Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7993">Dobrivoje Budimirović</a>

Govori

Poštovani predsedniče, drage kolege, usvajajući budžet za 2000. godinu sigurno da moramo imati u vidu godinu koja odlazi i godinu koja dolazi. Sigurno da niko od nas ne bi poželeo 1999. godinu po zlikovačkom delovanju na našu zemlju, ali bi svako normalan i pošten poželeo da nastavimo sa radom kakav je bio poslednjih meseci.
Vizionarstvo našeg predsednika da, kada je počela agresija, odmah formira direkciju, dalo je ono što niko nije mogao od dušebrižnika da očekuje i shvati, a to je naša neuništivost, naša stvarnost i naše opredeljenje za rad i razvoj. Reakcija Vlade da upornošću, doslednošću, radom i sveukupnom obnovom zemlje, koja je bila rušena i od zlih neprijatelja sa strane, ali i duhovno od dušebrižnika iz Jugoslavije, dala je svima nama garanciju našeg uspeha obnove i vraćanja u normalni tok života. Dala nam je ono što je malo ko očekivao, a to je da ćemo ostati celi i da ćemo samo radom i samo zajedničkim uvažavanjem da obnovimo ono što su zlikovci porušili. Sigurno besane noći svih onih, kojima je stalo do ove Srbije, dale su pečat vremenu, življenju i uspehu da sve, što je obećano narodu, to bude i obnovljeno. Vlada je znala u prostoru i vremenu da radi, da se snađe i da vlada. Prikazala je najbolje rešenje kako možemo samo upornošću i radom i držanjem određenih rokova da obnovimo sve ono što je porušeno.
Cela Srbija je veliko gradilište, veliki je poligon svih nas, koji znojem i odricanjem obnavljamo porušeno, a u svetu istina o nama je sve prisutnija. Ima i onih slepaca, koji ne vide našu istinu, koji sve to omalovažavaju, koji žale našu upornost, koji ljube ruke nekim babama po svetu, koji žele neke promene. Koji su to ljudi? Zar oni, koji se hvale da neki ljudi od nas nemaju više pravo da izađu iz zemlje, a oni koji su pisali spiskove koji smo to ljudi da ne možemo van, govore o nekoj demokratiji. Nama ovde i našim pokolenjima ostavljaju u amanet da smo zadužili ovu zemlju, da smo necivilizovani i da ne možemo da pređemo našu granicu zato što oni vide neku drugu demokratiju. Zar oni, koji provedoše zlokobne dane agresije u Crnoj Gori ili inostranstvu, nama drže pridiku kako da se ponašamo? Zar oni, koji u ovoj zemlji ni kolac ne zašiljiše, znaju da zameraju onima koji stvaraju i koji dane i noći i po lepom i po lošem vremenu obnavljaše ovu zemlju? Da li oni, koji dobiše od gazda pare da ruše, vide da mi stvarno gradimo i da smo uradili ono što smo obećali? Da li oni, kojima dadoše gazde nalog da celu Srbiju ruše i žele da nas presele u Hag, ogroman broj, misle da će narod sa njima i da im narod veruje?
Da li oni, koji počeše da šetaju i daju rokove kada ćemo otići, pomenuše - velika gospođa, mala gospođa i ne znam sve koje praznike i na kraju se raspadoše i nema ih nigde, misle da će narod sa njima? Ili oni, koji kada ništa ne uradiše, odoše kod bake na savet, gde su tražili malo para da da baka, a deda mraz - baka oseti da ništa nisu uradili i osim što im dade da joj ruku poljube, vratiše se prazne kese. Eto, to su oni.
Zato budžet, koji je danas na usvajanju, treba da prihvatimo, jer je Vlada na najbolji način ukomponovala našu stvarnost i mogućnosti. Bila je fleksibilna, jer sve primedbe koje smo dali u petak, od strane 19 predsednika opština, koji su diskutovali, ona je ugradila u 44 amandmana i svakom je, koliko je mogla, izašla u susret. Veliki broj amandmana je prihvaćen i ugrađen u zakon o budžetu.
