Zahvaljujem predsedavajući.

Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podnosim amandman na član 3, u smislu da se doda stav 3. koji glasi – primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na sanaciju posledica migrantske krize.

Porast broja migranata posebno je bio uočljiv 2015. godine, kada je tokom prvih devet meseci preko 115 hiljada stranih državljana, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Iraka, izrazilo azilnu nameru.

Iako je Srbija zemlja tranzita, u kojoj se migranti izuzetno kratko zadržavaju, tokom 2015. godine, naime, prosek zadržavanja je svega nekoliko dana, Komesarijat za izbeglice i migracije ulaže maksimalne napore kako bi obezbedio human i adekvatan odgovor na potrebe migranata.

Uz svoj skroman doprinos u sanaciji posledica migrantske krize, dala je i javna ustanova Narodni univerzitet iz Vranja, koji je u saradnji sa nevladinim sektorom pokrenula niz obuka za migrante, koji su smešteni u prihvatnom centru u Vranju. Primera rad, početkom 2018. godine organizovan je kurs za stolare na četiri migrantkinje iz Prihvatnog centra iz Vranja, pohađale su i likovnu radionicu Narodnog univerziteta.

Takođe, u saradnji sa međunarodnom organizacijom za migracije IOM, od 1. novembra 2018. godine, počela je obuka za pet migranata iz Prihvatnog centra u Vranju za zanimanje – negovatelj, kao i obuku za rad na računaru. Prema postignutom dogovoru, svakog meseca će se formirati nove grupe za različita zanimanja, a u planu je da se sa obukama nastavi tokom 2019. godine.

Pored Narodnog univerziteta, i javna ustanova iz Vranja, Škola animiranog filma, organizovala je šest radionica na kojima je učestvovalo preko 100 dece migranata i koja su tom prilikom uradila oko desetak dokumentarnih filmova. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama podneo sam amandman na član 1. u smislu da se doda stav 3. koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na sanaciju posledica migrantske krize.

Srbija zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića je jedna od retkih zemalja u regionu koja je pokazala humanost i solidarnost prema migrantima u možda najvećoj izbegličkoj krizi od Drugog svetskog rata.

Svoj doprinos u rešavanju i prevazilaženju migrantske krize dao je i grad Vranje u kojem je 30. maja 2017. godine otvoren prihvatni centar u objektu nekadašnjeg motela Vranje. Projektovani kapacitet centra je 210 lica. Upravljanje centrom je u nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

U prvom navratu je smešteno 135 migranata,uglavnom porodica koje su do tada boravile u prihvatnom centru Preševo i prihvatnom centru Bujanovac, a kasnije su kapaciteti centra popunjavani prema odlukama i potrebama Komesarijata. Trenutno je centar blizu maksimalne popunjenosti, odnosno u njemu boravi 207 lica i to najviše iz Irana, Iraka i Avganistana. Pored toga, u centru je 64 dece do 18 godina sa porodicama. Od dece školskog uzrasta, dve osnovne i jednu srednju školu u Vranju pohađa 26 đaka i dva predškolca.

U rat sa migrantima, osim službenika Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, uključeno je i desetak nevladinih organizacija, kao i nekoliko radnika Ministarstva za rad.

Iskoristio bih ovu priliku da se gospodinu ministru unutrašnjih poslova zahvalim na jučerašnjoj intervenciji njegovih pripadnika iz Vranja, koji su omogućili da se izborni proces na biračkom mestu br. 2, kada je pretučen predsednik biračkog odbora, sprovedu do kraja i ujedno bih zamolio ministra da u skladu sa svojim ovlašćenjima pomogne u rasvetljavanju svih okolnosti tog slučaja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na član 4. Predloga zakona podnosim amandman u smislu da se doda stav 2. koji glasi – Primena ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na porast investicija u privredi.

Zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vlade, Vranje kao sedište Pčinjskog okruga je danas veliko gradilište. Realizuju se ozbiljni kapitalni projekti, a sigurno je da će skoriji završetak Koridora 10 omogućiti još brži razvoj Vranja. Pored ozbiljnih radova na infrastrukturnom opremanju slobodne zone u Vranju se završava hirurški blok čije je izgradnja započeta još pre 12 godina koji će biti regionalnog karaktera za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite za preko 250 hiljada stanovnika Pčinjskog okruga i Kosovskog-pomoravlja.

Nedavno je takođe potpisano i sedam ugovora o nabavci savremene opreme vrednosti od preko 50 miliona dinara. Pored toga u Vranju je počela izgradnja novog vrtića koji će koštati oko 190 miliona dinara, a uskoro nas očekuje i početak izgradnje 186 stanova za pripadnike službi bezbednosti. Takođe, pri kraju je rekonstrukcija železničkih stanica u Vranju i Vranjskoj banji kao i renoviranje gradskog stadiona gde je postavljen teren sa veštačkom travom, ogradom i reflektorima.

Međutim, pored ovog stadiona Vranje će zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću dobiti još jedna stadion sa otprilike 8000 sedećih mesta čime će biti ispunjeni uslovi da naš super ligaš u fudbalu Dinamo svoje utakmice kao domaćim može igrati pred svojom publikom. Zahvaljujem se.

Predsedavajući, na Predlog zakona o građevinskim proizvodima podnosim amandman na član 2. u smislu da se doda stav 3. koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na porast investicija u privredi.

Jedno od predizbornih obećanja Aleksandra Vučića u kampanji 2014. godini, bilo je da će država promeniti odnos prema Pčinjskom okrugu, koji je tada bio opterećen brojim problemima. Da je svoje obećanje ispunio, možda je najbolji dokaz to što su do sada u Vranju realizovani, a i danas se realizuju ozbiljni projekti uz pomoć Ministarstva privrede i uz određeno učešće grada Vranja, ukupne vrednosti od preko 500 miliona dinara. Spomenuo bih samo neke - izgradnja obilaznice do slobodne zone, faza 1A, izgradnja, takođe, obilaznice faza 1B, ukupne vrednosti od oko 160 miliona dinara; zatim, izrada tehničke dokumentacije za trening centar u slobodnoj zoni, ukupne vrednosti od oko dva miliona dinara; zatim, infrastrukturno opremanje slobodne zone, ukupne vrednosti od oko 11 miliona i 300 hiljada dinara. Pored toga, izgradnja atmosferskih i fekalnih kanalizacija u slobodnoj zoni, gde je vrednost radova predviđena na oko 11 miliona i 200 hiljada dinara.

Pored infrastrukturnog opremanja same slobodne zone, u toku je i izgradnja novog vrtića u gradskom naselju Raška, gde je vrednost radova predviđena na oko 190 miliona dinara.

Pored ovih projekata koji su u toku, do sada su, takođe, uz pomoć Ministarstva privrede i uz učešće grada realizovani i sledeći projekti – završena je rekonstrukcija Ulice Radnička, koja ide pored kompanije „Simpo“ do rekonstruisane zgrade železničke stanice, a za radove je utrošeno oko 37 miliona dinara. Pored toga, u javnoj ustavni Centra za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite ugrađen je lift…

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, na član 3. predlažem amandman u smislu da se doda stav 5. koji glasi – Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na porast investicija u privredi.

Kada govorimo o sveukupnom razvoju države, danas se zahvaljujući Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture posebna pažnja poklanja razvoju Pčinjskog okruga i Vranja. Od svih projekata koje ovo ministarstvo realizuje, sigurno je za razvoj juga najvažniji završetak Koridora 10.

Međutim, pored Koridora, uz pomoć i podršku vašeg ministarstva, realizuju se i brojni drugi projekti. Primera radi, u 2017. godini izgrađen je cevovod sirove vode od akumulacije Prvonek u Vranjskoj banji u dužini od četiri kilometara, zamenjene su azbestne cevi u dužini od 18 kilometara, a ukupna vrednost ovih radova je oko sedam miliona evra.

