislio da u je ovoj oblasti potpuna anarhija i haos, da mi nemamo zakon koji ovo reguliše i da se prvi put ministar Vuksanović setio da bi bilo dobro da se ovo reguliše zakonom.
Ja ga pitam – šta je do sada sa zaštitom opšteg interesa, ako sada moramo navrat-nanos da donosimo ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona?!
Naravno, ministar je ovde izdeklamovao par rečenica, on misli da je mnogo pametan pa da nam to ispriča i da ode iz ove sale, zato što njega ne interesuje ni šta radi ova skupština, ni šta se dešava u oblasti obrazovanja, on ima preča posla – znate da je u poslednje vreme vrlo često izigravao portparola Vlade kada je objašnjavao kako je prioritet Vlade hapšenje Ratka Mladića i uglavnom se tim poslom bavio, umesto da se bavi onim poslom koji je u nadležnosti ministarstva na čijem je čelu, dakle, Ministarstva prosvete i sporta.
Ministar Vuksanović je takav svoj odnos prema ovoj oblasti pokazuje da od samog početka i zato nije nikakvo čudo što svaki drugi ili treći dan u novinama čitamo da neko traži ostavku ministra Vuksanovića. Bilo bi mu bolje da se bavi onim poslovima koji su zaista od interesa i učenicima i roditeljima i Srbiji kao državi, kao društvu.
Šta reče ovde Vuksanović? Razlog zašto donosi, odnosno predlaže ovaj zakon, kaže, da se izjednači sa ostalima i da počne proces privatizacije, dakle, da se ovo javno preduzeće izjednači sa ostalim javnim preduzećima i da počne proces privatizacije. To je svakako osnovni razlog, ne ovaj prvi deo, nego drugi vezan za privatizaciju.
Zamislite rečenicu, kaže – ovaj zakon je uvod za donošenje novog sveobuhvatnog celokupnog zakona. Prvi put čujem, pravnik sam već 30 godina i prvi put čujem da se donosi neki zakon koji treba da posluži kao uvod u donošenju nekog novog zakona. Dakle, ministre Vuksanoviću, u odsustvu, narodni poslanici, građani Srbije nisu glupi i prestanite više da se igrate vi i ostali članovi Vlade i da vređate inteligenciju građana Srbije.
Ministar nije ni govorio ništa konkretno o ovom zakonu, jer o ovome nema šta da se kaže. Ministar je ovde trebalo je da se pojavi, pa i Vlada Republike Srbije, sa jednim novim zakonom, sa novim tekstom zakona, da ga predstavi Narodnoj skupštini i da onda ozbiljno radimo ovaj posao. Da ozbiljno raspravljamo i razgovaramo o tom zakonu, a ne da se ministri, kako kome padne na pamet da se prošeta kroz Narodnu skupštinu, da se igraju sa narodnim poslanicima i da vređaju dostojanstvo ovog parlamenta tako što nam podnose neke zakone sa dva člana.
Naravno, razumem ja da nekada izmene zakona moraju da imaju dva člana, ali u ovom slučaju za tim nije bilo potrebe, već je bilo potrebe za jedan ozbiljan nov zakon, o čemu bi narodni poslanici ovde raspravljali.
Dakle, rekao je ministar da su ovaj predlog zakona uradili, sedeli, valjda, u njegovom kabinetu, samo ne znam da li je on bio tu, to nije rekao, predstavnici svih izdavača. Kakve veze imaju predstavnici izdavača sa pisanjem teksta zakona? Razumem ja da kada se pojavi predlog zakona svi zainteresovani mogu da komentarišu, ali da učestvuju u radu? Valjda Ministarstvo prosvete ima dovoljno stručnih kadrova i valjda je ministar nekakav stručnjak, tako se bar predstavlja, da su mogli sami da urade, ako ne ceo zakon, onda bar četiri člana Predloga zakona o kojima danas pričamo.
Naravno, ministar se ne bavi svojim poslom, reče ovde kolega Veselinović, ne meša se u svoj posao i to je tačno. Nisam pročitala danas u novinama komentar ministra vezano za trovanje ovih učenika u hotelu "Petrus" u Paraćinu, učenici Hemijsko-tehnološke škole, naravno, ne mislim da ministar direktno može biti odgovoran zato što su se maturanti u nekoj školi otrovali, ali da se ministar ne oglasi i da ništa ne kaže na tu temu, to jednostavno nije verovatno.
Na ekskurzijama se dešavaju i dalje mnogo loše stvari, ružne stvari, Ministarstvo prosvete ne reaguje i dalje se ekskurzije, iako je zakonom propisano da ne može da se vrši prevoz noću, vrši se prevoz noću. Ako učenici dođu na odredište u jedan sat noću ili u dva sata, to je valjda, takođe, noćna vožnja. I dalje učenici krenu u jednom autobusu, koji im se pokvari na petom kilometru udaljenosti od škole. Džabe se donose zakoni kada nikome ne pada na pamet da i to što se u ovom parlamentu donese primeni ili da prati primenu nekog zakona.
Svakodnevno po novinama čitamo o prebijanjima maloletnika u osnovnim školama, u srednjim školama, sa težim povredama. Ministar ne reaguje, Ministarstvo ne reaguje, tu i tamo po školama traže od roditelja da sakupljaju novac, da roditelji plaćaju neke čuvare.
Dakle, od sve one priče ministra Vuksanovića kako će on i njegovo ministarstvo da vodi računa o položaju učenika, o bezbednosti učenika, od tog posla sa ovim ministrom nema ništa.
Ali je zato juče Vuksanović sa Poltom potpisao Sporazum o statusu internacionalne škole, koja je inače postala deo obrazovnog sistema u Srbiji. To je američka škola, a u Srbiji postoje i ruska i nemačka i francuska škola.
Sada je, zaista, interesantno da ministar kaže zašto se opredelio da prvi ovaj Sporazum zaključi baš sa Poltom i sa američkom školom, zašto se nije opredelio da to bude ruska škola ili je to opet odnos ove vlade prema različitim partnerima iz sveta.
Neko je ovde rekao da ove izmene Zakona u stvari predstavljaju tehničke izmene i onda je, takođe, kolega dobro primetio da ne može biti tehnička izmena nešto gde se suštinski menja i uvodi jedna potpuna novina, a to je delatnost izdavanja udžbenika za predškolske ustanove. Zaista ne znam da li mi imamo uslove, materijalne uslove, objektivne uslove.
Govorili smo to i kada je bilo reči o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja, da li mi imamo uslove i šta će nama udžbenici za predškolske ustanove, kada nemamo dovoljno predškolskih ustanova u gradovima, kada u prigradskim naseljima ili u selima nema ni pomena o predškolskim ustanovama, a zakon obavezuje roditelje da decu upućuju u predškolske ustanove. Sada će imati obavezu i da kupe udžbenike, a da li će neko da ih koristi, to je nebitno.
Jednostavno, ne radite po nekom logičnom redosledu stvari, nego samo ispunjavate obaveze nekih odande koji vam nalažu. Čudi me da ovde ne stoji da je nekakva direktiva sa Zapada u pitanju, ali to naravno ničim ne može poboljšati status učenika, ni status nastavnika, uopšte prosvete u Srbiji.
Kaže ministar Vuksanović kako je on postigao veliki uspeh, jer sada postoje pre početka školske godine svi udžbenici u knjižarama, svi mogu da se kupe. A sada tu postoje dva problema: prvi problem je koliko je Vlada Republike Srbije učinila da svi zaista mogu da kupe udžbenike, jer, nažalost, mnogi roditelji ne mogu svojoj deci, učenicima da kupe ove udžbenike; s druge strane, udžbenici su zaista poprilično skupi, da ne kažem veoma skupi i, onaj treći, možda čak najvažniji problem koji ministar nije spomenuo, jeste da to što postoje udžbenici ne znači da đaci imaju potrebne im udžbenike, zato što ne smeju da ih kupuju dok ne počne školska godina, jer tek kada počne školska godina onda svaki nastavnik kaže – e, moraš da kupiš ovaj udžbenik, pa, ili je to njegov udžbenik ili udžbenik njegovog sina, zeta, tasta, nije bitno.
Dakle, na udžbenicima se velike pare zarađuju i to opet na štetu roditelja i na štetu učenika. Ta priča Ministrova da postoje udžbenici apsolutno ne znači ništa.
Ja moram, takođe, radi javnosti, da podsetim kako je ministarsku karijeru počeo ministar Vuksanović. To je, onom njegovom čuvenom saglasnošću za uvođenje bosanskog bukvara u rašku oblast i mislim da će po tome zaista ostati upisan ovako najtamnijim slovima u istoriji prosvete u Srbiji, ali, evo, nekoliko meseci kasnije shvatili smo da su se još tada vodili pregovori i da je on bio taj koji je učinio prvi korak, a ishod je da ga sada podržavaju tvorci tog bukvara, ovde u ovoj skupštinskoj sali.
Udžbenici za istoriju za sedmi, osmi razred, osmogodišnje škole i za srednju školu, dame i gospodo i građani Srbije, pišu se u Bolonji. Ovde je Radiša Ilić govorio o nekim detaljima šta sve uče deca u Srbiji i koliko zapravo ne uče pravu istoriju.
Ali ja, i kada smo govorili o zakonima i o osnovnom i o srednjem i o visokom obrazovanju, govorila sam da je sreća ipak da u Srbiji postoji jedan veliki broj nastavnika i profesora, koji predaju pre svega srpski jezik i istoriju, koji nisu podlegli denacifikaciji u koju nas vodi Vlada Republike Srbije od Vlade Zorana Đinđića, preko Vlade Zorana Živkovića i danas Vojislava Koštunice i da oni, bez obzira na sve ove preporuke, uče decu pravoj istoriji, onoj, koja zaista jeste srpska istorija, odnosno koja je realna istorija.
Na koji način se ministar i njegovi sledbenici bore protiv takvih nastavnika? U školama su počele da deluju nekakve nevladine organizacije, koje se predstavljaju kao sindikati, a to su organizacije, odnosno u organizaciji ovog Tadićevog "žutog" lopovskog preduzeća, idu po školama, vrbuju nastavnike i profesore, daju im po sto evra da se učlane u te njihove organizacije, pa im obećavaju poslove za supružnike, za decu itd. i onda u tim redovima pripremaju buduće direktore, tamo u onim lokalnim samoupravama gde oni mogu da utiču na to. To se uveliko radi i na teritoriji Zemuna i na teritoriji celog Beograda i na teritoriji cele Srbije.
I nastavnici reaguju, roditelji reaguju, Vuksanović dobija... Ja znam da je dobio bar desetak primedbi i pisama sa ovim podacima, baš ga briga, on ne reaguje, on je samo taj Gašin nastavljač denacifikacije u Srbiji kroz prosvetu, jer se to najbolje radi pogotovo još od predškolskih ustanova. Njega stvarni problemi ne interesuju, kao što ga ne interesuje materijalni položaj prosvetnih radnika.
Obećao je neko zaista mizerno povećanje plata, koje ti ljudi nisu dobili, i dalje ne dobijaju ni redovno plate, stalno su negde skrajnuti.
Svi ministri nešto, hajde bar ako ništa izađu pa govore da će, ne znam ovaj Stojković će povećati plate u oblasti pravosuđa, naravno ni od toga nema ništa, ali bar kaže da hoće, onaj Tomica Milosavljević kaže da će povećati plate u zdravstvu, ni od toga nema ništa, ali bar kaže. Vuksanović, kao što reče Veselinović, ne meša se čovek u svoj posao. On niti kome šta obećava, niti ga to interesuje, niti se bori za bolji status prosvetnih radnika.
Jedino ume da zapreti da je on spreman da daje otkaze. Ako je zato postavljen za ministra, onda svaka čast onima koji su pritisli zeleno dugme da ga biraju!
Da li se ministar i Ministarstvo na bilo koji način brinu i vode računa o školama i o decu na Kosovu i Metohiji? Naravno da ne. SRS, naša poslanička grupa je imala nekoliko akcija na Kosovu i Metohiji. Poklonili smo svim školama kompjutere, poklonili smo školskim bibliotekama knjige.
Naravno, i dalje ćemo da radimo na tome da ih pomažemo i materijalno i, što je još važnije da ostvarujemo nekakvu komunikaciju, da ta deca i ti roditelji koji žive na Kosovu i Metohiji budu svesni i da znaju da su oni u Srbiji, da pripadaju Srbiji i da postoji bar jedna stranka u Srbiji, a to je SRS, koja vodi računa o njima. Naravno, za Vladu Srbije oni su, očigledno, izbrisani iz sfere interesovanja.
Nije ministar odgovorio, svojevremeno sam ga to pitala, pitali su ga mnogi roditelji, mnogi nastavnici, novine su bile prepune pisanja o onim čuvenim upitnicima u kojima su za decu trebalo da budu upisani svi mogući i nemogući podaci, pa je svoj deci rečeno da moraju te upitnike da donesu, recimo, u petak su ih dobili, u ponedeljak. Šta će deca, plaču kod kuće, moraju da donesu, rekao nastavnik i nema razgovora.
Kada su prikupili sve te upitnike, onda su iz Ministarstva sporta rekli, otprilike, 10 dana kasnije, da nisu ni morali roditelji da popunjavaju u upitniku sve rubrike, nego samo ime, prezime itd. Dakle, ostaje pitanje, i podsećam radi javnosti, za šta su upotrebljeni ili zloupotrebljeni ti upitnici, odnosno za šta će biti zloupotrebljeni kada ta deca odrastu?
Na jednoj od sednica je Tomislav Nikolić postavio pitanje i nismo dobili odgovor od ministra – ko je dozvolio i ko je distribuirao upitnike učenicima po Kragujevcu, gde je trebalo da odgovore učenici u Kragujevcu i selima oko Kragujevca, da li koriste engleski jezik u svojoj kući i u svojoj porodici, tako još neka glupa i besmislena pitanja su bila u tom upitniku.
Dakle, svaki čas poturate nešto iz Vlade i iz Ministarstva, proturate nešto kroz škole, kroz predškolske ustanove, uticaj nevladinih organizacija, direktan uticaj ovih "žutih" lopova.
Naravno, ministar je sa njima u mnogo dobrim odnosima, tako da njemu to ne smeta, a očigledno ne smeta ni Koštunici, pošto se oni već dogovaraju o nekoj budućoj koaliciji.
Opet ponavljam, najtužniji i najstrašniji deo cele ove priče jesu ti udžbenici kroz koje učenici treba da čitaju, da uče i da nauče, da odgovaraju za neku ocenu, da su takvi da im je cilj da potpuno izbrišu sve što je srpsko u udžbenicima istorije. Ponavljam da se ti udžbenici pišu u Bolonji i zato ne znam šta će nam ovaj zakon. Ne znam koje će udžbenike da izdaje ovaj zavod.
Sreća je i za tu decu koji su osnovci, a koji će vrlo brzo biti u prilici da čitaju i ozbiljnije knjige, sreća je i za državu Srbiju da postoji jedna velika edicija SRS, do sada izdatih 64 knjige prof. dr Vojislava Šešelja, u kojima je do detalja opisana srpska istorija, i ona dalja i ona novija. Sve više je, hvala Bogu, građana u Srbiji, srednjoškolaca, studenata koji kupuju te knjige, koji čitaju te knjige, a vrlo brzo će i oni koji su sada osnovci, koji uče bolonjsku istoriju, preći na tu pravu istoriju i pravu edukaciju iz knjiga prof. dr Vojislava Šešelja.
Dame i gospodo, ovo zaista na način na koji radi ovaj parlament je vređanje dostojanstva samog parlamenta. Ajde što nas ministri ignorišu, nego čak ni Zoran Balinovac više nije spreman da sedi i da sluša narodne poslanike. Ovo zaista prevazilazi sve mere normalnog ponašanja.
Ovo ovde što je rekao Zoran Balinovac o Predlogu ovog zakona, nije rekao ništa, čak ni iz obrazloženja Vlade Republike Srbije i zato ću pročitati samo dve stvari iz ovog obrazloženja – Razlozi za donošenje zakona.
Kaže: "Zakon o državnim službenicima koji stupa na snagu 1. jula 2006. godine, na potpuno nov način uređuje radnopravni položaj zaposlenih u državnim organima. Zakonom o državnim službenicima predviđeno je i to da se plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika uređuju posebnim zakonom.
Plata kao osnovno pravo iz radnog odnosa, prema koncepciji zakona o državnim službenicima, treba, s jedne strane, da odražava složenost i odgovornost poslova koji se rade (što proizilazi iz novog koncepta zvanja koja se vezuju za poslove, a ne za ličnost), a s druge strane, da odražava rezultate rada (što proizilazi iz koncepta napredovanja na istom radnom mestu).
Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika upotpunjuje se normativni okvir neophodan da bi se državni organi, pre svega organi državne uprave, razvili na savremenim principima".
Stvarno ne znam da li je ovo neko razumeo, pogotovo šta je Vlada htela ovim da kaže. Zato u poslednjem delu – Sredstva potrebna za sprovođenje zakona, kaže: "Za sprovođenje Zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Za sprovođenje Zakona potrebno je da se u budžetu Republike Srbije za 2007. godinu obezbede dodatna sredstva od 4.365 miliona dinara. Time se sadašnji fond sredstava za plate uvećava za 41%".
Moje pitanje se nastavlja na onu priču o prethodnoj tački dnevnog reda, da li ovo znači da se već sada predviđa ovim zakonom da će se državnim službenicima u idućoj godini povećati plate za 41%, ako to jeste tako, neka je, ako država ima pare, nemam ništa protiv, ali onda postavljam pitanje šta je sa zaposlenima u lokalnoj samoupravi, da li će i njima iz budžeta da se obezbedi plata povećana za 41%. Ne verujem, pošto Dinkić preti lokalnim samoupravama ako ne smanje broj zaposlenih da će da im smanji plate.
Da li to znači da će takođe iz budžeta biti predviđene i veće plate za zaposlene u zdravstvu za 41%? Da li to znači da će za 41% da se povećaju plate u prosveti? Malopre kada sam govorila o prosveti, slala poruke ministru prosvete, Vuksanoviću, kada sam završila onda mi je naš novi kolega poslanik sa Kosova i Metohije rekao da je ministar Vuksanović školama na Kosovu i Metohiji, čak, ukinuo neki dodatak koji su do sada imali, neka sredstva kojima su kupovali ogrev, održavali školske objekte, to im je ukinuto.
A, ako neko dođe u lokalnu samoupravu da traži ili do Ministarstva, ako stigne, pošto je vrlo teško doći do ministra, onda se kaže, tom direktoru škole, da se obrati UNMIK-u da im oni daju pare da kupe ogrev za škole u kojima uče srpska deca na srpskom Kosovu i Metohiji.
