Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pred Narodnom skuštinom je veći broj predloga za razrešenja i imenovanja sa prvodsudnih funkcija.  Predloge  ste,  sa obrazloženjima, dobili u pismenom obliku i ja ću pokušati da u kratkom izlaganju ukažem na najbitnija pitanja, koja se u vezi ovih predloga mogu postaviti.
Prvi predlog je za razrešenje sudije Ustavnog suda, gospodina Đura Svorcana, zbog odlaska u penziju. Odbor za pravosuđe je dobio odgovarajući predlog Ustavnog suda i doneo je deklarativnu odluku da Narodnoj skupštini predloži da se sudija Đuro Svorcan razreši dužnosti sudije Ustavnog suda Srbije.
Jedan broj predloga se odnosi na razrešenje sudija od sudijske funkcije, na lični zahtev i zbog odlaska u penziju. Svi ovi predlozi su snabdeveni odgovarajućim predlogom Vrhovnog suda, pa je i u ovim slučajevima Odbor za pravosuđe doneo deklarativnu odluku, da Narodnoj skupštini predloži razrešenja.
Dva predloga se odnose na razrešenje sa sudijske funkcije, radi se o razrešenju sudije Privrednog suda u Beogradu, Milene Arežine, i sudije Opštinskog suda u Rumi, Azre Vranić. Ovi predlozi su na Odboru za pravosuđe usvojeni na predlog koji je Odboru uputila Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije.
Odbor je konstatovao da je postupak razrešenja sproveden, odnosno predlaganje za razrešenja sprovedeno u svemu u skladu sa zakonom i Ustavom. Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije je Odboru jednoglasno predložila razrešenja sudija Milene Arežine i Azre Vranić.
Sledeći je predlog za prestanak dužnosti predsednika suda. Ovaj predlog ima dva dela - jedan deo je prestanak dužnosti predsednika suda, zbog isteka četvorogodišnjeg mandata. Kako nije bilo predloga da se isti predsednici ponovo izaberu na tu funckiju, onda je u pitanju takođe jedan deklarativni akt, konstatacija da je mandat istekao i predlog Narodnoj skupštini da svojom odlukom ovu činjenicu konstatuje.
U jednom broju slučajeva, Odbor za pravosuđe je, u okviru svoje nadležnosti, predložio razrešenje, odnosno prestanak dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti, pre isteka manadata.
Podsetio bih narodne poslanike da smo o proceduralnim aspektima ovakvog predloga već raspravljali u ovoj Narodnoj skupštini i da je Narodna skupština konstatovala da je Odbor taj koji je ovlašćen da predloži razrešenje sa funkcije predsednika suda, ukoliko se istovremeno ne radi i o razrešenju sa sudijske funkcije.
Funkcija predsednika suda nije snabdevena stalnošću, koju garantuju Ustav i zakon. Naprotiv, ona je privremena, traje najduže četiri godine, a predsednik suda može biti razrešen dužnosti i pre isteka tog roka, ako postoje organizacioni problemi u sudu za koje je kriv taj predsednik.
Odbor je utvrđivao razloge za razrešenje, imajući u vidu informaciju zasnovanu na izveštajima o radu sudova i kontroli koju su izvršili nadležni organi. Kontrola je pokazala u svim ovim slučajevima veliku neažurnost, veliki broj kršenja sudskog poslovnika i druge nepravilnosti, koje su navele Odbor da, uz tri uzdržana glasa, predloži Narodnoj skupštini ova razrešenja.
Najzad, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije odlučio je da Narodnoj skupštini predloži imenovanje većeg broja predsednika opštinskih i okružnih sudova, tamo gde su mesta upražnjena. Ovom predlogu prethodila je duga, složena i na zakonu zasnovana procedura. Objavljen je oglas, izvršena je kontrola prijavljenih kandidata, predlozi su upućeni Vrhovnom sudu i kolegijumima sudova, ali i drugim organima i organizacijama zainteresovanim za kvalitet rada prvosuđa i uvažavana su sva mišljenja.
Da su mišljenja svih uvažavana, pokazuje činjenica da je Odbor jednoglasno odlučio, dakle, bez obzira na stranačku pripadnost članova Odbora, da ovakav predlog uputi Narodnoj skupštini.
Na kraju, rekao bih da je Odboru za pravosuđe stigao i veći broj drugih inicijativa za razrešenje pravosudnih funkcija u sudovima i u tužilaštvima. Odbor je sve te inicijative, bez obzira od koga dolaze, stavio u proceduru i obratio se onim organima koji su u proceduri nadležni da o tim inicijativama daju svoje mišljenje.
Imajući u vidu da je Odbor ove predloge usvojio, postupajući u skladu sa Zakonom o sudovima i Zakonom o javnom tužilaštvu, molim Narodnu skupštinu da ove predloge usvoji. Hvala vam.

