Zahvaljujem.
Od tri zakona koji su u objedinjenoj načelnoj raspravi pred nama, jedan zakon ima moj glas „za“, jedan ima „protiv“, a za treći čekam da završimo raspravu i da dobijemo odgovore od ministra da bih mogla decidno da kažem da li sam za ili protiv.
Zakon koji ima moj glas „za“ je kredit za Kostolac B iz nekoliko razloga. Mislim da je važno da razumeo pri donošenju odluka kojim potvrđujemo napore raznih vlada, ja gledam u dela, a ne u ljude, kada su u pitanju ovakvi krediti, volela bih da je Srbija država koja daje kredite drugima, ali nije. Mi neke stvari ne možemo da uradimo bez kredita. Možemo da imamo raspravu o tome da li je ovo najbolji mogući kredit, da li je urađeno sve, o tome možemo da imamo raspravu, ali ako razložimo sebi logičnu misao u glavi, ako hoćemo Kostolac B, ako hoćemo razvoj, to bez kredita ne ide i zato je moj glas „za“ taj kredit.
Glas „protiv“ je za izmene Zakona o privrednim društvima i ponovo iz potpuno principijelnog stava. Ono što je pred nama je odluka Vlade i ja ne ulazim u to zašto nije u decembru i zašto nije u oktobru i novembru, to je zgodno da se igrate sa tim što sedam dana pre kraja roka, ali je neproduktivno. Meni je glas „protiv“ zato što iz predloga koji je pred nama vidim da Vlada hoće istim sredstvima kao i 2009. godine da napravi nekakav drugi rezultat. Ne vidim da je to moguće. Tri godine su prošle, način raspodele vlasništva je jasan, razni vredni ljudi su na tome radili i sve što sada imamo je - daj mi još tri godine ili kod već period. Pogotovo za informaciju ministra o angažmanu privatizacionog savetnika. Zašto očekujemo da će rezultat koji će nam dati privatizacioni savetnici za Telekom biti drugačiji od onoga što je bilo pre tri godine. Nemam vrednosni stav kojim sam protiv privatizacije ili vrednosni stav kojim sam za jedan model privatizacije Telekoma. Ja imam vrednosni stav protiv naše zajedničke navike da stalno upotrebljavamo ista sredstva i da očekujemo drugačije rezultate. To jednom neko mora da prekine.
Imam nade da je ministar Sertić jedan od ljudi koji će prestati da upotrebljava stalno iste mehanizme, a da sa nama deli očekivanja da će biti drugačijih rezultata. Ono što je obrazloženje jeste da je ovo celishodan način kojim se sprečava nastajanje štete. Zbog toga izmena u procentu akcija i zbog poštovanja roka do 25. januara. To su razlozi. Dakle, ne ulazim, možemo u nekom drugom dijalogu ući i u to koliko je kod nas zabluda o tome kako se pravi novac. Koliko je kod nas zabluda o tome da bi mi stvarno mogli da budemo jako bogata i uspešna zemlja, ali eto. Mislim da je eventualna privatizacija Telekoma dobra prilika da o svemu tome porazgovaramo bez obzira kako Vlada odlučila.
Zašto sam protiv? Zato što svi znamo da preduzeća sa društvenim kapitalom, to je sada vezano za Zakon o fondu, o izmenama Zakona o fondu za koji čekam kraj rasprave da odlučim, da je 2015. godina koja sa svojim 31. decembrom nema više društvenog kapitala. Šta nam je rečeno ovde sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o fondu, da će se bez oročavanja godišnjih planova postići veća javnost i veća fleksibilnost Fonda i da ovim Fond izlazi iz sistema obaveza, odnosno da nema pretvaranja u javni dug koji bi nastao u svojstvu garanta.
Pre samo mesec dana smo mi ovde imali, ne direktno pre mesec dana u sednici, ali u javnosti pretvaranje duga „Er Srbije“ u javni dug. Moramo da se odlučimo da li je dobro da stvaramo javni dug ili nije dobro da stvaramo javni dug. Da li je iznudica i ja potpuno razumem, ja ne kvalifikujem vrednosno pretvaranje „Er Srbije“ u javni dug, ali kvalifikujem vrednosno onda izmene i dopune Zakona o fondu koja mi kažu da ne treba da bude javnog duga jer je tada 19,3 milijardi dinara pretvoreno u javni dug.
Dakle, nemam posebnih pitanja za ministra. Pažljivo ću slušati dijalog i obrazloženja i ako eventualno promenim svoj stav o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije ja ću ga saopštiti. Hvala.