JADRANKA JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 08. januara 1958. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirala je teoriju i solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a nakon toga je i magistrirala je solo pevanje.

Vokalna umetnica i kritičakra lista “Mesageiro Veneto” iz Trsta.

Debitovala je u ulozi Rozine u Seviljskom berberinu (Đ.Rosini) u Narodnom pozoristu u Beogradu, gde je tumačila sve glavne mecosopranske uloge.

Njena međunarodna karijera započela je u Milanskoj Skali, gde je pevala u operama Karmen i Andre Šenije sa dirigentima K.Abadom i R.Šaiem. U istom teatru pevala je glavnu ulogu u operi Orfej, L.Rosija, na prvom svetskom izvođenju ovog dela.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. U XI sazivu bila je članica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Odbra za kulturu i informisanje. Obavljala je funkciju šefa Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

Poslanički mandat dobila je i nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna kada se našla na 23. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 2
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 2 dana

Poštovana gospođo Jovanović, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 8 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 6 meseci i 16 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Hvala vam, predsedniče.

Tokom mog poslednjeg izlaganja ovde u parlamentu pre nekoliko dana, kada sam govorila o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, a koji se odnosio na prioritetne projekte, ja sam govorila i o drugim oblastima, i o drugim vidovima saradnje između dve zemlje, pa i o ovom.

Spominjala sam upravo ovoj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma kada je u pitanju koprodukcija u oblasti kinematografije i tada sam rekla da smo veoma ozbiljno, dugo i u jednoj sadržajnoj i izrazito prijateljskoj atmosferi baš i o tome naglašeno razgovarali na sastanku koji sam kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa Francuskom imala sa ambasadorom Francuske u Srbiji, gospodinom Žan-Luj Falkonijem

Nema potrebe da podvlačim koliko mi je drago i koliko podržavam ovaj zakon, ne samo kao umetnik, već i kao šef parlamentarne delegacije frankofonije u prethodnom sazivu, a evo, zaista radosna, potvrđeno i u ovom sazivu.

Ono što bih želela da naglasim jeste da mi je drago da se ovaj Sporazum modernizovao, osavremenio, da je definisao prava i obaveze dveju strana, da po čitavom nizu pitanja, ne samo po umetničkim pitanjima, već i finansijskim koprodukcionim u svim detaljima, ističući u prvi plan i subjekte nosioce tehničke realizacije, kao i formiranje bilateralne grupe, odnosno, komisije koja će biti zadužena za praćenje ove značajne koprodukcije.

Ali, ono što mi se čini izuzetno važno za naš film, jeste da sa ovako moćnim, značajnim partnerom, Francuskom, koja već ima svoju izuzetnu poziciju po pitanju ne samo filma, nego kulture uopšte, o filmu da ne govorim kao posebnom, kako bih rekla, rafiniranom, jednom specijalnom stilu koji će, ubeđena sam, uz naše izuzetno talentovane umetnike, glumce, reditelje, scenariste doneti jednu novu, kvalitativnu produkciju, ali i ono što je bitno, skrenuti pažnju mnogo brže, jače i značajnije, upravo centrirajući poziciju srpskog filma u Evropi.

Mislim da je to velika prednost. Neko je ovde spomenuo da imajući tako jednog značajnog i jakog partnera, zaista smo mi povlašćeni i svakako dobijamo, a da ne govorim, ne bih da zanemarim kvalitet naše kinematografije da svaka svetska kinematografija je uvek obogaćena novim kulturama, novim idejama i svežinom kreacije određenog podneblja.

