Znam da vam izgleda jako dugo kada pričam, ali ja sam prvi put danas govorila o etici dobrih namera. Očigledno je pogodilo. Tri dana je tri dana, a jedan dan je jedan dan. Pitanje toga, što ja volim kada neko tačno zna šta razume, šta ne razumem i kakve imam psihološke osobine. Meni se to sviđa, pošto je to zabavno u tekstu.
Vrlo ozbiljnu stvar je ministar finansija podelio sa nama ovde. Rekao je da ovaj zakon ne isključuje Zakon o osiguranju depozita. Član 3, u celini, dodaje – ne isključuje u celini. Član 3. Zakona glasi – na preuzimanje u skladu sa ovim zakonom ne primenjuju se Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, "Službeni glasnik RS" broj 61/05, 116/08 i 91/10. Ovu oznaku nisam čitala u citiranju članova u pokušaja da ne smaram i da svima ne izgleda da govorim suviše dugo. Kada se ovako napiše u članu zakona to je ceo zakon.
Ponavljam vam, nemam problema sa vašim dobrim namerama. Imam problem ako hoćete da svoju etiku dobrih namera predstavite kao činjenice, u članu 3. koji je prošao raspravu, ceo se Zakon o osiguranju depozita u Agenciji, stavlja van snage. U raspravi u amandmanima na član 11. ministar finansija kaže – ne isključuje se ceo zakon. Ne može oba. Ili se isključuje, onda ne može da stoji član 3. kako je prošao raspravu. Ili se ne isključuje i onda mora biti navedeno koji se članovi primenjuju.
Svaki pokušaj u komunikaciji, kojim se želi diskvalifikovati i omalovažiti sagovornik, uspeva ako vam to sagovornik dopušta. Meni je drago da vi smatrate da sam vam ja problem. Meni je drago da je ministru finansija u slici, da je način na koji ja posmatram stvari, problem. Bilo bi mi drago da je to istina, zato što bi Srbija imala manje problema. Problem je što u članu 3. imate van snage stavljanje celog zakona, u članu 11. daćete neki novac na osnovu tog zakona.

Zahvaljujem.
Replika, s obzirom da predsedavajuća nije reagovala. Zahvaljujem se kolegi Draganu Tomiću što mi je omogućio pravo na repliku, iz prostog razloga što vas niko ne sprečava da glasate za zakon u predloženom tekstu ili sa podnetim amandmanima. Ono što je obaveza svakog poslanika koji ima ličnu odgovornost je da upozori sve nas da će ovaj zakon biti donet sa kontradiktornim članovima, da je postao sastavni deo zakona amandman u kojem se dopisuju reči "Autonomna pokrajina Vojvodina", koji je izostavljen amandmanom na član 6. i da se više nigde kroz članove zakona ne spominje ono što je sada postalo sastavni deo zakona.
Razumem vašu strast i želju da ono što je predloženo izgleda bolje nego što jeste, i ja bih volela da izgleda bolje nego što jeste, ali ne izgleda. Član 11. koji je bio u pretresu, ministar finansija kaže – za njega se ne isključuje Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Član 3. istog ovog zakona o kojem raspravljamo stavlja van snage ceo zakon navođenjem "Službenog glasnika" u kojem je izašao nakon izmena i dopuna.
Sva politička strast, netrpeljivost, jake reči, ne mogu to da promene, ne mogu da promene činjenicu da u članu 11. piše da se može ukazati potreba da se primeni zakon koji je prethodnim članom zakona isključen iz pravnog sistema.

