JADRANKA JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 1958. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirala je teoriju i solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a nakon toga je i magistrirala je solo pevanje.

Vokalna umetnica i kritičakra lista “Mesageiro Veneto” iz Trsta.

Debitovala je u ulozi Rozine u Seviljskom berberinu (Đ.Rosini) u Narodnom pozoristu u Beogradu, gde je tumačila sve glavne mecosopranske uloge.

Njena međunarodna karijera započela je u Milanskoj Skali, gde je pevala u operama Karmen i Andre Šenije sa dirigentima K.Abadom i R.Šaiem. U istom teatru pevala je glavnu ulogu u operi Orfej, L.Rosija, na prvom svetskom izvođenju ovog dela.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 5 meseci i 28 dana i 8 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 18 dana i 6 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru finansija. Obrazložiću o čemu se radi.

Dana 23. aprila 2019. godine navršiće se 20 godina od neobjašnjivog, necivilizovanog, prvog u istoriji svetskog ratovanja, bombardovanja jedne informativno-medijske kuće, našeg RTS-a, u okviru NATO bombardovanja Jugoslavije, suprotno svim međunarodnim pravima.

Kao što se zna, nažalost, tada je poginulo 16 nedužnih ljudi, civila, radeći svoj posao, sa nekima od njih sam i sarađivala, i isto toliko ljudi je bilo i povređeno. Kao član Odbora za kulturu i informisanje, bila sam u prilici da se informišem od državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića, da je Upravni odbor RTS-a pokrenuo inicijativu, koju je i usvojio, da se izgradi memorijalni centar nevino stradalim žrtvama. Upravni odbor RTS-a je takođe oformio već i organizacioni odbor pri RTS-u, sa zadatkom da prikupi sve potrebne građevinske dozvole i svu ostalu dokumentaciju na nivou grada neophodnu da se ovaj predlog realizuje.

S obzirom na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odbijeno u svom prvom obraćanju Ministarstvu finansija za dodatna sredstva kojima bi se pokrila i rekonstrukcija dela oštećene zgrade RTS-a prilikom NATO bombardovanja i izgradnja memorijalnog centra, moje pitanje za ministra finansija je – da li može ovaj stav da se revidira i da se tražena sredstva odobre?

Verujem da bi bilo teško pronaći čoveka, zapravo želim da verujem da bi bilo teško naći nekoga ko bi bio protiv izgradnje ovog memorijalnog centra, koji bi bio ne samo simbol tuge i žala za nedužno stradalim ljudima te noći, nego jedna svevremenska civilizacijska opomena za ono što se desilo, a što nikako nije smelo da se desi, ni nama ni bilo kome na zemaljskoj kugli, za sve ono što se nama tada dešavalo, za svu silu i način na koji se ta sila obrušila na nas. Kao što su i mnoge civilizacije pre nas ostavljale obeležja i tragove za buduća pokolenja, ovaj budući memorijalni centar bi svakako bio jedna opomena čitavom čovečanstvu.

Sada ne mogu da se ne osvrnem i ne podvučem da se naša obaveza obeležavanja progona i stradanja našeg naroda, npr. prilikom akcije „Oluja“, dogodila tek pre nekoliko godina, i to zalaganjem, stavom i odlučnošću tada premijera a sada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato za izgradnju memorijalnog centra postradalim nevinim žrtvama, zaposlenima u RTS-u tokom NATO bombardovanja, ne smemo propustiti tu 2019. godinu. Zato molim ministra finansija da revidira svoj stav i da odobri dodatna sredstva za izgradnju ovog spomen-obeležja.

