Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7990">Gordana Čomić</a>

Gordana Čomić

Demokratska stranka

Govori

Zahvaljujem.
Hvala kolegi narodnom poslaniku na mogućnosti da u dva minuta pojasnim, pošto je očigledno nesporazum pri slušanju.
Govorila sam o površnosti neupotrebljavajući pridev dubok, pošto površnost može da bude samo plitka i ona jeste plitka i to u svim segmentima države sada, i pre godinu dana, i pre četiri godine i pre 15 godina.
Ako ne razumemo kolika je šteta zajednička od površnog shvatanja rada na javnim poslovima, imaćemo očigledno novi problem zato što jedna vrsta površnosti je kada se istraje na tome da nova Vlada, ko god je činio, samo ponavlja i imitira greške prethodne Vlade i da svoj mandat za dijalog u Skupštini Srbije uvek podrazumeva kao razmatranje grešaka prethodne Vlade, ali to razumeju zato što ih ponavlja. To je moja molba kada govorimo o površnosti, da sa tim prekinemo.
Ministar Lazar Krstić, koji je ovde, zahteva podršku svih nas u poslu koji je pred nama. Ako bismo samo hteli da prestanemo da govorimo, kao što smo ovde čuli, da je neka vlada naša, a neka vlada vaša, da je neki ministar vaš, a neki ministar naš, to bi već bio odmak od površnosti, kojoj smo tako skloni, jer bi razumeli da je ministar Lazar Krstić ministar Vlade Republike Srbije, a da smo mi parlamentarna većina i parlamentarna opozicija Republike Srbije.
Kada bude došao dan da ne razgovaramo sa – vi ste, ti si i sa takvim načinom komunikacije, to će biti početak uklanjanja površnosti iz onoga što samo kobajagi zovemo političkim životom i to će biti početak pravog dijaloga u Skupštini Srbije, ali ministar Lazar Krstić je u potrebi za pravim dijalogom o velikom poslu koji ga čeka kada su u pitanju reforme javnih finansija i kada je u pitanju saniranje deficita i sve ono što je naš zajednički problem. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Sa nadom da je zaista redosled poštovan i da kolega Milan Lapčević nije uskraćen za pravo da govori o povredi Poslovnika, pozivam se na povredu člana 27. i na to da ste vi dužni da se starate o redu na sednici. To staranje o redu na sednici podrazumeva poštovanje i drugih članova Poslovnika Narodne skupštine koji definišu načine na koji se narodni poslanici ophode jedni prema drugima.
Vaše tumačenje ophođenja je da smatrate da dok predsedavate Narodnom skupštinom imate pravo da mi postavljate pitanja o tome zašto se smejem, nakon rečenice koju vi upućujete nekom drugom narodnom poslaniku da nije njegovo da kritikuje zakon. Znate, ta rečenica ima jednu divnu duhovitost u sebi i za tu rečenicu, i na nju, i o njoj, može da se smeje ili da ima komentar bilo koji narodni poslanik. Ali vi, kao predsedavajući, nemate pravo da za vreme dok vodite sednicu mene pitate o mom ponašanju. Pogotovo nemate pravo zbog toga što je u tom trenutku meni nemoguće da uradim išta drugo osim da vam pristojno odgovorim šta je smešno u rečenici zašto opozicioni poslanik kritikuje zakon.
Potpuno razumem i vašu volju da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, razumem i teškoće koje pri tome imate, ali je prosto pitanje moje obaveze da vas podsetim da član 27. koji podrazumeva vođenje reda na sednici podrazumeva i primenu svih drugih članova Poslovnika koji sve nas obavezuju na uljudno ponašanje.
Kad god neko bude smatrao da posao opozicionog poslanika nije da kritikuje zakon, ja ću se smejati, pošto je to smešno. Hvala vam.
Nemam nameru da tražim da se Skupština izjasni. Ja pokušavam da vam pomognem. Ako se mi uz tome ne razumemo, to nije razlog da ja odustanem u budućnosti.
Zahvaljujem.
Pozivam vas da razmislite i da mi obrazložite kako sprovodite član 27. za koji ja smatram da vređate, jer se ne starate o redu na sednici.