Izuzetno mi je drago što je baš ministarka kulture Francuske bila prva, kao što ste nam rekli, koja je vama čestitala postavljenje za ministra kulture i informisanja i to mene ne iznenađuje, jer sam bila u prilici da pratim i vidim svojim očima kroz frankofoniju do koje mere je Francuskoj strani sada stalo do svih mogućih vidova međusobne saradnje. To je naravno, kao što ste i vi, ministarka Gojković, podvukli, naročito krenulo od posete predsednika Makrona i od izuzetno dobre saradnje našeg predsednika i francuskog predsednika i kroz frankofoniju sam imala prilike da vidim mnogo pruženih ruku od strane Francuske, mnogo želje da se jedno zatišje, jedno distanciranje koje je postojalo između naše dve zemlje prevaziđe, da ne kažem da i meni lično, a znam i mnogobrojnim građanima da su bila bolna neka ponašanja od strane Francuske prema nama, ali ovo je kroz kulturu prilika da sada obnovimo sve ono što vezuje dve zemlje, i politički i ekonomski, a naročito kulturološki.

Sa velikom radošću ću podržati ovaj Predlog zakona.

Moram da se osvrnem, jako mi je drago, ministarko Gojković, što ste govorili i o Kolarcu, do koga nam je svima mnogo stalo, i ne postoji muzički umetnik koji ne prati šta se dešava sa Kolarcem i kome nije stalo da se razreši problem Kolarca.

Ja sad moram da kažem kratko samo nekoliko stvari i hvala vam što ste rekli da mora da se sagleda taj problem sa svih strana, realno, onako kakav on jeste.

Ako biste vi mogli samo… Verujem da imate više podataka nego ja. Mislim da u javnosti nije pojašnjeno šta se stvarno desilo 2011. godine sa promenom Zakona o zadužbinarstvu. Naročito se kroz internet mreže provlači jedna priča da je, otprilike, ja ću to da skratim i svojim rečnikom da kažem, upravo situacija sa Kolarcem nekako, ne samo zbog Kovida, nego naročito zbog nebrige, te floskule koje se stalno ponavljaju i neobraćanja dovoljno pažnje od strane ove vlasti prema kulturi, što apsolutno nije tačno, da je ta situacija u koju je zapao Kolarac naglašena sada poslednjih godina, pa bi mi bilo drago da se to pojasni.

I sama sam bezbroj puta nastupala na Kolaracu. Imala sam deset solističkih koncerata, to naglašavam, jer u klasičnoj muzici nije lako da napunite deset puta Kolarac i pri tom sam radila tržišno, što znači da sam sama plaćala salu.

Opet uzgred da kažem i nije na odmet zbog javnosti da u različitim političkim atmosferama neki umetnici su bili povlašćeni i imali organizaciju na Kolarcu od strane države. Ja nisam bila među njima, ne žalim se, sve je bilo kako treba, sale su mi bile pune, ali mi je zaista stalo iskreno do toga, i Kolarac doživljavam kao i svi umetnici ovde kod nas u Srbiji kao člana porodice, kao člana familije, za koji apsolutno sve što možemo da uradimo moramo da uradimo. Poznajem sve zaposlene tamo.

Uz Kolarac bih želela da iskoristim priliku da dodam i stanje Muzičke omladine, koja je u takođe veoma teškoj poziciji, jedna izuzetna institucija na kojoj smo odrastali.

Vi ste, ministarko Gojković, odlično rekli da mi treba da napravimo jedan plan i program vrlo osmišljen i jasan za edukaciju dece i mladih, i čini mi se da upravo kroz Muzičku omladinu i kroz brigu o ovoj sad trenutnoj situaciji u kojoj je Muzička omladina, to možemo. Mi smo ovde generacije koje smo odrastale na programima Muzičke omladine Srbije.

Znam da sam malo otišla od teme, ali dozvolite mi još samo nešto što mislim i osećam da bi bilo pravedno, a odnosi se na jednu moju poruku vama lično, ministarka Gojković, jer moj osećaj za pravdu kaže da ne bi bilo u redu da ja to ne izgovorim.

Prethodni saziv je bio težak saziv i za poslanike i za sve zaposlene u u službama parlamenta, a naročito za vas koji ste vodili parlament. Mnogo ekscesnih situacija, mnogo provokacija, mnogo upadanja u Kabinet, mnogo remećenja rada, mnogo nepredvidivih situacija na koje ste vi nailazili i da ne govorim o nekim čudnim eksponatima koji su bili ovde unošeni.