Dozvolite mi samo još nešto. Sa velikom radošću i ponosom sam primila vest da je naš predsednik dobio međunarodno priznanje za mir, i to u ovako teškom i ozbiljnom trenutku u kome se nalazi naša zemlja. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje izlaganje upućujem premijerki Brnabić i ono se odnosi na ozbiljan problem kada je u pitanju balet Narodnog pozorišta, zapravo kada su u pitanju baletski igrači u celini. Iako baletski igrači imaju, odnosno baletski umetnici imaju beneficirani radni staž, njihov odlazak u penziju je u potpunoj disharmoniji sa zahtevima baletske profesije. Dakle, zna se da baletski umetnici počinju veoma rano svoje umetničke karijere, ali nažalost one i kratko traju, tako da već negde oko 40 godine života praktično njihovo telo kao i kod sportista, jednostavno nije u mogućnosti da odgovori visokim zahtevima ove teške i lepe profesije.

I, onda dolazimo do jednog začaranog kruga da novi baletski igrači ne mogu da budu primljeni, a jedan deo postojećih baletskih igrača, ne može da učestvuje u predstavama, samim time se stvara jedna ozbiljna teškoća uopšte u izvođenju repertoara u organizaciji, a de ne govorimo o tome da se time prosto zaustavlja napredovanje našeg baleta, a samim tim i ove ozbiljne grane naše kulture.

Ja sam pre izvesnog vremena po ovom bila i na razgovoru kod ministra za kulturu i informisanje i moram da kažem, istina me obavezuje, da kažem da sam bili i prijatno iznenađena, mada bi trebalo da je to sastavni deo rada svakog ministarstva, ali zaista Ministarstvo kulture je za dve godine učinilo ozbiljan pomak u zaštiti interesa baletskih igrača, pre svega kada je u pitanju nagrađivanje, jer su, verujem sa mnogo teškoća i mnogo prepreka morali da savladaju jednu zakonsku činjenicu, kada je u pitanju nagrađivanje, a to je da baletski igrači ne mogu da imaju visoku stručnu spremu, odnosno ne postoji fakultet za baletske igrače.

Takođe, sam tada shvatila da i problem o kome sada govorim prevazilazi jedno ministarstvo, zato se obraćam premijerki Brnabić sa molbom da što je pre moguće, evo predlažem, da primi u najkraćem mogućem roku direktora baleta, on je dugo direktor i mislim da iz prakse može da da mnogo dobrih ideja, da zajedno sa ministarstvima, svakako ovo mora biti uključeno i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, a rekla bih i Ministarstvo prosvete, ne bih sada da objašnjavam zašto jer nemamo vremena.

Dakle, molim da se u najkraćem mogućem roku ovaj problem u okviru zakona reši, to je dug problem, dugo traje, da ne kažem više decenijski problem, njega nije rešila ni prethodna vlast, a rekla bih da nije ni pokušavala da ga reši iako su mnogi koji su došli na vlast posle 2000. godine i te kako činili sve da se prikažu kao jedini i ekskluzivni nosioci svega što je dobro, pametno i kreativno u kulturi. Hvala vam.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Uvaženi predsedavajući, najlepše vam se zahvaljujem što ste mi dali mogućnost da se obratim ovom cenjenom skupu iako znam da ima mnogo govornika i mnogo onih koji bi možda želeli i očekivali da se obrate.

Dame i gospodo, poštovani ministri, odnosno predloženi kandidati za ministre, uvažena mandatarko za premijera, gospođo Branbić, želela bih i smatram da je neophodno i verujem da sam iz tih razloga dobila reč da se obratim i da kažem nekoliko stvari o radu, rezultatima, a najpre o očekivanjima koja se odnose na Ministarstvo kulture i informisanja, iako bih ja lično više volela da govorim o Ministarstvu kulture bez ovog informisanja.

Recimo, vi ste vrlo lepo pomenuli u vašem ekspozeu – turizam. Nekako bih bila rada da govorim o Ministarstvu kulture uz Ministarstvo turizma. Svedoci smo da je naša zemlja, naš grad i uopšte Srbija jedna izuzetna destinacija, veoma popularna u savremenom svetu skrenula pažnju na sebe i porastom velikog broja turista koji se interesuju za našu zemlju ubeđena sam da bi kultura mogla itekako u širokom polju i planu da se nasloni na turizam, i između ostalog, da donese, po mom mišljenju, jedan ozbiljan i veliki prihod.