Pored rekonstrukcija železničkih stanica u Vranjskoj Banji i Vranju, u ovoj godini krenulo se u realizaciju još dva projekta vrednosti 14,3 miliona evra i to izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnja kolektora fekalnih kanalizacija od Vranjske banje do Vranja, čijom izgradnjom se rešava problem otpadnih voda u Vranjskoj banji, što je jedan od osnovnih preduslova za razvoj turizma u ovom mestu.

Kad smo kod Vranjske banje, uvažena potpredsednice Vlade, želim da vam se u ime građana Vranjske banje zahvalim na ispunjenom obećanju, od subote kada ste četvrti put u poslednjih dve godine bili naš gost i obećali most za meštane mesne zajednice Korbevac i na taj način smo rešili višegodišnji problem. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovane kolege, na Predlog zakona o građevinskim proizvodima, podnosim amandman na član 1, u smislu da se doda novi stav koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na investicije u privredi.

Činjenica je da Vlada Srbije danas znatno više odvaja za jug Srbije. Zahvaljujući politici SNS i njenog predsednika Aleksandra Vučića, Vranje i Pčinjski okrug nikada nisu imali veću podršku države uopšte. Možda je najbolji dokaz te podrške i očuvana proizvodnja u kompanijama Simpo i Jumko, gde danas radi preko 4.000 radnika. Naime, 2014. godine pre dolaska Aleksandra Vučića na mesto predsednika Vlade, radnici Jumka su bili u štrajku, na auto-putu, bez posla, bez zarade i bez nade.

Danas je situacija mnogo bolja. Jumko ima ugovorene poslove do kraja ove godine i naredne 2019. godine. Proizvodi za vojne i policijske sisteme Italije, Finske, Nemačke i drugih zemalja. Jumko je takođe otvorio i nove pogone u Bujanovcu, Crnoj Travi i Despotovcu, a u planu je otvaranje pogona u Prokuplju i još nekim mestima. Pored toga, premijerka je ove godine u Vranju otvorila pogon balistike koji predstavlja veliku razvojnu šansu za Jumko, i u čije je otvaranje Ministarstvo privrede uložilo preko pola miliona evra. U međuvremenu je Ministarstvo odbrane usvojilo Program zaštitne balističke opreme i Jumko polako postaje deo odbrambenog sistema naše države.

S druge strane, u Simpu radi oko 2.300 radnika i to u njegovim fabrikama u Vranju, Bujanovcu, Preševu i Surdulici, a u toku su i pripreme za rekonstrukciju i remont opreme u fabrici u Zubinom Potoku, gde bi trebalo da bude zaposleno još oko stotinak radnika. Sve su ovo dokazi da danas bez ove dve kompanije je nezamisliv razvoj Vranja i juga Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine podnosim amandman na član 1. u smislu da se doda novi stav 2. koji glasi – ovim Zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj ekološkog obrazovanja.

Ekološko obrazovanje, naime, predstavlja sticanje znanja, veština, navika i stavova o ekološkim osobenostima i zakonima o životnoj sredini, između ostalog sastavni deo obrazovno-vaspitnog procesa.

Razvijanje ekološke sveti, kulture i mišljenja, kroz ekološko obrazovanje stanovništva je veoma važno, što se pokazalo i u praksi. Naime, Vranje ima svoju deponiju „Meteris“ i to je prva sanitarna deponija u Republici Srbiji, izgrađena još 2002. godine, po evropskim standardima, od sredstva prikupljenih samodoprinosima.

Grad Vranje se ranijih godina suočavao sa problemom divljih smetlišta. Prilikom izrade katastra divljih smetlišta 2011. godine, mapirano je preko 185 lokacija na teritoriji samog grada.

U međuvremenu, radilo se na saniranju smetlišta paralelno sa edukacijom stanovništva u oblasti ekologije i danas možemo da se pohvalimo da imamo zanemarljiv broj divljih smetlišta u gradu i to uglavnom u udaljenim i nepristupačnim i ruralnim područjima.