Verujem da ko god je pošten da je morao da se divi tome kako ste se sa svim tim situacijama nosili, a verovatno samo vi znate kako ste se osećali. Ja mogu samo da pretpostavim šta bi se meni sve dešavalo da je to bilo preda mnom.

S druge strane, imala sam i tu čast da budem u jednoj važnoj veoma malobrojnoj delegaciji koji ste vi predvodili prilikom naše posete Kini, parlamentarne, i gde sam se na licu mesta uverila sa koliko znanja, požrtvovanosti, angažmana i želje da u svakom trenutku najbolje što je moguće reagujete u najboljem interesu naše zemlje.

Ja vam od srca na tome čestitam. Uopšte ne sumnjam da ćete kao neko ko sada vodi ovaj važan i često veoma napadan resor, Ministarstvo kulture... i u javnosti se stalno zaboravlja - i informisanja. Mala digresija, moja želja je bila da se to informisanje pripoji nekom drugom ministarstvu. Mislim da bi kultura tu živnula mnogo više i imala više prostora da se realizuje, ali ja vam želim i uopšte ne sumnjam da ćete imati mnogo uspeha u vođenju ovog teškog i odgovornog resora.

Svako dobro i hvala vam.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, draga ministarka Marija Obradović, nedostajete nam ovde, dragi građani, ja bih želela da kažem nešto o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, koji se odnose na prioritetne projekte na teritoriji Republike Srbije.

Beograd kao višemilionski grad sa nestrpljenjem i već dugo čeka izgradnju metroa, ne samo zbog gustine naseljenosti, već i zato što praktično iz godine u godinu naš saobraćaj se povećava. Mislim da je ovo izuzetno važna investicija koja, koliko sam informisana, bi trebalo da se realizuje iduće godine, zapravo, taj prvi deo plana realizacije metroa. Isto tako, Francuska, koja ima ozbiljno iskustvo, preneće to iskustvo kada je u pitanju automatizacija u upravljanju elektrodistributivnim mrežama. Znamo da oni imaju dobra iskustva i očekujemo da ovaj važan projekat zaživi i da se realizuje u našoj zemlji.

Pre nekoliko dana, tačnije 18. decembra, ja sam kao predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva, u ovom sazivu, sa Francuskom, imala i to zadovoljstvo da razgovaram sa francuskim ambasadorom u Beogradu, gospodinom Žan Luji Falkonijem, gde smo, naravno, razgovarali upravo i o ovim projektima, kapitalnim projektima, važnim za našu zemlju, ali i o mnogim drugim vidovima saradnje između Francuske i Srbije.

Zna se da je Francuska sedmi inostrani investitor u našoj zemlji. Naša saradnja, pored već poznate francuske kompanije „Vensi aeropor“, kada govorimo o aerodromu „Nikola Tesla“, o infrastrukturi i uređivanju aerodroma, ta saradnja je veoma široka i odnosi se i na druge vidove naših saradnji uzajamnih. Pomenuću samo neke. Recimo, na bolju odbrane srpski vojnici učestvuju u misiji EU, i to baš u francuskom kontingentu u Somaliji u misiji „Atalanta“, ali ono što mene posebno raduje to je da je obnovljen jedan sporazum na polju kulture, a radi se o kinematografskoj kooprodukciji između Francuske i Srbije i tiče si i koprodukcije u oblasti stripa.

Francuski film ima jedno posebno mesto u evropskoj kulturi i sa svojim stilom, sa svojim značajem. Svedoci smo da velike filmske produkcije u Italiji i Nemačkoj polako nekako nestaju, a sa druge strane u Srbiji i u Francuskoj sve više rastu i mislim da je ovo jako dobra saradnja po pitanju filma, po pitanju koprodukcije koja će sa tim različitim kulturama sigurno napraviti neku inovaciju, neko novinu, i to je ono što mene posebno raduje kada je u pitanju saradnja između Srbije i Francuske. Dakle, ne samo polju ekonomije, već i na polju kulture.