Ostavljen je prostor opštinama da i one obezbede deo sredstava za svoje budžete, jer sada više nismo u situaciji da tražimo samo od Vlade. Moramo i mi da pokažemo koliko je ko od nas sposoban i fleksibilan. Ali, pojedini gradovi, kojima je sve malo, konkretno govorim za Beograd, gde smo konkretno večito odvajali neke pare i davali, sada traže povećanje cena ili kroz bilo koje vidove da se samo što više uzme od države, pokazuju svoju nesposobnost i koliko su oni, koji su narodu obećavali brda i doline, upravo uspeli da taj narod obmanu.
Vi se sećate, na primer pretprošle godine i prošlih godina, kada ne izađe 816 autobusa nego 800 autobusa, ceo gradski prevoz je štrajkovao. Gde su im sada ti obećani autobusi i gde je sad taj prevoz i bolji komfor tim ljudima i radnicima?
Dobro je što ovaj zamajac iz 1999. godine u drugoj polovini u hodu i dalje prenosimo u 2000. godinu. Prva faza obnove je gotova, druga je u toku, ali želim da u sledećoj godini imamo još bar deset ovakvih faza i da konačno ovaj zamajac nikad ne prestane.
Kod poreskog sistema Vlada je pokušala, koliko god je mogla, da poresku politiku spusti na zemlju i da pokušamo da privredi omogućimo rasterećenje, da konačno krene. O tome govore pokazatelji da je kod industrije 100% povećanje i kod drugih ministarstava se pokazuje koliko je povećanje rada za poslednjih šest meseci, da konačno krenemo i da živimo od svog rada i sa radom.
Poboljšanje materijalnog položaja obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda sigurno je jedna od obaveza, poštujući ovaj budžet, koji je Vlada predložila, moramo da poboljšamo stanje u tim sferama.
Dobro je što je Vlada omogućila da svako može sada da radi za sebe i za državu. Dobro je što je Vlada bila do sada fleksibilna, što smo mogli uvek da otvorimo njena vrata. Ukoliko ima i ovde nekih primedaba, Vlada je tu i verovatno ćemo kao i do sada naći rešenje u dogovoru sa njima i da interveniše negde, ako treba. Zato mislim da ovaj budžet treba usvojiti, jer od ovih deset godina, koliko sam u ovoj skupštini, ovo je jedini budžet koji je najbolji. Hvala. (Aplauz.)
Poštovani poslanici, imao sam tri amandmana. Vlada je prihvatila jedan, od jednog sam ja odustao i mislim da je korektno da Vlada sada ovaj amandman prihvati, da bude 1:1.
Naime, o čemu se radi. Ovde se radi o učeničkom i studentskom standardu. Vlada je svojim rešenjem dozvolila još pre pola godine cene smeštaja u domu. One iznose 513 dinara, što Vlada participira. Za spavanje, kod studenata 159 dinara, kod učenika 447 dinara. Imamo sada, u ovoj godini, primljeno 53.555 studenata koji su na ishrani, imamo 20.144 studenata na smeštaju i imamo 11.854 učenika u učeničkim domovima.
Ovo je samo matematika, verovatno je tu bila neka greška. Cena nije promenjena pola godine, pola godine su ta sredstva u opticaju. Nije uopšte povećavano. Zaista, ovih 80 miliona, koliko je potrebno da se poveća, rešili bi to pitanje.
Kada smo upisivali studente i kada je povećavan broj i viših škola i domova, niko nije pitao Skupštinu, Vlada je to odlučivala sama. Ja zbog toga Vladu sada molim da zaista tim mladim ljudima pomogne i da to prihvatite, jer se radi o toj deci koju smo primili, koju smo upisali, ona su tu u domovima. Može iz rezerve da se uzme i da se toj deci pomogne da žive onako kako smo im obećali prilikom upisa. Pošto sam vaš budžet ocenio sa pet minus, ako ovo usvojite daću vam čistu peticu.
Odustajem od amandmana.
Dobro je što sa svakim pomakom kako ja imam običaj da kažem - ne pada sneg da bi pokrio breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag. I u prošlom sazivu, kada smo usvajali Zakon o univerzitetu, takođe je bilo izneto dosta povika, da je taj zakon takav, da će sutradan da bude propast države, propast sistema obrazovanja i da ćemo da dođemo tamo sa nekom afričkom zemljom u isti nivo. Sada ti isti ljudi o tom zakonu govore slavopojke, ovaj zakon isto napadaju.