Naime, data je reč ministru Nikoli Selakoviću. Pitala sam tokom rasprave u prethodnim danima da li je on ministar koji podnosi ostavku. Meni je objašnjeno, neporecivo, da se menja samo ministarstvo i da on nastavlja rad kao ministar po Zakonu o ministarstvima. Ako je to tako, onda danas ne može da dobije reč, jer danas ne razgovaramo o ministrima koji su u predlogu za izbore. Ako nije tako, onda će ministar Selaković da bude biran. Ako će da bude biran, onda nam nedostaje njegova ostavka.
Član na koji se vi pozivate važi za sednice na kojima se donose zakoni. U toku je posebna sednica čiji je dnevni red izbor članova Vlade. Ovlašćeni predlagač, jedini mogući ovlašćeni predlagač je predsednik Vlade, kada je u pitanju izmena manje od polovine ministara ili mandatar, kada se nakon saziva ili promene skupštinske većine donosi odluka o novom mandataru kome mandat poverava predsednik Republike Srbije zato što može da skupi većinu. Nijedan od tih slučajeva nije na delu u toku ove sednice. Vaša je obaveza da nađete načina na osnovu člana 27. da se starate o redu na sednici i da se starate o pravilnoj primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Kao što sam imala predlog kada je bio u pitanju Zakon o ministarstvima, tako sam i juče i danas i sada imam predlog. Obavestite Narodnu skupštinu da je prvi potpredsednik Vlade neko ko zamenjuje predsednika Vlade na ovoj sednici, to je dozvoljeno i obavestite ko još od ministara zamenjuje predsednika Vlade na ovoj sednici. Hvala vam.
  Zahvaljujem.
Predlažem predsedniku Narodne skupštine da, na osnovu člana 90, koji kaže – istovremeno predsednik Narodne skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima, mi dostavi potrebno objašnjenje koje se tiče izveštaja Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji je, po izveštaju koji je podeljen narodnim poslanicima, na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio kao nepotpun amandman.
Taj stav 2. u članu 163. kaže: „Nadležni odbor će nepotpune amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj“.
Zahtevam od predsednika Narodne skupštine da mi dostavi dodatno objašnjenje u čemu je nepotpunost amandmana koji sam potpisala i predala blagovremeno, a koji je po svom sadržaju spisak nadležnosti za ministarstva koja amandmanima predlažemo, jer smo prethodno menjali član 2, koji je, po predlogu izmena i dopuna Zakona, unet tako da se mogu dodavati ili menjati bilo koje od ministarstava.
Da je Predlog zakona koji ste nam poslali sadržavao odredbu kojom se menja član 2. tako da se samo menjaju tačke koje se tiču Ministarstva prave, Ministarstva finansije i privrede i Ministarstva spoljnih poslova, mi ne bismo imali mogućnost da predložimo da se unese i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Taj amandman niste odbacili, a odbacili ste kao nepotpun amandman kojim sledstveno kad jednom predložim da se uvede novo Ministarstvo, predlažem i nadležnost i takvog ministarstva. Meni je to u nekom tužnom smislu radosna vest pošto je cilj da nemam dva minuta da obrazložim amandman o nadležnostima i da se za 15 sekundi o tom amandmanu ne glasa. Drugog objašnjenja ne vidim.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, molim vas da mi dostavite dodatno objašnjenje šta je nepotpuno u amandmanu kojim se definišu nadležnosti Ministarstva koje predlažemo amandmanom, koji niste odbacili, o kome će se glasati. Da ne pričam o tome a kako onda zamišljate ako se slučajno i srećom prihvati amandman kojim se uvodi ministarstvo za zaštitu životne sredine, ko će u ovom zakonu pisati njegove nadležnosti. Hvala vam.
Samo još jedno kratko hvala predsedniku Odbora za Ustav i zakonodavstvo i na činjenici da nije glasao za ovakav predlog i na činjenici da smo svi čuli da nema potrebnog obrazloženja.
Da ostavim van svake dileme da moja intervencija niti je zato što sam jedna, zajedno sa kolegama od potpisnica amandmana, niti zato što smatram da ima ikakve nade da amandman, u ustanovljavanju Ministarstva za zaštitu životne sredine bude, pa onda je moja obaveza da kažem i šta su nadležnosti.
Intervenišem zato što smatram da je to dragoceno za praksu u ovoj Skupštini, jer su amandmani podneti na osnovu Poslovnika jer nisu nepotpuni i onda je dobro da imamo u svesti za bilo koga sledećeg, bilo kada ko bude u sličnoj situaciji, da ne dođemo u situaciju da se amandman odbacuje, jer kada bilo koji odbor jednom odbaci amandman on nestaje iz procedure. O njemu se ne raspravlja i o njemu se ne glasa.