Moram da kažem da smo zajednički konstatovali na sastanku, koji je bio zaista jedan ozbiljan sastanak, dug, ne površan, iskren, topao, prijateljski, jedan sastanak koji sa mnogo dobronamernosti sa obe strane, što me posebno raduje… Na tom sastanku su učestvovali i poslanici, kojima želim ovom prilikom i da se zahvalim, članovi Parlamentarne grupe prijateljstva sa Francuskom: dr Laketić sa izuzetno zanimljivom vezom i pričom sa Francuskom, poslanik Karić i poslanik Đivanović. Svi su dali jedan ozbiljan doprinos, kvalitetan, našim razgovorima uz konstataciju da je saradnja između Francuske i Srbije dobra, ali da bi svakako mogla da bude bolja po svim pitanjima. Sada naročito imamo šansu i zbog posete predsednika Makrona, koja nam je bila 2019. godine. Imala sam i tu čast i veliko zadovoljstvo da budem lično u toj delegaciji koja je sačekala predsednika Makrona. Dakle, ja zaista očekujem da se ta saradnja maksimalno proširi na sva polja.

Posebno bih htela da skrenem pažnju na nešto što sam konstatovala i ovo je prilika da možda i pojasnim i zbog građana, a mislim da imamo i predstavnike iz Ministarstva spoljnih poslova, a to je tema frankofonije.

Primetila sam da nije svima jasno učešće Srbije u frankofoniji, građanima, a posebno sam inspirisana bila jednim tekstom koji je izašao u „Politici“ iskusnog analitičara ili kolumniste zapravo po pitanju frankofonije, gde je on čak i postavljao pitanje otkud Srbija u frankofoniji.

Moram da vam kažem i drago mi je da imam priliku i zbog građana, koji možda gledaju ovaj prenos, četiri godine sam bila šef delegacije Parlamentarne skupštine frankofonije i te kako sam srećna i mislim da je mnogo važno da je Srbija članica ove jedne tako velike i značajne međunarodne organizacije koja broji 88 država u različitim svojstvima i, da pojasnim, nije Francuska inicirala osnivanje frankofonije, nego upravo skup afričkih zemalja koje zapravo imaju kao jedan od svojih glavnih jezika francuski jezik, kao službeni jezik. Nemoguće je postaviti pitanje odkud Srbija u frankofoniji, jer je frankofonija proširena na sve one zemlje koje tradicionalno imaju, ne samo političke, prijateljske i ekonomske odnose, već odnose koji traju čitav jedan period, i to je osnov za nešto što se dogodilo jula meseca 2019. godine, gde sa ponosom mogu da vam kažem da je Srbija promenila status i od posmatrača postala pridruženi član. To se dogodilo u Abidžanu na tom parlamentarnom nivou. Imali smo veliku podršku upravo Francuza. To je još jedan vid saradnje, naročito generalnog sekretara frankofonije, gospodina Žaka Krabala, koji nam je u svim situacijama pomagao i zdušno radio na promeni našeg statusa.

Sa druge strane, ono što bih želela takođe da istaknem, što se nije znalo, bar ne toliko koliko se meni čini da je trebalo da se zna, jeste da smo već u avgustu mesecu 2019. godine, i to je bila direktna posledica posete predsednika Makrona, prioritetno, kao parlament, dobili poziv da prvi put Srbija učestvuje u posmatračkoj misiji u okviru frankofonije koja se dešavala na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Tunisu. To je bio prvi put da je Srbija učestvovala u ovoj jednoj posmatračkoj misiji i zaključak je da Srbija kroz frankofoniju može svakako da podvuče, ojača i osnaži svoj međunarodni uticaj, ne samo sa Francuskom, kao jednom od veoma važnih članica EU, jednom od osnivača EU, već naravno, kroz frankofoniju, da sarađuje i sa tradicionalno prijateljskim afričkim zemljama.

