JADRANKA JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 1958. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirala je teoriju i solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a nakon toga je i magistrirala je solo pevanje.

Vokalna umetnica i kritičakra lista “Mesageiro Veneto” iz Trsta.

Debitovala je u ulozi Rozine u Seviljskom berberinu (Đ.Rosini) u Narodnom pozoristu u Beogradu, gde je tumačila sve glavne mecosopranske uloge.

Njena međunarodna karijera započela je u Milanskoj Skali, gde je pevala u operama Karmen i Andre Šenije sa dirigentima K.Abadom i R.Šaiem. U istom teatru pevala je glavnu ulogu u operi Orfej, L.Rosija, na prvom svetskom izvođenju ovog dela.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 7 meseci i 16 dana i 23 sata

Poštovana gospođo Jovanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 23 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 12 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Znam da naši građani sa nestrpljenjem iščekuju prestanak vanrednog stanja, ali do njega ne bi ni došlo, relativno ipak brzo, da upravo naša Vlada i predsednik Vučić nisu reagovali tako brzo, tako odgovorno, tako promišljeno, neprekidno samo korigujući se.

To je ono što sam primetila i što mi se naročito dopadalo, dakle, upoređujući iskustva onih koji su se sa ovom pandemijom susretali pre nas, rekla bih i hrabro, hrabro svesni da će možda i svakako biti i kritikovani, ali rezultati su pokazali uspeh i ja ću, želim zapravo da vam uručim svoje lične čestitke i divljenje ne samo Vladi, svim ministrima, predsedniku Vučiću, ali i da ne nabrajam ovde je mnogo puta izgovoreno nešto i ako nije na odmet da se izrazi zahvalnost, večna zahvalnost i divljenje svim onima, svim ljudima koji su 24 časa neprekidno radili tokom ovog perioda da naša zemlja funkcioniše ovako, a funkcionisala je mnogo dobro.

Pokušavam da izbacim kao i koleginica Snežana, što više stvari iz onoga o čemu sam želela da govorim, ali ipak evo samo kratko što se tiče ljudskih prava i sloboda, kretanja, mislim i samo da spomenem, pošto danas nismo o tome govorili da su na prethodnoj sednici vrlo dobro to obrazložili i gospodin Aleksandar Martinović i gospodin Vojislav Šešelj i ja se apsolutno sa time slažem, da je pre svega prioritet i ono čemu se daje prednost život, ljudski život i to je naša Vlada pokazala i to mora da se ponovi milion puta, jer je to nešto što je izdvojilo i našu državu, dakle briga svakodnevna za svaki život.

Opet sada da preskočim svašta, ali mislim da dve stvari, trudeći se da ostavim prostora, ima mnogo onih koji su i u prošlom našem zasedanju ostali i ja sam bila među njima, bez mogućnosti da se obrate, ali dve stvari o kojima želim da pričam. O jednoj moram, nju ću ostaviti na kraju, a ovo je nešto o čemu želim da kažem par reči, a odnosi se na „Er Srbiju“.

Može biti da sam ja tu i lična kao neko ko je pre svega i proputovao ceo svet zbog profesije, ali veoma sam ponosna što imamo našu „Er Srbiju“. Mislim da mi je dužnost da skrenem pažnju mnogima koji su poslednjih godina, neću da kažem agitovali, ali stavljali „Er Srbiju“ često u neki negativni kontekst, napadajući je, tražeći razloge zašto ona ne treba da postoji, kritikujući Vladu, pri tom izražavam divljenje za vizionarstvo našeg predsednika Vučića zbog njegovog odnosa, upravo prema „Er Srbiji“, prema našoj avio kompaniji.

Dakle, ja sam ponosna na „Er Srbiju“ i neću sada da vas zadržavam, još tada nisam ni bila poslanik, bila sam četvrta na listi kada je bio prvi promotivni let za Njujork, ponosna, kupila sam kartu za taj promotivni let, jer sam između ostalog kao umetnik došla jednim od poslednjih letova, upravo iz Amerike i želela sam da uživam u tome što se naš „Er Srbija“ vraća u Ameriku sa direktnim letom.

