Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.
Posle njega, narodni poslanik Zoran Anđelković.

Zahvaljujem.
Vreme na raspolaganju predsednika, odnosno predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.
Molim vas, prijavite se. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Jedanaest minuta i 15 iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, dva minuta replike.

Narodni poslaniče, vreme je isteklo za repliku.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Pošto više nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na deo sednice gde reč imaju narodni poslanici, a po prijavama za reč u pisanom obliku, na osnovu člana 96. stav 4.
Prijave su podneli članovi poslaničke grupe: Jedinstvena Srbija, Liberalno-demokratska partija, Ujedinjeni regioni Srbije, Demokratska stranka Srbije, Srpska napredna Stranka i Demokratska stranka.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Đorđe Kosanić, a posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pokušaću da vašu pažnju zadobijem doprinosom o kojem ću govoriti i o jednoj opaski koja se tiče tona rasprave do sada među nama kada su u pitanju ovlašćeni predstavnici i predsednici poslaničkih grupa i mi koji učestvujemo u raspravi i takođe sa tri primedbe, odnosno tri pitanja za koje bih volela da mi ministarka da odgovor.
Opaska se odnosi na to da je većina učesnika u današnjoj raspravi izražavala žaljenje zbog kašnjenja. Kašnjenje pri donošenju, kašnjenje što nije prethodna vlada, kašnjenje što nije pre četiri godine, kašnjenje što nije pre 10 godina i to sve u tonu ponekad malo jadikovke, ponekad – jao što bi bilo lepo a da nismo zakasnili. Tako da, ja se pridružujem i tom tonu predlogom da gledamo malo širu sliku kada je o kašnjenju reč i da zamislimo da nismo morali da čekamo 18 godina da bivša jedinstvena SRS odluči da menja politiku i da evropejci u njoj razumeju da su evropske integracije Srbije jedina budućnost Srbije.
Zamislimo kako bi bilo da tih 18 godina drugačije politike, kojih neki od nas ne želimo da se sećamo, neki možda kažu – prosto vam bilo. Ja se prosto time pridružujem, opštem tonu o razlozima kašnjenja, kada je u pitanju jedan od zakona koji su sa evropske agende, odnosno sa nacionalnog plana donošenja propisa koji su skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Štošta može da bude drugačije kada gledate širu sliku i ovo je samo još jedan od mojih predloga, pa da razmislimo i o tome kad god govorimo o tome zašto nešto kasni i zašto nešto nije na vreme urađeno.
Tri primedbe. Prva je verovatno lako rešiva i tiče se onih koji po zakonu inače imaju nadležnost za programe kada su u pitanju i resursi, odnosno energija uopšte, ali i efikasnost, odnosno efikasno korišćenje energije, to su lokalne samouprave i Vojvodina. Lokalne samouprave i Vojvodina se kroz članove kojima se opisuje na koji način učestvuju u programima, spominje na različit način. Nekada se vrlo jasno spomene da Vojvodina ima nadležnost, jer ima. Nekad je – ostali, nekad se ne spominje, nekad je isto kao lokalna samouprava.
Neki od mojih kolega su podneli amandmane za koje se nadam da će biti pogledani, jer ne bi valjalo da izostavimo ono što je drugim propisima Vojvodini u nadležnost dato. Potpuno sam sigurna da znalci i na nivou republičke Vlade i na nivou Vlade Vojvodine neće imati nikakvih problema u saradnji kada su u pitanju kako energetski resursi, tako i energetska efikasnost.
Druga primedba, odnosno pitanje koje imam za ministarku je tema budžetskog fonda. Imam jedno pitanje i tri potpitanja. Jedno pitanje je, prvo pitanje, kako to da u istom ministarstvu sa čak istom ministarkom, budžetski fond u okviru zakona o zaštiti životne sredine je neprihvatljiv potpuno, a u zakonu o efikasnom korišćenju energije je poželjan?
Budžetski fond ste imali kao amandman pri ukidanju Fonda za zaštitu životne sredine. Danas slušamo ministarku kako priča o potrebi da se zna namenski novac koji će se koristiti za efikasno korišćenje energije. Ja tu nemam ništa protiv. Naprotiv, potpuno se slažem, ali isti takav novac namenski je potreban da se koristi u sektoru zaštite životne sredine, s tim što za budžetski novac, osim što ovde, tvrdi se u zakonu da će biti evidentirana sredstva, krajnje diskutabilno. Šta znači evidentiranje sredstava? Za budžetski fond koji je predlagan ministarki, postojala je obaveza po načelu - zagađivač plaća kao namenski novac i Zakon o zaštiti životne sredine.
Ne postavljam ovo pitanje retorički. Postavljam ovo pitanje zato što smatram da namera da se budžetski fond uvrsti u ovaj zakon na način kako jeste, otvara šansu da to uradite i u Zakonu o zaštiti životne sredine, odnosno da vratite bar budžetski fond i umanjite sebi probleme koje imate.
