Gospodine Vukoviću, neću preterano dugo i neću o vašem amandmanu, o tome ćete vi govoriti, ali ne mogu zaista a da malo ne popričam sa ministrom ovako posle onakvog finog njegovog izlaganja.
Ministre, pre neki dan sam vas zamolila, kada govorite u Narodnoj skupštini da ne pričate o zemlji dembeliji, već da pričate o zemlji Srbiji. Sve je to lepo što ste vi ispričali, samo to tako nije i toga nema. Mi četiri godine pokušavamo od vas da saznamo zbog čega ste ukinuli velike, najveće srpske banke, a vi ste danas konačno rekli da ste to uradili zbog namrgođenih službenika koji nisu dali građanima plate na šalterima, tako ste počeli malopre svoje izlaganje.
Ovo što ste pričali o kreditima i o tome da ste vi ponosni na sve ono što ste uradili za sve ove godine, na to kako ste, vi kažete radikalno, pozatvarali banke, kažem vam da se banke ne zatvaraju radikalno nego ekspertski. Vi ste ih ekspertski zatvorili. Reći ću vam na sve ovo jednu srpsku narodnu poslovicu i to samo njen prvi deo: "Čega se pametan stidi..."
Gospodine ministre, pratite malo ono što dobri ekonomisti u Srbiji upozoravaju građane Srbije, da im se ne desi ono, a vi volite da se upoređujete sa Hrvatskom, što se desilo građanima Hrvatske, da su se izprezaduživali, a to se očigledno već sada dešava i građanima Srbije.
Činjenica jeste da postoji mogućnost da se podignu krediti, ali je takođe činjenica da su preskupi krediti. Priznajte, vi to dobro znate da izračunate, kažete da je omogućeno da se uzimaju krediti i da se ide na godišnji odmor.
Tačno je, ali ako je neko uzeo kredit da ide na godišnji odmor ove godine, izračunajte sa kamatama koje mora da plati, nema šanse da do idućeg godišnjeg odmora isplati taj kredit. Kako će onda iduće godine na godišnji odmor? Sve što nudite može da se ispuca sad u ovom periodu i kraj. Ko će da vraća te kredite, od kojih para će građani da vraćaju te kredite i tu mogućnost korišćenja platnih kartica?
Što se tiče stambenih kredita, gospodine Dinkiću, nemojte ovde da govorite nešto što nije tačno, što nije istina. I vi sami znate da imate problema, i vi i banke, koje su i spremne da daju te stambene kredite, da građani ne mogu da uzimaju stambene kredite, to sam vam pre neki dan govorila, zato što nemaju nekretninu na koju mogu da upišu hipoteku, da ovo što je predviđeno zakonom o hipoteci, koji je dostavljen narodnim poslanicima, takođe nije dobro rešenje. O tome sam razgovarala sa vašim kolegom Parivodićem. Naravno, o tome ćemo govoriti kada taj zakon bude na dnevnom redu.
Nemate pravo da obmanjujete građane Srbije, da im kažete: evo, možete da uzmete stambene kredite, to nikad do sada nije bilo. Prvo, nije tačno. To je nekad bilo mnogo povoljnije i mnogo lakše nego sada, pa onda zaista u jednom periodu nije bilo. Sad ponovo mogu da se uzimaju stambeni krediti, ali sad, faktički, stambeni kredit može da uzme samo neko ko ima stan, pa može da poveća kvadraturu ili ko ima kuću, pa da kupi stan itd. Građani koji nemaju rešeno stambeno pitanje, nemaju mogućnost ni da ga reše ovim kreditima koje vi nudite.
Neću da govorim ni o tome koliko su povoljni, koliko su nepovoljni ti krediti. Jednostavno, to što pričate nije primenjivo i to svi građani u Srbiji znaju. Nije lepo da stanete ovde i da pričate građanima koji to ne mogu da opovrgnu i ne mogu da vam odgovore, da im kažete: dragi građani Srbije, navalite, uzimajte stambene kredite, kad oni znaju da to nije moguće.
Dakle, mnogo lepog ste ovde rekli, ali izašla sam samo da kažem, u stvari, svi koji su vas slušali mnogo dobro znaju da ništa od toga što ste rekli nije tačno. To što ste vi rekli jeste spisak lepih želja, možda vaše dobre namere da to jednog dana tako bude, ali nažalost, ministre, Srbija je mnogo daleko od takvog ideala o kojem ste vi ovde malopre govorili.

Po Poslovniku, članovi 101, 104. i 105.
Malopre se ovde javio jedan poslanik u ulozi portparola ustaške televizije B92 i, između ostalog, rekao da ako predstavnici SRS za Mlađana Dinkića kažu da je lopuža, ološ, hohštapler i ostali atributi koji idu uz ime Mlađana Dinkića, nije korektno da članovi te iste SRS apliciraju za kredite za mlade ljude u Srbiji.
Zaista, do malopre nisam znala da se aplicira za kredite kod Mirosinke Dinkić, Mlađanove majke, a mislila sam da se radi o nekim državnim parama, parama nekih banaka. Ovo je bilo neverovatno i prošlo nezapaženo, predsednik nije reagovao po članu 101. a morao je, jer je narodni poslanik izrekao neistine.
Dalje, slušali smo o Mlađanu Dinkiću određene kvalifikacije od Koraća, Velje Ilića, a meni se čini uz to da je Mlađan Dinkić ili mazohista ili je ovde da bi svako veče pred kraj radnog dana napravio neku gužvu da bi narodni poslanici SRS prekinuli da govore o onome šta je na dnevnom redu.
Ceo dan danas se govori o Predlogu zakona o bankama, bez obzira na one naše amandmane koji su naš izraz prema Vladi i naš odnos prema Vladi i njenom ponašanju u odnosu na Narodnu skupštinu. Dakle, isključivo stručno se raspravljalo o Predlogu zakona po amandmanima i onda se odjedanput pojavio Mlađan Dinkić, izlazio, ulazio, dolazio, i onda je u jednom momentu došao, ovde se predstavio kao kurir Radovana Jelašića, počeo da čita nešto što mu je Jelašić dao.
Sada malo da se vratimo na demokratsku pljačku Srbije i vezano za ono što je vaš prijatelj Vlahović ili kako se zove onaj novinar pisao, Đorđević, dobro, a tamo smo mnogo šta pročitali o tim parama koje su navodno nestale na Kipru, pa nam Mlađan Dinkić juče kažu da su te pare sad zaustavljene od strane Al Kaide. Danas je rekao nešto još mnogo gore, da za te pare moramo da pitamo u Haškom tribunalu, jer te pare i pripadaju nekome ko je vezan za Haški tribunal.
Sada tražim od Mlađana Dinkića da nam kaže da li je to Mlađan Dinkić i Vlada Vojislava Koštunice ili ona prethodna Živkovćeva i Đinđićeva, kada su Amerikanci najavili da neće više da finansiraju Haški tribunal, parama Srbije finansirali Haški tribunal. Da li su možda te pare na ličnom računu Karle del Ponte i da li je na taj način plaćen njen potpis na optužnicu protiv prof. dr Vojislava Šešelja, koju su napisali Đinđić, Čović i Svilanović.