Dame i gospodo, iskoristiću svoje pravo na repliku da dam neka razrešenja povodom primedbi koje su izrečene u prethodnim diskusijama. Najpre, bila je primedba da je Odbor bio dužan da pruži iscrpno obaveštenje o toku postupka po inicijativi za razrešenje tužioca Četvrtog opštinskog tužilaštva u Beogradu. Mislim da to nije tačno i da ne može biti tačno. Odbor je inicijativu primio, pokrenuo postupak i postupak teče. O inicijativi Odbor nije doneo nikakvu odluku. Bilo bi zaista besmisleno da Odbor o svakom koraku u proceduri obaveštava Narodnu skupštinu. Da nema ove tačke dnevnog reda, onda bi bilo pred Narodnom skupštinom stavljeno kao tačka dnevnog reda - obaveštenje Odbora o tome šta radi dok nikakvu odluku nije doneo. Takva tačka dnevnog reda nije moguća, pa onda nije ni moguće ovakvo obaveštenje. Ako sam ja to spomenuo, želeo sam samo da pokažem da se svakoj inicijativi pristupa sa pažnjom, ozbiljno i saglasno zakonu.
Što se tiče obaveštenja Ustavnog suda Srbije o penzionisanju sudije Đura Svorcana, najpre bih rekao da postoji jedno pravilo koje je starije i od Ustava i od zakona, a to je da niko ne može prinudno ostati na nekoj javnoj funkciji. Sudija Ustavnog suda Đuro Svorcan je zahtevao da bude penzionisan i da zbog toga bude razrešen sudijske funkcije u Ustavnom sudu, a Ustavni sud je taj zahtev prosledio Odboru za pravosuđe, koji ga je opet, u suštini, prosledio Narodnoj skupštini. Nikakav kvorum u Ustavnom sudu ni nedostatak kvoruma ne može primorati nekoga da, kada mu je radni vek istekao, ostane tamo gde ne želi da ostane.
Najzad, oko izbora predsednika sudova. U jednom malom broju slučajeva za predsednike okružnih sudova predložene su sudije opštinskih sudova. Shodno zakonu, istovremeno je predloženo i njihovo unapređenje. U svim ovim slučajevima Odbor za pravosuđe je takvu odluku doneo nakon ozbiljnih konsultacija koje su, pored ostalog, uključile i izjašnjenje kolegijuma sudova o kojima je reč. Ti kolegijumi su ove predloge prihvatili. Ali, ono što smatram da je važno istaći, što pokazuje i način na koji je Odbor radio na ovom pitanju, jeste da među kandidatima za predsednike sudova nema onih koji nisu sada, ni koji nisu bili duže vreme nosioci pravosudnih funkcija. Dakle, ne radi se o jednom naglom i veštačkom potezu koji menja sliku našeg pravosuđa. Verovatno za takvim potezima ima potrebe, ali će oni sačekati nov zakon.
Radi se samo o jednoj prirodnoj promeni koja ostaje u okvirima pravosuđa i koja je zasnovana na kriterijumima koji su imanentni pravosuđu. Članovima Odbora su bili dostupni podaci, uključujući i statističke podatke, o kvantitetu i kvalitetu rada svih kandidata. Tamo gde se u proverama pokazalo da ima sumnje da je predlog najbolji, na samom Odboru predlozi su skinuti. Takvih slučajeva je bilo četiri, da se izvrše dodatne provere, da bismo zaista predložili najbolje kandidate za predsednike sudova. Dakle, primenjeni su samo pravosudni kriterijumi i nijedni drugi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, pred vama je jedan broj