Dakle, ovo su otvorena pitanja, ne za Balinovca, on nema pojma o tome, nego za ministra Dinkića i za Vojislava Koštunicu, ako će zaista svim budžetskim korisnicima ovako da se povećaju plate za 41%, onda bi trebalo da znači da ova vlada dobro radi, ali od tog posla nema ništa.
Još jedno pitanje – da li to znači da će se i penzije povećati za 41% ili je ovo samo zakon, i suština je njegova u članu 8. gde se kaže: "Osnovica je jedinstvena i utvrđuje za svaku budžetsku godinu zakonom o budžetu Republike Srbije".
Znate šta ovo znači? Znači usklađivanje plata zaposlenih po ministarstvima sa ostalim delovima državne uprave, jer u ostalim delovima državne uprave plate zaposlenih su veće nego što je to u ministarstvima.
I umesto da samo ministarstvima povećaju plate, samo onima zbog kojih donose zakon, oni donose ceo zakon i to potpuno nakaradan.
Zoran Balinovac, poziva narodne poslanike da usvoje ovaj pametan zakon?! A, ja pozivam Zorana Balinovca da u ime Vlade Republike Srbije povuče ovaj glupi zakon.
Onda, još reče Balinovac, dobro je malopre poslanik Perić rekao, kaže, takvo nam je stanje (kako on to teatralno, jer on misli da je na nekoj sceni ovde) u ovoj oblasti kada su u pitanju plate državnih službenika i nameštenika, to je naziv iz ovog novog zakona o državnoj upravi protiv kog smo mi bili, hvala Bogu da jesmo, kaže, u ovoj oblasti imamo polurasulo. Stanje polurasula?!
To kaže čovek koji je visoki državni funkcioner, više od 10 godina, zamenik ministra pravde, julovski zamenik ministra pravde, a posle toga, visoki funkcioner, odnosno kada je bio u funkciji zamenika ministra pravde, doveo je za ručicu Gorana Kljajevića kao šefa kriznog štaba u taj isti Trgovinski sud. Zoran Balinovac, on je bio prisutan kada su obijali kancelariju i fioke tadašnjeg predsednika, Milene Arežine.
Onda ga je Koštunica uzeo za svog specijalnog savetnika za pravna pitanja i uvredio sve pravnike u DSS-u, samo ne znam zašto nisu reagovali, ali to je njihova stvar i danas je on, više nije sekretar, kako sam ga ja u onom prepodnevnom delu nazvala, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, tako je sebi nadenuo ime novim zakonom koji stupa na snagu 1. jula.
Šta nam kaže ovaj zakon o platama državnih službenika i nameštenika?
U članu 3, odnosno iznad člana 3. kaže se – Početak prava na platu i prestanak prava na platu. Dakle, jezički potpuno suvišno i nepotrebno. Očigledno je ovo radio neko ko baš, odnosno Balinovac koji ne stoji dobro ni sa srpskim jezikom, a sa pravom, to odavno znamo da ne.
U članu 4. se kaže: "Državni službenici i nameštenici imaju pravo na mesečnu platu.
Plata se isplaćuje u tekućem mesecu za prethodni mesec".
Šta znači da imaju pravo na mesečnu platu? Valjda imaju pravo na platu.
Da li to znači da ako neko radi do 20-tog u mesecu i prestane mu iz bilo kog razloga radni odnos, da on nema pravo na platu na tih 20 dana?! To znači, ako čitamo član 4. Predloga zakona.
Ili, potpuno nepotrebno iznad člana 7. kaže – Osnovna plata. Ispod toga – Kako se određuje osnovna plata i onda se u tekstu člana 7. kaže kako se određuje osnovna plata.
Zaista, kao da je neki priručnik za polupismene, a ne Predlog zakona koji će, ako ga usvojite, primenjivati diplomirani pravnici.
Dalje, u članu 9. mi, srpski radikali, smo imali jednu intervenciju amandmansku i rekli smo da se koeficijent za položaj i izvršilačka radna mesta određuju tako što se, jer je u zakonu stajalo – time što se, govorićemo o ovome kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, a ovo sada pominjem zato što smo u međuvremenu dobili mišljenje Vlade i obrazloženje zbog čega se naši amandmani ne prihvataju, i toliko bezobrazluka zašto se ne prihvata ovaj član 9. da je to prosto neverovatno. Nadam se da će Balinovac biti prisutan kada budemo govorili u pojedinostima, pa da mu ipak u lice kažem neke stvari.
U članu 10. u drugom stavu je predviđeno, ne znam, da – "Platna grupa u koju se svrstava položaj u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Ustavnog suda i službama organa čije članove bira Narodna skupština određuje se njihovim aktima, pri čemu se polazi od opštih pravila za razvrstavanje radnih mesta" i ovde bi trebalo staviti tačku, ali Balinovac dalje kaže, "i teži da ona budu jednako vrednovana kao slični položajima u ministarstvima, službama Vlade i sudovima".
Kako može u zakonu da stoji da se nešto teži. Zakon kaže, nešto jeste ovako, a nešto nije ovako. Nešto može, a nešto ne može. Zakon, dame i gospodo, vi koji niste pravnici, a ja mislim da ste naučili koliko sam ja za ovom govornicom, skrećem pažnju na tu zakonsku terminologiju i ove novotarije su neverovatne.
Sada imamo član 13, a to je najinteresantniji član, u tom članu se govori o koeficijentima. Ja mislim da će sada sva srpska javnost koja prati rad ove skupštine, biti, blago je reći, šokirana.
Dakle, mlađi referent u organima državne uprave ima koeficijent 1,00, a prva grupa položaja, to je neka deveta po redu, ima devet puta veću platu. Nikada, ali nikada u Srbiji nije bio odnos najniže i najviše plate 1:9!! Zaista je preterano i neverovatno da narodni poslanici na to ne reaguju i neverovatno je da je nekome u Vladi palo na pamet da predloži ovakav zakon.
Ljudi moji, razlika jedan kao najniža plata, a najviša devet puta veća, ja mislim da to niko zdrave pameti i zdrave logike ne može da prihvati!! Ovo nije demagogija, ovo je stvarno nešto što je neprihvatljivo i što nikada, ali nikada u Srbiji nije bilo!! Ima nas ovde i sa 20, 30 i više godina radnog staža i sa pamćenjem tolikim i neka zaista neko kaže, a drvlje i kamenje uvek sasipate vi iz vladajuće koaliciji kada govorite o nekim ranijim sistemima, ali ovakvo čudo i to znaju svi koji sada gledaju ovu skupštinu i verovatno se svi krste i pitaju koja je to drskost, koji je to bezobrazluk Vlade Vojislava Koštunice da predloži ovakvo čudo!!
Ko određuje koeficijente?
U trećem stavu člana 15. kaže se: "Predsednicima žalbenih komisija Vlade i pravosuđa i savetnicima predsednika Vlada i potpredsednika Vlade koji su u radnom odnosu, pripada koeficijent položaja koji odredi Vlada". Ovo mora da se briše. Zašto bi samo oni bili povlašćeni da njihov koeficijent određuje Vlada, ako je sve drugo regulisano zakonom. I ko su ti ljudi?! Ko su ti predsednici, kojih žalbenih komisija, koji su to savetnici, da li se ovde misli na Đilasa i na Narodnu kancelariju.
Ionako ste im, gospodo, dali mnogo, odnosno uopšte je neprihvatljivo da su predviđeni budžetom, a dobili su poprilično para budžetom. I još će sada biti posebno povlašćen onaj "žuti" kriminalac, Đilas, koji je onoliko opljačkao i koji se hvali koliki mu je prihod godišnji, koliko miliona mesečno, i njemu treba posebna plata da bude regulisana ovim zakonom. Neverovatno!!
Član 16. mora da se briše, jer govori o napredovanju državnog službenika u viši platni razred. Ovde je rekao Balinovac da je suština ovog zakona, napisala sam, kaže – "plata se povećava shodno rezultatima rada". Da je do sada bilo tako Balinovac bi još primao pripravničku platu. "Državni službenik", kaže član 16, "kome je dve godine uzastopno određena ocena naročito se ističe napreduje za dva platna razreda.
Za jedan platni razred napreduje državni službenik kome je dve godine uzastopno određena ocena ističe se", za jedan platni razred, dobar, ističe se, dobar itd.
Kolege poslanici, ovo su zaista gluposti, zato što je ovo nešto što je u praksi apsolutno neprimenljivo. Opet ću da vas podsetim da je Srbija već jednom ovo vežbala. Imali smo ovo. Ja sam radila u lokalnoj samoupravi i imali smo isto tako obrasce koji su se popunjavali, "dobar", "ističe se", "naročito se ističe" itd. Kriterijumi ne postoje. Nemoguće je na ovaj način utvrditi kriterijume, da neko nekoga prati dve godine, i da neko bude nekome posebno simpatičan.
Dakle, zloupotreba "naizvolite" u primeni ovog zakona. Nema egzaktnih podataka, nekih stvari na osnovu kojih može da se kaže ko je dobar, ko se ističe, ko se posebno ističe. Kriterijumi će biti stranačka pripadnost i to je savršeno jasno. Dok su na vlasti ovi iz DSS, G17 plus i ovi koji su sada, njihovi će biti u prednosti.
Kada dođe neko drugi, odnosno tamo gde je neko drugi u nekim organima, pošto je mnogo "žutih" u raznim državnim organima, iako kažu da su oni opozicija, naravno to je laž, onda tamo napreduju njihovi. Oni koji nisu iz tih stranaka nikada napredovati ne mogu po ovom zakonu. Ovo jednostavno mora da se briše, ne smemo zakonom da otvaramo mogućnost zloupotreba.
Opet podsećam, kada je to bilo jednom u primeni, a bilo je, šta su onda zaposleni radili?
Pola radnog vremena su se bavili sami sobom, upisivali koliko je stranaka ušlo, koliko je puta telefonirao, koliko je izdao tamo nekih uverenja, koliko pregledao papira. To je zaista neverovatno i gubljenje vremena i besmisleno i neprimenljivo. Ovo mora da se briše.
Onda, u članu 18. govorite – "Državnom službeniku koji stupa na radno mesto rukovodioca unutrašnje jedinice uvećava se koeficijent za dva platna razreda".
Ne znam zašto bi preskakao, zašto to nije jedan platni razred, zašto taj dvoskok treba da učini, zaista mi nije jasno, osim ako nije svrha i ovog zakona ista kao i Zakona o državnim službenicima, a tada smo govorili – državni sekretari itd. na po pet godina, da biste ostavili zaleđinu kada izgubite vlast.
Verovatno, to isto hoćete, da neke svoje uhlebite da preskoče jednu stepenicu, da im date dobre plate i da lepo uživaju. Zato – Dodatak za dodatno opterećenje na radu, član 26. u stavu 2. i 3. kaže, dodatak za dodatno opterećenje od najmanje desetak radnih dana mesečno, a odnosi se na to ako na jednom mestu, ako čovek obavlja jednu vrstu posla, a njegov kolega na bolovanju, onda će on mesec dana da obavlja i jedan i drugi posao pa, onda, ako radi do deset radnih dana, nikom ništa, a ako radi najmanje deset radnih dana, zamislite, velikodušno, biće mu plata povećana za četiri posto. Strašno. Ako radi više od deset dana, onda će mu plata biti povećana pet posto.
Znate, ovo je opet vređanje i tih ljudi. Ovako ste sa četiri posto skoro povećali platu zaposlenima u zdravstvu. To vam je izgleda neka brojka koja vama nešto znači, samo ja ne razumem šta bi to moglo da vam znači, ali je zaista ovo neprihvatljivo.
Bolje kažite da mora da radi dva posla neko zato što nema trenutno kolege na poslu i da radi za onu platu koju inače prima, a ne da bude duplo opterećen, a da dobije samo četiri posto plate i to samo ako radi više od deset dana. Dakle, ovo nije dobro i to mora da se menja. Mi smo predložili amandmansko rešenje. Kada budemo govorili o tome, onda ćemo da pričamo detaljnije.
Prekovremeni rad, predvideli ste da se prekovremeni rad ne plaća. Ovo nije dobro i ovo ne sme da ostane.
Kaže: "Izuzetno, državnom službeniku koji ne može da iskoristi slobodne sate zbog toga što priroda poslova radnog mesta češće zahteva tako obiman prekovremeni rad, može da se isplati dodatak za svaki sat prekovremenog rada, koji iznosi 26%". Tako ste to formulisali da isključivo od nekog šefa zavisi da li će neko dobiti prekovremeni rad ili će dobiti slobodne dane. Ovo ne može ovako.
Dakle, svako u državnim organima koji mora da radi u interesu službe, evo, recimo, Narodna skupština nekada zaseda do jedan, dva sata noću, naravno, sve prateće službe u Skupštini moraju da budu tu.
Sada mi ćemo njih da teramo, zato što se poslanicima vladajuće većine ne dolazi na Skupštinu, zato što već sutra Skupština neće imati zasedanje iz ko zna kojih razloga, možda ćemo prekosutra, verovatno u četvrtak, raditi do ponoći, ove ljude koji su ovde zaposleni da sede tu zato što poslanici rade, i da im kažemo – baš vam hvala što ste vi ovde odsedeli do ponoći, ali mi to vama nećemo da platimo, idite vi kući, pa jednog dana možda i dobijete neki slobodan dan.
Dakle, ovo je izrabljivanje i ovo ne sme da ostane u zakonu. Svaki minut prekovremenog rada, ako zaista postoje razlozi da se prekovremeno radi u državnim organima i bilo gde, svaki minut prekovremenog rada mora da se plati.
Naravno, kao u Evropi. Bravo, Jojiću! Ako se prati Evropa, ne vidim što se ovde preskoči na ovako bitnom segmentu.
Dodatak za ostvarivanje rezultata rada, to vam je član 48. u 3. stavu kaže: "O dodatku za ostvarene rezultate rada i o njegovoj visini rešenjem odlučuje rukovodilac državnog organa, na predlog koji daje, posle razgovora s licem koje je neposredno pretpostavljeno namešteniku, rukovodilac unutrašnje jedinice" itd.
Dakle, ne taj ko rukovodi, nego opet neko sa kojim će ovaj da se savetuje. Opet prepreke, opet mogućnost zloupotrebe, opet ako slučajno nekog ko vam je nadređen popreko pogledate, ode plata, ode dodatak, nema prekovremenog rada, nema prelaska u drugu grupu.
Neverovatno.
Član 50. kaže: "Uredbu kojom se propisuju naknada troškova državnih službenika i nameštenika je visina njihove otpremnine... Vlada donosi do 1. januara 2007. godine". Volela bih da Vlada kaže Narodnoj skupštini, odnosno da Narodnoj skupštini da informaciju o ovoj uredbi, da vidimo koliko je to para, kome su date, na koji način itd.
Član 54. – mislim da zaista niko neće biti ko neće glasati za ovaj amandman gde smo predložili da se ovo briše. Između ostalog, da ne čitam ceo član, u 2. stavu kaže: "Godine 2009. i 2011. u viši platni razred može da napreduje najviše po 20% ukupnog broja državnih službenika u državnom organu" itd.
Šta ćemo ako 70% državnih službenika ispuni sve one zahteve koji su prethodili ovom članu 54.
Šta ćemo mi da kažemo – zakon je rekao da samo 20% može da napreduje, a vi 50% još što vas ima, što ispunjavate te uslove, izvinite, nije vas Balinovac predvideo.
Ko će da izabere, od tih 70% koji ispunjavaju uslove, ovih 20% koje Balinovac predviđa?
Ovo je stvarno van zdrave pameti i ovo apsolutno mora da se briše, da nestane iz ovog teksta zakona, ako hoćete iole dobar zakon.
Na kraju, u članu 59. ste rekli da zakon stupa na snagu 1. jula 2006. godine, da se neke odredbe primenjuju od 1. januara 2008. godine, a da se član 16. primenjuje od 1. januara 2011. godine, a član 16. je onaj član koji mora da se briše, a to je onaj član "naročito se ističe", "ističe se" itd. Znate, 2011. godine ćete biti mnogo daleko i potpuno zaboravljeni vi koji ste tvorci ovog zakona, mislim, u političkom smislu zaboravljeni.
Dakle, pozivam predstavnika Vlade u odsustvu da povuče ovaj zakon, pozivam kolege poslanike, ako se to ne desi, da barem glasaju za naše amandmane, da bi zakon bio koliko-toliko i primenjiv, praktičan i pravičan. Bez toga ćete doneti jedan zakon koji će napraviti papazjaniju u državnim organima, koji će dovoditi do takvih zloupotreba, do tako loših međuljudskih odnosa, do poltronisanja, da će to biti najstrašnije videti na delu. Dakle, još jedan poziv da se ovaj veoma loš predlog zakona povuče.
Dao nam je vrlo značajne informacije zbog nestrpljenja ovih koji su prihvatili ovaj dnevni red i koji su mislili da će to ovako mnogo brže da se završi, ali sad šta da vam radim, tražili ste - gledajte. Mi ćemo naših 60 i nešto minuta svakako da iskoristimo.
Ne znam odakle ideja ministru Dinkiću da ovde, kada se obraćao narodnim poslanicima, primeti da poslanici nemaju primedbi na ova dva predloga zakona o kojima danas govorimo, znači o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Mi iz SRS i te kako imamo primedbi, i na ove predloge zakona i naravno na generalnu politiku Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije, a to je svakako u ovako bliskoj vezi.
Mi ćemo o konkretnim primedbama govoriti kada se bude govorilo o predlogu ovih zakona u pojedinostima, odnosno kada budemo raspravljali o amandmanima koje je podnela poslanička grupa SRS. Ne znam da li treba da se izvinimo nekim od poslanika, jer sam sinoć čula jednu koleginicu u jednoj televizijskoj emisiji, koja se pohvalila kako ova skupština mnogo brzo radi i kako se brzo donose zakoni, ali jedini problem je što poslanici SRS neće da se dogovaraju pre ovih sednica sa ministrima, pa bi onda možda to značilo da ne bi trebalo da podnose amandmane i onda bi Skupština radila mnogo brže i mnogo efikasnije.
Ja još očekivala da će koleginica da kaže da bi trebalo da se ukine opozicija u parlamentu.
Bez obzira na to, mi jesmo podneli veliki broj amandmana i govorićemo o tim amandmanima, i objašnjavaćemo ministru ono što mislimo da treba da mu objasnimo, naravno i kolegama koji tada budu u sali, ako ih bude, pošto ih danas uglavnom nema.