Kao frankofon, kao neko ko se u detinjstvu još susreo sa francuskim jezikom i kroz francuski jezik učio mnogo i o kulturi i o istoriji, kao i frankofil, sa velikim simpatijama prema francuskom narodu, nadam i želim da posebno zbližavanje između dva naša predsednika, predsednika Makrona i našeg predsednik Aleksandra Vučića, nedavno sam pročitala da su se čuli telefonom, da ne govorim o dirljivoj poruci, ćiriličnoj, koju je predsednik Makron poslao našem predsedniku povodom gubitka našeg dragog patrijarha Irineja.

Mislim da je to fantastična platforma da posle jednog zahlađenja u odnosima između Francuske i Srbije koje, ovo je moje lično mišljenje, a za koje nije bila kriva Srbija… Mislim da je jako dobro, veoma se radujem što veoma snažnom uzlaznom linijom odnosi između Francuske i Srbije, ne samo kroz ove prioritetne projekte, važne za našu zemlju, idu napred. Očekujem da oni zaista zablistaju i molim i poslanike, mlade poslanike, a i mlade ljude u našoj zemlji da se posvete učenju francuskog jezika. To je ono što nam nedostaje i što je sa naše strane naša obaveza i poziv sa moje strane da se posvete malo više francuskom jeziku. Zahvaljujem.

Druga sednica Narodne skupštine , 06.05.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Znam da naši građani sa nestrpljenjem iščekuju prestanak vanrednog stanja, ali do njega ne bi ni došlo, relativno ipak brzo, da upravo naša Vlada i predsednik Vučić nisu reagovali tako brzo, tako odgovorno, tako promišljeno, neprekidno samo korigujući se.

To je ono što sam primetila i što mi se naročito dopadalo, dakle, upoređujući iskustva onih koji su se sa ovom pandemijom susretali pre nas, rekla bih i hrabro, hrabro svesni da će možda i svakako biti i kritikovani, ali rezultati su pokazali uspeh i ja ću, želim zapravo da vam uručim svoje lične čestitke i divljenje ne samo Vladi, svim ministrima, predsedniku Vučiću, ali i da ne nabrajam ovde je mnogo puta izgovoreno nešto i ako nije na odmet da se izrazi zahvalnost, večna zahvalnost i divljenje svim onima, svim ljudima koji su 24 časa neprekidno radili tokom ovog perioda da naša zemlja funkcioniše ovako, a funkcionisala je mnogo dobro.

Pokušavam da izbacim kao i koleginica Snežana, što više stvari iz onoga o čemu sam želela da govorim, ali ipak evo samo kratko što se tiče ljudskih prava i sloboda, kretanja, mislim i samo da spomenem, pošto danas nismo o tome govorili da su na prethodnoj sednici vrlo dobro to obrazložili i gospodin Aleksandar Martinović i gospodin Vojislav Šešelj i ja se apsolutno sa time slažem, da je pre svega prioritet i ono čemu se daje prednost život, ljudski život i to je naša Vlada pokazala i to mora da se ponovi milion puta, jer je to nešto što je izdvojilo i našu državu, dakle briga svakodnevna za svaki život.

Opet sada da preskočim svašta, ali mislim da dve stvari, trudeći se da ostavim prostora, ima mnogo onih koji su i u prošlom našem zasedanju ostali i ja sam bila među njima, bez mogućnosti da se obrate, ali dve stvari o kojima želim da pričam. O jednoj moram, nju ću ostaviti na kraju, a ovo je nešto o čemu želim da kažem par reči, a odnosi se na „Er Srbiju“.

Može biti da sam ja tu i lična kao neko ko je pre svega i proputovao ceo svet zbog profesije, ali veoma sam ponosna što imamo našu „Er Srbiju“. Mislim da mi je dužnost da skrenem pažnju mnogima koji su poslednjih godina, neću da kažem agitovali, ali stavljali „Er Srbiju“ često u neki negativni kontekst, napadajući je, tražeći razloge zašto ona ne treba da postoji, kritikujući Vladu, pri tom izražavam divljenje za vizionarstvo našeg predsednika Vučića zbog njegovog odnosa, upravo prema „Er Srbiji“, prema našoj avio kompaniji.