predloga za razrešenje sa pravosudnih funkcija, koji spadaju u normalnu proceduru razrešenja sa pravosudnih funkcija zbog odlaska u redovnu starosnu penziju ili invalidsku penziju. To su oni slučajevi koji se nazivaju prestankom pravosudne funkcije zbog gubitka radne sposobnosti. Ne radi se ni o čemu preozbiljnom. Pred vama je  predlog Republičkog javnog tužioca za imenovanje na tužilačku funkciju, na koji je Odbor za pravosuđe i upravu dao saglasnost.
Smatrao sam da ovaj predlog zaslužuje izvesno obrazloženje zbog dve stvari. Najpre, ovako brojnog odlaska u penziju odjednom ima zbog toga što vrlo dugo ova Narodna skupština, u prethodnom sazivu, nije razrešavala zbog odlaska u penziju, mada su nosioci sudijske funkcije za to ispunjavali uslove, pa ćemo danas imati na raspravi i odlučivanju i predloge za razrešenje zbog odlaska u penziju sudija koji su uslove za odlazak u penziju ispunili još daleke 1997. godine.
Drugo, u određenom broju slučajeva, Odboru za pravosuđe i upravu su stigli zahtevi sudija, čije je penzionisanje predloženo, da im se u skladu sa Zakonom o radnim odnosima produži radni odnos za još dve godine. Odbor za pravosuđe i Narodna skupština za to nisu nadležni. Za to je nadležan samo rukovodilac pravosudne ustanove u kojoj rade.
Najzad, hteo bih da skrenem vašu pažnju na slučaj koji je predmet pismenog dopisa jednog od narodnih poslanika. Nisam siguran da je moguć amandman na odluku ove vrste. Odnosi se na predlog za razrešenje sudije Vrhovnog suda Srbije, gospodina Dragomira Lelovca, zbog odlaska u penziju. Taj predlog je Odboru za pravosuđe uputio Vrhovni sud Srbije, s obzirom da je gospodin Lelovac rođen 1935. godine i da je 2000. godine napunio 65 godina života, pa po sili zakona odlazi u penziju. Gospodin Dragomir Lelovac se obratio i Vrhovnom sudu i Odboru za pravosuđe sa tvrdnjom da nije rođen 1935. godine, već 1937. godine. Odbor za pravosuđe, naravno, nije ovlašćen da utvrđuje takvu činjenicu, a pred sobom je imao kao završni dokument u raspravi pravosnažno i konačno rešenje Ministarstva pravde, doneto 1998. godine, u postupku u kome je sudija Dragomir Lelovac tražio da mu se promeni godina rođenja sa 1935. na 1937. godinu. Tadašnji ministar pravde je odbio njegov zahtev, jer su svi dokazi govorili protiv toga, pa nije to mogao da uvaži. Zbog toga Odbor za pravosuđe ovaj zahtev nije mogao da uvaži.
Najzad, Odbor za pravosuđe i upravu je razmatrao i predlog Republičkog javnog tužioca za imenovanje na tužilačke funkcije okružnih javnih tužilaca u Beogradu, Negotinu i Požarevcu i opštinskih javnih tužilaca u Prvom, Drugom i Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao i nekoliko zamenika javnih tužilaca. Odbor za pravosuđe i upravu je konstatovao da su ovi predlozi doneti nakon, po zakonu, sprovedenog postupka javnog konkursa i da svi predloženi kandidati ispunjavaju sve zakonom propisane uslove, a nije našao ni jedan drugi razlog zbog koga bi bio protiv predloženih kandidata, pa je predložio da se ovi predlozi usvoje kako glase. Hvala.