Zahvaljujem se ministru finansija na netraženim savetima šta ja treba da radim ili ne treba da radim. Smatram i ličnim pristojnost u ponašanju, ućutkivanje narodnih poslanika, ali čovek je stil. Svojim govorom svako najviše o sebi govori.
Lepo je pokušati i imati tehnike i veštine i znanje i jakim rečima, strasnim stavom, pokušati prebaciti temu sa onog što je vrlo jednostavno pitanje – koji članovi Zakona o Agenciji za osiguranje depozita ne važe, a koji važe?
U članu 3. kaže se – na preuzimanje u skladu sa ovim zakonom ne primenjuje se Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Svaki pokušaj da se bilo kojom drugom temom prikrije da je sastavni deo ovog zakona postao amandman kojim je dodato "AP Vojvodina", da je u članu 6. izostavljeno to kod istog, a potreba je ista i da imamo član 11. koji će davati finansije kada se ukaže potreba. Svaka vrsta bilo koje priče za koju sam rada, vrlo rada, i o tome ko je čiji kadar i šta se sve dešavalo, ali onda kada donesete zakon o tome.
Moja je obaveza ovde da čitam zakon, da znam zakone koji su vezani za zakon i da komentarišem u skladu sa onim što mislim da će biti najveća korist za Republiku Srbiju. Nema razloga da se jedite toliko. Narodna skupština ima ovu sednicu zato da bi se razmatrali i pretresali predlozi zakona. Ne verujem da bi ikome, bio vlast ili opozicija, prijalo da smatra da u Narodnoj skupštini niko ne treba da koristi svoje pravo na reč ili da argumentuje ono što misli.

Zahvaljujem.
Član 12. na koji sam predložila amandman se briše i ima samo jedan stav, koji glasi: "finansijska podrška koja se obezbeđuje na osnovu ovog zakona ima tretman dozvoljene državne pomoći u cilju otklanjanja opasnosti od nastanka štete u vanrednim situacijama, u smislu zakona kojim se uređuje kontrola državne pomoći." Zakon o državnoj pomoći je na određen način deo pravne tekovine i osim što u članu kažete da finansijska podrška, na osnovu ovog zakona, ima tretman dozvoljene državne pomoći, znači, kažete u zakonu da ona nije dozvoljena državna pomoć, samo ćemo je smatrati dozvoljenom državnom pomoći, a po kriterijumima da takva vrsta finansijske podrške u Zakonu o državnoj pomoći ne postoji.
Kada govorim o tome da ovakav član zakona ne može da stoji, osim što je stavljen van snage i pročitajmo ponovo član 3. U članu 3. se jasno kaže – na preuzimanje u skladu sa ovim zakonom se ne primenjuju zakoni. Nemojte ili nemojmo da ostavljamo u zakonima volju predlagača zakona da tumači na koji način će primenjivati zakon ili ne. Moguće da se nekima od nas sad to sviđa, ali to jednostavno nije dobro pošto će naići neki, koji je moguće, da se istim tim nama, neće nikako dopasti. Ostajem kod predloga da se član 12. briše.

Član 13. uz dobacivanje sa strane narodnih poslanika koji me mole da ne govorim. Znate, ako imamo u sali Narodne skupštine molbu poslanika da se ne govori, imamo mnogo veći problem nego što je predlog zakona koji ima konfliktne članove u sebi. Ako imamo u Narodnoj skupštini nas koji misle – hajde da glasamo pa da idemo, imamo mnogo veći problem nego što je član 13. koji predlažem da se briše, i to u drugom stavu koji glasi – ako se u banci preuzimaocu, u kojoj Republika Srbija ima kontrolno učešće u periodu iz stava 1. ovog člana, pogorša finansijsko stanje, odnosno nastupi rizična likvidnost, Vlada na predlog te banke preduzima potrebne mere radi prevazilaženja tih problema.
Šta će vam ovaj stav u zakonu koji vam omogućava da sve banke sa direktnim ili indirektnim učešćem Republike Srbije tretirate ovim zakonom? Šta će vam drugi stav člana 13. kojim stavljate u nadležnost nekoj banci koja je ostala u državnom vlasništvu pravo da vam se obraća na osnovu zakona? Ne može oba, ne možete i da imamo predlog zakona koji bi trebao da bude samo akt o jednoj banci i da imamo akt o jednoj banci koji bi bio predlog zakona. To je problem kroz koji se vrtimo uz, napominjem, ozbiljan problem koji je nastao danas kada su sastavni delovi zakona postali amandmani na član 1. i član 6. To nije samo proceduralno pitanje. Dakle, ostajem pri predlogu da se član 13. briše. Hvala.