Dakle, skrećem pažnju da nije dobro da se na neki način javnost ubacuje u priču – eto naše pare, te floskule, tipa koje se koriste kao pomoć kompaniji koja praktično izdiše i sada već sve možete da zamislite što smo i sami čitali, kako bih rekla stavljanje „Er Srbije“ u negativni kontekst. Sada je ona pokazala i zablistala koliko nam je važna, koliko je neophodna i kamo sreće da mi možemo sada da kupimo jedan široko trupni avion. Kažu oni koji se razumeju u ekonomiju i ulaganje da se obično velike investicije ulažu onda kada su najveće krize. Dobro, možda je ovo naivno sa moje strane, ali bih se radovala. Sve pohvale Ministarstvu spoljnih poslova, našim ambasadama, konzulatima, mnogo sam bivala u kontaktu sa raznim ljudima iz naših ambasada. Masovno se roditelji naših đaka i studenata i ostali građani zahvaljuju fantastičnoj koordinaciji i opet ponavljam zbog javnosti, besplatnim letovima koje je ova naša mala Srbija, a tako velika podnela, izdržala i učinila i to ne sme da se zaboravi. Dakle, svaka čast "Er Srbiji", pilotima i da se vratim sada na ono što mi je veoma važno i što mi je dužnost, gde se osećam veoma odgovornom, a to je položaj slobpodnih umetnika.

Ne samo da se osećam odgovornom, nego kao neko ko je veoma disciplinovan, inače, nema uspeha bez discipline, odgovornosti, pa ako hoćete i traženja krivice uvek, jedino i prvo u sebi. Ja se osećam, možete mi verovati ili ne i krivom što u ovom trenutku, barem ja i javnost, ne znamo šta je ono što je plan koji se odnosi na rešavanje problema slobodnih umetnika.

Samo kratko da kažem da slobodni umetnici, zarad javnosti, tokom ovog vanrednog stanja nisu bili u mogućnosti ni na koji način da zarade svoj novac, da rade, a ono što je možda još dramatičnije, što se ne zna u budućnosti, kada će se to desiti, kada će oni to moći da urade.

Ja sam preduzimala od prvog trenutka korake, sve ono što je u mojoj mogućnosti i vama se premijerko Brnabić beskrajno zahvaljujem što ste pokazali veliko razumevanje, ali ujedno i izvinjavam što sam vas presrela onako na hodniku, svesna da neću imati mogućnost da se obratim, videla sam kako teče tok našeg zasedanja, ali ja sam vam zaista beskrajno zahvalna što znam i videla sam i prepoznala u vama apsolutnu spremnost i razumevanje da se ovaj problem reši. Ne samo sada, vi ste reagovali odmah i kada smo rešavali problem baletskih umetnika i apsolutno pokazali veliko razumevanje kada je u pitanju kultura, Narodno pozorište u Beogradu.

Takođe sam srećna što je naš predsednik u svom intervjuu pre možda sedam dana na RTS najavio i pokazao spremnost i interesovanje da se što pre reši status slobodnih umetnika. To nije zahtev njihov. To je jedino pravedno, jedino moguće i svesna sam da na budžet naše zemlje se vrši atak sa svih strana i ne znam, strepim iskreno kako će to naša zemlja izdržati i podneti. Toliko mnogo ima polja i segmenata koji zahtevaju pomoć, ali ovo je jedino.

I da nisam poslanik, osećala bih se prozvanom. Uzgred, da ne dođe do zabune, nisam slobodan umetnik, zaposlena sam u Narodnom pozorištu i mi smo svi, zarad javnosti dobili svoje plate. One nisu umanjene i ovo mi je prilika da takođe skrenem pažnju na izuzetno zahvalnu poziciju koju imaju umetnici u našoj zemlji, za razliku od mnogih umetnika u drugim zemljama.

Stalno sam u kontaktu sa kolegama u Italiji, pa i Švedskoj, neko ju je pominjao. Samo mala digresija, to mi je i dužnost, mnogo ima Šveđana koji ne dele mišljenje i nisu srećni odlukama koje je sprovela njihova Vlada, ali da to prepustimo njima. Prosto sam to iz kontakata za kolegama saznala.