Dakle, tražimo ta objašnjenja od Mlađana Dinkića. Vezano za odlazak u potragu za tim parama, moram da obavestim javnost da je Mlađan Dinkić tražio te pare u pratnji određenih ljudi iz BIA-e.
Takođe, ostalo je nejasno da li je Mlađan Dinkić od strane određenih ljudi iz BIA praćen zato što se u njega nije imalo poverenja, a naravno, pretpostavljam, mi pretpostavljamo da je to u pitanju, ili je u pitanju nešto sa ovim nastavkom o kome je Mlađan Dinkić govorio. Dakle, insistiramo da kažete gde je 360 miliona maraka, da li ste ih dali Karli del Ponte ili ste bez znanja građana Srbije finansirali Haški tribunal. To ste pre podne najavili.

Javljam se po Poslovniku. Član 101.        u 1. stavu kaže: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik itd", i u drugom stavu "izrekne neistinu". Znači, u tom smislu se obraćam vama, gospodine predsedniče, jer ste malopre izrekli neistinu kada je u pitanju Predlog zakona o bankama, o kojem danas u pojedinostima govorimo.
Bio je petak posle 18,00 časova, kada su svi otišli iz Skupštine, Predlog zakona je stigao u poslaničku grupu. Rok za podnošenje amandmana bio je ponedeljak uveče. Odakle ste vi tu našli rok od šest dana, zaista ne znam, ali nije korektno. Mi vam ceo dan govorimo zbog čega smo podnosili amandmane ove vrste, odnosno da smo predložili da se svaki član briše, ali da smo u raspravi pokazali da nije bila suština to, nego da zaista stručno komentarišemo svaki član zakona, pokazujemo na koji način bi se mogao promeniti da smo mi imali vremena da amandmanski intervenišemo, ali nažalost nismo, pa smo morali to da radimo na ovaj način.
Molim vas da vodite računa. Ako ne znate kad smo mi dobili zakon, do kada je bio rok za amandmane itd, trebalo je da konsultujete stručne službe pre nego što se obratite na taj način narodnim poslanicima.
Drugi razlog zbog kojeg sam se javila, malopre sam dobila telefonsku poruku od prosvetnog radnika koji kaže - kažite tom u farmerkama da nama prosvetarima nije isplatio platu, jer smo, navodno, probili neki njegov zamišljeni plafon u visini plate.
Gospodine u farmerkama, evo prilike da objasnite zašto prosvetni radnici nisu dobili plate. I u ovo doba čekaju da vas čuju, ali ne verujem da baš žele da vas vide u farmerkama.

Dame i gospodo, rekli su neke moje kolege još danas u toku dana i neću posebno da objašnjavam ovaj naš način reagovanja po ovom predlogu zakona, odnosno to što smo tražili brisanje svih članova. Rekli smo da smo na taj način pokazali naš odnos prema neozbiljnosti Vlade i predsednika Skupštine prema poslaničkim grupama u ovom parlamentu.
Čuli ste mnogo konkretnih primedbi na ovaj zakon, ali načelna primedba koja može da se stavi i koja je očigledna u članu 39, kao i u sledećem članu 40, jeste da ovim zakonom Vlada Srbije, Ministarstvo finansija i ministar Dinkić žele da legalizuju sve ono što se u bankama dešavalo od tzv. demokratskih promena u Srbiji, a to se kaže od demokratske pljačke Srbije, tako vam se i zove jedna od knjiga jednog od vaših prijatelja, dakle poučna knjiga.
Dakle, sve što se uradilo u bankarskom sistemu želeli ste ovim zakonom da legalizujete. Onda ste došli u jednu pravno apsurdnu situaciju da veliki broj odredbi ovog zakona u stvari morate da primenjujete retroaktivno, a to je naravno, trebalo bi bar pravnici to da znaju, neustavno.
Mi iz SRS očekujemo, ako vi slučajno donesete ovaj zakon, ako budete imali većinu posle izglasavanja budžeta, za koji je pitanje da li ćete imati skupštinsku većinu, dakle, ako se to i desi, mi očekujemo da Ustavni sud mora da reaguje povodom ovog zakona, bez obzira da li bude imao neku inicijativu i bez obzira na činjenicu da je predsednik Ustavnog suda funkcioner stranke G17 i da je do sada donosio sve odluke u interesu G17.
Da se setimo još onog vremena kada je Vučetić i njegov Ustavni sud odlučio da mandati pripadaju poslanicima, to je bilo još u vreme kada je G17 ukrao poslanika u Skupštini, a to je bio prvenac u ovom parlamentu, naravno dešavalo se u prošlom sazivu.
Dakle, očekujemo reakciju Ustavnog suda, a mi iz SRS svakako da ćemo sa svoje strane podneti tu inicijativu, ali u Ustavnom sudu ima naših, Krasiću pomozi mi, pedesetak inicijativa, koje još uvek nisu ni blizu da se stave na dnevni red. Ali, kada govorimo o članu 39, govoriću istovremeno i o članu 40, pošto su zaista povezani, u članu 39. kažete "banka ne može odobravati kredite svojim akcionarima pre isteka roka od jedne godine od dana kada je počela da posluje".
Kada bih uspela da ponovim povezane banke koje je Momir Marković malopre izgovorio, onda bih vas pitala koliko je akcionara tih banaka, pre isteka tog roka od jedne godine, već dobilo te kredite.
I da je slučajno ministar u pocepanim farmerkama, ali u odelu u ovom parlamentu, onda bismo tražili od njega da nam on objasni koji su to akcionari već uzeli te kredite, a mi tvrdimo da jesu, i na koji način misli ministar finansira i Ministarstvo finansija da primeni ovaj član 39?
Tek član 40. kaže: "Pravni posao koji banka zaključi suprotno uslovima propisanim članovima od 37. do 39. ovog zakona ništav je". Podsećam, članovi 37. do 39. govore o povezanim licima, odnosno 39. o akcionarima. Kaže se, ako su zaključeni. Dakle, ovaj zakon pretpostavlja da
je bilo pravnih poslova koji su zaključeni suprotno uslovima iz ovih članova 37, 38. i 39. i onda član 40. kaže da su ti poslovi ništavi.
Podsećam kolege pravnike pre svega šta znači ništavost ugovora. Istovremeno pitam, na koji način mislite da suspendujete posledice koje proizvedu ovi pravni poslovi koje predviđate u članu 40, a trebalo bi svakako to da se učini?
Znate li vi koliko je para, suprotno članu 40. a u skladu sa ovim prethodnim članovima, angažovano kroz kredite, kroz povezana lica, povezane banke. Te pare su se ko zna koliko puta obrnule i ko zna u kojoj su karici ovog lanca i na koji način misli neko, ko misli da je u stanju da primeni član 40, da učini da ovi pravni poslovi budu ništavi. Može da kaže da su ništavi, ali ko može da učini da budu ništavi, odnosno da nestanu posledice koje su ti pravni poslovi prouzrokovali, jer je to suština ništavosti nekog pravnog posla.