Molim vas da mi omogućite da imam neku relativnu tišinu dok pričam.

Što se tiče Ministarstva informisanja - zašto sam rekla da bih volela da nije zajedno sa Ministarstvom kulture? Čini mi se da kultura itekako trpi, da je na neki način ne samo u pitanju budžet koji se izdvaja za kulturu, već i jedno ozbiljno polje oko koga se lome pre svega politička koplja, pri tom je to polje koje svih ovih godina, koliko ja vidim, služilo uvek svakoj opoziciji za raspravu o slobodi informisanja, a mi, moram da vam kažem, umetnici smo takođe nezadovoljni time, ali rekla bih, iz sasvim drugih razloga.

Pre svega se odnosi na količinu slobode, na mogućnost da se sve napiše i kaže, da se govore neistine, a da se to ne sankcioniše, da ne postoji odgovornost za tu pisanu reč i ja vas molim baš zato što su mnogi ovde isticali kao negativnost vaše nestranačko pripadanje, po meni je to čak prednost, jer mislim da jasnim pogledom možete gledati na stvari pa i na one koje se tiču informisanja, a pre svega se odnosi na urušavanje institucija, kao što je Narodna skupština i svedok sam toga u ovih godinu dana kada smo imali seminar za poslanike, gde nam je skrenuta pažnja da se trudimo da ne dajemo mi sami mogućnost da budemo upotrebljeni u negativnom kontekstu, a svedok sam da se to dešavalo i kada mi ne dajemo nikakvog povoda.

Dakle, smatram ukratko, trudiću se da budem kratka, da ne bi smele da se urušavaju institucije kao što je Narodna skupština i sve ostale institucije Vlade i ubeđena sam da biste vi zajedno sa ostalim ministrima imali snage da to sprovedete, da se sankcioniše, da se pronađe zakonski okvir za informisanje, da pre svega svako snosi ozbiljnu odgovornost bez straha, koji verovatno postoji, da se zemlja ne optuži za cenzuru i sve ostalo što vi političari mnogo bolje znate od mene.

Htela bih da kažem da mi je jako drago da ste pomenuli Kinu. Ja sam se i sama nedavno vratila iz Kine. Kina je velika sila, velika moć, ne samo ekonomska, čudo. Podržavamo otvaranje Srpskog kulturnog centra u Kini i svaku saradnju sa Kinom na polju kulture, a pre svega i na svim drugim poljima.

Očekujemo da se i molim vas da se sprovedu nacionalna priznanja koje je prethodno ministarstvo ukinulo, da se definišu kriterijumi oko dodele nacionalnih priznanja.

Niko se ne buni za priznanja kada je u pitanju sport, neophodno je obavezujuće da postoje nacionalna priznanja za umetnike. Takođe, očekujemo i molim vas, ovo je veoma važno, da se vrate imena nacionalnih institucija od nacionalnog značaja. U Strategiji za kulturu postoje institucije od nacionalnog značaja, ali je ukinuto u zakonu naziv institucija od posebnog nacionalnog značaja.

I još jedno malo zapažanje, ali završavam. Malo, ali veoma veliko. Velikom većinom SNS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima dobila je mogućnost da vodi ovu zemlju, odgovornost da je vodi i da joj se aplaudira kada je u redu i da se izriču kritike kada nije. To se desilo, a najmanje se zapravo desilo kada je u pitanju kultura. To je nešto o čemu se govori, što se šapuće, priča, ali je mesto u Skupštini da ja to izgovorim.

Dakle, veliki broj onih koji učestvuju u rukovođenju kulture, u našoj zemlji su nasleđeni ljudi iz prethodnih režima i to ništa nije sporno, ali je sporno to što oni slede politiku tih režima. To se pre svega odnosi na, recimo, saradnje, sa isključivom Evropom, što je takođe za pohvalu i zapadnim zemljama. Prethodno ministarstvo je potpuno ukinulo bilo saradnju sa Rusijom i zahvaljujući gospodinu Čotriću, ja sam došla u posed jednog dokumenta, kada bivši ministar nije potpisao saradnju pravoslavnih zemalja sa Rusijom u Moskvi.