Dakle, da se vratim na umetnike, trebalo bi svi barem da razmisle, barem da razmisle da neki drugi sistemi i neke druge države kada su umetnici u pitanju ne prepoznaju i nemaju stalni radni odnos i da mnogi od njih koji se su nezadovoljni i neprekidno nezadovoljni i stalno traže razlog da za svoj jed i nezadovoljstvo, neka samo promisle kako smo mi i u ovom stanju sad dobili plate koje nisu umanjene. Za razliku od slobodnih umetnika grad je reagovao veoma brzo i 309 umetnika po mojoj informaciji je, već je krenula isplata, ali ja vas molim predsednice samo da nam pojasnite javnosti i ostalima koji nisu dobili još ništa, za razliku od frizera koji su već počeli da rade, slobodni umetnici nemaju tu mogućnost. Ja vas samo molim da nam u dve rečenice predočite šta je ono što je plan za veliki broj naših dragocenih slobodnih umetnika. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, narodni poslanici i uvaženi ministre sa saradnicima, kao član Odbora za kulturu i informisanje na upravo poslednjem sastanku koji smo imali zaista, ne govorim samo u svoje ime, već i u ime svih prisutnih tada, sa velikim odobravanjem i radošću primili smo ove objedinjene predloge naše Vlade i Ministarstva kulture.

Dakle, zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi je veoma važan, neophodan, o njemu je bilo mnogo reči. Ovaj drugi predlog izuzetno značajan za svaku zemlju, dakle Zakon o arhivskoj građi i o arhivima, i informisani smo o svoj problematici sa kojom se do sada ovo prikupljanje arhivske građe susretalo ne samo materijalnim problemima već arhiviranju, skladištenju, a i zahvaljujući gospodinu Jakšiću, evo da iznesem u javnost saznali smo da u ovom trenutku oko 150 kilometara, ako sam dobro razumela, materijala treba da bude obrađeno, skladišteno i jednostavno objedinjeno kao jedna baza za našu zemlju.

Ovde ću se nadovezati i zahvaliti upravo predsedniku Odbora za kulturu i informisanje, gospodinu Mirku Krliću, na ovoj javnoj čestitki, toploj i srdačnoj koju mi je uputio. Ali, zašto ovde? Zato što verujte mi iskreno, najčistije iz srca govorim, da nije bitno bilo da se o ovoj nagradi piše u našoj zemlji, jer se dovoljno mnogo i veoma važno pisalo u Italiji. To će možda, možda jednog dana upravo biti i neka mala, malecka mrvica za neku buduću arhivsku građu i za neke buduće generacije, jer da pojasnim, u jednoj grupi najvećih svetskih operskih pevača našla se i jedna Srpkinja, prva Srpkinja u 2019. godini koja je pored svoje osnovne delatnosti, dakle operske delatnosti zajedno sa tim svim velikim svetskim pevačima imala dara, a i sluha za podizanje kvaliteta i afirmacije operete. U toj 2019. godini, upravo godini kada Srbija zajedno sa Italijom obeležava 140 godina diplomatskih odnosa i zato verujem da će to biti jedan mali detalj.

U svakom slučaju, hvala vam svima na čestitkama, a ja bih da istaknem da ovaj Sporazum između Republike Srbije i Ruske Federacije svakako nam služi svima na čast i svakako se pridružujem gospodinu Krliću, da smo se osećali i osećamo se izuzetno i počastvovano, Sporazum o razmeni kulturnih dobara i o vraćanju ovog 166 lista Miroslavljevog jevanđelja. Ja, kao neko ko je i lično svojim imenom i prezimenom, kao nestranačka ličnost i kompletnom svojom biografijom dosadašnjom umetničkom, podržala lično predsednika Aleksandra Vučića, ja sa zaista ponosna što je to upravo njemu uspelo, jer smo informisani da su mnogi i mnogo decenija unazad pokušavali, trudili se da do ovoga dođe, ali evo ponosna sam što je to upravo predsednik Vučić uspeo da realizuje.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o kulturi, htela bih samo nekoliko stvari da napomenem, koji je jako dobar i drago mi je što ima mnogo dobrih stvari u tim predlozima. Recimo, da vas podsetim da sam upravo, pre svega nekoliko meseci, ja i sama ukazivala na problem baletskih igrača i baletske umetnosti uopšte, i da smo tada pojasnili kakav je nesklad između odlaska u penziju i mogućnosti, fizičkih mogućnosti koje prate baletsku umetnost. Baletska umetnost je umetnost mladih, estetika mladih i tada sam zamolila, i kod vas takođe lično bila tim povodom na razgovoru, a i uputila iz Skupštine poziv i molbu premijerki Brnabić, Vladi i drugim ministrima, da se preduzme nešto. Moram da kažem, tako se to radi.