Znam da ste vi, odnosno predstavnici Vlade, a pretpostavljam i kolege poslanici koji su čitali ovaj zakon, potpuno svesni ovoga, ali mislite, hajde sada ćemo mi to da napišemo u zakon, pa onda lepo da legalno radimo ono što smo do sada radili nelegalno i ispod žita. Pa kada dođe vrlo brzo nova vlast, posle narednih izbora – mislim da je Zoran Krasić govorio o tome da ćemo ovaj zakon morati da primenjujemo bar šest ili sedam meseci, jer jednostavno neće biti vremena da se tako brzo sve to promeni –onda ćete u tom vremenu vi da lovite u mutnom.
Zato mi srpski radikali reagujemo i ovim amandmanima, i na ovaj način, i da pokušamo bar da upozorimo Ustavni sud da ovaj zakon, ako bude donet, proglasi neustavnim.

Gospodine predsedavajući, malopre je Zoran Krasić skrenuo pažnju da mi opet raspravljamo o zakonu u pojedinostima bez predstavnika Vlade. To je nedopustivo, to je protivposlovnički. Predlažem da prekinete sednicu dok ne naterate ministra da dođe ovde, jednog od ove dvojice.
Valjda je Dinkić ovde, pošto nemamo informaciju gde je, a za Bubala znamo da je otišao kod Mesića. Trebalo bi da mu je preče ovo što mi radimo ovde, nego što će mu Mesić poručiti nešto, verovatno kao i Drnovšek pre neki dan.
Dakle, insistiramo i radi javnosti hoću da kažem da smo prošle nedelje dva puta prekidali sednicu zato što ministar nije bio ovde kada se raspravljalo o budžetu. Danas se raspravlja o izmenama Zakona o javnim preduzećima. Koliko god vi to predstavili kao izmene, kao nešto, da kažem, manje značajno, radi se o jednom suštinskom problemu.
Pre nego što počnem da govorim o amandmanu i o zakonu, molim vas da čujem vaše mišljenje da li ćemo da nastavimo sa radom protiv Poslovnika i bez ministra, ili ćete da napravite pauzu i da privedete gospodina ovde.

Molim vas da napravite pauzu, pa onda da vidimo da li će da dođe po ovu kesu što je ostavio ovde.

Dobro, vi kršite Poslovnik, krši ga i Marković. Prvo ste doneli Poslovnik po kojem nemate nikakve odgovornosti i nikakvih obaveza. I takav kakav je, ne želite da primenjujete. Dobro, to će građani Srbije da zapamte, da procene i ocene vrlo brzo.
Dakle, izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima.
Vlada nam je ovde dala ovaj predlog sa 22 člana, nešto što je valjda trebalo da prođe bez mnogo komentara, ali je onda Vlada napravila jedan gaf. Mislili su da su mnogo pametni, a normalno, nisu, pa je onda Vlada Republike Srbije predložila amandman koji je u suštini izmena ovog zakona, a to je amandman kojim Vlada dodaje član 9a i u stavu 1. kaže: "U javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala predmet prodaje iznosi najviše 70% državnog kapitala koji se privatizuje."
Ovo je suština. Treba da se proda EPS, NIS i ostala javna preduzeća, i to treba da se prodaju tajkunima i kumovima, naravno, uz dobru proviziju, u iznosu od 70%.
Drage kolege, ako ovaj amandman prođe i ako se zaista strateška dobra Srbije prodaju u procentu od 70% ko zna kome, Srbija je ekonomski nepovratno otišla. To je ono zbog čega Mlađan Dinkić ne želi da sedi ovde, ne želi da ga pitamo kome on to misli da proda strateška dobra Srbije u procentu od 70%.
Šta onda radite? Juče, prekjuče, ovih dana sve poslaničke grupe primaju predstavnike nekog pokreta koji nam je podneo predlog za izmene, pardon, zovu se "Narodna inicijativa", imaju preko 500 hiljada potpisa i neki predlozi zakona treba da se stave na dnevni red. Onda Vlada odugovlači, odugovlači predsednik Skupštine. Svi šefovi poslaničkih grupa sa kojima su razgovarali, kažu ljudi da su im rekli da će oni da podrže da se to stavi na dnevni red.
Mi smo im juče rekli da ih svi vi lažete, da ste stavili na dnevni red ovaj zakon, da prvo hoćete, kroz usvajanje amandmana Vlade Republike Srbije, da rasprodate 70% strateški važnih preduzeća za Srbiju i onda ćete tim ljudima da kažete: stavićemo na dnevni red, ali izvinite, mi vama više nemamo besplatnih akcija, ili ćete im dati tih 30% što ostane besplatnih akcija, koje oni mogu da vežu mačku o rep.
Ako predstavnici Vlade svojim kumovima, kojekakvim tajkunima rasprodaju 70% tih preduzeća, šta znače besplatne akcije na onih 30%, koje nikome više neće trebati. Zar će neko ko dobije ispod žita, uz plaćanje dobre provizije, EPS ili NIS, zar će njemu pasti na pamet da otkupljuje i onih 30% akcija koje ćete vi besplatno da podelite.
Vi permanentno lažete narod Srbije. Sve ono što ste govorili u izbornoj kampanji, potpuno ste izokrenuli, potpuno drugačije radite i pokušavate sad da budete nešto mnogo pametni, pa da pričate jednu priču, pa da onda ovde predlažete zakon, pa se, kao, Vlada naknadno setila da amandmanski interveniše na zakon. Kažite građanima Srbije. Nema Dinkića, naravno, gde on ovo može da čuje i da kaže.
Kažite i vi koji ćete glasati za ovaj zakon, kažite: dragi građani Srbije, hvala vam što ste nas onda izabrali, mi vas sada lažemo.
Nas više ne interesuje šta smo vam obećali, mi sada hoćemo da rasprodamo sve što je ostalo od one prethodne vlasti.
Sve što se u ekonomskom smislu u Srbiji radi od 2000. do danas, samo je besomučna rasprodaja svega što vredi u Srbiji.
Ništa niste uradili da ovaj narod počne bolje da živi. Niste ni jednu fabriku otvorili. Zatvorili ste sve što je nekada radilo. Ovi što su izašli iz Skupštine kažu da neće da raspravljaju o Kosovu i Metohiji, ovi Tadićevi "žutaći", jer to nije, kažu, najvažnije pitanje u Republici Srbiji, najvažniji problem. Nego, važniji su ekonomski problemi, pa ih nema da raspravljaju o budžetu, pa ih nema da kažu da ne može da prođe ovaj amandman Vlade Republike Srbije da se rasprodaju javna preduzeća.