Dame i gospodo, Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije stigao je iz Republičkog javnog tužilaštva predlog za razrešenje tužilačke funkcije, po sopstvenom zahtevu, Okružnog javnog tužioca u Beogradu, magistra Andrije Milutinovića, Opštinskog javnog tužioca u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, Milana Jovankovića, Opštinskog javnog tužioca u Trećem opštinskom javnom tužilaštvu, Milana Petkovića.
Istovremeno, stigao je predlog za razrešenje od Republičkog javnog tužioca zbog odlaska u penziju Opštinskog javnog tužioca u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, Milana Bajića.
Saglasno Zakonu o javnom tužilaštvu i Poslovniku, Odbor za pravosuđe i upravu jednoglasno je odlučio da da saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje o ovim predlozima. Predlažemo Narodnoj skupštini da navedene tužioce razreši, kao što ste u pisanom predlogu odluke dobili.
Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine odlučio je da Narodnoj skupštini Srbije predloži imenovanje nosilaca određenih sudskoupravnih funkcija.
Ovi predlozi su usvojeni nakon širokih konsultacija, u kojima su učestvovale i sledeće institucije: Vrhovni sud Srbije, kome je poslata lista utvrđenih inicijativa, a Vrhovni sud Srbije se nije kao telo o tome izjašnjavao, ali je zamenik predsednika, odnosno vršilac dužnosti predsednika ovog suda, gospodin Stojanović učestvovao u raspravi po ovim predlozima, podržao ih je; Advokatska komora Republike Srbije, koja je na sednici Upravnog odbora podržala sve ove predloge i njen predstavnik je učestvovao u radu Odbora, pa je preneo ovo podržavanje; Advokatska komora Beograda, s obzirom da se radi o beogradskim sudovima, čiji Upravni odbor je takođe podržao ove predloge i čiji je predstavnik učestvovao u radu Odbora.
Predloge i biografije kandidata ste dobili u pismenom prilogu uz materijal za sednicu. Ja bih hteo samo da kažem, da su predlozi utvrđeni većinom glasova, da dva člana Odbora nisu glasala za ove predloge, ali da i oni, ako dobro prenosim, a molim da ovo saslušaju, nisu izrazili rezerve u odnosu na predložene kandidate, već je njihova nesaglasnost rezultat njihove nesaglasnosti sa odlukama po prethodnim tačkama dnevnog reda, odnosno u odnosu na razrešenje predsednika sudova. Ovaj relativni konsenzus postignut na Odboru i u stručnoj javnosti pokazuje da se radi o kandidatima čiji dosadašnji rad u pravosuđu garantuje da će pravosuđe dobiti na sudsko-upravnim funkcijama, a u ovim slučajevima koji su predmet rasprave, izuzetno kvalitetne sudije, sa bogatim sudijskim iskustvom, kao i ljude visokog moralnog profila. Stoga i lično podržavam u punoj meri ove predloge. Predlažem da ih Narodna skupština usvoji. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije uputio je Narodnoj skupštini više predloga za razrešenje, odnosno, za prestanak funkcije sudije, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca, kao i jedan broj predloga za prestanak funkcije u sudskoj upravi, prestanak funkcije predsednika suda. Broj je veliki, ali ne treba da zavara ili zbuni. Veliki broj predloga, koji su danas na dnevnom redu Skupštine, stigao je ovoj skupštini pre raspuštanja prethodnog saziva. Naime, uvidom u dokumentaciju stekli smo utisak da je značajan broj profesionalaca - sudija često podnosio zahtev za razrešenje. Ti zahtevi su usvajani, a na njihova mesta su birane nove sudije, po kriterijumima koji su dobro poznati.