Član 14. u suštini definiše na potpuno pravno nepromišljen način ono što bi trebalo da radi Skupština Srbije. U svom prvom stavu član 14. kaže – banka preuzimalac putem sredstava javnog informisanja obaveštava deponente, kao i poverioce i dužnike banke prenosioca, koje je preuzela putem ugovora o preuzimanju, o sprovedenom preuzimanju odmah nakon zaključenja ugovora o preuzimanju.
Dakle, obrazloženje šta ovaj prvi stav člana 14. znači – da će, ukoliko sa sastavnim delovima, odnosno sa amandmanima koji su postali sastavni deo člana 1. i člana 6, ovaj zakon stupi na snagu, kako je predviđeno, banka na televiziji obavestiti deponente, poverioce, dužnike, poverioce kojima osporava pravo po Zakonu o obligacionim odnosima, i dužnike banke kojima neće moći možda da obezbedi sredstva, da je banka preuzeta.
Odmah po zaključenju ugovora o preuzimanju banke koja učestvuje u preuzimanju, osim banke preuzimaoca, nad kojom Republika Srbija nema kontrolno učešće, obaveštavaju svoje akcionare o zaključenju ugovora o preuzimanju i njihovom pravu da zatraže otkup svojih akcija u skladu sa članom 8. stav 3. ovog zakona, a rok za akcionare, uz spominjanje nesaglasnosti akcija, je dat prekratak da bi se išta dogodilo.
Ovaj član treba izostaviti iz ovog zakona i omogućiti da se u okviru zakona koji su na snazi sva prava stečena, bez obzira da li ste banka koja se preuzima ili banka koja preuzima, kao i prava poverioca, prava dužnika i prava akcionara ostanu na snazi, a nadam se da neće, najverovatnije će proizvesti sudske procese. Hvala.

Mojih dva minuta za obrazlaganje ovog amandman bili bi mogući da nije predstavnik Vlade prihvatio amandman Odbora. Tako da amadnamn koji sam na član, koji sam ja podnela on više ne postoji u ovom trenutku, a ovo vreme mora te mi oduzeti od vremena poslaničke grupe.       

 Zahvaljujem.
Član 16. u dva svoja stava glasi: "Sredstva obezbeđenja iz ugovora o izdavanju bankarske garancije, odnosno drugih ugovora, na osnovu kojih je banaka prenosilac, izdala neko sredstvo obezbeđenje u korist Fonda za razvoj, prelaze na Fond za razvoj".
Sredstva obezbeđenja iz stava 1. ovog člana služe kao sredstva obezbeđenja potraživanja Fonda za razvoj iz ugovora sa korisnicima kredita tog fonda, umesto bankarskih garancija, odnosno drugih sredstava obezbeđenja iz stava 1. ovog člana, a koja prestaju prenosom u smislu ovog člana.
Zašto predlažem da ovaj član treba da se briše? Zbog toga što uvodite proceduru šta sredstva obezbeđenja, koja su po jednom osnovu, dakle ugovor o izdavanju bankarske garancije u korist Fonda za razvoj da prelaze na Fond za razvoj.
Ukoliko ostane i ovaj član, a očigledno hoće, imaćemo problem o kojem sam govorila kada je bila rasprava u načelu. Dakle, sve ono što se zna o količini novca kojim raspolaže Agencija za osiguranje depozita i o procesu podizanja tog novca, više liči na ideju da se samo naslika, da nema potrebe da se podižu depoziti, kada novac nigde ne bude nigde isplaćen ili uplaćen.
Prvo bih volela, da pitanja koja smo postavili, smo dobili odgovore, što se nije desilo, a volela bih da primena ovog zakona ne ugrozi finansijska tržišta ili naš pravni sistem više nego što je to očito da hoće. Kada smo nekoliko puta naveli da imamo dodatni problem od danas, usvajanjem amandmana na član 1. i na član 6. koji su postali sastavni delovi zakona. To nije rečeno zato da pokažemo da može da se napravi čak i gori predlog zakona nego što je bio u prvom trenutku, nego zato što takvo postupanje iziskuje da se koriste pravni instituti koji su nam preostali, a to je molba predsedniku Republike da ne potpiše ukaz o proglašenju ovog zakona, jer je u svom prvom članu, a time što je prihvaćen amandman koji nije u skladu sa Ustavom, napravio problem.
Kad god se ne pazi dovoljno, ili kad god se misli da svako onaj koji ima da vam kaže – čekaj, hajde da pogledamo sa druge strane, ima loše namere. To se uvek radi ako mislite da je etika namera i reči "sve će biti u redu, časna reč, ne brinite", može ikada u razvijenom društvu zameniti etiku odgovornosti, činjenica i konteksta u kojem te činjenice bivaju podeljene, prvo sa narodnim poslanicima, a onda zbog onih zbog kojih smo svi mi tu, odnosno sa građanima Republike Srbije. Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Raduje me da ministar ima dobre vesti koje nemaju veze sa ovim zakonom, ali mi je ostao dužan odgovor na pitanje – kako 1,23% sa 80% nenaplativosti kredita snižava opštu stopu nenaplativosti?
Pošto je ministar finansija tvrdio da je to strašno jednostavan račun i ja sam sklona da verujem da neko zna šta je jednostavan račun, i pošto je to argumentacija bila i za "Poštansku štedionicu" i ostali smo uskraćeni za taj odgovor iz meni nepoznatih razloga. Mislim da bi svima bilo dobro da se pokaže ta jednostavna računica u smislu najjače banke koja će biti "Poštanska štedionica" nakon današnjeg berzanskog prometa.