Zašto ih nema? Optužuju nekog drugog da podržava Vladu Vojislava Koštunice. Zašto njih nema? Da bi mogli da se izvuku, a dogovaraju se sa njima zajedno, jer Bubalo i Vlahović kada se pojave na nekoj televiziji kao gosti suprotstavljenih strana, ponašaju se kao braća rođena, "što reče Vlahović", "što reče Bubalo". Dakle, znamo mi sve to i govorimo i građanima Srbije da ste potpuno isti, ista je DS i DSS, samo vam je stalo da uništite sve što može da se uništi u Srbiji.
Najstrašnije od svega je to da ćete prihvatiti ovaj amandman i da ćete ta strateška preduzeća rasprodati uz dobru proviziju. Zamislite građani Srbije kada vam prodaju 70 procenata EPS i onda onaj ko bude kupio, neće razmišljati. Njega neće biti briga da li su građani Srbije ekonomski toliko jaki da mogu da plaćaju struju po ceni koju bude (taj neki novi tajkun,) novi vlasnik odredio. Ko hoće da plaća i ko može da plaća plaćaće, a ko ne može neće imati struju. Ako ne bude većina građana mogla, a nažalost preko 50 posto građana u Srbiji su siromašni i ne mogu da plaćaju i ovu ovakvu struju, a kamoli po nekoj tajkunskoj ceni, šta će se desiti?
Taj ko bude kupio reći će – baš nas briga, vi živite i vratite se u 19. vek, vama struja ne treba, mi ćemo lepo vašu srpsku struju da izvozimo i da prodajemo onome ko može da je plati. To vi radite ovim zakonom, pa menjate član 8. na koji je Nemanja Šarović podneo amandman i utvrđujete koje su nadležnosti upravnog odbora, to je kao nešto mnogo važno, čime ovde treba da se bavimo.
Dok se mi bavimo ovim našim amandmanima, vi ćete lepo da provučete amandman Vlade Republike Srbije, koji će postati sastavni deo zakona. Da vidim one poslanike, predstavnike SPS koji su tvrdili da neće glasati za ovaj zakon ako ne bude povučen ovaj amandman Vlade Republike Srbije, a videćemo u danu za glasanje ko će kako da se ponaša.
Podsetiću vas, dame i gospodo, da je poslanička grupa SRS podnela predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i Zakona o privatizaciji.
Tu smo predvideli da strateška dobra Srbije ne smeju da se privatizuju u procentu većem od 49 posto. Znači, samo 49 posto može biti privatizovano. Država Srbija mora biti većinski vlasnik ovih i ovakvih preduzeća. Ti naši predlozi, naravno nisu došli na dnevni red. Kada predsednik stavi na glasanje, da li prihvatate ovaj predlog poslaničke grupe SRS da uvrstimo u dnevni red, vi pritiskate crveno dugme, vi ste protiv, ne znate ni šta smo predložili, niste ništa pročitali, ne znate ni šta to znači ni za državu Srbiju ni za građane Srbije.
Igrate se, dame i gospodo, Narodnom skupštinom, kao što se igra i predsednik, kada dozvoljava da o ovakvim stvarima raspravljamo bez ministra, pa nam je posle neko kriv što novinari pišu o narodnim poslanicima i ovoj skupštini, sve to što pišu. Naravno, vide kakav je odnos poslanika skupštinske većine prema vladinim predlozima, prema predlozima najveće opozicione stranke u Srbiji.
Dame i gospodo, nemojte da se igrate sa strateškim dobrima Srbije. Ako ovaj amandman Vlade Srbije prođe, ako se privatizuju javna preduzeća 70 posto, budite svesni, uništavate Srbiju. Ako jednom Srbiji neki tajkun uzme EPS, NIS, JAT, šta ostaje od tih strateških dobara državi Srbiji i ovom narodu? Budite ozbiljni, niste ovde došli samo da odsedite ili samo da prošetate kroz Skupštinu. Ovde ste došli da učinite nešto za građane Srbije.
Napravili ste koaliciju kakvu ste napravili, potpuno van zdrave pameti, van logike, daleko van izbornih rezultata i neka vam. Radite dokle imate takvu većinu. Nemamo ništa protiv. Dokle možete, mi ćemo vas obarati i obaramo svakodnevno. Videćemo kako ćete proći i na budžetu. Šta radi Bogoljub Karić ovih dana, kakvu trgovinu sprovodi, do ponedeljka, do glasanja, ko zna kolika će vam biti tzv. skupštinska većina, ali, naravno, sve je to vaš problem.
Ovo je politički problem, ali ja vam govorim o nečemu što je strateški problem, o nečemu, ako prihvatite ovo što će uništiti ekonomski Srbiju trajno je. Rekao vam je Tomislav Nikolić pre nekoliko dana da deo Vlade Srbije sprovodi ekonomsku izdaju na delu. To jeste tako. Ako se pridružite i glasate i prođe vam ovaj amandman, dame i gospodo, onda se i vi pridružujete, celokupna skupštinska većina, Vojislav Koštunica i njegova vlada, toj ekonomskoj izdaji zemlje.
Ne sme se dozvoliti da strateška preduzeća budu prodata tajkunima, da budu prodata bilo kome u iznosu većem od 49 procenata. Niste to govorili građanima u izbornoj kampanji. Govorili ste sasvim drugu priču. Ali, biće vam sasvim kasno kada vas u sledećoj izbornoj kampanji budu pitali – šta bi sa EPS, NIS i ostalim javnim preduzećima? Biće kasno kada tada kažete, to je kupio neki Hamović, Lazarević, Karić ili ne znam ko sa 70 procenata.
Nemojte to da dozvolite, dame i gospodo, nemate prava na to. Nemate prava ni prema građanima koji su vas birali, nemate prava ni prema generacijama koje dolaze, to se jednom uništava i ne može više nikada da se vrati, imajte to na umu i imajte svest o tome.
Molim vas, svaki put o svakom amandmanu SRS, izlaziću i govoriću o ovoj temi, na ovaj način. Amandman koji je podneo Nemanja Šarović, preporučujem da ga usvojite, što je, verujte, mnogo manje važno od ovoga da ne prihvatite amandman Vlade Republike Srbije, da ne dozvolite rasprodaju strateških dobara Srbije i ovog naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je gospodin Anđelković ovako ćaskao odavde sa mnom, javila sam se da se ne stekne utisak da SRS deli mišljenje SPS, odnosno gospodina Anđelkovića kada je u pitanju član 5, da li je 5a, da li je 9a, to je potpuno nebitno, to je tehnička stvar, ali se ovde radi o suštinskoj stvari.
U tom članu, na koji smo mi dobili amandman na član 9a kako ovde piše, stoji da u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala predmet prodaje iznosi najviše 70% državnog kapitala koji se privatizuje. Mi iz SRS apsolutno se protivimo ovome i kažemo da 70% mora da se zameni sa 49%. Dakle, preko 49% nema prodaje, što se tiče SRS.