Predlozi, koje je Odbor za pravosuđe uputio Narodnoj skupštini, mogu se podeliti u tri grupe. Prvu čine predlozi za prestanak sudijske ili tužilačke funkcije zbog odlaska u penziju. Predlozi su prošli potrebnu proceduru pred Vrhovnim sudom Srbije, republičkim javnim tužiocem, odnosno, Ustavnim sudom Srbije. Na Narodnoj skupštini je samo da konstatuje da su ispunjeni uslovi, odnosno, da sudijska ili tužilačka funkcija prestaju. Među ovim predlozima nalazi se i predlog za prestanak funkcije sudija Ustavnog suda Srbije, gospođe Spasenije - Cane Babović i gospodina Tefika Lugićija. Kada odluka o njihovom odlasku u penziju, odnosno, razrešenju zbog odlaska u penziju, bude doneta i stupi na snagu, u Ustavnom sudu Srbije će umesto devet, ustavom predviđenih, ostati samo četiri sudije. Od toga jedan ekonomista, kao predsednik suda, i tri pravnika. Stanje Ustavnog suda je alarmantno. On više neće moći punovažno da odlučuje.

Drugu grupu čine predlozi za razrešenje na sopstveni zahtev nosilaca pravosudnih funkcija. Kako je u svim ovim slučajevima prošlo više od dva zakonom predviđena meseca u kome nadležni organi, a na kraju Narodna skupština, treba da se izjasne o zahtevu za razrešenje, na Narodnoj skupštini je samo da konstatuje da je sudijska funkcija prestala i da utvrdi datum kada je istekao taj dvomesečni rok. U okviru ove grupe, predložene su i odluke po zahtevima za razrešenje dosadašnjeg predsednika Vrhovnog suda Srbije, mr Balše Govedarice, i dosadašnjeg Republičkog javnog tužioca Dragiše Krsmanovića. Nešto je od njihovih zahteva različit zahtev za razrešenje gospodina Nikole Popovića, predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu, koji zahteva da bude razrešen sa sudsko - upravne funkcije predsednika, ali ne i sa funkcije sudije.

U svim ovim slučajevima odluka Narodne skupštine je samo deklarativne prirode. Skupština konstatuje datum prestanka sudijske funkcije. Odbor je jednoglasno predložio da Skupština ovo učini. U toku jučerašnje sednice primili ste, međutim, i dopunu, odnosno ispravku Predloga koji spadaju u ovu grupu. Suština te ispravke je da se sa liste sudija, čije se razrešenje na sopstveni zahtev predlaže, izuzme sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Nenad Matović. Predlog je prvobitno učinjen na osnovu dokumentacije kojom je Narodna skupština raspolagala i koja je izgledala potpuna. Pored zahteva gospodina Matovića, tu se nalazio i odgovarajući predlog Vrhovnog suda Srbije. U međuvremenu, sudija Matović se obratio ovom odboru sa tvrdnjom da je blagovremeno, dakle, pre isteka dvomesečnog zakonskog roka, svoj zahtev za razrešenje povukao. Iznosim ove činjenice, jer one pokazuju kako se radi u našem pravosuđu. Sudija Matović je predlog za razrešenje uputio preko Prvog opštinskog suda, Vrhovnom sudu Srbije i Narodnoj skupštini Srbije 18. jula 2000. godine, a predlog je povukao istim putem, pismenim, o čemu su nam predočeni odgovarajući dokazi, 29. avgusta 2000. godine. Uprkos blagovremenog povlačenja, predsednik Prvog opštinskog suda je razrešio sudiju Matovića, prekinuo radni odnos i zaključio mu radnu knjižicu. Sudija Matović je protiv ove odluke poveo postupak pred Drugim opštinskim sudom, ali postupak nije odmakao.

Nakon što je Odbor za pravosuđe utvrdio ove činjenice, dobili smo dopis od Vrhovnog suda Srbije, koji se pridružuje predlogu da se uvaži povlačenje zahteva za razrešenje sudije Matovića, odnosno da on ne bude razrešen funkcije. Primer sudije Matovića pokazuje da ima problema u organizaciji rada sudova u Srbiji. Upravo na tome se zasniva treća grupa predloga koje je Odbor za pravosuđe i upravu uputio Narodnoj skupštini.

Narodnoj skupštini se predlaže da sa dužnosti u sudskoj upravi, dužnosti predsednika suda, budu razrešeni: predsednik Okružnog suda u Beogradu, gospodin Bogoje Marjanović; predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Radomir Milikić; predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Stojan Nikić; predsednik Trećeg opštinskog suda u Beogradu, gospodin Tomislav Zeković i predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, gospodin Vladimir Ilić.