Vrlo brzo je i preduzeto. Napravljena je akcija, dakle nije se problem sklanjao, kao što se ti činilo decenijama, nego se naša Vlada direktno, hrabro, jasno susrela sa ozbiljnim zakonskim problemom koji je trebalo rešiti. Problem je rešen, primljeno je 16 mladih baletskih igrača, problem je rešen, ali za praktično par godina unapred. Zato je jako dobro što ove izmene i dopune se recimo odnose, i ne samo na baletske igrače, nego i na folklor, na recimo igrače našeg divnog, fantastičnog „Kola“, i što će to biti regulisano i stavljeno zapravo u pravni okvir.

Htela bih da kažem i da mi je jako drago što se problem samostalnih umetnika našao na ovoj listi, jer pre nešto više od tri godine pojavio se ozbiljan, neverovatan i vrlo dramatičan problem za sve one koji su samostalni umetnici, a to je da u jednom trenutku, usled neplaćanja doprinosa ili zakašnjenja tih doprinosa, a nagomilane kamate tim povodom, samostalni umetnici u jednom trenutku dužeg perioda nisu bili u mogućnosti da overe svoje zdravstvene knjižice ni za sebe, ni za članove svoje porodice, ni za svoju decu koja su bivala bolesna, naravno malu decu. Tada sam, ja nisam bila poslanik, ali samo kao potpredsednik Kulturno prosvetne zajednice, obratili smo se, i generalni sekretar Živorad Ajdačić, kao i profesor Rusalić, koji u tom trenutku bio koordinator umetničkih udruženja, mi smo od tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića dobili ogromnu pomoć.

To je ono što se ne zna i moja je dužnost da to saopštim, jer je ličnim, isključivim zalaganjem tada premijera, imali smo nekoliko ozbiljnih sastanaka sa, da ne oduzimam sad vreme, sa svim relevantnim ministarstvima i iznašli smo, Vlada je donela odluku, iznašla je rešenje kojim je otpisana ta kamata, a dug reprogramiran na pet godina.

Hoću da kažem da je jako važno da se svaki problem, i ovaj, rešava upravo ovim predlozima, dakle, da se stavi u jedan zakonski okvir i da se po njemu kao problemu možemo slobodno da krećemo, ali opet u granicama zakona.

Kada sam već pomenula Kulturno-prosvetnu zajednicu, dozvolite mi da izrazim veliko čuđenje kako je moguće da Kulturno-prosvetne zajednice nema u članu 21a, a shodno članu 6. tačka 13), da se ona ne pominje kao institucija prema kojoj treba posebna pažnja i posebna briga da se iskaže, uz, recimo, druge ustanove, kao što je Kolarčeva zadužbina, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, Vukova zadužbina, Zadužbina Dositeja Obradovića, kada je upravo Kulturno-prosvetna zajednica, koja postoji od 1955. godine, imala taj značaj do 2002. godine i nacrtom takođe bila predviđena. Ja vas molim ako znate da mi kažete šta se dogodilo. Kako je moguće da nje nema sada tu, kada je ona takođe jedan od osnivača upravo Vukove zadužbine, Zadužbine Dositeja Obradovića?

Još nešto što sam primetila, i tu se zahvaljujem iskusnoj poslanici iz grupe radikala Nataši Jovanović koja je nesebično podelila svoje zapažanje sa mnom, primetile smo da se kada se nabrajaju oblasti u okviru kulturne delatnosti da nema operske umetnosti. Ima baletske, ima scenske, ima muzičke umetnosti. Moram sada malo da pojasnim, sa dva aspekta, zašto je operska umetnost važna da bude izdvojena.

Prvo, posle baleta, posle baletske umetnosti koja zahteva najveće fizičko trošenje, odmah iza baletske umetnosti stoji operska umetnost. Identično kao sportisti, operski umetnici koriste svoje telo i ozbiljnu fizičku snagu, kondiciju, podrazumevano svakodnevno vežbanje, upotreba sopstvenog tela, naučnici su izračunali da za jedan sat velikih uloga operskih se utroši isti broj kalorija kao što jedan rudar u jami istroši svojih kalorija kopajući ugalj.

Dakle, operska umetnost koristi svoje telo, da ne kažem ozbiljno ruinira svoje sopstveno telo tokom profesije, zato imamo i beneficirani radni staž, kao i baletski igrači, da ne pričamo o nekim detaljima da vazdušni stubovi koje mi imamo pri projekciji svakog tona ozbiljno narušavaju naše krvne sudove, sudove u mozgu, da pritisak koji dijafragma vrši na naše unutrašnje organe, dakle, sve je to jedna profesija o kojoj se ne zna ili se zna vrlo površno šta sve nosi sa sobom. To je sa jedne strane. Dakle, angažman fizički koji se naslanja, za razliku od glume i drame, na balet.