Sada dolazi ono o čemu sam govorila kada sam govorila o nekom drugom amandmanu i najavila sam upravo ovo što se sada desilo. Da vidimo kako će u danu za glasanje da se izjasne oni koji kažu da čuvaju državnu imovinu na ovaj način i sada je, kao, postignut neki dogovor – menja se amandman, pa kaže da, u dosadašnjem stavu 1, to je ovo što sam pročitala, koji treba da bude stav 2, što je nebitno, umesto reči "predmet prodaje iznosi najviše 70%" treba da stoje reči "koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi najviše 30%". Nije šija nego vrat.
Dakle, da se zavara javnost, kao SPS se dogovorila sa predstavnicima Vlade, sa Bubalom i Dinkićem, kako reče gospodin Anđelković, dogovorili se i on ima garanciju da ''Đerdap'', ''Kostolac'', NIS itd. neće biti prodati nekim tajkunima u iznosu od 70%. Hoće, dame i gospodo. To što ovde stoji da će se sticanje akcija bez naknada iznosi najviše 30%, nikome to nije sporno. Ponavljam, ono što sam rekla jutros, šta će nekome besplatnih 30% akcija EPS-a kada mu Hamović kupi 70% EPS-a. Šta od toga ima država, šta od toga imaju ti mali akcionari, jer onda će on da kupi i njihovih 30%. Neće.
Ako se prihvati i ova ispravka amandmana, ništa se suštinski nije promenilo.
I dalje ostaje namera Vlade da javna preduzeća od strateškog značaja za Srbiju, da strateška dobra Srbije proda budzašto, uz proviziju i nije važno kako, čak da ih proda po nekoj super ceni. Ta strateška dobra ne smeju da se prodaju u procentu većem od 49%.
Ova izmena, dame i gospodo, ovo govorim radi javnosti Srbije, ovo govorim radi onih sa kojima smo juče razgovarali, i mi i svi vi ovde predstavnici svih stranaka, sa onim koji predstavljaju 500.000 ljudi koji očekuju čudo od ovih 30% besplatnih akcija. Ovo im znači da tih 30% besplatnih akcija, i ako ih dobiju, ništa ne znače.
Ovo znači nešto još mnogo tragičnije, znači potpuno ekonomsko uništenje Srbije ako se desi da prođe ovaj amandman sa ovakvom izmenom. Dakle, i dalje stoji da će Vlada Srbije da proda strateška preduzeća, javna preduzeća Srbije. A to što kaže gospodin Anđelković, on to neće prihvatiti ako se to desi, Vlada više neće imati podršku.
Šta me briga ko će posle da podržava Vladu ili ko neće, ako oni prodaju EPS, NIS, ''Kostolac'', ''Đerdap'' itd. Kome je onda bitna nečija podrška. Onda vam ni Vlada više neće tražiti vašu podršku, uzeće ono što je njima dovoljno i baš ih briga šta će dalje biti sa Srbijom, sa ovim građanima.
Dakle, da razjasnimo još jednom, ova izmena amandmana nije nikakva suštinska izmena. Ostaje sve isto, i dalje ostaje stav SRS da za ovaj amandman ne sme da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne gorim od želje da ispred sebe gledam lik Mlađana Dinkića, ali moram ponovo da intervenišem da mi nastavljamo da radimo suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Vidim da je odneo i kesu i torbu, ostavio je samo "Večernje novosti'' i ''Politiku" koju je čitao dok smo mi govorili malopre o ovim amandmanima.
Molim vas, gospodine predsedniče, zaista ne znam da li ovo postaje smešno ili tužno da mi svaki put moramo da intervenišemo. Naučite jedanput da predstavnik Vlade mora da bude prisutan u sali kada se govori o amandmanima.
Ne znam zaista zašto vi sebi dozvoljavate da mi vas pozivamo, kada vi sami znate da to tako treba da bude, a ako vi ne možete da se dogovorite, pogotovu sa ministrom iz vaše stranke, šta onda da očekujemo da je u pitanju neko drugo ministarstvo.
Osim toga, u skladu sa članom 86. ovog poslovnika, trebalo bi da se pozabavimo i stavom 4. ovog člana koji kaže da se rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.
Nikada nam niste objasnili koje su to pojedine tačke iz utvrđenog dnevnog reda kada mi vodimo raspravu u prisustvu veoma malog broja narodnih poslanika. Naravno, sve su pojedine, u pravu ste Krasiću.
Dakle, ovo se odnosi na poslanike skupštinske većine, s obzirom na to da su poslanici SRS u velikom broju danas prisutni, pogotovu oni koji imaju amandmane na onaj zakon o bankama, jer ste zapretili da ćemo da radimo sutra do 12 časova bez prestanka, jer Nataša je rekla da bismo radili do pet ujutru – ne, Nataša, to bi bilo sutra do podne ako nastavimo ovaj zakon o bankama.
Dakle, da bismo mogli da govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca, neophodno je da ovde bude ministar, zato što svakako i njemu lično imamo mnogo toga da kažemo kada je u pitanju pranje novca i ja u ime poslaničke grupe SRS, gospodine predsedniče, zahtevam da prekinete rad, da napravite pauzu, da se privede ministar, ako je to moguće, a ako nije, da idemo, da se razilazimo.

Član 12. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca ima naslov iznad člana – Uprava za sprečavanje pranja novca i kaže:  "Uprava za sprečavanje pranja novca obrazuje se kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija. Upravom rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada Republike Srbije, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija".
Ne znam kome je palo na pamet da zecu da kupus da čuva. Ovo je prosto neverovatno da se Ministarstvo finansija, odnosno uprava u okviru ovog ministarstva bavi sprečavanjem pranja novca. Mi u SRS smo veoma skeptični prema ovom članu i ovakvom konceptu zakona i zato sam i predložila amandman na član 12.
Naslov prema amandmanskom predlogu treba da bude – ''Komisija za sprečavanje pranja novca'', pa je predloženo da je komisija za sprečavanje pranja novca državni organ. Komisija za sprečavanje pranja novca je nezavisan i samostalan državni organ. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti komisija za sprečavanje pranja novca odgovorna je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Komisija za sprečavanje pranja novca je pravno lice. Sedište komisije za sprečavanje pranja novca je u Beogradu.
Potpuno savesno sam pročitala i Vladin predlog i amandmana, da biste, kolege poslanici i vi, gospodine ministre, uporedili i jedno i drugo i videli koliko je Vladin predlog neprihvatljiv i nebulozan, a koliko je ovo rešenje, koje je amandmanom predloženo, zaista suvislo i smisleno, jer kome drugom ova komisija može i treba da odgovara nego Narodnoj skupštini.
Vlada aposlutno mora da bude izuzeta iz ovog posla. Ministarstvo finansija i ministar finansija takođe. Čak i da se radi o vladi u koju mi imamo poverenja, u ministarstvo i ministra u koje imamo poverenja, ovakvo rešenje bi bilo neprihvatljivo, a pogotovo sa aspekta SRS i našeg odnosa i mišljenja o Vladi Republike Srbije, Ministarstvu i ministru finansija.