S obzirom da se ne radi ni o mojoj volji da tim amandmanom na bilo koji način iskačem iz poslovničkih i obaveza kada je u pitanju rasprava o zakonu, s obzirom da sam imala sugestiju da su svi ovi amandmani mogli biti sprečeni da ste dali da se menjaju samo tačke, ali, kad ste jednom stavili član 2. koji ređa sva ministarstva u proceduru izmena i dopuna i kazali da vi hoćete da menjate samo četiri ministarstva, svi ostali poslanici imaju pravo da kažu – koja bi oni još ministarstva da menjaju. U tom smislu, nadležnosti koje sam navela u posledičnom amandmanu ne mogu biti odbačeni kao nepotpuni.
Nemam ništa protiv da se menja Poslovnik, nemam ništa protiv da je to lična odluka, ali nisu nepotpuni. Kultura je procedura i zato zahvaljujem predsedniku Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. To je tanka nada da ovo ipak nije sve što je političko da je i lično, jer nije. Ovde se radi o državi i o državnoj upravi. Hvala.
Zahvaljujem.
Želim da podržim amandman koji je podnela narodna poslanica Jelena Travar Miljević, moja koleginica. U suštini, njena intervencija je uspostavljanje ministarstva za zaštitu životne sredine i ja hoću da javno podržim i da kažem da, ako moj glas za njen amandman bude 126. ili bilo koji po redu dovoljan da bude većina, predsedavajući će morati da prekine glasanje, da traži zastoj i da naloži odboru da podnese amandman kojim bi se definisale nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine. Srećom, u dokumentaciji mojoj i poslaničkog kluba DS postoje nadležnosti oko kojih bi se saglasila i narodna poslanica Jelena Travar Miljević. Ta je mogućnost sasvim verovatna, ako zaista slušamo šta mi svi ovde pričamo o Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Kada slušamo reči da smo svi za to da se to ministarstvo uspostavi, a njega nema, onda je neminovno pitati se – zašto, ko nas sprečava da glasamo za amandman narodne poslanice Jelene Travar Miljević? Ko nas sprečava? Ako zaista mislimo ono što govorimo, kada govorimo o zaštiti životne sredine, i ako znamo šta Ministarstvo za zaštitu životne sredine znači za tok pregovora.
Ponavljam, ako budemo glasali zaista, onda ćemo morati imati zastoj u glasanju jer će nadležnosti morati biti naknadno donete u obliku amandmana.
Zašto podržavam njen amandman? Zato što ne možemo samo da pričamo o tome da će biti pregovora i da će biti pregovora o svim sektorskim politikama. Moramo da znamo šta je sadržaj tih pregovora.
Najmanje 40% celokupnog toka pregovora pada na oblast zaštite životne sredine. Sada imamo situaciju da je u toj oblasti za ovu godinu dana pravljena samo šteta. Zakonodavna šteta, stvarna šteta i zanemarivanje jedne strašno značajne oblasti u kojoj svi mi moramo da radimo ako hoćemo zaista da pomognemo pregovore koje će Srbija voditi sa EU. U pregovorima kada je u pitanju životna sredina i poglavlje 27 mi imamo već urušavanje pravnih tekovina kada je u pitanju poglavlje 27 zbog nerazumnog stava o tome koliko je ili nije životna sredina važna kao oblast i na koji način se o tome pravo valjano stara.
Na stranu sve to, amandman Jelena Travar Miljević je šansa da u Danu za glasanje podržimo osnivanje Ministarstva za zaštitu životne sredine. To ne govorim zato što mislim da je nemoguće, govorim zato što se nadam da je moguće. To je smisao podnošenja amandmana. To je smisao pretvaranja u dela ono što svi pričamo.
Ako nećemo to da uradimo onda nemojte da se ljutimo kada posle kratkog vremena od takvog događaja mi počnemo da govorimo, nemojte da lažete. Nemojte da lažete o Agenciji za hemikalije. Nemojte da lažete o budžetskom fondu. Nemojte da lažete o svemu onome što ne može da se laže u pregovorima sa EU i to je sva lepota tih pregovora. Sve se proverava. Ako želimo zaista da učinimo ono što na rečima tvrdimo da hoćemo onda bez obzira iz koje smo poslaničke grupe, bez obzira iz koje smo političke stranke glasamo za amandman Jelena Travar Miljević. Tako se pokazuje svest i znanje koje na rečima pokušavamo, pod znacima navoda da prodamo kao privrženost EU.