Dakle, ja sam ponosna na „Er Srbiju“ i neću sada da vas zadržavam, još tada nisam ni bila poslanik, bila sam četvrta na listi kada je bio prvi promotivni let za Njujork, ponosna, kupila sam kartu za taj promotivni let, jer sam između ostalog kao umetnik došla jednim od poslednjih letova, upravo iz Amerike i želela sam da uživam u tome što se naš „Er Srbija“ vraća u Ameriku sa direktnim letom.

Dakle, skrećem pažnju da nije dobro da se na neki način javnost ubacuje u priču – eto naše pare, te floskule, tipa koje se koriste kao pomoć kompaniji koja praktično izdiše i sada već sve možete da zamislite što smo i sami čitali, kako bih rekla stavljanje „Er Srbije“ u negativni kontekst. Sada je ona pokazala i zablistala koliko nam je važna, koliko je neophodna i kamo sreće da mi možemo sada da kupimo jedan široko trupni avion. Kažu oni koji se razumeju u ekonomiju i ulaganje da se obično velike investicije ulažu onda kada su najveće krize. Dobro, možda je ovo naivno sa moje strane, ali bih se radovala. Sve pohvale Ministarstvu spoljnih poslova, našim ambasadama, konzulatima, mnogo sam bivala u kontaktu sa raznim ljudima iz naših ambasada. Masovno se roditelji naših đaka i studenata i ostali građani zahvaljuju fantastičnoj koordinaciji i opet ponavljam zbog javnosti, besplatnim letovima koje je ova naša mala Srbija, a tako velika podnela, izdržala i učinila i to ne sme da se zaboravi. Dakle, svaka čast "Er Srbiji", pilotima i da se vratim sada na ono što mi je veoma važno i što mi je dužnost, gde se osećam veoma odgovornom, a to je položaj slobpodnih umetnika.

Ne samo da se osećam odgovornom, nego kao neko ko je veoma disciplinovan, inače, nema uspeha bez discipline, odgovornosti, pa ako hoćete i traženja krivice uvek, jedino i prvo u sebi. Ja se osećam, možete mi verovati ili ne i krivom što u ovom trenutku, barem ja i javnost, ne znamo šta je ono što je plan koji se odnosi na rešavanje problema slobodnih umetnika.

Samo kratko da kažem da slobodni umetnici, zarad javnosti, tokom ovog vanrednog stanja nisu bili u mogućnosti ni na koji način da zarade svoj novac, da rade, a ono što je možda još dramatičnije, što se ne zna u budućnosti, kada će se to desiti, kada će oni to moći da urade.

Ja sam preduzimala od prvog trenutka korake, sve ono što je u mojoj mogućnosti i vama se premijerko Brnabić beskrajno zahvaljujem što ste pokazali veliko razumevanje, ali ujedno i izvinjavam što sam vas presrela onako na hodniku, svesna da neću imati mogućnost da se obratim, videla sam kako teče tok našeg zasedanja, ali ja sam vam zaista beskrajno zahvalna što znam i videla sam i prepoznala u vama apsolutnu spremnost i razumevanje da se ovaj problem reši. Ne samo sada, vi ste reagovali odmah i kada smo rešavali problem baletskih umetnika i apsolutno pokazali veliko razumevanje kada je u pitanju kultura, Narodno pozorište u Beogradu.

Takođe sam srećna što je naš predsednik u svom intervjuu pre možda sedam dana na RTS najavio i pokazao spremnost i interesovanje da se što pre reši status slobodnih umetnika. To nije zahtev njihov. To je jedino pravedno, jedino moguće i svesna sam da na budžet naše zemlje se vrši atak sa svih strana i ne znam, strepim iskreno kako će to naša zemlja izdržati i podneti. Toliko mnogo ima polja i segmenata koji zahtevaju pomoć, ali ovo je jedino.