Dakle, mislimo da ovaj amandman mora da se prihvati, iako mi uopšte imamo negativan stav prema ovom predlogu zakona. Čuli ste malopre od Zorana Krasića sa svim detaljima zašto mislimo da ovaj zakon neće i ne može sprečiti pranje novca.
Ovo je još jedna od farsi. Vlada Republike Srbije voli tako da objavi u medijima kako se eto donose neki zakoni. Najviše volite da predlažete zakon koji nikada ovde nije bio donet i zato što nije bilo zakona radilo se šta god je kome palo na pamet, a sada kada vi donesete zakon, onda više nema pranja novca, regulišu se svi problemi iz ove oblasti. Naravno, mi znamo ono što znaju i građani Srbije da ovo nema blage veze sa stvarnošću, da je i ovaj vaš zakon jedna od vaših obaveza.
Ovo forsiranje da se radi i produženo radno vreme i da radimo ne znam koliko zakona za jedan dan jeste posledica vaše obaveze da do nekog datuma morate da donesete određeni broj zakona, ali mi srpski radikali vas uporno ubeđujemo i objašnjavamo vam da to što donosite zakone, što štancujete zakone ne znači ništa pozitivno za pravni poredak, za pravni sistem i pravnu sigurnost u Srbiji, nego vam preporučujemo i ubeđujemo vas da donosite zakone koji zaista imaju smisla, čija primena je moguća i čijom primenom će se zaista ostvariti cilj zbog kojeg se zakon i donosi.
Ne znam koliko puta smo vam dokazali da smo bili u pravu svaki put kada smo vam tvrdili da vam zakon nije dobar, da prihvatite naša amandmanska rešenja. Kad god to niste uradili mi smo morali ponovo ovde da trošimo vreme i da molimo da i vi budete prisutni, da insistiramo i svi skupa trošimo vreme na izmene i dopune zakona, zato što vi gospodine ministre i vaša vlada niste u stanju da ovoj skupštini predložite jedan dobar zakon, ma koja oblast da je u pitanju.
Dakle, ne radi se ovde samo o tome da mi kao opozicija pišemo amandmane, nego kao što vidite svaki naš amandman je smislen, konkretan i apsolutno smo ubeđeni nudi bolje rešenje od rešenja koje predlaže Vlada Republike Srbije.
Moram da pročitam i obrazloženje Vlade zbog čega ovaj moj amandman nije prihvaćen. Kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je Predlogom zakona predviđeno obrazovanje Uprave za sprečavanje pranja novca. Stvarno ne razumem da li u Vladi nisu normalni ili oni u Vladi misle da mi nismo normalni. Naravno, amandman i postoji zato što je Predlogom predviđeno uprava, a mi kažemo da ne treba da bude uprava, nego da treba da bude komisija kao samostalno telo, koje će odgovarati jedino i isključivo Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Onda dalje kažete – predviđena uprava za sprečavanje pranja novca, koja će imati ulogu finansijske obaveštaje službe. Dobijamo još jednu BIA, samo se ova zove FOS, sa osnovnim zadatkom da prikuplja, obrađuje, analizira i čuva podatke prikupljene od obveznika.
Kao i da dostavlja nadležnim državnim organima (pravosudni i inspekcijski organi, kao i organi unutrašnjih poslova) podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca.
Dakle, i ovaj deo obrazloženja, koji sam sada pročitala, govori u prilog amandmanu koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela, jer i na ovaj način razdvajamo, odnosno na način kako smo mi predložili, razdvajamo uticaj izvršne vlasti na pravosudnu granu vlasti, na sudsku granu vlasti i upravo ovo što ste napisali u zagradi u ovom obrazloženju govori u prilog mog amandmana.
Dalje, kažete – finansijske obaveštaje službe, koje su u skladu sa međunarodnim standardima, obrazovane u skoro svim državama sveta su različito pozicionirane u skladu sa osnovnim principima unutrašnjeg prava. Bravo! Opet ste napisali obrazloženje koje ide u prilog mog amandmana.
Mi hoćemo da i ovaj deo zakona bude u skladu sa principima našeg unutrašnjeg prava. Da, to vam već pet godina govorimo, bez obzira koliko imate obaveza i koliko obaveza prihvatate i pored činjenice da mi nemamo ništa protiv modernizacije naših propisa, ali ljudi moji, mi imamo pravni sistem. Srbija ima pravni sistem mnogo stariji od mnogih ovih pravnih sistema na koji se vi danas ugledate. Vi samo, tek tako padne vam na pamet, donosite nešto što nikada nije bilo u Srbiji. Menjate pravni sistem, kao da je Srbija postala sa vama.
Kažete – u najvećem broju zemalja u okruženju, finansijske obaveštaje službe su administrativnog tipa i obrazovane su u okviru Ministarstva finansija. Navedeno se odnosi na Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Ukrajinu itd.
Ovo kada ste rekli Slovenija, Hrvtska, Albanija, tu ste me zamalo ubedili da povučem amandman. Ako ćemo na njih da se ugledamo, hvala nije trebalo. Finansijske obaveštaje službe Češke, Poljske, Francuske, Rusije, SAD itd. su takođe obrazovane u okviru ministarstva finansija tih zemalja. Pored navedenog, amandman se ne može prihvati, s obzirom na to da u obrazloženju predloženog amandmana nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.
U Srbiji bi narod rekao da je ovo zezanje u zdrav mozak. Izvinjavam se narodu što koristim ovaj izraz. Vi kažete – pored navedenog, zato što nećete da prihvatite amandman, zato što u obrazloženju nisu navedeni razlozi. Amandman je ono što je pre obrazloženja, to je amandman, to je suština. Na koji način je amandman obrazložen zaista ne vidim koliko je to bitno. Obrazlažem ga i sada.
Jedino vam u ovom obrazloženju nedostaje da napišete ono što je prava istina, a to je – amandman se ne prihvata zato što dolazi iz poslaničke grupe SRS. I to jeste odnos i vašeg Ministarstva i vaše Vlade prema ovim amandmanima SRS. Vidim ministar se ovde okružuje kompletnim Ministarstvom. Malopre ih je, otprilike, bilo pola, mora da će biti još kesa, pošto vidim da vam samo kolege prenose kese i torbe, što zaista nije lepo u odnosu na vaše saradnike.
Naravno, predviđeno je mesto, nemamo ništa protiv, da su tu, pošto znamo da vi ne možete bez te vrste pomoći, ali zaista ovo što se ovih dana radi od Skupštine Srbije je ispod svakog nivoa. To je vezano za Poslovnik i neću o Poslovniku ovaj put, nego insistiram, ministre, da sagledate sve ovo što sam rekla vezano za ovaj amandman i ono što sam rekla juče ili pre nekoliko dana. Nemojte da imate animozitet prema amandmanu samo zato što potiče iz SRS.
