ZORAN ANĐELKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1958. u Varvarinu.

Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, a srednju u Kruševcu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Prvo zaposlenje bilo mu je u Robnoj kući Beograd, u radnji u Varvarinu.

Bio je član Saveza komunista, predsednik lokalnih i regionalnih omladinskih organizacija, a kasnije je postao i sekretar Saveza socijalsitičke omladine Srbije(SSOS). Kasnije je imenovan za izvršnog sekretara CK SK Srbije. Trasnformisanjem Saveza komunista u SPS i Anđelković postaje njen član. Bio je šef poslaničkog kluba SPS i potpredsednik Odbora SPS za Kosovo i Metohiju.

U Vladi Mirka Marjanovića bio je ministar za sport i omladinu, a od 1998 dobija i funkciju prvog čoveka Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju.

Vlasnik je Radija S. Od 2008. je bio predsednik Upravnog odbora JP „Železnice Srbije“.

Narodni poslanik u četiri saziva, i to 1997 - 2001. godine, 2001 - 2004. godine, 2004 - 2007. godine, 2012 - 2014. godine.

Oženjen je i ima dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 09.02.2017, 14:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Pažljivo sam slušao. Nije ga podneo zato što misli da može da se ukine subvencija „Železnicama Srbije“ nego kao upozorenje potrebe da se završi reforma železnice jer smo svi svesni da ni ovih 110 miliona evra nije dovoljno da „Železnica“ funkcioniše, a nebitno je da li mi odredili u budžetu 110 ili 50 ili 150, ona će potrošiti više 250 miliona evra nego što zaradi u ovom sadašnjem stanju pre nego što se reformiše. To je bilo i prethodnih godina. To će biti i ove godine, da ne zavaramo sebe. Ako ne izdvojimo iz budžeta, onda ćemo zakinuti dobavljače, što je još gore. Zato i ne podržavam taj amandman.          
Ali, podržavam potrebu i mislim da je to intencija amandmana da se što pre završi reforma na „Železnici Srbije“, u ostalom ono što je bilo do organa upravljanja na „Železnicama Srbije“, kada je reč o Skupštini, te odluke su donete. Zašto dalje nisu sprovedene? Ne znam. U krajnjem slučaju, nas tu obavezuje i Zakon o železnici koji podrazumeva potrebu da infrastruktura bude van „Železnica Srbije“ tj. posebno preduzeće za čiji plan poslovanja ili plan razvoja infrastrukture ova skupština usvaja petogodišnji plan. To se izmešta iz organa „Železnice“ i Vlade. Ovaj parlament će usvojiti šta je to što je neophodno za razvoj infrastrukture na železnici i koja su to sredstva i kako će se ona obezbeđivati.
Inače, moram da budem potpuno iskren i da kažem lični utisak oko tog pitanja, da je paralelno sa reformom neophodno odmah tražiti strateškog partnera za putni saobraćaj, kao što je to urađeno sa JAT-om. Ako to ne uradimo odmah, nego čekamo da kargo profunkcioniše samostalno tj. teretni saobraćaj, da bude jasnije, doći ćemo u situaciju da imamo gubitke kao u JAT-u i onda tražimo strateške partnere i onda nam neće pomoći ni lične karte preduzeća, ni ništa jer ćemo opet to morati da preuzmemo na dug ili ćemo napraviti potpuni rez i napraviti ozbiljnu reformu ili ćemo ovako u budžetu raspravljati svake godine – da li su ova sredstva ili ona potrebna železnici, a ja vam kažem da je potrebno 250 miliona u sadašnjem stanju funkcionisanja železnice, a ne 110. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Ovaj amandman više razumem kao političku podršku Vladi da uđe hrabrije u privatizaciju onih sektora koje se nije pokazao kao dobar rukovodilac, ili gde se ne stvara profit, a da u istom sektoru druga strana, privatni sektor stvara profit. Znači, to je jedan razlog i mislim da on ima više u tom smislu svoju podršku i zato ga podržavam. S druge strane, to je i ohrabrenje Vlade da bez ikakvih problema uđe radikalne u privatizaciju onih sektora koje jednostavno nema potrebe Vlada da ih ima kao monopolističke i u deo javno-privatnog partnerstva.