I da nisam poslanik, osećala bih se prozvanom. Uzgred, da ne dođe do zabune, nisam slobodan umetnik, zaposlena sam u Narodnom pozorištu i mi smo svi, zarad javnosti dobili svoje plate. One nisu umanjene i ovo mi je prilika da takođe skrenem pažnju na izuzetno zahvalnu poziciju koju imaju umetnici u našoj zemlji, za razliku od mnogih umetnika u drugim zemljama.

Stalno sam u kontaktu sa kolegama u Italiji, pa i Švedskoj, neko ju je pominjao. Samo mala digresija, to mi je i dužnost, mnogo ima Šveđana koji ne dele mišljenje i nisu srećni odlukama koje je sprovela njihova Vlada, ali da to prepustimo njima. Prosto sam to iz kontakata za kolegama saznala.

Dakle, da se vratim na umetnike, trebalo bi svi barem da razmisle, barem da razmisle da neki drugi sistemi i neke druge države kada su umetnici u pitanju ne prepoznaju i nemaju stalni radni odnos i da mnogi od njih koji se su nezadovoljni i neprekidno nezadovoljni i stalno traže razlog da za svoj jed i nezadovoljstvo, neka samo promisle kako smo mi i u ovom stanju sad dobili plate koje nisu umanjene. Za razliku od slobodnih umetnika grad je reagovao veoma brzo i 309 umetnika po mojoj informaciji je, već je krenula isplata, ali ja vas molim predsednice samo da nam pojasnite javnosti i ostalima koji nisu dobili još ništa, za razliku od frizera koji su već počeli da rade, slobodni umetnici nemaju tu mogućnost. Ja vas samo molim da nam u dve rečenice predočite šta je ono što je plan za veliki broj naših dragocenih slobodnih umetnika. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru finansija. Obrazložiću o čemu se radi.

Dana 23. aprila 2019. godine navršiće se 20 godina od neobjašnjivog, necivilizovanog, prvog u istoriji svetskog ratovanja, bombardovanja jedne informativno-medijske kuće, našeg RTS-a, u okviru NATO bombardovanja Jugoslavije, suprotno svim međunarodnim pravima.

Kao što se zna, nažalost, tada je poginulo 16 nedužnih ljudi, civila, radeći svoj posao, sa nekima od njih sam i sarađivala, i isto toliko ljudi je bilo i povređeno. Kao član Odbora za kulturu i informisanje, bila sam u prilici da se informišem od državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića, da je Upravni odbor RTS-a pokrenuo inicijativu, koju je i usvojio, da se izgradi memorijalni centar nevino stradalim žrtvama. Upravni odbor RTS-a je takođe oformio već i organizacioni odbor pri RTS-u, sa zadatkom da prikupi sve potrebne građevinske dozvole i svu ostalu dokumentaciju na nivou grada neophodnu da se ovaj predlog realizuje.

S obzirom na to da je Ministarstvo kulture i informisanja odbijeno u svom prvom obraćanju Ministarstvu finansija za dodatna sredstva kojima bi se pokrila i rekonstrukcija dela oštećene zgrade RTS-a prilikom NATO bombardovanja i izgradnja memorijalnog centra, moje pitanje za ministra finansija je – da li može ovaj stav da se revidira i da se tražena sredstva odobre?

Verujem da bi bilo teško pronaći čoveka, zapravo želim da verujem da bi bilo teško naći nekoga ko bi bio protiv izgradnje ovog memorijalnog centra, koji bi bio ne samo simbol tuge i žala za nedužno stradalim ljudima te noći, nego jedna svevremenska civilizacijska opomena za ono što se desilo, a što nikako nije smelo da se desi, ni nama ni bilo kome na zemaljskoj kugli, za sve ono što se nama tada dešavalo, za svu silu i način na koji se ta sila obrušila na nas. Kao što su i mnoge civilizacije pre nas ostavljale obeležja i tragove za buduća pokolenja, ovaj budući memorijalni centar bi svakako bio jedna opomena čitavom čovečanstvu.