Privrženost EU je u delima, nije u rečima. Nije u floskulama, nego radite u pregovorima da imate kao zemlja jedinstven stav. Da bi imali kao zemlja jedinstven stav koji će da zastupa glavni pregovarač, ili bilo ko ko bude u pregovorima, morate taj jedinstven stav da ostvarimo ovde u Skupštini, u Vladi. Bez jedinstvenog stava, koji imamo kao država, nema uspešnih pregovora. Jedan deo pregovora čak i iz oblasti životne sredine treba da bude i da ostane tajna za javnost do poslednjeg trenutka. Ali, da bi se to sve događalo, morate da imate mesto na kojem je strukturno postavljeno u Vladi ozbiljna briga i znanje o životnoj sredini. Znanja ima u resursima svih ministara koji su do sada brinuli o tome, u resursima stručnih ljudi koji su u okviru ministarstva i državne uprave brinuli o sektoru životne sredine. Samo je u pitanju volja da li ćemo prihvatiti da resurse koji su pred nama, tu na dlanu, zaista iskoristimo.
Nemam nikakav problem da glasam za bilo čiji amandman koji predlaže da se uvede ministarstvo životne sredine, ali imam problem da me neko, ko za sebe kaže – imam iza sebe apsolutnu nadmoćnu većinsku podršku građana Srbije, imam iza sebe apsolutnu većinu u Vladi Srbije, u broju ministara, imam jako protiv da mi se kaže – ali ne mogu da formiram ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ne može oba. Ili imate većinu, ili ste preuzeli odgovornost, ili nemate. Ako ovo imate, onda želim da u danu za glasanje vidim da smo glasali za amandman koleginice Travar Miljević. Posle toga ćemo zastoj, pa ćemo glasati, naravno, i o amandmanu odbora koji će biti istovetan sa tekstom amandmana koji je potpisan mojim imenom, a odbačen, tako da ne mogu o njemu da pričam. Hvala.
Iskorišćeno je osam minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Redosled prijavljenih da učestvuju u raspravi u pojedinostima je sledeći. Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić, posle njega narodni poslanik Marijan Rističević, pa Bojan Đurić, pa Srđan Milivojević, pa Aleksandra Tomić, pa Radoslav Milovanović, narodna poslanica Donka Banović, narodni poslanik Branislav Blažić, Miroslav Markićević i Janko Veselinović.
Nema potrebe da se prijavljujete. Ovim redosledom ćete dobijati reč.
Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić.
Tri minuta i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)
Raspravljamo u pojedinostima.
(Zoran Babić, s mesta: Replika, pominjanje stranke, predsednika stranke.)
Narodni poslaniče, raspravljamo u pojedinostima.
Narodni poslanik Marijan Rističević ima reč, a posle njega narodni poslanik Bojan Đurić.
Osam minuta i pet sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, o povredi Poslovnika. Izvolite.
Ne smatram da sam povredila Poslovnik, niti smatram da je biti stečajni upravnik uvredljivo. Imamo kandidata za ministra koji je stečajni upravnik.
(Zoran Babić, s mesta: Eksplicitno je rečeno ko je. Eksplicitno.)
Molim vas, izjasniću se o vašem zahtevu za povredu Poslovnika, ali vas molim zaista, da razumemo jedni druge u metaforama. Vrlo sam pažljivo slušala sve govornike, i neki od govornika vrlo kreativno koriste metafore, neki manje kreativno, ali stečajni upravnik nije bio neće biti i teško da može da postane razlog za izricanje opomene, jer ne znam kako ćemo razgovarati sa ministrom.
(Zoran Babić, s mesta: Neistina je.)
O tome da li je ili nije nešto istina, predsedavajući ne može da zna. Može samo da zna, da li je nešto uvredljivo i da li je prekršaj Poslovnika. Nazvati jednog političara stečajnim upravnikom, je ono što je volja narodnih poslanika koji govore o svojim političkim suparnicima. Narodna skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.
Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno četiri minuta i 58 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, posle njega narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.
Iskorišćeno je četiri minuta i 25 sekundi. Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Iskorišćen je minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović, a posle njega narodna poslanica Donka Banović.
Iskorišćena su dva minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe, a reč ima narodna poslanica Donka Banović, a posle nje narodni poslanik Branislav Blažić.