Edukacija stanovništva u oblasti zaštite životne sredine, u Vranju, najbolje se možda ogleda u tome što je javno preduzeće „Komrad“ uspelo da smanji količinu deponovanog otpada koji može da se reciklira i na taj način produži sam radni vek deponije „Meteris“, koja je inače trebala da bude zatvorena 2017. godine, ali je njen radni vek produžen za još pet godina. Takođe, i finansijski efekat od prodaje recikabilnih sirovina nije zanemarljiv.

Glavni cilj ekološkog obrazovanja je da se stvori svest kod ljudi da je potrebno angažovano se uključiti u očuvanju i zaštiti životne sredine. Potrebno je naučiti ljude da se korektno odnose prema životnoj sredini, a ne samo da prirodu koriste, kao resurs. Neophodno je stvoriti nove modele održivog razvoja i naučiti svakog pojedinca, da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Na Predlog zakona podneo sam amandman na član 2. u smislu da se doda novi stav 4. koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, srpski budžet je konsolidovan i od 2015. godine je uvek u plusu, odnosno treću godinu za redom imamo suficit u budžetu. Takva politika omogućila je da se promeni odnos države prema Pčinjskom okrugu i Vranju kao njegovom sedištu.

Naime, u Vranju su realizovani, a i danas se realizuju uz pomoć države brojni ozbiljni projekti. Tako je uz pomoć i podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u prošloj 2017. godini izgrađen cevovod sirove vode od brane Prvonek u Vranjskoj Banji u dužini od četiri kilometra. Zatim, tri kolektora fekalne kanalizacije u samom gradu, a zamenjene su i azbestne cevi u dužni od preko 17 kilometara.

Pored navedenog, u 2018. godini krenulo se u realizaciju još dva veoma važna projekta ukupne vrednosti preko 14,3 miliona evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na Predlog zakona podnosim amandman na član 3. i predlažem da se doda novi stav koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na vladavini prava“.

Zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika Aleksandara Vučića i Vlade Srbija se danas ravnomerno razvija. Danas Vlada između ostalog, ulaže petinu budžeta u zdravstvo. U Vranju kao sedištu Pčinjskog okruga realizovani su uz pomoć države brojni ozbiljni projketi, a ulaže se takođe i u zdravstvo. Možda odnos države prema Vranju i jugu najbolje govori to što će u Vranju uskoro biti otvoreni novi hirurški blok čija je izgradnja započeta pre 12 godina i koji će biti regionalnog karaktera za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite za oko 250.000 stanovnika Pčinjskog okruga i Kosovskog pomoravlja.

Nedavno je u Ministarstvu zdravlja potpisano sedam ugovora o nabavci savremene opreme, vrednosti oko 50 miliona dinara za opremanje budućeg hirurškog bloka u Vranju. Sve su ovo dokazi da je Srbija danas predvođena Aleksandrom Vučićem u stanju da brine o svim svojim građanima, što do skora kao što znate nije bio slučaj. Građani su to prepoznali i zato podrška SNS i našem predsedniku iz dana u dan raste.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju podnosim amandman na član 4, u smislu da se doda stav 2. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na vladavinu prava“.

Zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, srpski budžet u 2015. godini je uvek u plusu, odnosno treću godinu zaredom imamo suficit u budžetu. Takva politika omogućila je da se promeni odnos države prema Vranju i Pčinjskom okrugu. Naime, Vranje danas ima podršku države kakvu nikad nije imalo. Rade se brojni infrastrukturni projekti. Primera radi, pre tri dana u Vranjskoj Banji su počeli radovi na realizaciji dva veoma važna projekta čija je ukupna vrednost 14,3 miliona evra, i to projekat izgradnje kolektora fekalnih kanalizacija na relaciji Vranjska Banja – Vranje u dužini od 7,7 kilometara, sa kompletnom rekonstrukcijom atmosferske i fekalne kanalizacije u pet ulica u samom gradu Vranju. Realizacijom ove kapitalne investicije rešava se i problem otpadnih voda u Vranjskoj Banji, što je jedan od osnovnih preduslova za razvoj turizma u ovom mestu, koje ima sve predispozicije da postane ozbiljan turistički centar. Pored tog kolektora, u toku je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čijom će realizacijom biti rešen problem otpadnih voda u Vranju. Takođe, pomenuo bih da će pored ova dva projekta u ovoj godini Vranje verovatno biti prvi grad u kojem će početi izgradnja 186 jeftinih stanova za pripadnike službi bezbednosti.