Sada ne mogu da se ne osvrnem i ne podvučem da se naša obaveza obeležavanja progona i stradanja našeg naroda, npr. prilikom akcije „Oluja“, dogodila tek pre nekoliko godina, i to zalaganjem, stavom i odlučnošću tada premijera a sada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato za izgradnju memorijalnog centra postradalim nevinim žrtvama, zaposlenima u RTS-u tokom NATO bombardovanja, ne smemo propustiti tu 2019. godinu. Zato molim ministra finansija da revidira svoj stav i da odobri dodatna sredstva za izgradnju ovog spomen-obeležja.

Dozvolite mi samo još nešto. Sa velikom radošću i ponosom sam primila vest da je naš predsednik dobio međunarodno priznanje za mir, i to u ovako teškom i ozbiljnom trenutku u kome se nalazi naša zemlja. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje izlaganje upućujem premijerki Brnabić i ono se odnosi na ozbiljan problem kada je u pitanju balet Narodnog pozorišta, zapravo kada su u pitanju baletski igrači u celini. Iako baletski igrači imaju, odnosno baletski umetnici imaju beneficirani radni staž, njihov odlazak u penziju je u potpunoj disharmoniji sa zahtevima baletske profesije. Dakle, zna se da baletski umetnici počinju veoma rano svoje umetničke karijere, ali nažalost one i kratko traju, tako da već negde oko 40 godine života praktično njihovo telo kao i kod sportista, jednostavno nije u mogućnosti da odgovori visokim zahtevima ove teške i lepe profesije.

I, onda dolazimo do jednog začaranog kruga da novi baletski igrači ne mogu da budu primljeni, a jedan deo postojećih baletskih igrača, ne može da učestvuje u predstavama, samim time se stvara jedna ozbiljna teškoća uopšte u izvođenju repertoara u organizaciji, a de ne govorimo o tome da se time prosto zaustavlja napredovanje našeg baleta, a samim tim i ove ozbiljne grane naše kulture.

Ja sam pre izvesnog vremena po ovom bila i na razgovoru kod ministra za kulturu i informisanje i moram da kažem, istina me obavezuje, da kažem da sam bili i prijatno iznenađena, mada bi trebalo da je to sastavni deo rada svakog ministarstva, ali zaista Ministarstvo kulture je za dve godine učinilo ozbiljan pomak u zaštiti interesa baletskih igrača, pre svega kada je u pitanju nagrađivanje, jer su, verujem sa mnogo teškoća i mnogo prepreka morali da savladaju jednu zakonsku činjenicu, kada je u pitanju nagrađivanje, a to je da baletski igrači ne mogu da imaju visoku stručnu spremu, odnosno ne postoji fakultet za baletske igrače.

Takođe, sam tada shvatila da i problem o kome sada govorim prevazilazi jedno ministarstvo, zato se obraćam premijerki Brnabić sa molbom da što je pre moguće, evo predlažem, da primi u najkraćem mogućem roku direktora baleta, on je dugo direktor i mislim da iz prakse može da da mnogo dobrih ideja, da zajedno sa ministarstvima, svakako ovo mora biti uključeno i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, a rekla bih i Ministarstvo prosvete, ne bih sada da objašnjavam zašto jer nemamo vremena.

Dakle, molim da se u najkraćem mogućem roku ovaj problem u okviru zakona reši, to je dug problem, dugo traje, da ne kažem više decenijski problem, njega nije rešila ni prethodna vlast, a rekla bih da nije ni pokušavala da ga reši iako su mnogi koji su došli na vlast posle 2000. godine i te kako činili sve da se prikažu kao jedini i ekskluzivni nosioci svega što je dobro, pametno i kreativno u kulturi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Narodno pozorište (Solista-prvak opere) Javni Mesečno 68771.00 RSD 01.05.1988 -
- Niški simfonijski orkestar (ugovor o autorksom honoraru - solista) Javni Jednokratno 125000.00 RSD 01.01.2018 - 31.12.2018.
- Kulturni centar Vrnjačke banje (autoski ugovor) Javni Jednokratno 120000.00 RSD 20.07.2018 -
- Narodno pozorište Leskovac Javni Jednokratno 200000.00 RSD 08.10.2018 -