Onaj drugi aspekt se tiče značaja i razumevanja i univerzalnosti opere, kao i baletske umetnosti, kao slikarstva, koji je jezik univerzalni, dakle, važan za jednu zemlju, za svaku zemlju, jer taj jezik se razume u celom svetu, dok drama, gluma je vezana lokalno za reč, za razumevanje.

Dakle, imajući u vidu ovo, volela bih da znam kako i zašto je opera izostavljena sa ovog spiska, jer je sigurno, mi imamo dve opere, beogradsku i novosadsku, i očekujemo i nadamo se da će biti i drugih, mislim da je ovo za buduće generacije takođe bitno, da se zna, razjasni, uz izvinjenje što sam tu opširna, ali mislim da je ovo prvi i jedinstven trenutak da pojasnim šta su sve karakteristike. Znate, kada se kaže pevač, to se misli neću sad da kažem na koje sve pevače, ali operski pevač mora svakodnevno da vežba kao i teniser i to mora da se ima u vidu kada se razgovara o ovim oblastima, odnosno delatnostima.

Sada želim još nešto da kažem, rizikujući da se niko sa mnom ne složi, što nije ni problem, jer nije moje da odobravam ono što drugi misle, nego je moj zadatak da sledim sebe i govorim ono što ja mislim, ali rizikujući da izgovorim ovo, mislim da ćete verovatno svi da me napadnete, što takođe nije problem, a to je – radi se o budžetu za kulturu.

Ja mislim da taj budžet nije tako mali, odnosno da on odgovara i u harmoniji je sa ekonomskim stanjem naše zemlje, za koji znamo kakvo je bilo i da se shodno tome i ti parametri pomeraju. I sama sam kao umetnik, naročito posle 2000. godine, bivala u situaciji da ekonomišem i da sopstveni novac zarađen u inostranstvu ulažem u projekte koje sam osmišljavala i da vrlo vodim računa o svakom dinaru, koliko košta sala, koliko su svi ostali troškovi, jer sam naravno očekivala da mi se taj novac vrati, i vraćao mi se kroz ulaznice, dakle, radila tržišno i vrlo dobro i lično znam kako se treba dobro osećati u okviru onoga što imate, govorim o materijalnom, i na koji način kreativnost sopstvenu možete da upotrebite da to što je možda skromno materijalno delo je veoma bogato. Ne kažem da je to uvek moguće, ali moguće je.

Zato sam i htela da iznesem moj stav da mislim da taj novac nije mali, ali je za diskusiju kako se taj novac raspoređuje, to je već tema za diskusiju. Ja vas molim, ministre, i sve buduće ministre i sve one koji će učestvovati u svim komisijama i postavljati ljude u komisije, mi smo mala sredina umetnička i manje-više ipak se svi znamo. Imamo i neka mišljenja, ako se i lično ne poznajemo, jedni o drugima. Vrlo dobro znamo ko je ko i kakav, vrlo dobro znamo ko ne živi po sistemu ja tebi – ti meni i vrlo dobro znamo ko najveći deo svojih stremljenja ipak izdvaja za neke opšte interese. Ja vas molim, sve one koji budu u budućnosti odlučivali o tim komisijama, da se takvi ljudi, časni, a ima ih, biraju u te komisije.

Završavam, opet sam se kroz ovu diskusiju inspirisala da kažem nešto što mi nije bila ni namera, a odnosi se na one koji kao mantra ponavljaju da su elita, pa za razliku valjda od onih koji to nisu, a ti koji nisu ispada da smo većina izgleda ovde koja sedi sada, mislim, naravno, na poslaničke klupe, a naročito na ovo mesto gde sedim i ja i još više naročito na one javne ličnosti i pojedince koji se usuđuju da na bilo koji način ne podrže, nego čak i sarađuju i sa svojom Vladu i na bilo koji način iskažu svoje mišljenje i podrže ovu Vladu i većinsku partiju.