Hteo bih, dame i gospodo, posebno da naglasim da se ni u jednom od ovih slučajeva ne radi o predlogu za razrešenje sa sudijske funkcije. Ako ovaj predlog bude usvojen, gospoda ostaju sudije u sudovima u kojima su izabrani. Radi se samo o razrešenju sa upravno - sudske funkcije predsednika suda. Ovo je bilo neophodno naglasiti iz sledećeg razloga. Ustav i Zakon o sudovima predviđaju stalnost sudijske funkcije. Sudijska funkcija može prestati protiv volje sudije samo iz zakonom utvrđenih razloga i u zakonom predviđenom postupku. Nasuprot tome, funkcija sudijske uprave ne podleže stalnosti. Predsednici sudova se biraju na rok od četiri godine, dakle, sa ograničenim mandatom. Izborom na funkciju predsednika suda i prestankom mandata predsednika suda, uključujući i prestanak pre isteka mandata, ne utiču na sudijsku funkciju i ne vređaju njenu stalnost.

Zbog toga je Zakonom o sudovima predviđeno da se na izbor i razrešenje predsednika sudova primenjuju pravila koja važe za izbor sudija, ali samo ako zakon ne propisuje nešto drugo. Zakon propisuje nešto drugo i zbog toga ne stoji zaključak da se postupak ........

(Poslanici iz klupe: Koji član Zakona?)

Izvinjavam se gospodine predsedniče, ako mogu da nastavim svoj ekspoze. Nisam došao da vodim dijalog. Svako govori onako kako ume. Nastaviću da govorim onako kako su mene učili i kako sam naučio.

Naime, Zakon predviđa da se na prestanak funkcije predsednika suda primenjuju pravila o prestanku funkcije, izuzev ako je zakonom drugačije određeno. Već u narednom stavu, tog istog člana, predviđa se posebna mogućnost prestanka funkcije predsednika suda, bez prestanka funkcije sudije, iz razloga koji se tiču rđave organizacije suda.

Zakon o sudovima, dakle, predviđa da predsednik suda može biti razrešen na predlog nadležnog skupštinskog tela, a to je Odbor za pravosuđe i upravu, ako postoji odgovornost predsednika za neizvršavanje poslova u sudu, dakle ako sudovi ne postižu zadovoljavajuće rezultate. To je upravo situacija koja je navela Odbor za pravosuđe da uputi predlog kakav je upućen, a bez postupka za razrešenje sa sudijske funkcije.

Odbor je konstatovao da je rad sudova koji su u pitanju nezadovoljavajući, nedovoljno efikasan, da se ročišta odlažu i ne održavaju, da postupci traju predugo. Imao je u vidu i ove postupke o razrešenju, o kojima je bilo reči, imao je u vidu i stanje u knjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda i knjiženja bez zakona, imao je u vidu i rad Trećeg suda u izvršenju krivičnih sankcija, odnosno rad Četvrtog suda u izvršnom postupku.

Odbor je konstatovao da za nedovoljno dobru organizaciju postoji objektivna odgovornost predsednika sudova. Odbor pri tome naglašava da nije utvrđivao postojanje eventualnih zakonskih razloga za razrešenje sa sudijske funkcije. Nema razloga da se ovom prilikom razmatra da li postoji nestručan, nesavestan ili nezakonit rad sudija. Otuda predlog Odbora za razrešenje sa funkcije predsednika sudova ne dira u njihov profesionalni ili lični integritet. U pitanju je objektivna odgovornost za rđav rad, koji najbolje ilustruje primer sudije Matovića, o kome sam govorio.