Dakle na sreću sada se u ovom slučaju sa novim ministarstvom to promenilo, ali ono što se nije promenilo i drago mi je što je ministar upravo ušao, jeste to da kao što je ministar uspeo da kod nekih službenika taj otpor prema Rusiji promeni, ja očekujem i vas molim lično gospođo Brnabić, da se taj odnos promeni kada su u pitanju afričke zemlje i sve druge zemlje. Jer, nemoguće je da smo mi srećni kada nam neke zemlje afričke pomognu ne glasajući za nezavisnost Kosova, a onda neki, znamo po imenu i prezimenu, i apsolutno stojim iza ovoga sa dokazima, svedocima, uostalom trenutno je prepiska između Alžira, ministra kulture Alžira sa našim ministarstvom o čemu postoji, neću sada da zadržavam sve, zna ministar o čemu se radi, a vas mogu drugom prilikom da obavestim, o tome postoji ozbiljna prepiska u našem Ministarstvu inostranih poslova gde se ignoriše saradnja sa zemljama, odnosno gleda na to potcenjivački.

Ja vas molim, politika bivšeg premijera Aleksandra Vučića koga sam i lično podržala i sadašnjeg našeg predsednika izričito kaže, a verujte mi i da ne kaže, ja bih smatrala kao neko ko je proputovao ceo svet, ko je, kao što ste i vi rekli shvatio da svet počiva na različitosti, da je to samo bogatstvo i samo poen plus, nikada ne bih ni jednu jedinu zemlju, neću sada da navodim primere da ne bih poslužila možda nekome za repliku, ne postoji zemlja od koje ne može da se nauči i ne postoji kultura sa kojom ne treba da se menjamo.

Samim time, ja vas najljubaznije molim da se sledi politika i u kulturi da se sarađuje sa svim zemljama sveta. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru finansija. Obrazložiću o čemu se radi.

Dana 23. aprila 2019. godine navršiće se 20 godina od neobjašnjivog, necivilizovanog, prvog u istoriji svetskog ratovanja, bombardovanja jedne informativno-medijske kuće, našeg RTS-a, u okviru NATO bombardovanja Jugoslavije, suprotno svim međunarodnim pravima.

Kao što se zna, nažalost, tada je poginulo 16 nedužnih ljudi, civila, radeći svoj posao, sa nekima od njih sam i sarađivala, i isto toliko ljudi je bilo i povređeno. Kao član Odbora za kulturu i informisanje, bila sam u prilici da se informišem od državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića, da je Upravni odbor RTS-a pokrenuo inicijativu, koju je i usvojio, da se izgradi memorijalni centar nevino stradalim žrtvama. Upravni odbor RTS-a je takođe oformio već i organizacioni odbor pri RTS-u, sa zadatkom da prikupi sve potrebne građevinske dozvole i svu ostalu dokumentaciju na nivou grada neophodnu da se ovaj predlog realizuje.

S obzirom na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odbijeno u svom prvom obraćanju Ministarstvu finansija za dodatna sredstva kojima bi se pokrila i rekonstrukcija dela oštećene zgrade RTS-a prilikom NATO bombardovanja i izgradnja memorijalnog centra, moje pitanje za ministra finansija je – da li može ovaj stav da se revidira i da se tražena sredstva odobre?

Verujem da bi bilo teško pronaći čoveka, zapravo želim da verujem da bi bilo teško naći nekoga ko bi bio protiv izgradnje ovog memorijalnog centra, koji bi bio ne samo simbol tuge i žala za nedužno stradalim ljudima te noći, nego jedna svevremenska civilizacijska opomena za ono što se desilo, a što nikako nije smelo da se desi, ni nama ni bilo kome na zemaljskoj kugli, za sve ono što se nama tada dešavalo, za svu silu i način na koji se ta sila obrušila na nas. Kao što su i mnoge civilizacije pre nas ostavljale obeležja i tragove za buduća pokolenja, ovaj budući memorijalni centar bi svakako bio jedna opomena čitavom čovečanstvu.