Sve su ovo dokazi da je država, zahvaljujući odgovornoj politici našeg predsednika, prisutna na svakom delu svoje teritorije, a posebno u Vranju i na jugu, gde je, kao što svi znamo, dugo godina bila odsutna. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, podnosim amandman na član 1, u smislu da se doda novi stav 2. koji glasi - Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Kada danas govorimo o sveukupnom razvoju Republike Srbije, ne sporno je da dolaskom Aleksandra Vučića, na mesto premijera, 2014. godine, u Pčinjskom okrugu i Vranju, kao njegovom sedištu, počeli da se rešavaju problemi koji su decenijama i godinama gurani pod tepih. Danas razvoj Srbije, nedvosmisleno podrazumeva i razvoj Vranja i Pčinjskog okruga. Brojni su primeri da je promenjen odnos države prema Vranju i jugu, a možda i najbolji taj što je očuvana proizvodnja u kompanijama „Simpo“ i „Jumko“ u Vranju. Danas u ove dve kompanije radi oko četiri hiljade radnika. U „Simpu“, primera radi, radi 2300 radnika i to u njegovim fabrikama u Vranju, Bujanovcu, Preševu i Surdulici, a u toku su i pripreme za rekonstrukciju i remont opreme u fabrici „Simpa“ u Zubinom potoku, gde bi trebalo da budu upošljeno još stotinak radnika. Inače, fabrika „Simpa“ u Zubinom potoku ne radi od 2013. godine.

Kod „Jumka“ je situacija malo drugačija. Jumko ima ugovorene poslove do kraja 2018. godine i cele naredne 2019. godine. Jumko je otvorio novi pogon u Crnoj travi gde radi oko četrdesetak radnika, a uskoro se očekuje otvaranje još jednog pogona, odnosno pogona u Despotovcu. Pored toga, u Bujanovcu „Jumko“ je proširio proizvodnju i tamo uposlio 120 radnika. Pored navedenog, počeo je sa radom i pogon balistike, koji je lično otvorila premijerka Ana Brnabić i već je potpisan prvi ugovor, a što predstavlja veliku razvojnu šansu za kompaniju „Jumko“.

Činjenica je da se bez ove dve kompanije ne može zamisliti razvoj Vranja, kao sedište Pčinjskog okruga i juga Srbije, i upravo su naš predsednik Aleksandar Vučić, Vlada i resorna Ministarstva privrede, Ministarstva unutrašnjih poslova i ostala, najzaslužniji što danas u njima radi preko četiri hiljade radnika. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandmanom se dodatno definiše sadržina zakona. Predloženim zakonom stvaraju se neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode.

Uređenjem i održavanjem ratnih memorijala negujemo tradicije za buduća pokolenja jer pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja i nepokretna kulturna baština predstavlja jedan od identifikacionih kodova svake nacije.

Lokalna samouprava u Vranju vrlo aktivnog se bavi zaštitom uređenja i održavanjem ratnih memorijala. Grad Vranje je za 65 članova porodica boraca i ratnih vojnih invalida obezbedio jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od po 12 hiljada dinara, a pored toga i za tri porodice obezbeđen je i smeštaj.

