Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Bošnjaka lista za evropski Sandžak će podržati ovaj budžet, ali ne samo iz jednog razloga što zaista ta davanja koja očekuju naši građani u idućoj godini, zdravstvo i socijala i sva davanja koja idu iz budžeta, jednostavno, nama je interes da država funkcioniše na jedan normalan način. Ovaj budžet pokušava da reši nagomilane ekonomske probleme, ali zbog kratkoće vremena želim da ukažem samo na dve stvari.
Prvo, predložili smo amandman da se povećaju sredstva za rad Kancelarije za nedovoljno razvijena područja, za njihov razvoj jer je to normalno u jednoj ovako teškoj ekonomskoj situaciji. U ovim opštinama, kao što znate, po popisu stanovništva blizu milion stanovnika živi. Mislim da će Vlada Republike Srbije prihvatiti naš amandman jer je neophodno da se povećaju sredstva i upute prema nerazvijenim područjima ove zemlje.
S obzirom da je u Sandžaku ekonomska situacija u izuzetno teškom položaju, teška situacija naročito u privredi, u oblasti proizvodnje je naročito teška situacija, više puta sam Vladi predlagao jednu meru a ona je uzročno posledično vezana za nešto što Vlada već radi dugi niz godina, a to je da iz budžeta dajemo 10 hiljada evra za jedno novostvoreno radno mesto kada se radi o stranim kompanijama koje ulažu u Republiku Srbiju, s obzirom da u Sandžaku ne da nemamo stranih investicija. Ovde smo čuli u više navrata da je Republika Srbija lider u privlačenju stranih investicija u odnosu na zemlje našeg regiona, međutim u Sandžaku nemamo ni jednu stranu investiciju i zato sam u više navrata u Vladi predložio jednu meru, ako već nemamo ni jedan evro strane investicije u Sandžaku, ne možemo da povećamo stopu zapošljavanja, dajte da sprečimo stopu rasta nezaposlenosti. Mi smo za par godina izgubili hiljade radnih mesta u Sandžaku.
Predlažem jednu meru koja bi bila efikasna na kratak rok. Ona je opravdana zato što je u Sandžaku izuzetno teška situacija ne samo u privredi. Upravo je uzročno posledično vezana jer oni koji ne ulažu kod nas kažu da ne mogu da ulože tamo gde je najnerazvijenija infrastruktura. U tom smislu mi i glasamo, jer se nadamo da će u ovom periodu biti uloženo u železnicu Raška-Novi Pazar, gasovod, Koridor 11 i sve ono što je predviđeno u ovom budžetu. Upravo mera koja bi značila da firme u Sandžaku koje rade najmanje pet godina i imaju više od 50 zaposlenih, da im se u obliku subvencije ili bespovratnih sredstava da 1.000 evra. Ako strancima damo 10 hiljada za novo radno mesto, dajte da damo u onako slabašnoj privredi 1.000 evra za jedno radno mesto. Na taj način mi smo ublažili otpuštanje u toku 2012. godine.
Naravno, ovo bi bila kratkoročna mera. Nije ovo mera nekog državno intervencionizma, ali država mora da se umeša u situaciji kada na nekom nerazvijenom području nemamo investicija. Hvala.
Samo sam hteo da se uključim i da kažem par reči vezano za tu vrstu nekog potencijalnog straha i nacionalnog interesa u Raškoj oblasti, da li neko dobija državljanstvo ili ne. Sećate se, na našu intervenciju je tada stavljeno u zakon da ako su mu preci živeli na našoj teritoriji i imali državljanstvo, da stiče pravo i da se to određuje prema, ne poreklu jednog naroda, nego poreklu da je nekad živeo na toj teritoriji, odnosno da je bio građanin ove zemlje.