 Član 27. predsedavajuća, obavezuje vas da starajući se o primeni Poslovnika podelite informacije sa svima nama kojima informacije o proceduri nekad manjkaju iz potpuno različitih razloga, a tiču se usvajanja konačnog teksta zakona.
Amandman koji je tokom rasprave u pojedinostima, ovlašćeni predlagač Vlade prihvatio i izjavom predsedavajućeg postao sastavni deo zakona, ne može ni jedan odbor da podvrgne bilo kakvim promenama.
Što se tiče redakcijske izmene, to ne mogu da rade odbori, to mogu da rade zajedno Vlada i Narodna skupština, tek pred objavljivanje u "Službenom glasniku" RS, tako da ja ne sumnjam da vi to znate i ovo je zaista najdobronamernije, da podsetimo sve narodne poslanike, kako dolazimo do konačnog teksta zakona koji ćemo svi pročitati u "Službenom glasniku", kada bude objavljen.

Narodni poslanici dobacuju, ja bih predložila da se slušamo i onda bi čuli, a stenogram stoji. Hvala.

 Povreda člana 27. koja obavezuje predsedavajuću da se stara o primeni Poslovnika. Ministar, kao i svaki učesnik sednice, dužan je da poštuje svaki član Poslovnika Narodne skupštine, što ga onemogućava, da se obraća poslanicima sa sramote, trebate da ćutite ili da se obraća direktno poslanicima, diskvalifikujući ih po bilo kom osnovu. Predsedavajuća je dužna da na to upozori učesnika sednice, jer je to nedopustivo tokom sednice Narodne skupštine.
Ja imam puno razumevanja za emociju koja se javlja kod svakog od nas kada govorimo, jer je važno istaći svoj stav, važno je formulisati ga strasno i tačno, ali tim pre, nije bilo razloga da ministar Mlađan Dinkić kao učesnik sednice krši Poslovnik i vređa narodne poslanike, pošto nema razlog da se jedi, ali uopšte, oko likvidacije "Razvojne banke Vojvodine". Ako nije uspela u dogovoru sa predsednikom vojvođanske Vlade i sekretarom za finansije, danas je uspela likvidacija, kada ministar finansija tokom sednice iznese ovoliko argumentacije, ovoliko podataka, da li su svi baš za iznošenje, zna se šta sledi.
Dakle, nema razloga za jed, ideja je uspela, ova sednica je očigledno i smišljena tako da se izvrši pritisak za likvidaciju "Razvojne banke Vojvodine". Ima razloga samo za spokojno zadovoljstvo, koje bi ministar Mlađan Dinkić mogao da podeli sa nama, umesto, nenamerne, ja se nadam, želje da vređa narodne poslanike, da krši Poslovnik uz vaše dopuštenje.