Verujte da posao obavljamo, radimo ozbiljno i da je sve ono što predložimo u interesu građana Srbije, u interesu dobrog zakona. Ne bismo mi podnosili amandmane da nešto učinimo ni vama, ni Vladi Srbije, mi volimo da vi pokazujete koliko ne znate da radite, mi uporno na to skrećemo pažnju javnosti i građanima Srbije. Ali pošto znamo da će ovaj zakon i svi drugi zakoni koji se ovde donesu biti primenjivani, da će se odraziti na život građana Srbije, iz tih razloga mi podnosimo amandmane i tražimo da se naši amandmani usvoje.
Dakle, da biste imali bolje zakone, da bi građani Srbije imali bolje zakone, a ne da bi imali zakone koje vi morate da štancujete, uglavnom sa lošim prevodom, kao što je, između ostalog, i ovo obrazloženje gde sam se jedva snaša i ovo mora da ste ne znam ni ja kako sklepali, prepisivali, pa povezivali. Idete sa članom 13. stav 2, pa sa članom 13a, pa tek onda sa članom 12. Taman sam mislila da je možda moj amandman prihvaćen, jer ga nema u ovom delu neprihvaćenih amandmana, kad onda nađoh, ipak, uzalud sam se nadala, i naravno, mada nisam ni očekivala da bi se moglo desiti da vi prihvatite amandman, pogotovo sa mojim potpisom.

Kasno, gospodine predsedniče. Ovo je već drugi put da se čuju ovakvi bezobrazluci iz usta Mlađana Dinkića. Juče sam rekla da sam imala neprijatnosti u mom okruženju, jer ljudi nisu ispravno shvatili, već pogrešno, vašu ironičnu priču kada ste rekli da su vam prijatelji Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i ja, pa sam objašnjavala ljudima i sada javno kažem da niko od srpskih radikala nikada sebi ne bi dozvolio da bude prijatelj sa takvim lopužom, kakva ste vi, Mlađane Dinkiću!

Izrecite mi šta god hoćete, ali kasno, gospodine predsedniče.

Možete da mi izreknete i opomenu. Upozorenje ne postoji u Poslovniku, čitajte Poslovnik.

Ovo što je danas i pre neki dan izgovorio Mlađan Dinkić je nedopustivo. Predsednik parlamenta je morao da reaguje, ne naknadno, kada je video da ćemo mi da reagujemo po Poslovniku. Sada će poslanici SRS da završe današnji radni dan, jer nećemo da slušamo ovakve bezobrazluke ministra lopova, a vi ćete Mlađane Dinkiću za upad u Narodnu banku sa čarapom i heklerima, za uništavanje i pljačku Nacionalne štedionice završiti u zatvoru, to budite sigurni, brzo će doći taj dan.
Vama, predsedniče, pošto sada završavamo radni dan, ostavljamo da dobro proučite Poslovnik, da vam se ovakve stvari više ne dešavaju i da za sutra pripremite šećer i vodu, trebaće verovatno Mlađanu Dinkiću kada bude čuo i video ovde dokumentaciju koju ćemo mu pokazati i o kojoj ćemo govoriti kada budemo govorili o amandmanima na zakon o bankama.

 Nema Dinkića, a mislila sam da mu se požalim, pošto sam zbog njega ovih dana imala znatnih neprijatnosti. Kada je pre neki dan, ovde, u ironičnom tonu rekao da smo Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i ja njegovi prijatelji, ljudi me onako podozrivo gledaju i kažu – gospođo Radeta, nije moguće, vi ste časni i čestiti ljudi, otkud da vama Dinkić bude prijatelj. Morala sam da objašnjavam svima da su Dinkićevi prijatelji Hamović, Lazarević, Labus, Karić i ostale manje ili više poznate lopuže iz Srbije. Doći će valjda, reći ću mu i to.
Što se tiče amandmana na član 7. koji je podneo kolega Nemanja Šarović, član 7. se odnosi na transferna sredstva i u budžetu za 2006. godinu je predviđeno da ta sredstva budu u ukupnom iznosu od 55 milijardi 375 miliona dinara i sredstva prihoda iz dodatnih aktivnosti organa u ukupnom iznosu od 2 milijardi 144 milina 261.000 dinara iskazanih u koloni 7 itd. Amandman Nemanje Šarovića glasi da umesto predviđenog iznosa za transferna sredstva, od 55.375.000.000, treba da stoji 69.955.212.000 dinara.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman i mi smo iznenađeni. U obrazloženju je rečeno da se amandman odbija iz razloga što je predloženi amandman suprotan članu 26. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je utvrđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora sadržati i mere za uvećanje prihoda ili umanjenja drugih izdataka za isti iznos. Ovo obrazloženje nije u redu. Kada bi se dalje pratili amandmani, videlo bi se da je ovo potpuno poštovano i videće se u narednim amandmanima.
Sada, da je ovde ministar Dinkić, ja sam gotovo ubeđena da bi on prihvatio ovaj amandman, s obzirom na to da sam danas čula i njegovo mišljenje o ministrima odbrane i Tadiću i Daviniću. Naš osnovni razlog, osnovni motiv zbog čega smo podnosili ovaj amandman bio je upravo taj da transferna sredstva (a ta sredstva se upravo odnose na sredstva koja se troše za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora) trebalo bi povećati, s obzirom na položaj vojske državne zajednice Srbija i Crna Gora. Misli se na materijalni položaj.
Sećate se i prošle godine za prošli budžet smo komentarisali i pokušali da ubedimo i skupštinsku većinu i ministra da mora u budžetu više računa da se vodi o materijalnom položaju Vojske Srbije i Crne Gore. Naravno, niste nas slušali i danas imamo takvo stanje u vojsci kakvo imamo, odnosno mi danas vojsku nemamo. Imamo nekoliko hiljada regruta, koji po tri–četiri meseca provedu na obuci, još dva meseca posle toga su vojnici na odsluženju redovnom. U tom periodu dvadesetak, tridesetak puta dođu kući. Dakle, potpuno degradirana vojska.
Zbog čega je to tako? Degradaciju, odnosno uništavanje vojske otpočeo je još Boris Tadić kada je bio ministar vojni.
Sećate se, podsetiću vas, ako ste zaboravili, da je to valjda specifičnost kao i mnogo toga što je u Srbiji u tom tranzicionom periodu bile ovakve specifične pojave, da je Tadić kao ministar vojni imao razne savetnike iz NATO-a i ne znam kojekakve strance. U Ministarstvu vojske se uglavnom govorio engleski jezik, a radi se o vojsci Srbije i Crne Gore. Mnoge strašne stvari su se dešavale.
Tada je Tadić penzionisao sve oficire, sve čestite, pogotovo one koji su se borili na Kosovu i Metohiji ili na nekim drugim delovima kada je Vojska JNA učestvovala u nekim vojnim operacijama. Dakle sve takve čestite Tadić je oterao iz vojske, okružio se nekim svojim prijateljima, stranačkim kolegama, što je neverovatno da vojska bude stranački obeležena, ali to u Srbiji i Crnoj Gori jeste tako.