Neću govoriti nešto posebno ni o jednom od ova dva predloga zakona, ali ću govoriti, odnosno osvrnuću se na ono što je ministar u svom uvodnom izlaganju govorio, jer je zaista ovde bilo nekoliko interesantnih primedbi ministra Dinkića, koje svakako treba da se prokomentarišu.
Reče na početku Dinkić da mu je čast da govori o ovim zakonima o smanjenju poreza i onda se prisetih, pretpostavljam da se sećaju građani Srbije, bila je to izborna kampanja, kada je Dinkić počeo javno da se svađa sa ovima iz Tadićevog žutog lopovskog preduzeća, pa je onda imao jedan duel sa, do tada prijateljem, Đelićem, pa su se onda javno pred građanima Srbije posvađali, pa su se tada javno izvređali i onda su govorili o tome što danas ministar Dinkić nama predlaže i tada se Dinkić maltene zakleo pred javnošću Srbije da će ovo biti prvi od njegovih poslova kada bude ministar u Vladi.
I eto, Koštunica je hteo da se desi i to čudo, da Dinkić bude ministar u Vladi, ali mu je trebalo dve i po godine da dođe do ovih predloga, koji sada ništa ne znače. Sećam se da je bila baš žestoka svađa, ko žene preko plota, tako su se svađali - ni na sahranu neće da mu dođe, tako je rekao. A kad je Đelić vređao Mirosinku, onda je Dinkić rekao - ne diraj mi mamu. To je bilo u tom duelu, tako je Mirčiću.
Dalje, kaže ministar Dinkić ovde da je on, sebi je to pripisao, napravio višak u korist poreskih obveznika i korisnika budžeta. Ako je to istina, zašto su svi korisnici budžeta, odnosno većina korisnika budžeta nezadovoljni Dinkićevom politikom? Zašto prete štrajkom prosvetari, i zdravstveni radnici i zaposleni u sudovima? Ne znam u čemu je problem? Da li oni ne slušaju ono što im Dinkić priča, nego veruju svojim očima i ušima, to je prosto neverovatno.
A tek penzioneri, to je posebno pitanje za ministra Dinkića. Ako ima toliki suficit u budžetu o kojem smo govorili kada smo ovde pričali o budžetu, zašto onda penzioneri kukaju, zašto ti ljudi nemaju od čega da žive i zašto se ova vlada i ministar Dinkić, koji inače vedri i oblači u ovoj vladi, malo ne pobrinu za penzionere, za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike, šta će sa onima što svaki dan pišu po novinama da ljudi, zahvaljujući Dinkićevim zakonima i zakonima Tomice Milosavljevića, ne mogu više da popravljaju bolesne zube, trpe bol, ne mogu da vade zato što nemaju para da odu kod zubara, jer dolazak kod zubara i razgovor se plaća, a tek intervencija, to je posebna priča.
Mi smo to govorili i kada su ti zakoni bili na dnevnom redu, ali sve ovo mora da se ponovi, pre svega radi javnosti Srbije, jer ono što je ovde Dinkić ispričao, kad bi mu građani verovali, bili bi ubeđeni da će od sutra živeti bolje.
Nažalost, nije to tačno, ono što je Dinkić ispričao lepo je zvučalo, ali je neprimenljivo i od toga nikome neće i ne može biti bolje.
Reče Dinkić, sav višak prihoda može da se investira. Sad ga pitam, iako nije ovde, u šta je on to, odnosno Vlada Srbije, u šta su investirali taj višak, zašto ako imaju taj višak, a on kaže da taj višak može da se investira, zašto to čuvaju, za koga, zašto to ne investiraju, zašto ne obaveste javnost o tim investicijama.
A investicije uglavnom nisu nešto što može da se sakrije, nije to kutija šibica, pa da ne znamo u šta se to investiralo. Očekujem da ministar odgovori na ova pitanja koja je samo nabacio u svom uvodnom izlaganju.
Rekao nam je takođe da je Vlada donela nacionalni investicioni plan. Mi se svaki put ovde, kada dođe neko od ministara, iznenadimo nekakvim strategijama, planovima, nešto što Vlada mulja, a javnost Srbije nema pojma šta je to.
Pre neki dan nama ministar trgovine govori o nekoj strategiji razvoja turizma, Dinkić nam danas govori o nacionalnom investicionom planu.
Doduše, ministar Stojković nam je ovde ponudio na usvajanje i skupštinska većina je usvojila strategiju reforme pravosuđa, i danas su svi narodni poslanici dobili ovu vrlo skupu brošuru, vrlo kvalitetno izrađenu, odnosi se na nacionalnu strategiju reforme pravosuđa, kaže - promene koje će ubrzati priključenje Srbije u EU. Pogledam, odgovorni urednik ovog časopisa je Đorđe Cvetičanin.
Znate li ko je to? Taj je kao visoki JUL-ovski funkcioner bio sekretar Ministarstva pravde do 2000. godine, inače blizak prijatelj Zorana Balinovca.
Zoran Balinovac je onaj što je bio zamenik ministra pravde kao JUL-ovski kadar, a danas je valjda glavni svetnik za pravna pitanja kod Koštunice, a i sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo.
Zamislite ovu laž ministra Dinkića. Kaže - moraće Skupštini da predloži rebalans budžeta zato što nisu očekivali ovako velike privatizacione prihode.
Ne znam kako je moguće da ministar za šest meseci nije mogao da isplanira šta će se dešavati u toku ove godine, već je tada počeo borbu sa Karićem, već je tada znao da će sad on da upravlja, da on sad smulja 063 mrežu, svejedno da li lopov Dinkić ili lopov Karić, građanima je isto.
Ali bih volela da je Dinkić ovde da ga pitam, kada već govorimo o prihodima od privatizacija, da ga podsetim na obećanja njihovih koalicionih partnera, a i njegovo, da će da se izvrši revizija privatizacija, pa da će da odgovara neko za neke kriminalne privatizacije, pa da će, posle toga što će neko da odgovara, radnicima koji su kroz kriminalne privatizacije ostali bez posla ili bez onih propisanih otpremnina sve to da bude nadoknađeno.
Naravno, ništa od toga nije tačno i ništa od toga nema. Podsetila bih ministra da je on u izbornoj kampanji bio taj i njegova sada stranka, koji su pričali i o Janjuševiću i o Kolesaru, a sada ga pitam - zašto nemamo konkretno rešenje problema Cementare Popovac, tu je umešan Janjušević, tu se vodi krivični postupak, nekoliko puta sa ovog mesta sam govorila da Popovac jednom mesečno posećuje gospođa Đinđić. Zašto posećuje? Valjda dolazi po svoj deo, to joj je ostalo od muža.
Dakle, mnogo toga je samo začačkano, započeto, ništa nije do kraja dovedeno i građanima Srbije je sve to jasno i, verujte, građanima Srbije je muka od tih vaših nazoviborbi protiv korupcije, gde nešto čačnete kada se neko sukobi direktno sa nekim od ministara.
Najčešće sa Dinkićem, pošto je on vršilac dužnosti ministra pravde u Stojkovićevom odsustvu, pa on preti razrešenjima sudih svih, pa on upozorava koga u sudovima treba hapsiti, on kaže da ne uvažava odluke Vrhovnog suda itd.
Kada je spominjao ovde ministar, ne znam, kako će ovi zakoni značajno doprineti zapošljavanju mladih, zapošljavanju invalida, zapošljavanju starijih od 45 godina, to zaista lepo zvuči i niko normalan ne bi rekao da ima nešto protiv da se stvaraju uslovi za zapošljavanje i mladih, i invalida i ovih koji su ostali bez posla i imaju preko 45 godina.
Zaista u ovu priču niko normalan takođe ne može da poveruje. Gde misli ministar Dinkić da zaposli te ljude, u koju privredu, u koja preduzeća. Prvo, uništeno je sve što je moglo da se uništi od 2000. godine do danas, kroz sve te kriminalne privatizacije. Ljudi su ostali bez posla i kroz one koje možda nisu bile onako očigledno kriminalne, ali sada su posledice tih, hajde da kažemo zakonitih privatizacija, na delu.
Jer su to oni pametni investitori, uglavnom pripadnici ovog lopovskog žutog Tadićevog preduzeća, koji su pokupovali ovako firme sa najboljim lokacijama, koje možda i nisu bile nešto značajne kao firme, poput Frizerske zadruge u Beogradu. Oni su imali na najboljim lokacijama objekte, taj novi vlasnik i takvih ima koliko hoćete u Srbiji, obavezali su se ugovorom da za dve godine ili za tri godine neće otpuštati radnike.
Za te tri godine ništa nisu ni radili. Nijedan dinar nisu uložili. Nikoga zaista nisu otpustili, ali prošlo je vreme na koje su oni bili ugovorom vezani.
Posle tog vremena, kaže, izvinite, bavim se ugostiteljstvom i mene ne interesuju frizeraji, frizeri i frizerke doviđenja, napolje, ovde radim nešto drugo.
Takvih imate na stotine hiljada. Ko će sve njih da pozapošljava, džabe Dinkić obećava kroz ove zakone, nema šanse, nažalost. Verujte da bismo mi u SRS bili srećni i zadovoljni kada bi bilo moguće da Dinkić uradi ovo što je danas obećavao. Znamo da od toga posla nema ništa.
Em privreda ne radi, nemaju gde da se zapošljavaju novi ljudi, a pored ovih što kroz privatizacije otpuštaju radnike, imamo i Dinkićevu pretnju svim državnim organima, svim lokalnim samoupravama, otpuštajte radnike ili nema plata.
Ne povećanja, nema uopšte, ko ne otpusti ne znam koliko, 10 ili 15% Dinkić zacrtao, i ko toliko ne otpusti, taj ne može dobiti nijedan dinar od onoga što je ovde u ovoj skupštini izglasano da treba da dobije, zato što to Dinkić ne da.
Jedino se dogovorio sa Bogdanovićem. U gradskoj upravi se niko ne dira. Oni i dalje dovode koga hoće, oni i dalje povećavaju plate kome hoće i Dinkić sve to aminuje, odnosno Vojislav Koštunica. On je, čini mi se, predsednik Vlade, formalno bar. To je koalicija, naravno.
Dalje, kaže Dinkić, kroz ove zakone razdvojiće se zdravstveni i penzioni fond za zemljoradnike da bi zemljoradnici mogli da overavaju zdravstvene knjižice.
Ovo je najveća prevara koju je Dinkić mogao, ili bilo ko ko je mogao da izgovori, a koja se odnosi na zemljoradnike. Ovo je drskost.
Prvo ste to uradili sa taksistima, Dinkić je to uradio, razdvojio im je zdravstveno i penziono, pa onda ti ljudi sada imaju prosek od neke 4.000 dinara, čini mi se, na ime tih uplata. Tu ih je limitirao da niko od taksista ne može na kredit da kupi nijedno vozilo niti bilo kakav kredit da uzme, a vozila su taksistima valjda osnovna sredstva. Tim pre što im je Velja Ilić obećao da će moći da uvoze to pod povoljnim uslovima, naravno i to je bila varka i laž.
Sada da se vratim na ovo penziono i zdravstveno za zemljoradnike.
Hajde sada da prevarimo još jednom zemljoradnike, razdvojićemo im uplate za penziono i zdravstveno, jer šta će jadni ljudi, moraju da overe zdravstvenu knjižicu, samo ne znam čemu im služi overena zdravstvena knjižica, kao i svima nama, pošto se sve plaća i sa overenom i sa neoverenom ili bez zdravstvene knjižice, potpuno su isti uslovi danas u Srbiji.
Pošto u Srbiji danas nema ni besplatnog lečenja, ni besplatnog školovanja, sve je to pojela demokratije.
Onda kaže, penziono za zemljoradnike kada neće da uplaćuju i ne moraju, državi je to bolje, jer oni ne uplaćuju penziono i ne mogu da očekuju neku penziju, makar ovako jadnu i bednu kakva im je danas penzija.
Nije se setio Dinkić da kaže, hajde ovo koliko zaostaju sa plaćanjem poljoprivrednici i koliko nisu plaćali tih nekoliko godina penziono, hajde da donesemo zakon, kao što smo za zaposlene doneli, da država to refundira da dođemo na neku nulu i da onda od dana stupanja na snagu tog nekog novog zakona počnu sa tim uplatama. Dinkiću to nije palo na pamet. Šta njega briga za poljoprivrednike.
Šta dalje kaže Dinkić, kaže kada su u pitanju umetnici, to takođe ova dva zakona predviđaju, doprinosi za obavezno osiguranje plaćaće se za umetnike ako lokalne samouprave ili neki drugi organi utvrde da su oni umetnici od nekog posebnog interesa. Ovo je zaista neverovatno da ovako paušalno može da se predvidi, umesto da se zna, pa umetnici godinama vode borbu da bi došli zaista u jedan status koji zaslužuju. Govorim o pravim umetnicima.
Onda ovim zakonima Dinkić omogućava Gorici Mojović da ona određuje ko je to umetnik, a ko nije, ili Dinkić lično može da kaže da će Ministarstvo finansija da plaća penziono za Kebu zato što je po Dinkićevim kriterijumima Keba umetnik. Zato, recimo, magistar harmonike Branimir Đokić neće imati šanse da mu se uplaćuju ovi doprinosi, jer nije po meri ni Mlađana Dinkića, ni Gorice Mojović, ni sličnih njima.
Kaže ministar Dinkić koji su to prioriteti Vlade Srbije, Koridor 10, energetika, zapošljavanje, sve prazne priče. Ovde je koleginica iz Dinkićeve stranke inače rekla da je u Srbiji preko 311.000 nezaposlenih mladih ljudi. To je nažalost tačno.
Tačno je da je u Srbiji preko milion uopšte nezaposlenih, koji su uglavnom ostali bez posla kao posledica uvođenja demokratije od petooktobarske buldožer revolucije.
Sada pitam ministra u odsustvu, kako ovaj zakon može da bude garant da će se ovih 311.000 mladih ili milion uopšte, bez obzira na starosnu strukturu, nezaposlenih u Srbiji, kako će na osnovu ovog zakona da se zaposle, gde, kada, to zaista ovi zakoni ne predviđaju i ministar obmanjuje javnost Srbije.
Ministar često ima običaj u poslednje vreme da nešto mnogo hvali ovog predsednika opštine Inđija, ovog Ješića, pa se nešto slika s njim po novinama, proglašava ga najuspešnijim predsednikom opštine itd.
Onda je ovde govorio danas kako treba grinfild investicije da se ulažu u Srbiju i da se na taj način zapošljavaju novi ljudi. To jeste tačno i te grinfild investicije postoje recimo u opštini Zemun.
Tačno je ono što je rekao Dinkić kada se prođe Batajničkim putem od Zemuna do Batajnice da i sa leve i sa desne strane niču nova preduzeća, to je posledica formiranja industrijske zone iz vremena kada su radikali prvi put bili vlast u opštini Zemun, kada ste svi drvlje i kamenje bacali na nas kako rasprodajemo poljoprivredno zemljište za formiranje industrijske zone itd. Vidite, danas je ministar ovde priznao kako je to nešto dobro.
A onda, sa druge strane, pre 10-15 dana Maja Gojković potpiše ugovor za jednu veliku grinfild investiciju od 600 miliona evra i posle dva dana pišu novine, bune se ministri kako je to Maja Gojković kao gradonačelnik, pa sa njom bio još Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, pa još ruski ambasador, pa još poruka da iza toga stoji Putin, kako su oni sve to mogli, a nisu pitali Velju i Dinkića. Danas ovde kaže Dinkić da treba da se zalažemo za te grinfild investicije. Ne bi ništa bilo da smo ih pitali.
Investitori iz Nemačke sa tim grinfild investicijama otišli su iz Inđije u Sremsku Mitrovicu zato što je taj Dinkićev Goran Ješić, najuspešniji predsednik opštine, tražio 30% provizije da bi ta investicija došla u Inđiju. Bogdanović traži više. Čovek je otišao u Sremsku Mitrovicu, izgleda da tamo još nisu dostigli taj nivo.
Taj isti Ješić ruši usred Inđije objekte koji su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture da bi dao se gradi Merkator jer se tu dogovorio oko provizije.
Uzgred, taj uspešni mladi predsednik opštine, koja ima 50.000 stanovnika, ima na birou 10.000 nezaposlenih, toliko o Dinkićevim kadrovima.
Još samo vrlo kratko, pošto smo danas dobili još jednu lepu i skupu knjižicu, brošuru, samo ne znam ko sve ovo finansira. Ovo je od Uprave carina, pošto i to ima veze sa Dinkićem, jer je Dragan Jerinić iz njegove stranke, koji kaže, između ostalog: ''Efikasno funkcionisanje jedinstvene platforme delovanja svih nadležnih državnih organa i relevantnih društvenih organizacija (carinske uprave, Poreske, MUP-a, inspekcijskih organa, Privredne komore - šta će ona tu, ne znam), za šta se u institucionalnom smislu zalažemo i borimo, jer je to jedini efikasan način za stvaranje zdravog društvenog i privrednog ambijenta i svođenje kriminala na društveno prihvatljiv nivo.'' Ne znam da postoji takav kriminal, ali izgleda da je i to neka novina.
O čemu nas obaveštava ovaj Jerinić iz Uprave carina? Da je otpustio 623 zaposlena u Carini, a znam i svi znamo koliko je u Carini zaposleno ljudi u međuvremenu, koji su prihvatili da se učlane u ovu sad novoformiranu Dinkićevu G17, a pre toga su ih zapošljavali ovi žuti, ovi iz Niša, dok je bio Živkovićev kum u carini, Krstić naravno.
Vidite, sada interesantno, između ostalog, zaplenjeni heroin iskazan u gramima išao je od 24.080 grama, to je bilo dok je bio onaj režim; ne, ne, Čedin je porastao na 67.000 grama, pa je ovaj na 324.000 grama, a evo sada se smanjio na 144.000 grama u 2005. godini; manje duvaju, očigledno.
Kako mi da se borimo, preporučuje nam ovaj da se borimo protiv kriminala. Kaže - stop korupciji. Svi poslanici su u ovim knjižicama dobili još jednu ovako karticu, gde se kaže: pozovite tamo neki broj, anonimno i besplatno za pozive sa mobilnog telefona, znate nešto što mi ne znamo, odnosi se na carinu, na carinske radnike. Dakle, još jedan neverovatan poziv građanima, ovo se vrti i na televiziji, i u novinama itd.
Dame i gospodo, da se ne stekne utisak da su poslanici SRS neozbiljno prišli ovom poslu, kratko ću da rezimiram naše amandmane i činjenicu da ne izlaze svi poslanici da ih obrazlažu. Oni koji ne izlaze, nisu tu zato što su sada ispred kapele gde ispraćaju iz Beograda telo pokojnog Miroslava Nedeljkovića, a mi koji smo ovde nismo se javljali po tim amandmanima zato što oni, u suštini, mogu da imaju jednako obrazloženje za sve amandmane. Zato ću još jedanput ukratko da kažem šta je suština naših amandmana i kakva je bila naša namera kada smo ih podnosili.