Tvrdite da je taj fond imao sedam milijardi, a taj fond je vama predat sa preko tri milijarde. Nije dobro da istovremeno tvrdite da se jednim fondom upravljalo loše, a da pri tome nama nudite zakon o jednoj važnoj oblasti kroz politiku kojoj se vaša stranka priklonila 2008. godine i da tvrdite da treba da vam verujemo na reč da će to biti stručna služba u budžetskom fondu i da će se odlučivati samo o tome da li će se finansirati ili sufinansirati projekti, da će taj novac biti iz donacija, iz nadoknada, evidentiran i da će to sve biti uredu zato što vi tako kažete. Mi čitamo i fiskalne zakone. Mi čitamo i budžet Srbije i znamo da ovo ne može da bude ako nema rebalansa budžeta.
Stavljam kao poređenje ukinuti Fond za zaštitu životne sredine samo zato što ste bili protiv budžetskog fonda. U principu, nije moguće da smo tako brzo promenili mišljenje.
Treća primedba najozbiljnije vrste i pitanje je predlog zakona kojim se kao jedan od elemenata za tarifu uvršćuje korišćenje energije. Ilustrovaću vam vrlo kratko, ne izlazeći iz teme, šta vas pitam i kakvu sumnju, koju mogu da obrazložim, imam kada predlažete da . To se zove kalorimetar, i da se na osnovu toga određuje kao element tarife račun za utrošak energije, sa nadom da ćemo kada vidimo, kada imamo kalorimetar da trošimo puno, štedeti i trošiti manje da bi imali manje, ali o tome ne pričam. Pričam o tome da vi tvrdite da to treba da bude jedan od elemenata tarife.
Šta je digresija ilustracije koju hoću da podelim sa vama? Sada će 15 godina kako razne ljude koji su bili na vašim mestima iz raznih stranaka, iz raznih nivoa, pitam i zahtevam, uključujući i direktora Agencije za energetsku efikasnost, da menja račun za električnu energiju zato što taj račun ne može da se pročita, zato što je evropski, da postoji cena jednog kilovata, prenos po kilovatu, distribucija po kilovatu i porez po jednom kilovatu. To pitam zato što me 15 godina razni stručnjaci sa kojima sam u dobrim, lošim odnosima, a posle ovih razgovora uvek sam u lošim odnosima, ubeđuju da ne razumem zašto račun za električnu energiju ne može da se menja. Svim stručnjacima kažem da najviše volim kada neko ne razume ono što ja ne razumem. Zašto vezujem ovo? Zato što famozna, fantastična, neverovatna, divna stavka angažovane snage u računima za električnu energiju izgleda da će dobiti sestru bliznakinju u angažovanoj efikasnosti.
Nemam nade da ćete vi uspeti da napraviti pismene, evropski jasne račune električne energije za građane Srbije, ali imam nade da imate znanja da me razuverite da ovo što ovde piše, da jedan od elemenata za tarife neće postati angažovana efikasnost. Nadam se, ne vas radi, nego svih nas radi, da se to neće dogoditi.
Zašto govorim da ću ilustrovati da sam vrlo često u manjini, ali da to ne znači da nisam u pravu? Recimo, bila sam u manjini kada sam tražila da se u naš fiskalni sistem uvede porez na prihode u crkvi i sada tvrdim da to valja učiniti, ali sam u manjini u odboru, u stranci, u Skupštini, gde god hoćete. To što sam u manjini ne znači da nisam u pravu.
Insistirala sam i tražila, i sada verujem, da sav novac koji se ulaže u obrazovanje da se može obračunavati kao investicija, a ne kao rashod i da se tačno može videti, kao što su to uradile neke zemlje, jer to jeste investicija, jer to što ulažete u stalno obrazovanje svih nas, vraća vam se za pet, za sedam, za deset godina. I tu sam ostala u manjini.
Imam nadu da ipak neću ostati u manjini sa predlogom da prihvatite sami, to sam rekla i na Odboru za evropske integracije, samo dosledno da se Vojvodina, njena nadležnost, kao i nadležnosti lokalne samouprave sprovedu dosledno kroz članove, da ostavite van svake sumnje zašto je budžetski fond dobar za ovaj zakon, a nije dobar ni za jedan drugi i na koji način, čime garantujete da će to biti sasvim jasno i procedurama i kontrolom trošenja novca.
Kao što gledam širu sliku koju smo čekali 18 godina, da svi razumemo da su evropske integracije jedina budućnost Srbije, volela bih da mi se pridružite u želji da promenimo račun za električnu energiju koji stiže svim građanima Srbije.
Sa temom energetske efikasnosti i sa temom evropskih integracija bavim se dovoljno dugo da mogu vas zamolim, sve razumem ako nemate prave odgovore ili ne želite da odgovorite, sve ću razumeti, ali u ime efikasnosti bih vas zamolila da ne gubimo vreme ako ćete ponoviti odgovore koje ste dali drugima, prosto, da budemo efikasni, pa ako imate nešto novo i upečatljivo da mi to odgovorite. Zahvaljujem.