Ja bih želela samo da nekima od njih, da ih uputim možda da pogledaju upravo naš, sastanak našeg Odbora za kulturu i informisanje poslednji, koji je naravno snimljen i da poslušaju doktorsku disertaciju u tri minuta, što je jako teško profesora Atlagića. Znači u tri minuta. Ovako iz glave ne, kao što je sada čitao, nego ovako iz glave o arhivskoj građi. Za mene je to elita. Želim da izrazim svoje najličnije i najdublje divljenje prema profesoru Atlagiću. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Pokušaću da se setim svega što ste rekli, ali da krenem od ovih komisija.

Vi ste rekli - stručni ljudi. Nije dovoljna samo stručnost. Svaka stručna osoba mora da poseduje jedan intelekt koji ga vodi, kad je umetnost u pitanju, i analizi sopstvenog dara kroz koji, dakle, mora biti darovit da može da proceni onog drugog preko puta sebe i ne samo da ga proceni, da bude daleko korak u budućnosti, da je inovativan, da su njegovi kriterijumi posebni, udruženi. Kad sam rekla možda reč - časno, udruženi sa maksimalnim osećanjem pravednosti koje se uvek naslanja i na opšte dobro i koje isključuje, koliko god je moguće, prihvatam da je teško, svaku subjektivnost.

Dakle, ako meni neko nije simpatičan, a ima i takvih ljudi, ja ne želim da mu oduzmem one kvalitete koje taj ima. Malo ćete ljudi u ovoj našoj Srbiji sresti a da oni zaista žive tako. Možda deklarativno. Ali, da je zaista njima stalo, zbog njih samih, da to ne mora nikad niko da sazna na zemaljskoj kugli, da je njima stalo, da su časni pred sobom na taj način da ne oduzimaju kvalitete onome ko im jednostavno nije na njihovoj, prosto, nije simpatičan i ne dele čak i njegova uverenja, bilo kakva. Ali, imaju određene kvalitete. Zato sam rekla da za svaku komisiju, kao i za sve u životu, intelekt je prva stvar.

Što se tiče budžeta, vi se pozivate na preporuke i na to kako druge zemlje, na ono što su odredile druge zemlje. Shodno tome možemo da se pozovemo i na to kakva je ekonomija tih drugih zemalja. A, nema veze. Dobro, ali ja sa mojim pogledima i stavovima moram ipak da kažem da smo mi svesni u kakvom je stanju bila naša zemlja i šta se desilo sa našom ekonomijom. Kada sam rekla da ne mislim da su ta sredstva mala, mislim da koja god da su, kako god ih neko okarakterisao, da mi treba da budemo zadovoljni sa onim što imamo.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, koleginice.)

To je pre svega jedna filozofija života, da se krećete u okviru mogućeg. Jer, sigurna sam da neko sa mnogo više podataka i informacija o tome brine, odlučuje, promišlja, ne spava noću, na primer, što bih ja radila, i što sam radila i što radim i ja i vi i svako sa svojim platama i sa svojim budžetom.

Treće, o odnosu operskih pevača…

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru finansija. Obrazložiću o čemu se radi.

Dana 23. aprila 2019. godine navršiće se 20 godina od neobjašnjivog, necivilizovanog, prvog u istoriji svetskog ratovanja, bombardovanja jedne informativno-medijske kuće, našeg RTS-a, u okviru NATO bombardovanja Jugoslavije, suprotno svim međunarodnim pravima.

Kao što se zna, nažalost, tada je poginulo 16 nedužnih ljudi, civila, radeći svoj posao, sa nekima od njih sam i sarađivala, i isto toliko ljudi je bilo i povređeno. Kao član Odbora za kulturu i informisanje, bila sam u prilici da se informišem od državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića, da je Upravni odbor RTS-a pokrenuo inicijativu, koju je i usvojio, da se izgradi memorijalni centar nevino stradalim žrtvama. Upravni odbor RTS-a je takođe oformio već i organizacioni odbor pri RTS-u, sa zadatkom da prikupi sve potrebne građevinske dozvole i svu ostalu dokumentaciju na nivou grada neophodnu da se ovaj predlog realizuje.

S obzirom na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odbijeno u svom prvom obraćanju Ministarstvu finansija za dodatna sredstva kojima bi se pokrila i rekonstrukcija dela oštećene zgrade RTS-a prilikom NATO bombardovanja i izgradnja memorijalnog centra, moje pitanje za ministra finansija je – da li može ovaj stav da se revidira i da se tražena sredstva odobre?