Dakle, radi se o Zakonu, kako ste napisali, o vraćanju, odnosno restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama. Suština je da mi srpski radikali nemamo ništa protiv da se crkvama i verskim zajednicama, ali ne da se vrati, nego da se da na trajno korišćenje nekad oduzeta imovina. Naši amandmani su upravo u tom smislu.

Podsetiću da smo, pošto smo podneli amandmane na svaki član, na osnovu tih naših amandmana napravili prečišćen tekst Predloga zakona i taj prečišćen tekst dali ministru Parivodiću i svim poslaničkih grupama, zato što nam je bila iskrena namera da se ovaj zakon zaista donese, da se donese voljom većine ili jednoglasno, a u ovom slučaju je to moglo da se desi, ali vi niste pokazali takvu volju, zato što je očigledno da namera Vlade nije da se ova imovina vrati, već je ovo samo još jedan njihov marketinški trik.

Juče sam vam govorila, govorila sam i u načelnoj raspravi, mnogi naši poslanici su vam govorili, ako ne usvojite naše amandmane, donećete pre svega neustavan zakon, a onda će biti iluzorno, ministre, da za govornicom naglašavate da ste diplomirani pravnik, pa još doktor, jer kao takav ne biste smeli Narodnoj skupštini da predlažete neustavan zakon.

Dalji problem će biti u primeni ovog zakona, odnosno i ovo će biti jedan od velikog broja zakona koji je ova skupštinska većina donela, a koji su tamo negde u nekim fiokama i koji, zapravo, ne mogu da se primenjuju. Naša namera je bila ne da zamazujemo oči crkvama i verskim zajednicama, već da najiskrenije pomognemo crkvama i verskim zajednicama tako što bismo im oduzetu imovinu vratili na trajno korišćenje.

Moram da naglasim da se sa ovim našim stavom slaže većina velikodostojnika SPC. Uz uvažavanje svih ostalih, nama srpskim radikalima je mnogo stalo do mišljenja SPC. Pre nego što smo se upustili u ovaj posao sa amandmanima, gospodin Tomislav Nikolić je obavio određene razgovore sa visokim verodostojnicima SPC.

Dakle, naši amandmani su ono što jeste zahtev ili želja SPC i nema nikakvog razloga da to ne bude i zahtev i želja ostalih tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Ono što njima treba i ono što hoće jeste ovo što je sadržano u amandmanima SRS.

Ne možete da kažete da vraćate imovinu, zato što takav termin ne postoji ni u Ustavu, zato što je to u suprotnosti sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije. Juče sam vam rekla, trebalo je najpre da stavite van snage taj zakon ili da ga menjate, a teško biste mogli da ga promenite, jer bi promena u ovom smislu bila takođe neustavna.