Posle njega je došao Davinić, to je onaj gospodin koji je ovde prošao kroz G17, ali je bio član ove stranke, ta stranka ga predložila za ministra i tu stranku predstavljao kao ministar. Mislim da nije lepo da ga se njegove kolege tako odriču. Taj je uradio, verovatno, ja ne mogu da kažem, ja sam pravnik i vodim računa o svemu što izgovorim...Pojavile su se neke informacije o navodno velikoj aferi, o nekim stotinama hiljada evra. Javnost je obaveštena da je zbog te velike afere u pritvoru bio Mile Dragić koji je u vrednosti od, nekih, 300 evra platio neke hotelske račune, popravku automobila itd.
Dakle, da li će to da se završi po onoj narodnoj "tresla se gora rodio se miš", da li je to bio način da se vi oslobodite vašeg kolege iz nekih drugih razloga, da li se on zamerio nešto lično Mlađanu Dinkiću, da li nisu podelili dobro eventualno proviziju itd. To je nešto o čemu će konačnu reč dati nadležni pravosudni organi i ja zato, za razliku od ostalih kolega, neću da proglašavam krivce, pre nego što pravosnažnom presudom učini sud. Ali, u svakom slučaju činjenica jeste da taj Davinić nije ništa dobro u vojsci učinio.
Sada je izabran možda najgori od ove trojice, taj Stanković, o kome ćete čuti. Čuli ste mnogo toga od poslanika SRS. Naša tvrdnja da je on blizak saradnik Karle del Ponte, da je od Karle del Ponte tražio saglasnost da prihvati ovu funkciju, da je obećao komunikaciju i predaju generala Mladića, itd, on je sve to demantovao, pa je onda sat vremena pošto je izabran za ministra rekao da je on u stvari slagao kada je demantovao da jeste istina da je on bio na razgovoru sa Karlom del Ponte itd.
Dale, još ćete mnogo toga čuti za tog čoveka, samo se plašim da će biti mnogo kasno za Vojsku Srbije i Crne Gore, pogotovo što su se i danas ovde čuli vrlo čudni tonovi posle jučerašnje sednice na kojoj je pokazano koliko-toliko jedinstvo i na kojoj je DS pokazala svoje pravo lice. Naravno, nije to prvi put. Da podsetim da su DS, odnosno Boris Tadić, kočili donošenje Ustava o kome se toliko govorilo.
Da je DS, odnosno Boris Tadić narušio jedinstvo državno i nacionalno kada je pozvao Srbe da izađu na šiptarske izbore. I na kraju, juče je Boris Tadić preko svojih poslanika poručio javnosti Srbije da Kosovo i Metohija nisu najvažnije pitanje u Srbiji, da je važnije od toga ekonomija, ekonomska pitanja.
Mi danas već treći dan raspravljamo o budžetu, a to je valjda najvažniji ekonomski zakon za narednu godinu za Republiku Srbiju. Nema ih danas da raspravljaju o tome, mada sam i sinoć čula onog Vlahovića u jednoj TV emisiji da ovo isto kaže. Očekivala sam da će danas doći da raspravljaju o budžetu, ali njih to ne interesuje. Dakle, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti, jer je ovo zaista način, pored svih ovih problema koje sam navela, o kojima sam govorila kada je u pitanju Vojska Srbije i Crne Gore, da se bar koliko-toliko popravi materijalni položaj vojske.
Vi dobro znate, pretpostavljam da imate u porodici, među prijateljima, komšiluku itd. momke koji služe vojni rok, naravno ne mislim na one što peru pelene po porodilištima, već mislim na one prave momke koji zaista žele da služe vojsku i odu u tu vojsku. Tamo je stanje katastrofalno, od toga da, maltene, nemaju šta da jedu, odnosno da se vrlo nekvalitetno hrane, da nema nikakve kontrole, onih pravih lekarskih pregleda, to kolege znaju bolje, pretpostavljam da su uglavnom služili vojni rok, da znaju da su nekada bili pravi lekarski pregledi, da je od tih pregleda zavisilo da li će neki mladić da ode u vojsku. Danas toga nema.
Danas se u vojsku upućuju i narkomani, psihički bolesnici itd. Sve se to radi da bi se maksimalno izgubilo poverenje u vojsku, da bi se stvorila što veća nesigurnost i da bi se stekao utisak da, u stvari, građani Srbije ne žele da idu u vojsku, a da biste kasnije imali opravdanje vi koji ste stavili do znanja da vas vojska i odbrana zemlje očigledno ne interesuju, da jednog dana i definitivno ukinete vojsku, mada i danas ona faktički ne postoji, ali koliko–toliko postoji.
Slušala sam ovih dana, mislim da to nisu jedinstvene priče, komentare vrlo zabrinutih roditelja koji imaju sinove koji stasavaju za vojsku. Ti ljudi uglavnom kažu – jedva smo čekali da nam sin stasa za vojsku, radovali smo se tome, međutim, sada je stanje takvo da se plašimo da pošaljemo sina u vojsku. Prosto su ljudi u moralnoj dilemi. Ono što vide i što slušaju je nešto što ih plaši, a to je suprotno od onog tradicionalnog u njima, a to je želja, potreba i radost da sin stasa i ode u vojsku.
Dakle, to je ono što je prisutno među građanima Srbije. Srbi tradicionalno vole uniformu, vole svoju vojsku. Koliko god se vi trudili, ne možete potpuno da ubijete to u srpskom narodu, ali zaista radite maksimalno na tome i to vam, verujte, građani Srbije nikada neće i ne mogu oprostiti.
Onakva ismejavanja kakva su se i danas ovde čula, zaista je nešto nedopustivo. Da neko kaže da se neko na Kajmakčalanu borio za Evropsku uniju, zaista je nedopustivo. Mene lično je to povredilo, zato što se moj pokojni deda Stevo borio na Kajmakčalanu, ali on se borio za veliku Srbiju.
Dame i gospodo, prihvatite ovaj amandman zarad onih mladih generacija, zarad onih mladića koji hoće da služe u Vojsci SCG, koji hoće da budu vojnici. Omogućite im bar da tamo imaju šta da jedu, da se malo ogreju u onim kasarnama, da imaju čime da se pokriju. Vodite računa o tome. Uništavate zemlju sa svih strana, grickate je ko miševi sa svake strane, ali nećete dugo. Zato vas molimo da prihvatite ovaj amandman.
Mi smo ubeđeni da će o budžetu za 2007. godinu raspravljati drugačija skupštinska većina i da će tada biti donet mnogo bolji budžet koji će mnogo više voditi računa, između ostalog i o Vojsci SCG, a do tada, volela bih da je ministar tu, možda bih i njega ubedila, a ako ne, molim još jednom kolege – glasajte za ovaj amandman, dobićete bolji budžet, dobićete bar patriotskiji budžet od onog kakav ste vi naumili da donesete.