 Zahvaljujem.
Osnov replike je direktno pominjanje imena i neistinito prenošenje onoga što sam iznela u obrazloženju povrede člana 27.
Govorila sam o ponašanju učesnika sednice i rekla sam da on nema razloga za jed pošto je današnjom sednicom "Razvojna banka Vojvodine" de fakto likvidirana. Rekla sam da ima razloga on za spokoj i nezadovoljstvo koje može da podeli sa nama, jer dogovor o likvidaciji nije uspeo, ali zato postoji sednica Skupštine na kojoj može da se uputi poruka da banka treba da bude likvidirana.
Dakle, razlika između govora u trećem licu i opisa stanja, i govora u prvom licu je ono što sam učinila i tako piše u stenogramu, te je lako proveriti. Volja da se tek tako uzme reč da bi se dala poruka nekome u sali je legitimna i legalna, ali potpuno je naivno očekivanje da neće biti odgovora i da neće biti insistiranja na istini i na činjenicama, jer je ona važna za sve nas.
Dakle, nikada nisam prekršila Poslovnik obraćajući se uvredljivo bilo kom narodnom poslaniku u prvom licu, niti ću to učiniti. Kao što branim pravo svih nas, želeći da upozorim kada se krši Poslovnik u obraćanju bilo kom narodnom poslaniku, za čega ima i dokaza. Na volji vam je da cenite da li vam se to sviđa ili ne, ali nije lepo iznositi neistine.

Ukoliko se smatra da se rečima ne može nauditi kredibilitetu banke, da se rečima ne može interpretirati kakav je bankarski sistem, i to rečima bilo koga, a ne ministra finansija, onda mi imamo mnogo veći problem nego donošenje ovog zakona po hitnom postupku. Današnja tema sednice koja je bila "Razvojna banka Vojvodine", odnosno njeno protivljenje njenoj likvidaciji, pa sada iznošenje argumentacije za njenu likvidaciju.
Ako pažljivo pročitamo stenogram, jer mi svi ovde govorimo zato da to bude zabeleženo, onda ćemo jasno pratiti poruke i podatke, koji su na ovoj sednici podeljeni, sve legitimno i sve legalno. Nažalost, jedino što nedostaje jeste da se malo pažljivije slušamo, jer je moja opaska bila usmerena na to da nema razloga za jed. Posao je obavljen. Nema razloga ni za protivljenje takvoj vrsti obavljanja posla, kada su kredibilitet i ugled bilo koje bankarske institucije u pitanju.
Ono za šta ima razloga da se bude zabrinut, ako ministar finansija smatra da nikakve reči ne mogu nauditi ničemu u našem društvu. Samo reči i mogu, ako pažljivo slušamo reči shvatićemo su koliko su ubojito oružje, koliko su opasno oružje i kako ih treba oprezno koristiti da bi postigli rečima cilj koji želimo. O banci o kojoj je trenutno reč i o banci o kojoj je reč ustvari, biće u ovom domu razgovora, a u stenogramu će ostati sve zabeleženo. To je dobra stvar i zato svi govorimo. Hvala vam.

Zahvaljujem o ovo će biti poslednja replika, pošto ima i vreme u okviru poslaničke grupe.
Dakle, niti sporim da je zakon koji je na dnevnom redu za dve banka, niti sporim da većinom donesete taj zakon. Ono što sam dala kao opasku da je veći deo današnje sednice posvećen protivljenju činjenice da nije uspeo dogovor oko likvidacije "Razvojne banke Vojvodine". Rekla sam, onim čime je ministar danas informisao javnost podacima, stavom i onda na kraju i strašću, zbog koje sam morala da reagujem. Ta likvidacija je obavljena. Da li je to legitimno i legalno, da li to rade i drugi ministri u drugim parlamentima, o tome možemo da pričamo.
Postoji još banaka koje su državne, ili delimično ili u procentu, koje se ne spominju i nadam se da neće biti ni spominjane i svi mi ovde znamo koje su to još tri banke na teritoriji Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju. Nadam se da su sve dobre i da su zdrave. Nadam se da neće biti nikakvih problema i potrebe da se ovaj zakon primenjuje i na njih. Ako očekujemo ovde, od nas svi mi, da ministar kao učesnik sednice kaže, a da poslanici ćute i da nemaju nikakve primedbe, onda je neko od nas pogrešio sednicu na kojoj sedi. Ja nisam, a sigurna sam da nije ni ministar. Ponavljam, nema razloga za toliki jed, obavljen je posao na ovoj sednici. Hvala vam.