Isto tako, mogli ste odistinski da se upustite u donošenje novog ustava, jer ste godinama pričali, još od one petooktobarske revolucije, kako će neki novi ustav značiti i bolji život građana Srbije. Tvrdili smo vam da to nije tačno i naravno da nije tačno, pogotovo što je Ustav Republike Srbije dovoljno dobar, ima nekih nedostataka, nekih arhaizama koje je zaista trebalo promeniti. Između ostalog, to je i pitanje društvene svojine koja figurira u našem Ustavu.

Sada vas pitam, pošto nećete da donesete Ustav, kad kažem da nećete, pre svega mislim na poslanike vladajuće većine i na one "žute" koji ne učestvuju u radu, znamo da nećete da ga donesete zato što bi novi ustav podrazumevao i nove izbore, a vama se u tu avanturu ne ide.

Kažem vam da to ne bi bila avantura za Srbiju, već naprotiv, nešto što građani Srbije jedva čekaju i priželjkuju.

Kada ste tvrdili, vrlo često se to čulo, da novi ustav znači bolji život građanima Srbije, a pošto građani Srbije ne žive bolje, već žive svaki dan sve lošije, onda se nameće logičan zaključak da vi znate rešenje kako da građani žive bolje, ali nećete da im pomognete, zato što ne želite da oni žive bolje.

Sada malo konkretnije o ovom zakonu i o ovom amandmanu. Ministre, bilo bi dobro, a ako ne ministar, onda kolege poslanici, da na pravi način shvatite iskrenu nameru SRS kada je ovaj predlog zakona u pitanju. Vidite da nikada do sada nismo na ovaj način intervenisali. Podnosili smo amandmane, koncepcijski smo vam menjali zakone. Ovaj put nam je bila iskrena namera da se donese prihvatljiv zakon, prihvatljiv i za državu i za crkve, a pri tom ustavan, što je valjda osnovno kod donošenja nekog zakona.

Trajno korišćenje ništa ne bi menjalo u odnosu na ono što je potreba, opet da kažem, želja, zahtev, kako god hoćete, crkava, jer crkve sigurno ne traže da im se vrati imovina da bi njom raspolagali u smislu da je prodaju, preprodaju itd. Crkve nisu preduzetnici. Takođe, mislimo da, to je kroz naše amandmane praćeno kroz celi zakon, imovina treba da se daje na trajno korišćenje isključivo u naturalnom obliku, a ne kao novčana naknada, jer sasvim sigurno to nije zahtev, pre svega SPC, a verujem ni ostalih crkava.

Šta je još bitno? Bitno je da je obveznik kod primene ovog zakona isključivo i jedino Republika Srbija. Niko drugi, po našem Ustavu i po Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, ne može to da bude.

I onda je Zoran Krasić podneo amandman na član 21, koji je u vezi sa amandmanom na član 29. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, i u ovim amandmanima, zapravo u Krasićevom amandmanu, tražilo se da za sprovođenje ovog zakona budu nadležni državni organi, i to Ministarstvo finansija Republike Srbije i Republička direkcija za imovinu.

Ništa više od toga, dame i gospodo, nije potrebno, ovi organi imaju i kadrove i podatke i nema nikakvog razloga da se upuštamo u formiranje još nekog paraorgana, neke Direkcije, kako ste je nazvali, za restituciju. Moram da vam kažem da verujem da će malo ko razumeti šta vam znači ta direkcija i da je neprihvatljivo da u zakone ugrađujete strane izraze. Pre neki dan sam vam pričala o vašem novom zakonskom govoru, hrvatskom, ustaškom, sada opet neka restitucija. Mislim da nema potrebe da na ovaj način kitite zakon da bi vam se učinio značajnijim.

Znači, osnivanje te direkcije, kako ste je nazvali, za restituciju, značilo bi samo povećanje činovničkog aparata, a u suštini se ništa ne bi dobilo. Prvo se ne bi dobilo ni kada je u pitanju efikasnost, odnosno vreme. Zamislite, sada planirate formiranje neke direkcije, pa dovođenje nekih vaših ljudi u tu direkciju, pa pitanje koliko su ti ljudi sposobni i osposobljeni da rade ovaj posao, a imate, dakle, gotove, završene ljude koji su se već bavili tim.

Znate, niste izmislili, kako kažete, brisanje nepravdi, radili su to i neki pre vas, ovo što vi radite, odnosno kako predviđate, biće brisanje nepravdi nanošenjem nekih novih nepravdi, što svakako nije namera crkava i verskih zajednica.

Dakle, vraćale su se u Srbiji i utrine i pašnjaci selima na korišćenje, vraćalo se u Srbiji i poljoprivredno zemljište, oduzeto po PZF i preko zemljišnog maksimuma, je l' tako, Miko? Samo poljoprivredno zemljište je vraćeno, kako kolega pokušava da kaže, taj posao sam radila deset godina i odlično znam, vraćeno je ono zemljište koje je imalo titulara, a tamo gde je bilo pravo korišćenja nije moglo biti vraćeno, je l' tako? Naravno da je tako.

Moguće je da se taj posao spusti do nivoa opština, odnosno lokalnih samouprava, ali u smislu da se u okviru tih lokalnih samouprava formiraju komisije od već postojećih ljudi pravnika, geometara, zna se koje struke mogu taj posao da obavljaju i da se lepo završi onako kako se to i očekuje. I u tom smislu je i moj amandman, gde sam predvidela da umesto Direkcije stoji da Ministarstvo utvrđuje sve činjenice itd.

Naravno, ovde ste rekli – "o subjektu prava na restituciju", što je neprihvatljiv termin, a i suština, naravno, tako da je tu trebalo da stoji – "davanje na trajno korišćenje". U ovom amandmanu je takođe, kao i u stavu 2, bilo izmena. U suštini, u ovom amandmanu su formalne izmene. Formalne, u smislu da umesto ove vaše Direkcije za restituciju stoji – Ministarstvo finansija, i tamo gde ste rekli – "na restituciju", odnosno "vraćanje", da se kaže da je u pitanju – "davanje na trajno korišćenje".

Dakle, šta je suština, još jedanput, u jednoj rečenici. Ono što bismo vratili crkvama i verskim zajednicama, odnosno što bismo im dali na trajno korišćenje tu imovinu, ona bi i dalje ostala državna svojina. Trajno korišćenje podrazumeva sva prava, apsolutna prava, osim, naravno, prava raspolaganja, u smislu preprodaje i dalje prodaje. Tvrdimo da to nije namera onih kojima bi ova imovina trebalo da se da na trajno korišćenje.

Još jedanput vas pozivam, evo, zapamtite i verujte, ako ne prihvatite naše amandmane i ako ne uredite Predlog zakona ovako kako smo mi predlagali, vrlo brzo ćete morati da radite izmene i dopune ili će opet sve novine da budu prepune tekstova o tome kako je donet još jedan zakon.

Pa ova crkva traži ovo, ona crkva traži ono, a onaj tamo ko primenjuje, u toj nekoj vašoj Direkciji za restituciju, konstatovaće da nema pravnog osnova i da ne može takvom zahtevu da se udovolji.

I na kraju, vidim da sam potrošila vreme, samo još jednu rečenicu. Nisam čula da ste se javno jako zabrinuli zbog onoga što je juče osvanulo u svim novinama u Srbiji i u svim medijima. Sećate se, bili su onako nadnaslovi – užas i takve stvari, a radi se o pretnji raspopa Miraša Dedejića da u Crnoj Gori preotme 750 hramova i crkava SPC. Oteli su deo teritorije, oteli su deo srpskog naroda i sada hoće da urade i ovo sa crkvama i, nažalost, nisam videla javne reakcije od onih od kojih se to očekuje.