Sada ne mogu da se ne osvrnem i ne podvučem da se naša obaveza obeležavanja progona i stradanja našeg naroda, npr. prilikom akcije „Oluja“, dogodila tek pre nekoliko godina, i to zalaganjem, stavom i odlučnošću tada premijera a sada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato za izgradnju memorijalnog centra postradalim nevinim žrtvama, zaposlenima u RTS-u tokom NATO bombardovanja, ne smemo propustiti tu 2019. godinu. Zato molim ministra finansija da revidira svoj stav i da odobri dodatna sredstva za izgradnju ovog spomen-obeležja.

Dozvolite mi samo još nešto. Sa velikom radošću i ponosom sam primila vest da je naš predsednik dobio međunarodno priznanje za mir, i to u ovako teškom i ozbiljnom trenutku u kome se nalazi naša zemlja. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje izlaganje upućujem premijerki Brnabić i ono se odnosi na ozbiljan problem kada je u pitanju balet Narodnog pozorišta, zapravo kada su u pitanju baletski igrači u celini. Iako baletski igrači imaju, odnosno baletski umetnici imaju beneficirani radni staž, njihov odlazak u penziju je u potpunoj disharmoniji sa zahtevima baletske profesije. Dakle, zna se da baletski umetnici počinju veoma rano svoje umetničke karijere, ali nažalost one i kratko traju, tako da već negde oko 40 godine života praktično njihovo telo kao i kod sportista, jednostavno nije u mogućnosti da odgovori visokim zahtevima ove teške i lepe profesije.

I, onda dolazimo do jednog začaranog kruga da novi baletski igrači ne mogu da budu primljeni, a jedan deo postojećih baletskih igrača, ne može da učestvuje u predstavama, samim time se stvara jedna ozbiljna teškoća uopšte u izvođenju repertoara u organizaciji, a de ne govorimo o tome da se time prosto zaustavlja napredovanje našeg baleta, a samim tim i ove ozbiljne grane naše kulture.

Ja sam pre izvesnog vremena po ovom bila i na razgovoru kod ministra za kulturu i informisanje i moram da kažem, istina me obavezuje, da kažem da sam bili i prijatno iznenađena, mada bi trebalo da je to sastavni deo rada svakog ministarstva, ali zaista Ministarstvo kulture je za dve godine učinilo ozbiljan pomak u zaštiti interesa baletskih igrača, pre svega kada je u pitanju nagrađivanje, jer su, verujem sa mnogo teškoća i mnogo prepreka morali da savladaju jednu zakonsku činjenicu, kada je u pitanju nagrađivanje, a to je da baletski igrači ne mogu da imaju visoku stručnu spremu, odnosno ne postoji fakultet za baletske igrače.

Takođe, sam tada shvatila da i problem o kome sada govorim prevazilazi jedno ministarstvo, zato se obraćam premijerki Brnabić sa molbom da što je pre moguće, evo predlažem, da primi u najkraćem mogućem roku direktora baleta, on je dugo direktor i mislim da iz prakse može da da mnogo dobrih ideja, da zajedno sa ministarstvima, svakako ovo mora biti uključeno i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, a rekla bih i Ministarstvo prosvete, ne bih sada da objašnjavam zašto jer nemamo vremena.

Dakle, molim da se u najkraćem mogućem roku ovaj problem u okviru zakona reši, to je dug problem, dugo traje, da ne kažem više decenijski problem, njega nije rešila ni prethodna vlast, a rekla bih da nije ni pokušavala da ga reši iako su mnogi koji su došli na vlast posle 2000. godine i te kako činili sve da se prikažu kao jedini i ekskluzivni nosioci svega što je dobro, pametno i kreativno u kulturi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodno pozorište (Solista-prvak opere) Javni Mesečno 68771.00 RSD 01.05.1988 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:26