Podnoseći ove predloge Narodnoj skupštini, Odbor za pravosuđe je konstatovao da se našao u teškoj ulozi da predlaže, kao što mu to nalažu zakon, Ustav i Poslovnik, razrešenja sudija, mada se radi o radnom telu zakonodavnog organa Narodne skupštine, kao sistemu koji želi da bude sistem podele vlasti. Zbog toga je Odbor inicirao postupak za donošenje novog zakona o sudovima, po kome će ovakvi postupci biti povereni jednom nezavisnom, stručnom telu, nezavisnom i od zakonodavnih i od izvršnih organa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da odgovorim na neke primedbe, koje su izrečene povodom predloženih odluka. A to, pre svega imajući u vidu pravne argumente. Istina je da su te primedbe delom i očekivane, rasprava o postupku za razrešenje predsednika sudova vođena je i na samoj sednici Odbora. Argumenti su pažljivo saslušani i pažljivo odmereni. Zakon nije dovoljno eksplicitan da bi se golim čitanjem i jezičkim tumačenjem mogao izvesti jedan ili drugi stav. Zato je potrebno nešto više pravničke argumentacije, pravničkog znanja i pravničke korektnosti.
Zakonski problem proizilazi iz odnosa između stava 6. i stava 7. člana 29. Zakona o sudovima. Dok stav 6. upućuje na primenu odredbi o sudijama na predsednike sudova, stav 7. predviđa poseban postupak za razrešenje predsednika sudova. Razmotrimo pravnički, a ovde su se svi pozivali na pravo, kao da su svi završili najviše pravne škole, pa kako tu stoje stvari. Stav 6. kaže da se neće primeniti ova njegova dikcija pravila o sudijama, ako je zakonom drugačije propisano. Zakon propisuje pravila o razrešenju sudija u jednoj posebnoj glavi, a van te glave ima posebno pravilo o razrešenju predsednika sudova. To je upravo taj izuzetak. To je upravo činjenica, da Zakon posebno uređuje razrešenje predsednika sudova od razrešenja sudija.
U prilog ovom logičnom tumačenju je činjenica da ni u jednoj odredbi koja reguliše razrešenje sudija nema aluzija na razrešenje predsednika sudova. Razmotrimo stvar i malo dublje, širim tumačenjem. Posebna pravila postupka razrešenja sudija postoje, pre svega, da bi se zaštitila stalnost sudija. Za predsednike sudova ne važi princip stalnosti. Oni imaju ograničen mandat. Ali, ne samo to, moglo bi se nekim širim i daljim tumačenjem reći da poseban postupak treba da štiti nezavisnost sudija i sudova. Ako se pogleda nadležnost predsednika sudova je predviđena zakonom, a videće se da njihovo razrešenje ili postavljenje ne može i ne sme uticati na nezavisnost sudova. Predsednik suda koji bi se mešao na bilo koji način u predmete, uključujući i razvrstavanje predmeta po sudijama i većima, grubo bi prekršio zakon i bio bi nešto što ne sme da bude.
Dakle, nema ni jednog ozbiljnog razloga da se na predsednike sudova primenjuje poseban postupak zakonom predviđen za razrešenje sudija. Ovo tumačenje je uostalom primenjivala ova skupština uvek do sada. Kada pledirate za drugo tumačenje, vi pledirate za promenu tumačenja. Ja sam za to da se promene vaša tumačenja u mnogim stvarima. U ovoj, za to nije bilo zakonskih argumenata. Druga primedba je, da li je i kako utvrđen razlog za razrešenje predsednika sudova. Ako je ono što sam do sada rekao tačno, onda je Odbor za pravosuđe i upravu taj koji je nadležan da taj razlog utvrđuje. Ceneći da nema razloga, niti inicijative za razrešenje predsednika sudova sa sudijskih funkcija, čuvajući njihov profesionalni dignitet, Odbor se zadovoljio ocenom o objektivnoj odgovornosti za rđavo stanje u našem pravosuđu, koje čini mi se niko nije porekao. Pojedini diskutanti, koji su bili na visokim funkcijama u pravosuđu, upravo su govorili o tome da postoje zagušenja u sudovima, da postoje problemi.
Kada se Odbor opredelio za ovakav predlog, on je imao u vidu i ličnosti predsednika sudova i činjenicu da po samom predlogu oni treba da ostanu sudije. Da obavljaju dužnost koja je mnogo važnija, mnogo složenija od administrativne dužnosti predsednika sudova. Mi nismo dirali u njihovu profesionalnu čast, baš zbog toga i mislim da zbog toga ova skupština treba da pokloni ili ne pokloni glasanjem poverenje po proceni Odbora, koje je doneto ako se ne varam, sa 11 glasova za i dva protiv, da se može predložiti i razrešenje predsednika sudova, uz njihovo ostajanje na sudijskoj funkciji. Time se ne krši zakon, već naprotiv omogućuje njegovo bolje poštovanje.Najzad, ne mogu da u jednoj reči odgovorim na primedbe da sam pogazio svoj profesorski i profesionalni moral. Nisam. Niko nije na mene uticao. Neću se pozvati na olakšavajuće okolnosti, da pošto do skora, dve i po godine nisam bio profesor, jer mi je dat, bez ikakvog postupka, otkaz na Pravnom fakultetu, pa da sam možda zaboravio sva njegova pravila. Hvala (aplauz).