&nbsp;
Dame i gospodo, zapamtila sam kada smo govorili ovde o zakonu u načelu da je jedan od poslanika, iz poslaničke grupe koja će glasati za ovaj zakon, rekao da će ovaj zakon postići najvažniji spoljnopolitički efekat. Zapisala sam to.
Svaki put se naježim od ovakve konstatacije, jer zbog tih spoljnopolitičkih efekata imamo danas, još uvek nezvanično, ali, otcepljen deo srpskog naroda u Crnoj Gori, naravno, koliko god je za to odgovoran separatistički režim Mila Đukanovića, odgovorna je EU i Havijer Solana, koji se ničim izazvan, mešao u te poslove.
Dokle god se udovoljava takvim zahtevima, mi sebi pravimo ono što ne odgovara građanima Srbije. Posledica toga jeste i ovo što vam je gospođica Nataša Jovanović malopre rekla, da je jutros pod vešću "užas" objavljeno da Miraš Dedejić ima nameru da preotme 750 hramova SPC. Mislim da je jutros, danas, ovo veći problem i za SPC, nego ovaj zakon o kojem mi raspravljamo, uz sva uvažavanja, i značaj, i potrebe za donošenjem jednog ovakvog zakona, naravno ne ovakvog kako ste ga vi koncipirali, mi smo podneli amandmane na svaki član ovog zakona, i to konstruktivne amandmane.
Pokušali smo da vam predstavimo našu koncepciju kako bismo mi obeštetili SPC i ostale tradicionalne crkve. Na osnovu tih naših amandmana napravili smo prečišćen tekst Predloga zakona i predali smo ga svim poslaničkim grupama i ministru, naravno, ali očigledno da nikoga ne interesuje da se neki problem, ovakav kakav je, kako vi kažete, "vraćanje", a mi kažemo, "davanje na trajno korišćenje imovine crkvama", reši na pravi način.
Da se jedan takav zakon donese glasovima svih narodnih poslanika – vi to nećete i zato niste ni prihvatili naš amandman.
I nema potrebe, ministre, da prihvatate svaki treći ili svaki peti, jer ako ne prihvatite sve naše amandmane, onda niste uradili ništa da bismo mi ipak glasali za ovaj zakon.
Ovde je, takođe, neko govorio u načelnoj raspravi, nakon rasprave poslanika SRS, da ne treba praviti novu nepravdu, kao da su ljudi, ili pravna lica, svejedno, koji sada koriste imovinu koja je nekada bila crkvena, kao da su je oni lično oteli, kao da oni nisu savesni korisnici te imovine. Dakle, potpuno nakaradno postavljeno.
Zapravo i ovaj zakon jeste jedno od vaših predizbornih obećanja. Razumemo mi da vi pokušavate samo da ispunite vaša predizborna obećanja. Niste do sada ispunili nijedno, nećete ni ovo. Zato što je zakon koji donosite, ministre, moram da vam kažem, neprimenljiv. Uporno donosite neprimenljive zakone, neustavne zakone.
Juče sam ovde citirala nekoliko članova Ustava Republike Srbije, sada ću da vam citiram samo član 119. stav 1. koji kaže: " Zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opšti akt mora biti saglasan sa Ustavom". Ovaj zakon, ministre, i kolege poslanici, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i nije u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije.
U članu 8. stav 2. ovog zakona kaže se: "O davanju na korišćenje, odnosno u zakup, nepokretnosti koje koristi državni organ i organizacija odlučuje Vlada Republike Srbije". Dakle, ako ste zaista želeli da na ovaj način rešite pitanje vraćanja, kako ste vi rekli, a mi, opet ponavljam, kažemo – davanjem na trajno korišćenje imovine crkvama i verskim zajednicama, onda je trebalo da menjate i Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije ili da ga stavite van snage, a pre toga morali ste da promenite Ustav Republike Srbije, jer Ustav Republike Srbije ne poznaje institute koje vi predviđate u ovom zakonu.
U članu 2. Predloga ovog zakona predvideli ste da se vraćanje oduzete imovine zasniva na načelima: jednakog pravnog tretmana svih crkava i verskih zajednica; njihove autonomije volje u pogledu pokretanja postupka; zaštite pravne sigurnosti sadašnjih savesnih vlasnika i trećih lica, kao i na načelima hitnog postupanja. Sam ovaj član Predloga
Zakona, zapravo, objašnjava ono što smo mi kroz svoje amandmane i kroz načelnu raspravu pokušali da vam stavimo do znanja, jer je nemoguće ako zadržite ovaj termin "vraćanje oduzete imovine" da primenite član 2. Predloga ovog zakona. I ne samo ovaj, nego mnogo članova ovog zakona.
Dakle, i ovo je jedan od zakona kojim ćete vi da se hvalite kako ste doneli zakon o vraćanju imovine crkvama, a nećete moći da vratite imovinu, bar ne najveći deo. Zato mi insistiramo i dalje na tome da prihvatite naše amandmane i da prihvatanjem naših amandmana zaista budu zadovoljni svi; i sadašnji korisnici te imovine, i crkve, i verske zajednice i, na kraju krajeva, da se, kako vi kažete, ispravi jedna nepravda.
A vi tu nepravdu ispravljate nanošenjem nove nepravde, jer zaista ne vidim u čemu je razlika između onih koji su oduzimali imovinu i crkvama i građanima Srbije, od vas koji, takođe, planirate da oduzmete nekom imovinu, da biste je nekom drugom vratili.
Zaista ne verujem ni da je cilj, ni namera crkava, pogotovo SPC, da se bilo kome oduzima imovina, da bi se vratila crkvi. Ovo govorim nevezano za onaj osnovni naš aspekt, a to je ustavnost ovog predloga zakona. Niko od poslanika koji će glasati za ovaj zakon, govorim pre svega o pravnicima, ne spominje, čak i kada bismo imali ovo predviđeno u Ustavu, prekluzivni zakonski rok od 20 godina i taj rok je smetnja za ovakav predlog zakona.
Dakle, ni pravnički, ni politički ovo nije dobro rešenje, ali mi svakako želimo, kada je u pitanju SPC i ostale crkve, da se na neki način razreši, odnosno da se ispravi nepravda koja je nekad naneta ovim crkvama. Zato smo i predlagali i predlažemo da se, umesto vraćanja oduzete imovine, koristi ustavni termin, zakonit termin, i da se kaže, da se crkvama daje imovina na trajno korišćenje.
Na ovaj način se zadovoljava cilj i ovog zakona i potrebe crkava. Jer, ne treba crkvama imovina da bi je one preprodavale, prodavale, nego im treba da bi mogli da obrađuju tu zemlju, ako je u pitanju obradiva površina. Da obrađuju zemlju da bi od toga mogle da žive i crkve i manastiri, jer znamo kako se izdržavaju monasi i monahinje, pre svega, u srpskim pravoslavnim hramovima.
Naravno da mi nemamo ništa protiv toga, ali nemojte da zarad, eto, ne znam, nekakvih političkih poena koji su jednokratni, jer vi, danas, sutra ili već kada se bude usvajao ovaj zakon, kada usvojite taj zakon, moći ćete dva-tri dana da se hvalite da ste doneli ovakav zakon i onda ćete imati zahteve crkava da se ovaj zakon realizuje, a ljudi u lokalnim samoupravama neće moći da razreše to pitanje; neće moći da vrate imovinu kako predviđate ovim zakonom, zato što ne verujem da će pravnici u tim službama da donose neustavna rešenja, a posebno je pitanje sadašnjih korisnika te imovine.
Dakle, s obzirom na to da je danas neuobičajeno poprilično puna sala u Parlamentu, predlažem narodnim poslanicima da razmisle o našim amandmanima, ne samo o ovom amandmanu koji sam podnela na član 2. Predloga zakona, već da razmisle o svim našim amandmanima i da u danu za glasanje glasate za ove amandmane. Jedino na taj način ispunjavamo obavezu prema crkvama i verskim zajednicama. Način na koji predviđa Vlada Republike Srbije to nije moguće.
Ništa u našim amandmanima, pretpostavljam da ste pogledali predlog teksta zakona koji smo mi napravili na osnovu Vladinog predloga i na osnovu naših amandmana.
Imate vremena, pogledajte i videćete da, ni u jednom delu nismo osujetili nameru, niti na bilo koji način doveli u pitanje obeštećenje crkava i verskih zajednica.
Mi insistiramo na zakonitim i ustavnim rešenjima. Još jednom naglašavam, hoćemo da učinimo to za crkve i verske zajednice, hoćemo da glasamo za zakon, ali pod jednim jedinim uslovom, da zakon bude ustavan, odnosno da umesto termina "vraćanje oduzete imovine" koristimo termin "davanje na trajno korišćenje". Bez toga, dame i gospodo, ne rešavate problem. Donosite zakon koji nećete moći primeniti, samo zato što ne možete da dozvolite sebi činjenicu da su poslanici SRS mnogo ozbiljniji i mnogo studiozniji od Vlade Republike Srbije.
Ovaj zakon vam je dokaz, odnosno ovaj naš predlog je dokaz koliko ozbiljno radimo ovaj posao i koliko želimo, na kraju krajeva, da pomognemo i Vladi Republike Srbije. Kada se donese ovaj zakon i kada bi se doneo onakav kakvog ga mi, Srpski radikali, predviđamo, onda bi primena tog zakona bila na republičkim organima. Jedino Direkcija za imovinu Republike Srbije može da raspolaže državnom imovinom.
Još jedanput vas pozivam, prihvatite ne samo ovaj, nego sve naše amandmane, inače nećete uraditi ništa sa ovakvim zakonom.
Dame i gospodo, zamislite koliko je apsurdno i besmisleno da mi danas, dan posle referenduma u Crnoj Gori i dan posle sve izvesnijeg otcepljenja dela teritorije i dela srpskog naroda, raspravljamo o skijanju. Ne znam samo koga to danas interesuje, pogotovo posle saznanja da će u sledećoj sezoni Durmitor verovatno biti neka druga država.
I onda raspravljamo, takoreći, bez prisustva poslanika vladajuće koalicije, odnosno vrlo mali broj ih je prisutan, raspravljamo bez prisustva ministra i zaista sve ovo postaje toliko besmisleno da više nema nikakvog razloga da ova vlada konačno ne shvati da treba da podnese ostavku i da se raspišu više ti vanredni parlamentarni izbori, da uozbiljimo ovu državu i ovaj parlament.
Ministar danas nije tu, verovatno se zabavlja tenderom za izradu plana razvoja turizma na Staroj planini. Nemam ništa protiv, mi nemamo ništa protiv razvoja turizma na bilo kom delu gde je to potrebno, ali mi nešto simptomatično da se baš sada pojavljuje ovaj tender i pitam se da li je to jedno od tih budućih javnih preduzeća koje planira Vlada Srbije da formira u turističkim centrima.
Moram da naglasim i da ponovim da je ta ideja o javnim preduzećima narodnim poslanicima podmetnuta kao kukavičije jaje, da nije sadržano u samom tekstu zakona, već je naknadno Vlada podnela amandman, valjda da se ne bi primetilo šta je uopšte suština donošenja ovog zakona i koja je namera Vlade koja je, kako ministar ovde pre neki dan reče, utvrdila Strategiju razvoja turizma. Od tada do danas, prvo je nelogično da i do tada, narodni poslanici nisu videli tu Strategiju, ali smo očekivali, bar, pošto smo intervenisali u onom danu kada smo raspravljali o zakonu u načelu, da će ministar da se seti pa da informiše narodne poslanike, odnosno da nam dostavi tu Strategiju razvoja turizma, jer bi i upoznavanje sa tom Strategijom svakako doprinelo i ovoj današnjoj raspravi, i najverovatnije i vrlo moguće da bismo imali i nekakve drukčije stavove.
Dakle, neozbiljno je, koliko god je i ovaj zakon neozbiljan toliko je i neozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini. Mi smo zato na ovaj zakon uložili jedan broj amandmana sa iskrenom namerom da zaista zakon liči na nešto, i da se više okanite vi iz Vlade, odnosno nema ovde nikoga iz Vlade, ali da se okanite nekakvih direktiva koje ugrađujete u sve naše zakone. A nikako nećete da priznate javno ono što vam je poručeno, direktno vam je poručeno, od strane Angele Merkel – nema proširenja EU, a indirektna poruka Srbiji je da Rumunija i Bugarska ne mogu u EU zbog korupcije i kriminala.
Nažalost, Srbija je jaka konkurencija i Rumuniji i Bugarskoj što se tiče kriminala, i to u samom vrhu vlasti. Dakle, ako zaista želite da ovaj zakon ima smisla, onda je trebalo... Neće ni tehnika da sluša, očigledno se stiču uslovi za raspuštanje ovog parlamenta i za buduće izbore.
Dakle, želeli smo da ovaj zakon koliko-toliko ima smisla, jer donositi zakone samo da bi se stavila tamo neka crtica, doneli smo zakon, pa da opet na kraju godine, kao prošle godine što se hvalio predsednik parlamenta koliko smo zakona doneli, ali, naravno, nikada nije rekao koliko se tih zakona primenjuje, jer se veliki broj ne primenjuje.
Gospodine predsedavajući, ovo je zaista neozbiljno. Ako nemamo uslove za rad, napravite jednu dužu pauzu da se steknu uslovi, ne može ovako da se priča.
Radi, ali svaka treća reč se čuje. Znate da se ovo što se ovde govori stenografiše. Valjda to znate. I da mora da postoji i audio-snimak. Ako ne radi ozvučenje, onda nema audio-snimka, znate to već.
Dakle, amandman na član 55. sam podnela tako što sam predložila da se u stavu 2. ovog člana brišu tačke 3), 4), 5), 6), 7) i 8) iz razloga što je potpuno besmisleno da ono što sadrže ove tačke bude deo zakonskog teksta, jer, zapravo, ovo što je predviđeno u Predlogu zakona trebalo bi da bude sadržano u nekakvom npr. pravilniku za obuku skijaša, jer, pročitaću naravno kasnije sve ove primedbe, toliko je nelogično kada bi sve ono što instruktor vožnje mora da radi i na koji način treba da obuči nekog polaznika te škole bilo sadržano u zakonu, jednostavno to ne bi bilo ni normalno ni logično.
Zakon bi bio preglomazan i analogno tome ovo što je ovde sadržano trebalo bi da bude sadržano u nekom pravilniku, pogotovo što ste i ostavili u prelaznim odredbama rok za donošenje pravilnika, odnosno podzakonskih akata, a pošto ste sve napisali u ovom ovde zakonu, onda, zaista, ne znam šta je to što će se regulisati podzakonskim aktima.
Član 55. u drugom stavu kaže. "Skijaš je obavezan (pročitaću ove tačke za koje predlažem da se brišu):
2) da izabere liniju (pravac, smer) vožnje tako da skijaše koji voze ispred njega ne ugrožava i da je u mogućnosti da blagovremeno izbegne sudar sa bilo kojom osobom ili bilo kojim objektom ispred sebe;
4) da druge skijaše pretiče, bilo levo ili desno, uvek na takvom rastojanju koje im daje dovoljno prostora za sve njihove pokrete (kretanje);
5) kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri, gledanjem iznad i ispod, da može to da učini bez opasnosti po sebe ili druge".
Ne znam da li vama ovo zvuči nelogično, nenormalno, da bude sadržano u zakonu. Meni zaista tako zvuči. Pravnik sam sa dugogodišnjim iskustvom i ovakav šarlatanski zakon još nisam srela. Zamislite da u Zakonu u saobraćaju stoji da kada dođete na semafor morate da se okrenete levo, pa desno, ili kada dođete na pešački prelaz da pogledate levo pa desno. Neverovatno, zaista.
Šta je Vlada mislila, da izgleda ozbiljnije zakon zato što ima više članova, više stranica? Ovo zaista, ova pravila ne mogu i ne treba da stoje u zakonu. To mogu da budu nekakva pravila za instruktore. Posebna priča da je ovo "nemoguća misija", ovo što je sadržano u tački 3) i tački 4).
U tački 6) kažete da se bez nužde ne zaustavi (obustavi vožnju), ovo valjda ko ne zna šta znači zaustaviti, sad znate kolege, to znači obustaviti vožnju na uskim i nepreglednim delovima staze i da u slučaju pada, što je moguće brže oslobodi prostor. Šta će neko ko se polomi, kako će on što je moguće brže da oslobodi prostor? Ovo je zaista neverovatno. Kaže Moma, čim ozdravi. To je to. Zaista neverovatno da ovakve, ja moram da kažem, gluposti, jer ne mogu drugačije da definišem nego glupošću ovo što je predloženo u ovom članu.
"Skijaš je obavezan da:
7) u slučaju kada se penje, odnosno vraća uz stazu ili kada peške silazi za kretanje koristi isključivo ivicu staze;
8) se uz stazu ne penje peške nego da koristi žičaru". Ne znam šta od ovo dvoje treba da se primenjuje. Mislim da je toliko prenatrpan ovaj mali i zaista u ovom delu beznačajan zakon.
U onom drugom delu, koji se krije iza ovoga, a to je formiranje javnih preduzeća, to je prava priča. To je prava priča koju je Vlada želela da sakrije od narodnih poslanika, da mi ne znamo ni koja će to biti javna preduzeća, ni koji su to delovi tih turističkih centara gde će se formirati ta javna preduzeća. Onda sledi naravno privatizacija tih javnih preduzeća i zbog toga vi donosite ovaj zakon, koji ne znači apsolutno ništa.