Treća stvar, koja mislim da je ovde važna, jeste ovo što je gospodin Dinkić rekao oko zaduživanja u domaćim bankama. Znate, nije to samo što je velika kamata kod domaćih banaka, svojevremeno sam razgovarao sa jednim direktorom banke, nešto o tom potencijalu koliko ta banka ima i shvatio sam da 95% njihovog potencijala je u državnom sektoru. To mu je najsigurnije, a time se ugrožava privreda Srbije, jer onda on nema nikakvog razloga da na bilo koji način pregovara sa privatnim sektorom, ili uopšte privrednim sektorom u Srbiji, zato što mu je najsigurnije da se zaduži država kod njega i da plasira svoja sredstva kod države.
Mislim da u tom smislu mora da se da podrška za razduživanje, pre svega kod domaćih banaka koje bi država da se tu razduži od ove privatizacije, kako bi oslobodila taj potencijal u domaćim bankama za plasman sredstva u domaću privredu.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Hvala potpredsedniče.
Da se vratimo na amandman. Mislim da kada ovde govorimo treba da znamo šta kažemo. Prvo, Beograd je podeljen prugom. Onaj ko ne zna može da prošeta do Novog Beograda i videće da i sa jedne i sa druge strane Novog Beograd i Zemuna sredinom pruga iza Delta sitija, blizu Arene. To nije tačno i ne samo to nego imamo i savski deo koji ide prema Dorćolu gde ide nafta i sve živo prema Pančevu. To čak nije tačno.
Da podsetim nešto drugo, a to je da je pre tri godine ministar Đelić potpisivao protokol sa Nišom i što to tada niste stavili u budžet. Ali, nije 20 miliona nego 54 miliona i nije protokol predviđao izmeštanje pruge nego samo pravljenje zaobilaznice za teretni saobraćaj. Nije to isto. Vodite akciju za izmeštanje pruge i zabranu elektrifikacije pruge i završetak rekonstrukcije pruge Dimitrovgrad-Niš to je suštinski program. Ne mislim samo vi i ne lično ovde i to je potpuno pogrešno.
Imamo veliki problem u državi Srbiji da Kamenica može da zabrani da se pravi projekat Koridora 10 pa onda se javi neki drugi i mi za kapitalne objekte, nešto što nije samo pitanje Srbije nego i robe iz Evrope za Istanbul ili iz luke u Istanbulu prema Evropi ne možemo da završimo neke projekte. Ovde je reč o 6,4 km.
Umesto da pričamo o zaobilaznici za teretni saobraćaj kada država to može, već je 3,5 miliona evra obezbeđeno iz evropskih fondova za projekat da se radi ta zaobilaznica i sa druge strane da postepeno vidimo koliko može u ovom i sledećem budžetu da se rade podvožnjaci i nadvožnjaci, to ponavljam ponovo, mi pričamo kako ćemo da izmestimo prugu. Niš je izmestio tramvajsku prugu pre 30 godina i nikada je više neće imati. Grad koji nema tramvaj ili metro ili gradsku železnicu nije metropola. On će po broju stanovnika biti veliki grad ali nije metropola. Umesto da pričamo kako ćemo da elektrificiramo tu prugu, kako ćemo da namestimo i stvorimo podvožnjake, nadvožnjake i zaštitimo i kako ćemo da napravimo gradsku železnicu između Niške banje i Aleksinca i kako će to biti jedna velika metropola u Srbiji, samo da izmestimo nešto. Hajde da ukinemo sve.
Tamo gde smo ukinuli nikad nismo vratili. Mislim da treba mnogo više para od 20 miliona, ali mi nismo u poziciji ni u ovom budžetu ni u sledećem dok ne završimo rekonstrukciju te pruge od Dimitrovgrada do Niša i elektrificiramo kako bi mogli da obezbedimo normalno funkcionisanje i ono što smo obavezni prema svim evropskim standardima, saobraćaja na toj relaciji. Zato mislim da to jednostavno nije ovog trenutka moguće prihvatiti.