Dame i gospodo, u prethodnom sazivu, ova Narodna skupština donela je više odluka, kojima je, protivno Ustavu i zakonu, razrešila jedan broj sudija Vrhovnog suda, okružnih i opštinskih sudova i privrednih sudova.
Protivnost Ustavu i zakonu se očitava u razlozima koje su poslanici, jedan broj poslanika ove Narodne skupštine, izneli, kad je bilo reči o razrešenju predsednika sudova, a u ovim slučajevima je bilo reči o razrešenju sudija.
Naime, nasuprot ustavnom načelu ustavnosti sudijske funkcije, sudije su razrešene bez da je utvrđen na Ustavu i zakonu zasnovan razlog za razrešenje. To i nije moglo biti učinjeno, jer takvog razloga i nije bilo. Nije sprovedena ni zakonom predviđena procedura o razlozima za razrešenje, nije se izjasnila opšta sednica Vrhovnog suda Srbije.
Ove odluke su, već kad su donete, naišle na osudu stručne javnosti, a te osude i zahtevi da se odluke promene postoje i dan danas. Upravo je Odbor za pravosuđe Narodne skupštine Srbije danas dobio akt Udruženja pravnika Srbije, najšire pravničke organizacije Srbije, sa stavovima kojima se traži osuda i preispitivanje ovih odluka.
Utvrdivši ili smatrajući da su odluke o razrešenju sudija, donete na sednicama Narodne skupštine decembra 1999. godine, odnosno jula 2000. godine, nezakonite, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ove odluke stave van snage. Odbor smatra da svaki organ, ne samo da je ovlašćen, već je i dužan da stavi van snage sopstvene nezakonite odluke, pa je i Narodna skupština ovlašćena i dužna da postupi na ovaj način.
Odbor je pravio analogije sa nekim Ustavom i zakonom predviđenim situacijama, npr. pravom i dužnošću Narodne skupštine da stavi van snage zakon koji je usvojila, a za koji je Ustavni sud ocenio da nije saglasan Ustavu.
Predlagač je mišljenja da će se na ovaj način, ne samo ispraviti jedan broj nezakonitih odluka, već da je to korak ka vraćanju dostojanstva sudijskog zvanja. Ispravljajući situaciju nastalu nezakonitim odlukama, Narodna skupština će bar delom ispraviti nepravdu učinjenu nezakonito razrešenim sudijama. Da li će oni prihvatiti da se vrate svom poslu ili ne, drugo je pitanje.
Mislim da posebna argumentacija za razloge nezakonitosti odluka posle diskusija po prethodnoj tački nije potrebna. Hvala.

Dame i gospodo, Odbor za pravosuđe i upravu je razmatrao amandman narodnog poslanika Branislava Ivkovića i većinom glasova je predložio da se ovaj amandman ne usvoji.

Odbor za pravosuđe i upravu je razmatrao amandman narodnog poslanika Marka Ćulibrka, odlučio većinom glasova da ovaj amandman ne podrži i predlaže Narodnoj skupštini da ga ne usvoji. Pismeno obrazloženje se nalazi u obrazloženju kojim je Odbor prihvatio zakon u načelu.

Odbor za pravosuđe i upravu razmatrao je amandman narodnih poslanika dr Zorana Radovanovića i Branka Ružića i odlučio da amandman ne podrži i da predloži Narodnoj skupštini da ga ne usvoji. Razlozi su navedeni u pismenom obrazloženju zašto je Odbor prihvatio zakon u celini.

Odbor za pravosuđe i upravu je razmatrao amandman narodnog poslanika Dragana Tomića i odlučio da prihvati ovaj amandman i da predloži Narodnoj skupštini da ga usvoji. Radi se o preciziranju nadležnosti ministarstva.