Stvarno sam očekivala da će ministar ozbiljno shvatiti naše amandmane, jer nismo, ne mogu da kažem, koncepcijski, uopšte dirali u ovo što je Vlada napisala, ali jednostavno ovi amandmani su pisani od strane ljudi koji se zaista razumeju u skijanje i smejali su se nekim detaljima koji su u ovom predlogu zakona napisani. Očekivala sam, ministar je nešto reagovao kao da su svi naši amandmani zaista takvi da mogu da poprave Predlog zakona, ali naravno to je samo tako bilo prividno.
Ne bi ministar bio ministar kada bi prihvatio amandmane SRS, kada bi priznao da on nije u stanju da ovde napiše, odnosno da predstavi dobar zakon, a verujte, sa našim amandmanima ovaj zakon bi to zaista bio, ali samo pod uslovom da se prihvate svi amandmani. Bilo koji amandman kada ne bi bio prihvaćen postalo bi nešto mnogo smešno, apsurdno, glupo i neprimenjivo u ovom zakonu.
Na kraju, pošto ministar nije tu, valjda će znati šta se ovde razgovara, moram da ponovim ono što sam rekla i u načelnoj raspravi, da oni koji imaju pare za skijanje mogu da skijaju i bez ovog i bez bilo kog zakona, a da bi Ministarstvo trgovine, turizma i usluga moralo mnogo drugačije i na mnogo bolji način da vodi računa o svim građanima, ne samo o onom malom broju skijaša, protiv kojih nemam ništa, i neka ih i neka skijaju.
Bilo bi dobro da se Ministarstvo pozabavi onima koji nemaju svaki dan ni da jedu, a kamoli da razmišljaju o letovanju, zimovanju. Ministarstvo bi trebalo konačno da stane na pravi način u zaštitu naših robnih marki, da stane u zaštitu srpskog tržišta, a ne da se dogovara sa raznima koji haraju po Srbiji. Mislim na ove razne trgovačke kuće, na to šta rade Slovenci, Hrvati, po Srbiji, a srpski proizvodi nisu zaštićeni ni u Srbiji, a kamoli da se negde izvezu, kao što je to popularno da se kaže, brendovi.
Dakle, ministar i Ministarstvo imaju mnogo prečih poslova. Očigledno kao ni ostala ministarstva nisu u stanju da rade svoj posao. Posle ove srpske tragedije koja se desila pre dva dana, krajnje je vreme da Koštunica podnese ostavku i da malo drugačije radimo u ovoj Srbiji.
Poslanici SRS redovno upozoravaju Vladu na obavezu pridržavanja Ustava Srbije, ali to izgleda ovoj vladi nikako da dopre do svesti. Ja ću sada da citiram nekoliko članova Ustava Srbije, a onda ću da kažem zbog čega je to bitno za ovaj član 65.
Član 11. Ustava Srbije kaže: "Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kada je to Ustavom utvrđeno".
Član 13. Ustava Srbije kaže: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo".
Član 35. kaže: "Svako ima pravo na rad.
Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija.
Zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje, pod uslovima i način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom.
Zabranjen je prinudni rad".
Član 53. koji se odnosi direktno na ministra i na Vladu, kaže: "Svako je dužan da se pridržava Ustava i zakona.
Svako je dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju".
E, ovaj ministar niti se pridržava Ustava i zakon, niti shodno tome savesno obavlja svoju funkciju, naravno, mislim na ministra Bojana Dimitrijevića, koji bi trebalo u ime Vlade ovde da predstavlja ovaj zakon, a da podnese ostavku – to svakako. Najpre Koštunica, pa onda svi ostali.
Zašto sam citirala Ustav i ove konkretne članove Ustava Republike Srbije. Zato što je član 65. ceo neustavan. Govorim o amandmanu na stav 1. koji je podneo kolega Milan Stevović, a taj stav 1. člana 65. glasi: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Ovakva diskriminacija građana Srbije u Predlogu zakona je nešto što zaista iznenađuje. Ako je i od ove vlade, mnogo je.
Zašto bi neko imao prednost, odnosno mogao da ima ove uslove samo zato ako ima svoje sedište u jedinici lokalne samouprave. Pa, zar ne može neko da bude tamo gde uopšte nema skijališta.
Da ima privatno preduzeće i da u okviru tog privatnog preduzeća ima i skijaški centar, skijališta, škole skijanja, sve to može da ima, a da živi recimo u Vojvodini, da živi tamo gde uopšte nema skijanja, čak gde retko pada i sneg.
Dakle, otvara firmu, otvara privredno društvo, bavi se raznim delatnostima i između ostalog i ovom delatnošću; ima tamo na skijalištu ljude koji ispunjavaju uslove, koji znaju to da rade, ima direktora koji upravlja tim delom njegovog preduzeća, a sedište mu je daleko nekoliko stotina kilometara od tog skijališta. I zaista ne razumem šta je bio motiv Vlade Republike Srbije da na ovakav način reguliše ovu materiju i da predloži ovakav besmislen član, član 65. 'Ajde što je besmislen, nego zaista krajnje diskriminatorski.
Kako možete vi, gospodo iz Ministarstva, pretpostavljam da ste vi prevodili ove zakone, ministar valjda nema vremena on se bavi tenderima i onom akcijom "kupujmo domaće", a finansiraju ga stranci u toj kampanji, odnosno finansiraju tu kampanju, zaista je neverovatno da niste vodili računa o nečemu što je zaista osnovno pravo čoveka i građanina u zemlji Srbiji, i to pravo zagarantovano je Ustavom.
To što vi pričate da ćete da donesete nekakav novi ustav, sada sam se zabrinula kada sam videla kako kršite u predlozima zakona osnovna ljudska prava, šta to znači taj vaš budući ustav, da li ćete da ukidate ljudska prava i slobode, gospodo, demokrate takozvane?
Amandmanski predlog je da ostane samo deo teksta: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja". I tu se, gospodo, stavlja tačka, a briše se – "svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Suština ovog pokušaja vašeg i ovog člana je opet u onoj zakulisnoj radnji oko javnih preduzeća, koje ste vi ovako pokušali da proturite narodnim poslanicima.
A sada slušajte, kolege poslanici, nebuloznog odgovora Vlade zašto ne prihvata amandman Milana Stevovića: "Amandman se ne prihvata, jer je za bezbednost skijanja važan razvoj ski-škola koje su neposredno vezane za samo skijalište". Stvarno ne znam šta su ovde ministar Dimitrijević i Vlada hteli da kažu. Čime ovaj amandman ugrožava bezbednost skijanja, a vi onda kažete – "za bezbednost skijanja važan razvoj ski-škola koje su neposredno vezane za samo skijalište".
Znači, razvoj drugih ski-škola vas ne interesuje, samo one koje su vezane, ovako kako je napisano u zakonu, čije je sedište u blizini, odnosno na teritoriji opštine, odnosno lokalne samouprave gde se nalazi škola skijanja.
Ovo, zaista, mislim da je ministar ovde da bi morao da prihvati, a nadam se da će kolege poslanici ozbiljno da shvate ovu našu primedbu i da nećete dozvoliti da donesete još jedan od neustavnih zakona, pošto je, nažalost, postala moda ministara Vojislava Koštunice da nam ovde pričaju o zakonima, i da nam predlažu zakone koji su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Onda nam ministri, kada su prisutni, objašnjavaju kakvo će biti ustavno rešenje nekog budućeg ustava, koji, očigledno, nemate nameru da donosite jer ste obustavili rad na donošenju ustava, zato što donošenje novog ustava, gospodo, ne odgovara vama koji predstavljate valjda skupštinsku većinu i ne odgovara Borisu Tadiću.
Novi ustav bi, naravno, podrazumevao i nove izbore, prevremene izbore na svim nivoima i vi iz tog razloga samo pričate, obećavali ste u izbornoj kampanji, pričate priču, a naravno ne pada vam na pamet da novi ustav donosite zato što ste vi u trajnoj kohabitaciji sa onim lopovskim "žutim" preduzećem koje predvodi Boris Tadić.
Onda onaj Šuki-Plazma sinoć u jednoj televizijskoj emisiji kaže, kada je kolega Proroković u nekom kontekstu pomenuo SRS kao najveću opozicionu stranku, a onda Šuki-Plazma, to vam je Dragan Šutanovac, a Šuki-Plazma mu je nadimak otkad se saznalo da je reketirao braću Brašnjević i da je uzimao "plazma" televizore za sebe i za Borisa Tadića, i onda on kaže sinoć – a kako su to radikali najveća opoziciona stranka. A ovaj kolega kaže – pa imaju najviše poslanika u Skupštini. A on kaže – a, otkad je to merilo, pa postoje neka druga merila, otkad je merilo to što imaju najviše poslanika da to znači da su najveća stranka.
Prosto neverovatno i glupo, ali, naravno, to nema veze ni sa ovim zakonom ni sa ovim o čemu hoću da skrenem pažnju narodnim poslanicima. Još jedanput, prihvatite ovaj amandman, nemojte na ovaj način da Vladu sukobljavate sa lokalnim samoupravama i nemojte da na ovaj način pokazujete kako vi to zamišljate decentralizaciju.
Mi vam uporno govorimo da vi to samo pričate, a da u praksi potpuno drugačije radite, pogotovo kada to još pokušate da u zakonski tekst unesete, onda je to samo potvrda onoga o čemu smo mi govorili, ali je neprihvatljivo i to ćemo zaista svaki put da vam ponavljamo, i da radi javnosti govorimo, da morate da prestanete kolege poslanici, koji glasate za Vladine predloge, da donosite neustavne zakone. Ustav, kakav god je, to je "sveto pismo" u svakoj državi.
Kada kažem kakav god je, ne mislim na Ustav Srbije, jer ovaj naš Ustav garantuje sva prava i slobode. Ovaj naš Ustav je dobar, osim nekoliko onih arhaičnih stvari koje se odnose na društvenu imovinu, koje treba da se promene. Naravno, vi ni to nećete, jer vama to nije u interesu.
Vi ste na mnogo primera pokazali da jednu priču pričate građanima Srbije kada pokušate da ih izmolite za glasove na izborima, a kada preuzmete vlast onda nema ništa od izbornih obećanja.
Znači, nije bio samo ustav izborno obećanje, bila je i Koštuničina priča o Hagu, kao devetoj rupi na svirali, pa je onda tu rupu preokrenuo, pa mu je to sada prva rupa na svirali. Naravno, građani Srbije će na narednim izborima, a valjda je svima jasno posle svih ovih događaja, i verovatno posle konačnog proglašenja otcepljenja dela države i dela srpskog naroda, da nema drugog rešenja, dame i gospodo, za Srbiju, već vanredni parlamentarni izbori.
Moraju u Srbiju da dođu na vlast ozbiljni i odgovorni ljudi. Dosta je građanima Srbije onih koji posle izbora kažu – mi smo preuzeli vlast. Građani Srbije hoće one koji će posle izbora da kažu – mi preuzimamo odgovornost. Velika je razlika, dame i gospodo, vi jeste na vlasti i čuvate vlast po svaku cenu i u toku vršenja vlasti pravite takve greške da je to prosto zastrašujuće, a zastrašujuće je, pravnici to dobro znaju, da Vlada, otvoreno i jasno, kroz zakon predlaže neustavna rešenja.
Šta mogu građani Srbije da očekuju u Srbiji i kakvu pravnu sigurnost mogu da imaju ako imaju vladu i skupštinsku većinu koja donosi neustavne zakone? Ne postoji valjda veći pravnički greh nego ogrešiti se o Ustav Republike Srbije, odnosno u bilo kojoj državi, ustav bilo koje zemlje, to je svetinja, gospodo. Ako vam se ne sviđa ustav, obezbedite odgovarajuću većinu, menjajte ustav. Mi srpski radikali smo spremni, to smo vam davno rekli, da učestvujemo u tom poslu, ali ne na način na koji vi to radite.
Ali, dokle god imamo ustav, on mora da se ovakav poštuje. Neprihvatljivo je i molim vas, molim kolege pravnike da objasne svojim kolegama koji to nisu, da ne postoji veći pravnički prekršaj od kršenja ustava.
Zato vas molim, prihvatite ovaj amandman, pa nećete bar u ovom delu prekršiti Ustav i, što je još bitnije, nećete dovoditi u neravnopravan položaj ne samo lokalne samouprave, nego građane Srbije, jer u lokalnim samoupravama žive građani Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, moj komentar, odnosno dopuna obrazloženja ovog amandmana odnosi se zapravo na amandmane na članove 70. i 71. pošto su slični, a sličan je i zakonski predlog. I stvarno moram, pošto vi u Vladi Srbije i skupštinska većina donosite stalno tako neke zakone u kojima se predviđaju kojekakve edukacije, pa se izdaju licence, nekakvi kursevi, agencije, mislim da vam je mnogo jednostavnije da slušate poslanike SRS. Mi vam svaki put lepo održimo predavanje, a vaše je samo da zapamtite ili da zapišete ako ne možete da pamtite.
Najpre ću kratko da kažem da u članu 70. stoji: "Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba izjavljena na rešenje iz stava 4. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje".
Dakle, u članu 71. pretposlednji stav kaže: "Protiv rešenja sportskog inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove sporta, u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Žalba izjavljena na rešenje iz stava 2. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje".
Naše pitanje je, zašto nema roka u kom ministar donosi rešenje, i takav je amandman na čl. 70. i 71? Sada govorim o članu 71, gde je kolega Radiša Ilić, u ime poslaničke grupe SRS, predložio da se doda još jedan stav i da on glasi: "Rešenje po žalbi Ministar je dužan da donese u roku od osam dana od dana prijema žalbe".
Naravno, predvideli smo kraće rokove, zato što bi rešavanje ministra po žalbama bilo besmisleno ako prođe sezona skijanja, znate, ministrovo rešenje u junu mesecu stvarno ne može da pomogne. Šta sada kaže nama Vlada, zašto odbija ove amandmane, i jedan i drugi.
Dakle, na član 70. kaže: "Amandman se ne prihvata, jer se radi o redovnom postupku, tako da nema potrebe propisivati rokove na drugačiji način u odnosu na rokove utvrđene članom 273. Zakona o opštem upravnom postupku". I u članu 71. isto tako se ne prihvata, jer se radi o redovnom postupku, nema potrebe propisivati drugačije rokove u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku.
Ne znam da li vi imate u Ministarstvu nekog pravnika, da li je on video Zakon o opštem upravnom postupku. Trebalo bi da znate, gospodo, da Zakon o opštem upravnom postupku ima više rokova, od 8 dana, 15, 30, 60 dana. Šta sada, ako se Ministarstvo opredeli za rok od 60 dana, jer je u Zakonu o opštem upravnom postupku predviđeno da upravni postupak može da se vodi, a to podrazumeva da može da se donose rešenja, a to podrazumeva i po žalbi, i u roku od 60 dana, u slučaju ako je u pitanju više stranaka, pa treba da se sasluša više lica, ako je potrebno da se na terenu izvode neki dokazi, dakle, ako zaključe da je to neki komplikovaniji pravni posao i oni se opredele za rok od 60 dana.
Vi ste, gospodo iz Vlade, pokušali, ne znam kako vam je to palo na pamet, kada znate da su ovo amandmani srpskih radikala, da nam zamaglite oči time što ste vi mnogo pametni, pa ste spomenuli Zakon o opštem upravnom postupku, pa koji član zakona. Znate, nas ima dosta pravnika u našoj poslaničkoj grupi, mnogi smo godine proveli u primeni Zakona o opštem upravnom postupku i sa nama nemojte nikada više ni da pokušavate da se igrate.
Dakle, insistiramo da se ovaj rok prihvati koji smo u amandmanu predložili, a to je rok od osam dana, u članu 70. i članu 71, i da se taj rok utvrdi u zakonu, jer ako nema tog roka, onda žalba ne znači ništa. Tvrdim da će Ministarstvo kada dobije žalbu da se opredeli za rok od 60 dana, jer mora da izađe na skijalište, a to mu je u odnosu na Ministarstvo daleko, pa mora da sasluša ovog ili onog, i onda će lepo ministar da sačeka, tamo gde je interes ministra i Ministarstva, ili nekog iz Ministarstva, tu će da sačeka rok, a tamo gde nema nekog interesa, zna se šta se misli kada spominjemo ovakve interese, onda će da reši u roku od osam dana.
Osim toga, ako je tačno ovo što kažete, a nije, amandman se ne prihvata, jer se radi o redovnom postupku. Radi se o redovnom postupku i kada je u pitanju i žalba. Zašto ste onda rekli u kom se roku podnosi žalba, i to je redovan postupak. I u Zakonu o opštem upravnom postupku postoje rokovi za podnošenje žalbe, tri dana, 8, 15 i 30 dana. Dakle, što i tu niste rekli, nije potreban nikakav rok, radi se o redovnom postupku. Tu koristite jedan od rokova iz Zakona o opštem upravnom postupku, a kada ministar treba da odlučuje, tu ne koristite rokove, to prepuštate volji ministra i volji nekoga iz Ministarstva.
