Dame i gospodo, kontekst u kojem raspravljamo o četiri predloga izmena i dopuna zakona, može se sa malo blagog cinizma opisati rečima – ko god želi da komentariše ove predloge izmene i dopune zakona kao doprinos reformi pravosuđa, kleveće ove zakone.
Dobro je ako je kleveta izostala, pošto tri od četiri zakona koji su pred nama imaju po jedan član, koji su sasvim minimalni i tu je ministar potpuno u pravu kada je rekao da su minimalni i neophodni više tehnički.
Prvi je Predlog zakona o izmenama Zakona o krivičnom postupku. Taj predlog zakona ima ukupno tri člana, od kojih jedan govori o stupanju na snagu, a dva, da se reči "15. januara 2013. godine", zamenjuju rečima "1. oktobra 2013. godine". To je sve što piše u ovom zakonu. Zato tvrdim da je kleveta svaka opaska koja govori o doprinosu reformi pravosuđa ili reformi Zakona o krivičnom postupku.
Drugi zakon koji je pred nama je Predlog zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, koji takođe ima tri člana, od kojih jedan govori o stupanju na snagu. Prvi govori o tome da se dodaje član koji govori o stupanju zamenika javnih tužilaca na stalnu funkciju, jer su izabrani na tri godine, legitimno i legalno od ministarstva, ali je ponovo zaista klevetanje tvrdnja da ovo na bilo koji način doprinosi reformi pravosuđa, jer postoje načini da se to drugačije reši. Jedno od rešenja je da se istovetan član odnosi i na Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama. Ima tri člana. Jedan je kada stupa na snagu, a druga dva, jedan najavljuje član kojim se određuje da sudije koje su izabrane na tri godine, stupaju na stalne funkcije.
Kontekst je da mnogobrojna, vrlo često argumentovano, s moje strane vrlo pažljivo slušana kritika reforme pravosuđa, sa vrlo bučnim i gromoglasnim najavama da će se, čim pre, ispraviti sve greške ili krenuti sve iz početka, pokazuju da, ili se nije mislilo ozbiljno kada se reforma pravosuđa kritikovala, ili se nema predlog za bolje od onoga kakvi su propisi koji propisuju i opisuju pravosuđe trenutno i kod nas. To ova tri zakona, od četiri, vrlo jasno govore, bez obzira koliko napora ulagali da kažemo – slušaj me šta govorim, ne gledaj šta radim.
Zakoni su pred nama i svako onaj ko želi da ova tri zakona, sa ukupno osam članova u sva tri, da predstavi kao popravak reforme pravosuđa ili prilog za borbu protiv korupcije, kleveće. Zato je dobro da ta kleveta bude izbačena iz zakona.
Zakon koji je pred nama i koji je zaista ozbiljan za raspravu jeste Krivični zakonik. Na početku ću reći šta smatram dobrim kao predlog i što sam već imala kao informaciju, s obzirom na jedan deo ovih odredbi koje su u Predlog zakona pisane još januara ove godine. Dakle, dodatni članovi koji definišu krivično delo terorizma, članovi koji definišu dogovaranje ishoda takmičenja, članovi koji definišu zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama.
Ono što je ostalo za dilemu, za mene je dilema koja se utemeljila praktično tokom ove rasprave jesu članovi kojima se ukida kleveta. Ako suviše veliki broj poslanika ima dilemu o tome da li taj član Krivičnog zakona treba ukinuti ili ne, onda sam sklonija tome da podržim amandmane narodnih poslanika, ko god ih podneo, kojim ovo delo ostaje u zakonu, jer ne treba popravljati ono što nije pokvareno. Da postoji čista i jasna slika i argumentacija zašto ga treba ukloniti, podržala bih, ali suviše je argumenata i suviše se dilema čulo.
Lično sam, do slušanja ove rasprave, bila sa argumentacijom u ubeđenju da krivično delo klevete ne treba da postoji u našem zakonu, bez obzira koliko teško bilo izboriti se sa klevetama i sa atmosferom klevetanja na bilo koji drugi način, osim da pripišeš. Ali, to je napredak, uvek je to teško.
Ono što je ostalo bez odgovora je promena čuvenog člana 359, koji je bio tema Evropske komisije i izveštaja, dakle, o zloupotrebi službenog položaja. Zanimalo bi me da ministar nama jasno i glasno kaže – šta je zamerka Evropske komisije i šta je preporuka? Ovo što smo čuli, ne slaže se sa onim da znamo da je rekla Evropska komisija. Na koji način će biti primenjivan član 359. o zloupotrebi službenog položaja?
Na kraju, član 13. izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji se odnosi na član 138. na koji sam podnela amandman, taj član se odnosi na ugrožavanje sigurnosti lica. Predivđeno je da se treći stav tog člana koji se odnosi na predsednika Republike, narodne poslanike, predsednika Vlade, članove Vlade, sudije Ustavnog suda, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi sa poslovima koje obavlja. Dakle, ko god preti ovim licima, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Ovim članom se predviđa brisanje. Uveden je uz sugestije stručne javnosti i novinara. Ostaje dilema, da li da se briše ili ne i vidim da kod raznih poslanika ta dilema postoji. Dakle, sa istom argumentacijom, kao u slučaju klevete, pošto je očigledno da nije dovoljno domišljeno, promišljeno i odluka doneta, podržaću amandmane drugih poslanika koji traže da se ovaj treći stav u članu 138. o ugrožavanju sigurnosti ostaje.
Amandman koji sam podnela na isti član je amandman kojim se dodaje da ugrožavanje sigurnosti nekog lica pretnjom ili napada na život, a odnosi se na pripadnike MUP da će se kazniti kaznom zatvora od 10 do 20 godina. Ovo je treći put da ja pokušavam u Krivični zakonik da unesem odredbe koje se tiču pripadnika MUP i policajaca svih sektora unutar ministarstva, žandarmerije zbog toga što smo dovoljno dugo svedočili pogibijama policajaca na dužnosti i svedočili smo takođe upisivanju njihovih imena u mermer, posthumnih plaketa i svemu onome što svaka država treba da radi, ako joj je do sopstvenog ponosa i kolektivnog sećanja na one koji hleba jedu od toga da život rizikuju za sigurnost drugih. Dužina tog spiska imena urezanih u kamen govore o nemaru države, o nehatu države da zaista zaštiti one koji svoj hleb zarađuju štiteći druge. Zbog toga ovaj moj amandman u članu 13. kojim se menja član 138.
Molila bih sve poslanike za podršku da ovaj amandman postane sastavni deo člana 13. Time ćemo poslati jasnu poruku kako želimo zauvek da pamtimo one koji su položili život zato što su odlučili da se bave zaštitom drugih, tako isto da na sebe uzimamo obavezu da ćemo skratiti spisak onih koji svoj život u budućnosti treba da poštede zbog svoje porodice, zbog sebe samih, zbog svih nas, obavljajući poslove zaštite drugih. Sa nadom da ću imati razumevanje kod ministra i kod svih nas, narodnih poslanika, zahvaljujem.