Verujem da bi bilo teško pronaći čoveka, zapravo želim da verujem da bi bilo teško naći nekoga ko bi bio protiv izgradnje ovog memorijalnog centra, koji bi bio ne samo simbol tuge i žala za nedužno stradalim ljudima te noći, nego jedna svevremenska civilizacijska opomena za ono što se desilo, a što nikako nije smelo da se desi, ni nama ni bilo kome na zemaljskoj kugli, za sve ono što se nama tada dešavalo, za svu silu i način na koji se ta sila obrušila na nas. Kao što su i mnoge civilizacije pre nas ostavljale obeležja i tragove za buduća pokolenja, ovaj budući memorijalni centar bi svakako bio jedna opomena čitavom čovečanstvu.

Sada ne mogu da se ne osvrnem i ne podvučem da se naša obaveza obeležavanja progona i stradanja našeg naroda, npr. prilikom akcije „Oluja“, dogodila tek pre nekoliko godina, i to zalaganjem, stavom i odlučnošću tada premijera a sada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato za izgradnju memorijalnog centra postradalim nevinim žrtvama, zaposlenima u RTS-u tokom NATO bombardovanja, ne smemo propustiti tu 2019. godinu. Zato molim ministra finansija da revidira svoj stav i da odobri dodatna sredstva za izgradnju ovog spomen-obeležja.

Dozvolite mi samo još nešto. Sa velikom radošću i ponosom sam primila vest da je naš predsednik dobio međunarodno priznanje za mir, i to u ovako teškom i ozbiljnom trenutku u kome se nalazi naša zemlja. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje izlaganje upućujem premijerki Brnabić i ono se odnosi na ozbiljan problem kada je u pitanju balet Narodnog pozorišta, zapravo kada su u pitanju baletski igrači u celini. Iako baletski igrači imaju, odnosno baletski umetnici imaju beneficirani radni staž, njihov odlazak u penziju je u potpunoj disharmoniji sa zahtevima baletske profesije. Dakle, zna se da baletski umetnici počinju veoma rano svoje umetničke karijere, ali nažalost one i kratko traju, tako da već negde oko 40 godine života praktično njihovo telo kao i kod sportista, jednostavno nije u mogućnosti da odgovori visokim zahtevima ove teške i lepe profesije.

I, onda dolazimo do jednog začaranog kruga da novi baletski igrači ne mogu da budu primljeni, a jedan deo postojećih baletskih igrača, ne može da učestvuje u predstavama, samim time se stvara jedna ozbiljna teškoća uopšte u izvođenju repertoara u organizaciji, a de ne govorimo o tome da se time prosto zaustavlja napredovanje našeg baleta, a samim tim i ove ozbiljne grane naše kulture.

Ja sam pre izvesnog vremena po ovom bila i na razgovoru kod ministra za kulturu i informisanje i moram da kažem, istina me obavezuje, da kažem da sam bili i prijatno iznenađena, mada bi trebalo da je to sastavni deo rada svakog ministarstva, ali zaista Ministarstvo kulture je za dve godine učinilo ozbiljan pomak u zaštiti interesa baletskih igrača, pre svega kada je u pitanju nagrađivanje, jer su, verujem sa mnogo teškoća i mnogo prepreka morali da savladaju jednu zakonsku činjenicu, kada je u pitanju nagrađivanje, a to je da baletski igrači ne mogu da imaju visoku stručnu spremu, odnosno ne postoji fakultet za baletske igrače.

Takođe, sam tada shvatila da i problem o kome sada govorim prevazilazi jedno ministarstvo, zato se obraćam premijerki Brnabić sa molbom da što je pre moguće, evo predlažem, da primi u najkraćem mogućem roku direktora baleta, on je dugo direktor i mislim da iz prakse može da da mnogo dobrih ideja, da zajedno sa ministarstvima, svakako ovo mora biti uključeno i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, a rekla bih i Ministarstvo prosvete, ne bih sada da objašnjavam zašto jer nemamo vremena.

Dakle, molim da se u najkraćem mogućem roku ovaj problem u okviru zakona reši, to je dug problem, dugo traje, da ne kažem više decenijski problem, njega nije rešila ni prethodna vlast, a rekla bih da nije ni pokušavala da ga reši iako su mnogi koji su došli na vlast posle 2000. godine i te kako činili sve da se prikažu kao jedini i ekskluzivni nosioci svega što je dobro, pametno i kreativno u kulturi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodno pozorište (Solista-prvak opere) Javni Mesečno 68771.00 RSD 01.05.1988 -