Dakle, ovo je čisto pravničko doterivanje zakona i nema razloga da ne prihvatite ovaj amandman, jer zašto vam smeta ako kažemo i obavežemo ministra da po žalbi mora da reši u roku od osam dana. To je potpuno normalno i logično, pogotovu kada se radi o ovakvom poslu koji je vezan isključivo za jednu sezonu.
Niti vam remetimo koncepciju zakona, niti vam predlažemo nešto što na bilo koji način može da ugrozi i ministra i Ministarstvo, već samo insistiramo da se poštuje zakon. Ako vam ne treba posebna odrednica, ako primenjujete direktno Zakon o opštem upravnom postupku, onda brišite i kod roka za žalbu, prepustite građanima Zakon o opštem upravnom postupku, pa ko zna za rok zna, a ko ne zna nebitno.
Sada vas pitam, kako će građani uopšte znati kada nastupa ćutanje administracije, ako ministar ne odgovori u tom opštem roku, a tvrdim da je opšti rok 60 dana, nije samo 8. Kada će građanin da reaguje da pokrene upravni spor, kada mu je taj rok, ako ne dobije odgovarajuće rešenje od Ministarstva, jer onda nastupa ćutanje administracije i onda se pokreće upravni spor.
U kom roku, gospodo iz Ministarstva?! Naravno, nemate odgovor, a ministar nije tu da prihvati amandman i zato vam je zakon ovako kakav je loš i zato mi srpski radikali nećemo glasati za ovaj zakon, jer mi nikada ne glasamo, niti bismo glasali za ovako neustavne i rogobatne zakone.
Član 80. glasi: "Preduzeća i druga pravna lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dvanaest meseci od dana njegovog stupanja na snagu". A amandmanom je predloženo da to bude rok od šest meseci i to je prihvaćeno.
Ali, tek prihvatanjem ovog amandmana na član 80. postaje nejasno i nelogično zašto nije prihvaćen amandman na član 79. U članu 79. je rečeno: "Propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 23, člana 25. stav 5, člana 50. i člana 53. stav 5. ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Dva su osnovna razloga zbog kojeg je potrebno da se ovaj amandman prihvati:
Prvi razlog je, šta će se to donositi za šest meseci. Mi smo predložili da to bude rok od tri meseca. Šta će se donositi u roku od šest meseci kada je, govorili smo i danas i u načelnoj raspravi, ovaj zakon i pravilnik i uputstvo. Ne znam koji su to podzakonski akti koji mogu da proisteknu iz ovog zakona, kad je i sam zakon napisan kao podzakonski akt, sa svim detaljima, ne znam šta još može da se reguliše.
Drugi razlog zbog čega bi trebalo prihvatiti ovaj amandman sadržan je upravo u obrazloženju Vlade zbog čega amandman ne prihvata. Kaže Vlada: "Amandman se ne prihvata, jer je predloženi rok adekvatan za donošenje propisa, čija bi primena otpočela u narednoj zimskoj turističkoj sezoni". E, pa mi smo baš zbog toga da bi se ovaj zakon, kada se već donosi, primenjivao u narednoj zimskoj turističkoj sezoni skratili ovaj rok na tri meseca.
A kako Vlada kaže da će, ako ostane rok od šest meseci, primena početi u narednoj zimskoj turističkoj sezoni, to stvarno ne znam i to je, zapravo, nemoguće.
Ovaj zakon nikako ne može da stupi na snagu pre 1. juna, nikako. Danas je 23. maj, još imamo neke zakone na dnevnom redu, pa imate dan za glasanje, pa posle dana za glasanje osmi dan od dana objavljivanja, dakle, nikako ne može stupiti na snagu pre 1. juna. Ako stupi na snagu 1. juna, onda će ovi podzakonski akti biti gotovi tek 1. decembra. Pa onda i oni moraju da stupe na snagu, i oni se objavljuju u službenim listovima, ne znam, grada, zavisi kojih opština itd, zavisi ko ih donosi.
Znači, nema šanse da se od ove sezone primenjuje ovaj zakon sa tim podzakonskim aktima. Opet ponavljam i volela bih da je ministar ovde, zaista bih insistirala da nam kaže koji su to podzakonski akti koji mogu da proisteknu iz ovog zakona, koji je više pravilnik i uputstvo nego što je zakon.
Onda, naravno, ovo što je predloženo u članu 80, Stevović je tu predložio amandman, da preduzeća i druga pravna lica usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Ako niste prihvatili ovaj amandman na član 79, onda se zaista postavlja pitanje neusklađenosti člana 79. i člana 80, jer preduzeće i druga pravna lica moraju da usklađuju svoje poslovanje sa odredbama ne samo ovog zakona nego i podzakonskih akata ako ih bude 1. decembra, jer se i to podrazumeva u primeni zakona.
Primena zakona znači primenu i zakona i svih podzakonskih akata, a onda ova preduzeća i druga pravna lica, kako ovde kažete, na osnovu toga donose svoje statute, poslovnike, pravilnike, kako god ih krste, i moraju da budu usklađeni i sa zakonom i sa podzakonskim aktima. Vi ovde ne skraćujete rok, nego i dalje ministru i Ministarstvu treba šest meseci da nešto urade, a ovde ste predvideli 12 meseci za preduzeće i druga pravna lica. To su uglavnom privatna preduzeća i nemaju nešto preteran broj zaposlenih. Mnogo je više zaposlenih u ministarstvima i mnogo više vremena.
Vi ste, pretpostavljam, tamo podeljeni po nekakvim resorima i zna se ko je za šta zadužen, koji pomoćnik ministra sa svojom grupom saradnika, i pretpostavljam da vi imate pripremljene podzakonske akte. Tako barem rade ozbiljna ministarstva. Urade sve podzakonske akte, puste zakon u skupštinsku proceduru, znate valjda da imate skupštinsku većinu, ako imate, i čim zakon bude u Skupštini usvojen, objavljen, stupi na snagu, vi nastupate sa podzakonskim aktima.
Tako rade ozbiljna ministarstva i ozbiljni ministri, a ne ostavljaju samo sebi najduže moguće rokove; i onda još u obrazloženju kao da smo mi ludi, nepismeni, kaže – ne prihvate se skraćenje roka da bi zakon mogao da se primenjuje od naredne zimske turističke sezone.
Prosto neverovatno. Neverovatno da li je onaj ko ovo predlaže nepismen ili neozbiljan ili namerno radi ovakve stvari da zamajava Narodnu skupštinu i građane Srbije, zaista ne znam, ali ne vidim da ovde postoji išta ni normalno, ni pravno, ni državnički.
Stvarno ne možemo da dozvolimo više da nas na ovaj način vređate. Vaši predlozi, gospodo iz Vlade Republike Srbije, vređaju i narodne poslanike i inteligenciju građana Srbije. Ponavljam vam, govorim to svakom ministru, građani Srbije su mnogo pametniji od svojih ministara i nemojte se igrati sa građanima Srbije, gospodo iz Vlade Srbije.
Dame i gospodo, čuli ste i u načelnoj raspravi stavove SRS o ovom predlogu zakona i čuli ste iz kojih razloga mi ne možemo glasati za Predlog zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Suština ovoga zakona jeste da će primenom ovog zakona da se obogate već privilegovani delovi društva, odnosno manji broj građana Srbije. Znamo kakvih je sve problema bilo do sada i pre ovog zakona. Nažalost, ovim zakonom ništa neće da se izmeni.
Samo ću da podsetim javnost Srbije pre svega, a i vas kolege poslanici, kakvi su se recimo problemi dešavali u toku preuzimanja akcija "Knjaza Miloša".
Sećate se koliko je bilo pokušaja, odnosno ubeđivanja i Komisije za hartije od vrednosti i ostalih nadležnih organa da se akcije, da preuzimanje akcija bude izvršeno od strane "Danona", zato što je to tada bila volja Miroljuba Labusa, pa se sećate da se on privatno sastajao sa predstavnikom "Danona" u svojoj kući umesto u Vladi Srbije, jer je tada bio potpredsednik Republičke vlade.
Na kraju je taj posao završen relativno dobro, u svakom slučaju zakonito, zato što smo mi iz SRS, pre svega na Odboru za privredu i privatizaciju, intervenisali i objasnili namere Vlade Srbije tada i sećate se naravno, seća se i javnost, sećaju se građani Srbije, da je predsednik Komisije za hartije od vrednosti, gospodin Milko Štimac, zamalo umro, odnosno imao je velikih zdravstvenih problema, pozlilo mu je pod najezdom Vlade Srbije, ministra Bubala i potpredsednika tadašnjeg Vlade Miroljuba Labusa.
Imali smo mi i Anketni odbor u ovoj skupštini koji je utvrđivao te okolnosti i taj anketni odbor je završio svoj posao, naravno poodavno već, i nikada izveštaj anketnog odbora nije stigao na sednicu ovog parlamenta.
To govori o neozbiljnosti i vladajuće većine i Vlade Republike Srbije, a sve takve stvari mogle su da se dešavaju zbog nepreciznih i loših propisa. Svi učesnici koje smo saslušali u toku rada anketnog odbora su se žalili na loše propise i kao loši propisi su krivi za sve što se zamalo desilo.
Naravno da je tačno da loši propisi mogu tako negativno da utiču, ali pre svega je problem u primeni tih propisa i upravo iz tog razloga je i ovaj moj amandman na član 4. Predloga ovog zakona, da ne bi neka buduća komisija za hartije od vrednosti ili neki budući nadležni državni organ rekao da je loš zakonski propis kriv za nečiju kriminalnu aktivnost u toku ovog postupka.
Zato mi insistiramo, ne samo kod ovog zakona, nego inače, da zakonski propisi moraju biti precizni, jasni, koncizni i da primena zakona ostavlja što je moguće manje mogućnosti za zloupotrebu, odnosno za ovakvo ili onakvo tumačenje.
Naravno, kao pravnik znam koji sve načini tumačenja pravnog propisa postoje, ali mi kao zakonodavni organ moramo da donosimo takve zakone da kada neko primenjuje zakon nema mnogo mogućnosti za manevrisanje u primeni tog zakona, a pogotovo da nema mogućnosti da se taj zakon zloupotrebljava.
Zato sam na član 4. podnela amandman, a reći ću član 4. odnosi se na zajedničko delovanje. U prvom stavu se kaže:''Fizička i pravna lica deluju zajednički: 1) ako su se ugovorom, pismenim ili usmenim, odnosno izričito ili prećutno sporazumela da usklađeno deluju u cilju sticanja akcija ciljnog društva ili ostvarivanja prava glasa iz akcija ciljnog društva.''
Ovo, dame i gospodo, ovako neprecizno, uopšteno, ne može da stoji u zakonu. Zato sam predložila da se brišu ove reči ''pismenim ili usmenim, odnosno izričito ili prećutno'' i da ostane "ako su se ugovorom sporazumela da usklađeno deluju u cilju sticanja akcija ciljnog društva ili ostvarivanja prava glasa iz akcija ciljnog društva". To je jedino pravnički ispravno i to je jedino moguće da stoji u zakonu.
Šta znači u zakonu da se neko prećutno oko nečega dogovorio? Šta znači i usmeno? Onda još kaže - izričito ili prećutno. Kako može u nekom sudskom sporu da se dokaže nečiji usmeni ugovor?
Znam da postoje takve mogućnosti, ali vas pitam - zar mi hoćemo da donosimo zakone koji će da proizvedu dugotrajne i višegodišnje sudske sporove, od kojih će da trpe pre svega akcionari, a onda to znači građani Srbije.
Šta znači ako postoji neki ugovor izričit ili prećutan, govorim o usmenom ugovoru kakav je predviđen u ovom predlogu zakona? To je prosto neverovatno, ako se dvoje ljudi usmeno dogovore da će nešto da urade ili da neće da urade, kako oni mogu da se prećutno dogovore ako se ne dogovore, čak iako je usmeni ugovor u pitanju, ako se ne dogovore izričito?
Šta sad treba u zakonu da predvidimo da se tumačenjem zakona tumači nečije razmišljanje. Ovo mislim da mora biti prihvaćeno, ovaj amandman, jer zaista ovako ako ostane, to će doneti takve glavobolje da će to biti neverovatno i vrlo brzo ćemo imati mnogo konkretnih slučajeva o kojima ćemo ovde govoriti upravo iz tog razloga.
Kaže Vlada Republike Srbije da se amandman ne prihvata zato što ''Predlogom zakona se zajedničko delovanje fizičkih i pravnih lica uređuje na način na koji to propisuje Direktiva EU iz ove oblasti, kao i drugim zakonima koji regulišu zajedničko delovanje.
Cilj ovih odredaba je da se obuhvate svi mogući oblici dogovaranja zajedničkog delovanja fizičkih i pravnih lica u nameri da se spreče netransparentna preuzimanja akcionarskih društava
Ljudi moji, da li ovo nekome zvuči verovatno, da se prećutnim ugovorima spreči netransparentno preuzimanje akcionarskih društava.
U kom momentu će fizička ili pravna lica da zaključe taj usmeni dogovor, ugovor kako kažete, ko može da dokaže u kom momentu su se oni izričito, a pogotovo prećutno dogovorili oko postojanja nekog ugovora.
Prvo, cela ova grupa zakona o kojoj raspravljamo je poprilično zakasnela u Srbiji, s obzirom da je veliki broj privatizacija izvršen. Najveća preduzeća su privatizovana i znaju svi u Srbiji da je većina tih privatizacija urađena i protivzakonito, u svakom slučaju na kriminalan način, da je mnogo građana Srbije ostalo bez posla u ovim privatizacijama, da su mnogi ostali bez odgovarajućih otpremnina.
Dakle, koristili ste nekakve vakuume ili još gore loše zakone. Niste dozvoljavali da se raspravlja o predlozima SRS i kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, zato što ste hteli da završite one poslove, odnosno Vlada Republike Srbije, i ova i one dve prethodne, i Živkovićeva i Đinđićeva, hteli ste da završite taj najveći deo posla, da ojadite i građane, i privredu i celu državu, upravo onako kako ste i uradili, i onda ste se sada setili da, kada je taj proces takoreći završen, predlažete ove zakone. I onda ni za ovo malo preostalih privrednih društava niste spremni da donesete zaista zakone da bar ovo što je preostalo bude urađeno i pravično i pravno čisto.
Jer, primenom stava 1. člana 4. ovog zakona nijedan ovaj posao ne može biti ni pravno čist, a pogotovo ne može biti pravičan. Ne znam kome ste spremni da date u nadležnost da razmišlja o tome da li je neko prećutno ili izričito usmeno zaključio nekakav ugovor, da mu na taj način stavite sudbinu ljudi koji su zaposleni, akcionara, u ruke nekom, ne znam zaista kome.
Da li to znači da će neko da se pojavi da preuzima neke akcije i da u međuvremenu, kada se steknu uslovi koji mu odgovaraju ili koji odgovaraju nekom trećem, da će oni da naprave nekakav dil, da kažu - mi smo se još ranije usmeno oko toga dogovorili i evo sada, izvolite, primenjujte naše usmene, prećutne dogovore.
Dakle, mogu da se pojave lica koja se nisu ni čula ni videla u nekom međuvremenu i da nađu nekakav svoj zajednički interes, naravno na štetu malih akcionara, jer to jeste specijalitet i ove vlade i prethodne dve vlade, i da tvrde da su imali nekakav prećutni dogovor.
Ovo je zaista neverovatno da u zakonu možete da predvidite ovako nešto. Iznenađuje me da kolege pravnici ne reaguju ili bar da ne prihvate ovaj amandman, jer ovo je nedefinisana pravna norma. Ne znam na koji način može da se primenjuje, a da vi kažete da je u skladu sa zakonom, jer ako ne prihvatite ovaj moj amandman, onda za sve što se na tu temu neko eventualno dogovori, u kojem god momentu i ko god napravi kakav dil, može da se tvrdi da je to urađeno u skladu sa zakonom, jer je zakon formulisan upravo na taj način da može da se zloupotrebljava.
Zato pozivam, predstavnik Vlade nije tu, ali pozivam kolege da kada se bude glasalo o ovom zakonu, da shvate ovaj moj amandman kao krajnje dobronameran i da prihvatanjem ovog amandmana izbegnemo bar još jednu zloupotrebu u nizu zloupotreba koje su u toku privatizacija bile prisutne u Srbiji od 2000. godine do dana današnjeg.
Naravno, vi koji ste sada vlast i koji imate premijera, u izbornoj kampanji ste tvrdili da ćete da proverite 83 privatizacije. Nijednu niste proverili. Svaka koja stigne do suda, svaki čas imamo sudske presude gde se utvrđuje da su privatizacije izvršene na kriminalan način, mnoge, naravno, ne sve. Kada ovog govorim, jasno je da ne mislim na sve, nego na one koje su urađene suprotno zakonu ili u toku privatizacije nije poštovan zaključeni ugovor. Građani štrajkuju, izlaze, žale se, dobijaju sudske presude. Sudske presude su uglavnom neizvršive, jer posao u međuvremenu bude završen. Vas sve baš briga za to i umesto da ispravljate ako se da ispraviti nešto od onoga što je već urađeno, predlažete da se...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i u budućnosti (završavam) radi na pogrešan način. Još jedanput vas molim, nemojte da stavljate u zakon ovako nejasne, neprecizne formulacije i nemojte da mi zakonima otvaramo mogućnosti zloupotreba.