Moram da vam kažem da je Odbor prihvatio ovaj zakon uz toleranciju nekih amandmana i da je Vlada bila izuzetno tolerantna. Smatram da je napravljen izuzetno dobar zakon, koji može da obezbedi i to sledeće.
Prvo, ovaj zakon treba da razgraniči rad od nerada. Moram da podsetim sa nekim podacima. Nastavnog osoblja na univerzitetima i u Srbiji ima i to: redovnih profesora 2.258, vanrednih 1.500, viših stručnih saradnika 87, docenata 1.700, asistenata sa doktoratom, predavača sa asistentima i magistra i pripravnika negde oko 4.000.
Kada se uzme procenat po broju studenata, moram da kažem da je u proseku 11,3 studenta - jedan profesor univerziteta. Ne uzimajući ostalo osoblje, laborante, tehničko osoblje, administrativno, finansijsko održavanje i drugo, gde se broj povećava, sigurno da ovaj broj nema ni jedna zemlja iz Emirata i nema ni jedan bogat narod, koji može ovoliko da plaća nerad i javašluk, a uz to i završava redovno 12% studenata, da uz to studiramo osam godina, da uz to dobijemo kadrove po osam godina studiranja, koliko je tek godina koji najduže studira, a to je 14 - 15 godina i ko to plaća.
Stalno pokušavate da se borite za studente, da autonomiju univerziteta vam neko uzima, da ukida, a ja ću sledeće da nabrojim - ja sam nabrojao šta je sve vama ovaj zakon dao - autonomiju univerziteta, sloboda obrazovnog procesa, sloboda naučnog procesa, sloboda naučne istine, sloboda naučnih i stručnih radova, sloboda donošenja naučnih planova, samostalnost naučnih planova sloboda metodike u obrazovnom procesu, sloboda naučne kritike, sloboda naučnog izražavanja, sloboda mišljenja, sloboda uveravanja, sloboda odbrane i izrade magistarskih i doktorskih disertacija.
To je kod univerziteta. Šta je dato studentima? Pravo svih na obrazovanje, sloboda razmišljanja, neslaganje oko problema na fakultetu i univerzitetu. Pravo i sloboda informisanja, učešće u upravljanju fakulteta i univerziteta, pravo odlučivanja o studiju, o materijalnom položaju, o stambenom pitanju, o uslovima studija, o procesu nastave, o ispitima, pravo neslaganja prema nastavi i pravo neslaganja sa ocenama. Da li negde u svetu ima veće autonomije? Međutim, vi koji se toliko zdušno zalažete da objasnite da vam je neko oduzeo autonomiju, vi koji toliko govorite u ime studenata, da je ovaj zakon njih doveo tamo gde im nije mesto, vi ni jednog momenta niste svojom sposobnošću, a stalno govorite da ste univerzitetski profesori, pokušali da ovaj zakon renomirate, da svoju kreativnost, ukoliko je uopšte imate date i poboljšate tekst ovog zakona.
Moram da vam kažem, poštovane kolege, vi koji ovaj zakon smatrate za ništavan, da ste tek od 40. člana počeli da dajete vaše amandmane, a to je upravo tamo gde je upravljanje univerzitetom. Vas ne interesuju studenti i ovo govorim zbog šire javnosti i zbog studenata, da znaju da ovi uličari, koji su ih izvodili na ulice ni jednog momenta nisu ni jedan amandman dali da bi studentima bilo bolje, već su samo gledali sebe, gde ćete vi posle ovog zakona. Upravo je Vlada, upravo smo mi koji smo imali razloga da tim mladim ljudima verujemo, da pomognemo, da onim časnim i poštenim ljudima koji su došli da studiraju, završe i uključe se u tokove rada, pomogli i dali sva rešenja i njihove predloge i zahteve videli smo, jer smo i mi roditelji. To smo ugradili u ovaj zakon.