Ukoliko smatrate da je budžetski fond rešenje za Zakon o efikasnom korišćenju energije, unesite budžetski fond za namenski dinar, zagađivač plaća. Unesite ga po bilo kojoj proceduri. Vrlo dobro znam i kako izgleda Zakon o budžetskom sistemu, kao što tvrdim kada smo menjali član 12. Zakona o budžetskom sistemu da je to urađeno na štetu svih nas. Taj član treba menjati. Znam da je to nemoguće.
Razlog zašto znam je to što sam bila dva puta opozicija, dva puta koalicija. Ko je bio dva puta koalicija zna kako se dolazi do dogovora. Govorim vam ono što mislim da je opšta korist. Izmenite Zakon o budžetskom sistemu, ostavite budžetske fondove takvi kakvi jesu. To može i napravimo budžetski fond u zaštiti životne sredine.
Garancije da će budžetski fond ovde u ovom zakonu ovako smešten raditi izvan svake sumnje, i vi i ja znamo da ne postoje. Vi i ja znamo da bez rebalansa ne može. Vi i ja znamo da je neophodan fond da bi uopšte bilo kakve energetske efikasnosti bilo.
Samo za kraj, kada govorimo o potrebi da bude edukacije za energetsku efikasnost, da bude kampanja, da bude obrazovnih kampanja, da bude komunikacije, to sve košta, ministarka. To nije besplatno. Onog trenutka kada se zalažete za kampanju taj novac mora da bude u budžetu. Kao što je morao da bude novac u budžetu za bilo šta novo što smo uvodili, jer to samo zato i samo tako da članovi Vlade pričaju o tome ne biva, ali biva sa kampanjama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsedniče.
Povređen je član 27. staranjem o redu za vreme sednice Narodne skupštine. Moj zahtev za replikom je pred predsedavajućem da diskreciono odluči o tome da li će mi repliku dati ili neće. To je vaše pravo. Ali, nije vaše pravo da iznosite neistine. Da iznosite neistine, to pravo nema niko, pa nema ni predsedavajući i to je remećenje i kršenje člana 27. koji ste dužni da poštujete.
Naravno, ne bih ni pomislila da tražim repliku, niti smatram da sam ikada zloupotrebila pravo na repliku, ali takođe nemam nameru da ćutke pratim zloupotrebu prava na reč od strane predsedavajućeg ili od strane bilo kog narodnog poslanika koji je pravo na reč dobio bez ikakvog osnova.
Vaš je posao da se starate o redu i da imate poverenja u narodne poslanike koji žele da koriste pravo iz Poslovnika, sa znanjem da je naša diskreciona odluka da li ćete repliku dati ili ne.
U stenogramu ostaje da, bez moje i jedne izgovorene reči, vi tvrdite da nisam pomenuta. Saslušala sam narodnog poslanika koji je dobio reč, ne znam po kom osnovu, to je isto vaše pravo, koji je iskoristio svoje sekunde za dodatne diskvalifikacije.
Nije ni prvi ni poslednji put da ova Skupština raspravlja o mom osmehu. U vreme dok ste svi bili jedinstvena Srpska radikalna stranka, jedan od vaših poslanika je tražio da se glasa o tome da li je povređen Poslovnik kada se ja nasmejem. Glasali smo o tome. Nije. Ako želite ponovo da glasamo o tome da li moj osmeh narušava red na sednici, komotno. Zahvaljujem.

Ne, ne zahtevam glasanje o povredi. Mogu samo da izrazim žaljenje što ne poštujemo zajedno ovu instituciju. Gledam šta činite, ne slušam šta pričate niko od vas. Zahvaljujem.

Predsedavajući, sada bih vas zamolila da mi se izvinete zbog toga što ste kazali da nisam pomenuta. Zaista bih vas molila, pošto nastavljate na slučaju, koji je bio sasvim jasan po Poslovniku. Nastavljate jednu nepotrebnu atmosferu, stavljajući primer kojem smo svi svedoci, u kvalifikacije bilo koga ko traži reč…(Isključen mikrofon.)… pošto je bilo potpuno jasno da sam pomenuta i o kojoj je narodni poslanik Zoran Babić govorio. Zato vas molim da mi se izvinite, da ne bismo morali da koristimo kapacitet administrativnog odbora, kojim rukovodi gospodin Zoran Babić. Neke granice se ne smeju prelaziti. U ovoj Skupštini smo u komunikaciji, bez obzira što…

Zahvaljujem.
Maločas ste učinili člana 103. i člana 27. jer ste prethodnom govorniku dozvolili da govori mimo člana 103. Jasna procedura navođenja obaveze člana koji je povređen i vaša obaveza kao predsedavajućeg da u slučaju da narodni poslanik to ne učini, da mu izreknete opomenu.
Sve ono što se tiče primene Poslovnika, moramo svi da poštujemo jednako i pravila moraju da važe jednako za sve. Svaki put ukoliko želi da se zloupotrebom prava na dobijanje reči povredom Poslovnika, mora se jasno pratiti obaveza koja svakom od nas govori na koji način moramo obrazložiti šta je povreda Poslovnika. Zahvaljujem se.