U cilju negovanja revolucionarnih tradicija svih oslobodilačkih ratova, a povodom sedam decenija SUBNOR-a, gradski odbor SUBNOR-a u Vranju objavljuje monografiju koja predstavlja deo lokalne istorije Vranja i okoline. Bogati sadržaj knjige pokazuje da lokalna samouprava u Vranju sa SUBNOR-om neguje kvalitet svih oslobodilačkih ratova od Prvog srpskog ustanka i srpsko-turskih ratova do poslednjeg rata 1999. godine.Posebno poglavlje monografije govori o memorijalima i svim spomen obeležjima poginulima u oružanim sukobima i NATO agresiji. Izvršen je popis svih spomenika i utvrđeno je da je do Drugog svetskog rata podignuto 32 spomen obeležja uključujući i tri ruska spomenika. Nakon Drugo svetskog rata podignuto je 100 obeležja kako bi se sačuvala sećanja na antifašističku borbu i istaknute borce vranjskog kraja u Drugom svetskom ratu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na Predlog zakona o ratnim memorijalima podnosim amandman na član 2. u smislu da se doda stav 2. koji glasi – realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Predloženim zakonom ostvaruju se neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. Uređenjem i održavanjem ratnih memorijala negujemo tradicije za buduća pokolenja, jer pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja i nepokretna kulturna baština predstavlja jedan od identifikacionih kodova svake nacije.

Zahvaljujući srpskim udruženjima i udruženjima drugih država u kojima se nalaze memorijali veliki broj srpskih memorijala je obnovljen, izgrađen je veći broj spomenika i spomen-ploča na kojima brojne delegacije i pojedinci polažu vence i cveće.

Kao lep primer brige o tim memorijalima istakao bih rad Udruženja Srba u Slovačkoj, gde se nalazi, posle Zejtinlika u Grčkoj, najveća grobnica Srba van otadžbine. Slovačkoj, Srbiji prijateljskoj zemlji, treba izraziti veliku zahvalnost na brizi o srpskim memorijalima na njenom tlu. Takve primere sledi i Srbija, čuvajući vojnička i civilna groblja drugih država. U Srbiji najviše ima ruskih memorijala, jer je veliki broj ruskih dobrovoljaca i vojnika učestvovao u borbama za slobodu Srbije.

Na teritoriji grada Vranja postoje tri ruska spomenika. Međutim, svi memorijali, bez obzira čiji su, treba da doprinesu uspostavljanju dobrosusedskih savezničkih i prijateljskih veza među narodima i državama Evrope, sa ciljem da se nikada više ne ponove ratovi i stradanje naroda. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, na član 3. Predloga zakona podnosim amandman u smislu da se doda novi stav 3. koji glasi – proaktivnošću jedinice lokalne samouprave obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na vladavinu prava.

Proces reforme sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji učinio je lokalnu samoupravu efikasnijom i funkcionalnijom, a promene na lokalnom nivou vlasti omogućile su efikasnije upravljanje lokalnom samoupravom, a posebno brži i stabilniji ekonomski razvoj, uspešno rešavanje problema građana, razvoj međusobne saradnje između lokalnih zajednica. Efikasnost rada gradske uprave direktno je srazmerna stepenu primene međunarodnog standarda u oblasti lokalne samouprave.

Reforma lokalne samouprave u Republici Srbiji utiče na veću efikasnost lokalne administracije, podsticanje ekonomskog razvoja i usvajanje projekata razvoja u različitim sferama društvenog života, što doprinosi stabilnijem funkcionisanju svih nivoa vlasti i boljem pružanju javnih usluga građanima.

Danas u svetu postoji odlična saradnja između opština, okruga i regiona unutar jedne države. Međutim, današnje mišljenje koje je sve rasprostranjenije jeste da za zadovoljenje osnovnih potreba stanovništva državne granice postaju pretesne, tako su u raznim oblicima saradnje između prekograničnih opština, posebno zainteresovani država, uključene i mnoge međunarodne organizacije, kao i međunarodna zajednica. Zato se i govori da je jedna zajednica onoliko jaka koliko su njene veze sa svetom razvijene.

Sve napred navedeno govori o tome da se opisanom proaktivnošću jedinica lokalne samouprave doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije, te iz tog razloga predlažem da usvojimo amandman.