Šta će te vi kolege reći tim studentima sutra, jer je danas izašlo samo 200,300 ljudi na ulice. Nisu vas poslušali. Čak nisu ni vaše kolege izašle. Zašto? Moram da kažem da ste vi zaboravili onu vašu osnovnu ulogu da morate da obrazujete i vaspitavate studente. Da li vi mislite da je obrazovanje da izvodite decu na ulice, da sa njima zviždite, da kličete, da arlaučete? To je možda vaš nivo, a reći ću vam zašto. Vi nemate poverenje da Vlada postavlja rektore, da postavlja dekane. Koji su to ljudi koji ne veruju svojoj Vladi? Koja je to šačica ljudi koja ne veruje Vladi? Kojoj vladi nije stalo da u jednoj državi bude dobro, da bude dobro narodu, da bude dobro institucijama, gde je ta vlada? Ko ste vi da Vlada veruje vama, jer šta ćete objasniti studntima, šta ćete da objasnite narodu, šta ćete vašoj deci da objasnite kada ste pet šest meseci izvodili decu, bili ste sa njima, niste imali nastavu, niste se bavili naukom. Doduše, vi se i ne bavite naukom. Gde su vam knjige? Gde vam je vaša moralna obaveza da toj deci govorite o nekom poštenju? Kako ste nadoknadili ispite i nastavu koju ste trebali redovno da predajete deci i kako su ta deca završila, odnosno koliki je vaš udeo u stvaranju te generacije koja studira u proseku osam i više godina? Neka vaša savest o tome razmisli, ako je uopšte imate.
Dalje, ovi ulični muzičari, ja ću da predložim Vladi da pored ovih šest univerziteta osnuje još jedan univerzitet muzičke umetnosti - pištaljka. To treba da vam bude zanimanje, jer vi otprilike drugo ne znate da radite. Kako ćete vi da objasnite nama ovde da vaš cilj i vaša borba nije jedino usmerena u pravcu da nađete mesto za vas? Kako ćete vi nama da objasnite da ste vi toliko širokogrudi i da mislite na studente, ako ni jednog momenta ni jedan amandman niste dali?
Neko od vas reče ko je pisao taj zakon, profesori univerziteta, seljačke zemljoradničke zadruge. Zaista žalim što neki, po svom nivou i izlaganju, ne bi mogli da dođu do seljačkih zadruga. Potcenjivanjem jednog sigurno nalazi mesto sebi tamo.
Zar je profesor Ratko Marković ili Jovo Todorović i još ljudi koji su bili uključeni u pisanju ovog zakona, zar oni za vas ne znače ništa? Zar ako oni nisu po vašem ukusu vi imate pravo da sve njihove vrline, sposobnosti i kreativnost zbog vas muzičara da negirate. Pogledajte koliko ste sa svojom savešću raščistili da bi o tome govorili.
Mislim da je ovaj zakon dao izuzetno dobro za svakog normalnog čoveka, da se može odvojiti rad od nerada, da se može odvojiti kvalitet od bofla, da se može odvojiti autonomija od upravljanja, da može da se izdvoji moral od nemorala, da može obaveza od javašluka i na kraju, da će se ovim zakonom znati ko, šta, kako i koliko radi? Ali, da neko studira osam ili 12 godina za 100 dinara mesečno, da narod ove Srbije to plaća, da ih vi izvodite na ulice i upravo vi onemogućavate da studirate, upravo vam je narod danas rekao i vaši studenti koji su došli. Oni su negde otprilike po 30 i 40 godina i to je onaj vaš talog koji je isplivao gore, oni su upravo vama danas rekli koliko su uz vas, koliko ste ih obmanjivali i zašto ni jednog momenta niste pokušali ovih dana da sednete, da utičete tamo gde možete, nego samo da klevetate Vladu i ovaj zakon.
U ime Odbora i u svoje ime predlažem da se ovaj zakon usvoji, jer je zaista izuzetno dobar.
Prvo, verujte mi ni jednog momenta nisam vređao studente i to mi ne bi nikada palo na pamet. Naprotiv, ja sam tim ljudima svojim amandanima i pomogao da se poboljša njihov položaj kod univerziteta. Drugo, ovo što je milicija tukla pendrecima, to nije tukla studente. To su mangupi. Studenti sada uče i spremaju junski ispitni rok. Dalje, koliko reče da si profesor, mašinskog fakulteta u Kragujevcu, kako to da tvoja ćerka ode da studira kod Amerikanaca? Što nije pametan tata da znanje prenese na dete, jer si toliko zadužio kragujevačku privredu, da će verovatno dugo da te pamte. Na kraju, odakle novac Vladi - novac je Vladi od naroda. Ali, ti ne reče odakle tebi 52.000 dolara svake godine da za ćerku plaćaš u Americi. Hvala lepo.