Tada smo vodili raspravu da će masovno da dođe neko sa strane ko bude dobio državljanstvo, da učestvuje na izborima i tome slično. Evo, proverite podatke, ne dolazi niko iz Istambula da glasa ovde. Prema tome, ministar je tačno rekao, njih zaista zanima, to su građani poreklom iz naših krajeva, njima omogućava da po zapadnoj Evropi sklapaju poslove, putuju. To je bio jedan način da možda i taj kapital privučemo na našu teritoriju, s obzirom da ti građani investiraju momentalno u Bugarskoj i u Rumuniji više od pet milijardi dolara.
Prema tome, ne smemo da zapadnemo u jednu stvar, a to je da ako ta kontrola ide po terenu, mi imamo naše građane koji žive 20-30 godina u Londonu, u Beču, u Njujorku, i možete 15 puta da odete u kontrolu i da vidite da nikada čoveka nećete tu da nađete. Imamo u Krajini prazne kuće, pa imamo i u Sandžaku čovek napravi neku palatu i 2-3 godine ne dolazi ili u dve godine jednom. Možete tri godine da proveravate. Hoćemo da mu uzmemo državljanstvo? Nema čoveka na toj adresi. Tu treba da imamo jedan iznijansiran stav šta znači proveriti, koliko puta proveriti, pitati komšije da li se taj čovek tu pojavljuje, ne pojavljuje itd.
Da vam kažem nešto, u zapadnoj Evropi imate da čovek u okviru EU stekne državljanstvo Holandije, Austrije, Nemačke, na tri adrese je prijavljen i ima državljanstva tri države. Prema tome, mislim da tu trebamo da sutra i kada budemo primenjivali ovakvu normu budemo jako precizni i držimo se duha te norme, a ne logike da će ta provera spasiti nacionalni interes i da će doći do toga da nam se naseljavaju neki za koje mi nismo planirali ili nemamo želju da oni dođu i žive na našoj teritoriji.
Zalažem se da ovu normu precizno tumačimo i da ona u praksi ne dobija neka voluntaristička tumačenja, da se jednostavno ona primeni tako da svi oni koji žive u Istambulu, a po ovom zakonu su stekli pravo na državljanstvo, da im se zbog toga zabrani. Ako je to cilj, onda ćemo mi glasati protiv ovog zakona. Ali, mislim da nije, pa bih tražio objašnjenje.
Hteo sam na odgovor ministra da dodam da, analizirajući situaciju sa lažnim azilantima, smo došli do jednog zaključka da je iz ove grupacije građana Sandžaka koji su sada na teritoriji Republike Turske vrlo malo, a imaju državljanstvo, vrlo malo njih je tražilo azil u zapadnoj Evropi. Prema tome, ta vrsta prava nije ni na koji način zloupotrebljena.
Koristim priliku da kažem, još jedna priča koja je vođena tada kada smo govorili da li će ti građani sada dolaziti masovno u Srbiju i u Sandžak, znate šta, u Sandžaku je nezaposlenost 50%, čak i ljudi koji žive u Sandžaku traže spas po zapadnoj Evropi, da dođu do zaposlenja, a kamo li još neko sa strane da dođe. Ne možemo strane investitore da motivišemo i pored toga što damo 10 hiljada evra za jedno radno mesto.
Na kraju, moram da kažem, pošto su ovde predstavnici MUP sa kojim sarađujemo i mnogo puta komuniciramo i kada se radi o našim građanima koji su posle raspada zemlje ostali da žive na teritoriji Crne Gore, pa traže državljanstvo, i o ovim građanima na teritoriji Republike Srpske, teritoriji Republike Turske. Želim da kažem da imamo dobru saradnju sa administracijom u MUP i zahvaljujem im se na saradnji i dobrim uslovima koje su stvorili, da ovi građani mogu da dođu i ostvare ovo svoje pravo. Naravno, te procedure znaju da budu malo duže. Neka budu duže i neka se utvrdi za svakoga da li je stekao pravo da stekne naše državljanstvo, a mi smo uvek bili za to, ako neko zloupotrebi, da se to proanalizira i da ne dođe do zloupotrebe takvog prava.